Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
12 NIKOLA ĐURIĆ<br />
mira među državama još više dobio na značaju. Posle Drugog svetskog rata,<br />
dolazi do osnivanja brojnih instituta za izučavanje mira i rešavanja sukoba<br />
(Ilić, Džuverović, 2009: 121-136).<br />
Ipak, priča o teoriji koja preporučuje načine za dolazak do svetskog mira<br />
seže mnogo dalje u prošlost. Možemo reći, bez oklevanja, da je o temi uspostavljanja<br />
poretka u kome nema otvorenih, oružanih sukoba, široko raspredano<br />
i pre zasnivanja međunarodnih odnosa kao posebne discipline početkom<br />
dvadesetog veka.<br />
Očit primer takvog pravca mišljenja je delo velikoga mislioca Imanuela<br />
Kanta, pod nazivom Večni mir, u kome on daje svoj uvid o tome na koji način<br />
bi takav mir mogao biti ostvaren. 1 Fransoa de Kalijer je, takođe, kao jedan od<br />
ranih teoretičara diplomatske discipline, koji u svom delu pod nazivom O načinu<br />
pregovaranja sa suverenima odredio da bi baš mir trebalo da bude ono na<br />
šta se ambasador usredsređuje tokom svog delovanja, govoreći da bi „ambasador<br />
trebalo da bude čovek mira“ (de Calliéres, 1919: 55). Naravno, ni slučajno,<br />
ne bi trebalo zaboraviti Džeremija Bentama pisca teksta pod nazivom Plan za<br />
svetski i večni mir, koji iz utilitarističkog ugla govori o miru. Ovaj tekst je napisan<br />
1789. godine, tj. pet godina pre objavljivanja Kantovog eseja.<br />
Ipak, kada govorimo o demokratskom miru, većina autora kao začetak ove<br />
ideje, s pravom, uzima Kantov esej. Kant ovde pravi razliku između republikanskih<br />
i nerepublikanskih država, na osnovu nekoliko kriterijuma, o kojima će<br />
kasnije biti više reči, pri čemu republikama daje prednost kada se govori o uspostavljanju<br />
mira koji će vladati u njihovoj međusobnoj interakciji.<br />
Kant, takođe, iznosi nekoliko naprednih ideja u ovom tekstu gde među prvima<br />
govori o ograničavanju sredstava ratovanja, tj. o jus in bello, ali i o osnivanju<br />
svetske federacije kao jednog od preduslova mira. 2 Kant ju je nazvao Foedus<br />
pacificum, i verovao je da ona može imati onakvo dejstvo na države, kakvo državno<br />
ustrojstvo ima na pojedinačne građane samih država. Osetivši da u međudržavnim<br />
odnosima postoji stanje anarhije, smatrao je bi ovakva hijerarhizicija<br />
međudržavnog poretka dovela do njegove pacifikacije. Ipak, nije verovao<br />
da je do takve federacije moguće doći, uzevši u obzir da ono što se u teoriji pokaže<br />
kao tačno i poželjno, u praksi država često ne bude prihvaćeno.<br />
1 Kant daje napomenu o tome kako je stavljanje odrednice „večni“ ispred reči mir, zapravo<br />
nepotrebno, prihvatajući činjenicu da se mir sklapa među državama tako da bi<br />
trajao večno, pri čemu navodi da svaki mirovni sporazum koji je sklopljen tako da oni<br />
koji ga sklapaju imaju mentalnu rezervisanost prema njemu, i otvoreni su da misle o<br />
nekom budućem sukobu, ne može biti nazvan mirom, već primirjem. Kant smatra da<br />
je takva rezervisanost prilikom sklapanja mirovnog sporazuma nedolična suverenu.<br />
2 Po Kantovom viđenju, ovakvo društvo mira (engleski prevod je League of peace)<br />
bi za cilj trebalo da ima okončanje svih ratova, što ga razlikuje od prostog mirovnog<br />
sporazuma (Pactum pacis) koji za cilj ima okončanje pojedinačnih sukoba.
Change language