You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA U EU NAKON UGOVORA IZ LISABONA<br />
EVROPSKA UNIJA I EVROPSKA<br />
KONVENCIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH<br />
PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA<br />
Na regionalnom, evropskom nivou, tekao je sličan proces zaštite ljudskih<br />
prava u Savetu Evrope. Pod okriljem Saveta Evrope 1950. godine usvojena je<br />
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem<br />
tekstu: Konvencija), koja je predvidela do sada najefikasniji mehanizam zaštite<br />
ljudskih prava putem individualnih zahteva (Dimitrijević, Popović D,<br />
Papić T, Petrović V, 2006: 398-401). Njome je ustanovljen poseban sudski<br />
sistem za zaštitu ljudskih prava, oličen u Evropskom sudu za ljudska prava,<br />
sa sedištem u Strazburu, kome individualni subjekti mogu da podnesu predstavke<br />
protiv navodnih kršenja svojih prava od strane države (javnih vlasti).<br />
Pitanje pristupanja EZ Konvenciji postavilo se još krajem sedamdesetih godina<br />
XX veka. Sud pravde EU razmatrao ga je u svom savetodavnom mišljenju<br />
datom 1996. godine (Opinion 2/94 On Accession by the Community to<br />
the ECHR [1996] ECR I-1759), i vodio se sledećom argumentacijom: oslanjajući<br />
se na načelo poverenih nadležnosti Sud navodi da nijedna odredba<br />
ugovora ne prenosi institucijama Zajednice bilo kakvo generalno ovlašćenje<br />
da donose pravila o ljudskim pravima ili da zaključuju ugovore u ovoj<br />
oblasti (para.27); Sud isto tako zaključuje da bi pristupanje Konvenciji prouzrokovalo<br />
suštinske promene u komunitarnom sistemu zaštite ljudskih<br />
prava- zato što bi pristupanje podrazumevalo uvođenje Zajednice u drugačiji<br />
međunarodni institucionalni sistem, kao i integrisanje svih odredbi<br />
Konvencije u pravni poredak Zajednica (para.34), a takva promena bi imala<br />
konstitucionalni značaj, te stoga može biti sprovedena samo promenom<br />
osnivačkog ugovora (para. 35).<br />
Ovo pitanje pravno je regulisano stupanjem na snagu Ugovora iz<br />
Lisabona, kojim se u članu 6(2) UEU predviđa da će EU pristupiti Konvenciji<br />
i da to pristupanje neće uticati na ovlašćenja EU, koja ostaju definisana<br />
osnivačkim ugovorima. Time je Evropskoj uniji pružena mogućnost pristupanja,<br />
za koju doduše nije predviđen vremenski rok. Isto tako, mogućnost<br />
pristupanja EU našla je svoj pravni osnov u Protokolu 14 koji je usvojen uz<br />
Konvenciju, i stupio na snagu 1. juna 2010. godine, koji u svom članu 17<br />
predviđa da „EU može da pristupi Konvenciji“ (sadašnji član 59(2) Evropske<br />
konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda).<br />
U izveštaju Saveta Evrope u kome se objašnjavaju odredbe Protokola 14<br />
navodi se „da će buduće promene Konvencije biti potrebne kako bi pristupanje<br />
bilo moguće sa pravnog i tehničkog stanovišta… CDDH [Upravni odbor za<br />
ljudska prava] je prihvatio da će te promene biti unesene ili usvajanjem dopunskog<br />
protokola uz Konvenciju ili putem ugovora o pristupanju koji će se<br />
zaključiti između EU, sa jedne strane, i država potpisnica Konvencije, sa druge<br />
49
Change language