VOJNOSANITETSKI PREGLED - Amis.net

Strana 18 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 65, Supplement
Немачка није хтела да прихвати услове за примирје
на западном фронту и наставила је огорчене борбе. Клемансо
је наредио генералу Д’Епереу да се операција усмери
против Немаца и зароби Макензенова група армија
у Румунији.
Српска 1. армија и 2. група француских дивизија
упућени су према Пешти да одсеку одступницу Макензену
и наставе дејства према Дрездену.
Српска 1. армија наступа кроз Војводину и 11. новембра
избија челом на линију 50 км близу Оршави –
Темишвару.
Турска 30. октобра потписала је у Мудросу акт о безусловној
капитулацији. На западном фронту начелник
штаба немачке Врховне команде Хинденбург и његов
помоћник Лудендорф 29. септембра упутили су захтев
влади у Берлин да траже примирје.
Дана 11. новембра капитулирала је Немачка. Мађарска
парламентарце послала је у Београд и 13. новембра
потписала примирје под тешким условима које су
диктирали војвода Мишић и генерал Анри.
По изјави Лојда Џорџа, слом Бугарске убрзао је
предају Немачке и тиме учињена је једна година ратовања
непотребном.
Српска војска од почетка пробоја Солунског фронта
до 11. новембра 1918. године имала је укупно 42 735 погинулих
и рањених. Од тога погинулих и умрлих било је
9 303 (око 22%).
Српска војска на Солунском фронту одиграла је главну
и пресудну улогу, што потврђује и изјава генерала
Д’Епереа: „Српска војска, гонећи непријатеља без предаха,
за шест недеља је повратила све што је изгубила за четири
године.“
Далековидост државника и генерала који су указивали
на велики значај Србије и њене војске на балканском
ратишту, који су се касније залагали за стварање и
опстанак Солунског фронта, имала је пресудан утицај на
повољан развој ситуације.
Л И Т Е Р А Т У Р А
1. Arhiv srpske vojske, Vojnoistorijski institut, Beograd
2. Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd
3. Gligorijević B. Kralj Aleksandar Karađorđević (1), BIGZ, 1996
4. Lojd Džordž, Memoari, II, Beograd, 1984
5. Kolafatović D. Organizacija komandovanja na Solunskom frontu,
’’Ratnik IX’’, 1938
6. Maksimović V. Srspka vojska u prolamanju Solunskog fronta,
’’Ratnik IX“, 1938
7. Opačić P. Solunski front – Zejtinlik, ’’Jugoslovenska revija’’,
Beograd, 1972
8. Opačić P. Srbija i Solunski front, ’’Književne novine’’, Beograd,
1984
9. Opačić P. Solunska ofanziva 1918, Vojnoistorijski institut, Beograd,
1980
10. Pavlović M. Kralj Aleksandar I Karađorđević u ratu i miru, 1991
(ostavština M. Pavlovića)
11. Pešić P. Solunski front, Beograd, 1921
12. Popović V. N. Srbi u Prvom svetskom ratu, feljton u ’’Politici’’,
17. – 28. oktobar 1998
13. Prelević M., Srbi na Krfu, 1916.-1918, Beograd, 1998
14. Stevanović N. Solunski proces, feljton u ’’Politici’’, novembar 2006
15. Stošić A. Veliki dani Srbije 1914 – 1918. , Društvo za negovanje
tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, Beograd,
Zadarska 2, 1994 Vlado Strugar, Jugoslovenski 1. decembar
1918. godine, feljton u ’’Politici’’ od 10. decembra 1998. do
7. jauara 1999. godine
16. Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, Sveske 4, 8 in 9, Beograd,
1972. i 1975.
17. Vojni leksikon, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1981
Sekulić M. Vojnosanit Pregl 2008; 65 (Suppl.): 9–18.