Epidemijski proces može biti:

EPIDEMIOLOGIJA ZARAZNIH BOLESTI
Prof. dr Zoran Veličkovi Veli ković
Kretanje mikroorganizma od svog
Izvora (domaćin (doma in u kome živi) ivi)
Kroz sredinu (putevi prenošenja) preno enja)
Do novog organizma (osetljiva ( osetljiva populacija) populacija
Jednostavan epidemijski proces (morbili)
Osetljiva osoba
Neosetljiva osoba
EPIDEMIOLOGIJA ZARAZNIH BOLESTI
EPIDEMIJSKI PROCES
Proces pojave bolesti,
njeno širenje irenje,
održavanje odr avanje i
nestajanje u populaciji.
Epidemijski proces može mo e biti:
Jednostavan (morbili)
Komplikovan (antropozoonoze)
Komplikovan epidemijski proces
glodar hrana
Rezervoar
zaraze vektor čovek ovek čovek ovek
(divlji glodar) (put prenošenja)
preno enja) voda

Za nastanak bolesti su odgovorni
odnosi koji vladaju između: između
agensa
domaćina doma ina
sredine
Model ekološkog ekolo kog trijasa (Gordonov trijas)
( model terazija)
(model klackalice)
Dispozicija i
imunitet
Agens Domaćin Doma in
Količina i
virulencija klica
Sredina
Model lanca
Rezervoar
Put širenja
Ulazna i izlazna
vrata
Ti odnosi se mogu šematizovano ematizovano prikazati kao
modeli nastanka bolesti:
- Model ekološkog ekolo kog trijasa (Gordonov trijas)
- Model lanca
- Model točka to ka
- Model mreže mre e uzročnosti uzro nosti
Fizičko-himijska
sredina
Socijalna
sredina
Model točka
Čovek (genetski potencijal)
Biološka sredina
Mreža Mre a uzročnosti uzro nosti ishemijske bolesti srca
Pušenje
Uzrast
Masti u krvi
Lekovi
Genetska sklonost
Infekcije
Psihosocijalni stres
Bolest
Mehanizmi zgrušavanja krvi
Nepoznati
faktori
Pol
Ishrana
Krvni pritisak
Fizička aktivnost

Agens gens
biološki biolo ki (virusi, bakterije, rikecije, gljivice, protozoe i
višećelijski vi elijski paraziti)
fizički fizi ki (mehanički, (mehani ki, toplotni, jonizujući, jonizuju i, ostali- ostali sniženi sni eni ili
povišeni povi eni atmosferski
pritisak – visinska ili kesonska bolest
hemijski (metabolički (metaboli ki ili endogeni, egzogeni hemijski,
nutritivni)
psihološki psiholo ki (pretnje, ucene, poniženja, poni enja, mobing)
fiziološka fiziolo ka stanja (pubertet, menstruacija)
Životna ivotna sredina
obuhvata sveukupnost spoljnih činilaca inilaca žive ive i nežive ne ive prirode
koji deluju na određenu jedinku ili ekološku ekolo ku zajednicu
abiotska ili geofizička geofizi ka sredina (obuhvata
sve ono što to čini ini neživu ne ivu prirodu)
biotska ili biološko biolo ko – socijalna sredina
(predstavljaju živa iva bića bi a i odnosi koje ona međusobno
uslovljavaju)
ekosistem čine ine sva živa iva bića bi a uz činioce inioce nežive ne ive
prirode
patogenost (sposobnost agensa da izazove
manifestnu bolest)
klinički klini ki oboleli (O) /agensu izloženi izlo eni osetljivi (I) = O/I
infektivnost (sposobnost prodiranja, održavanja odr avanja i
raznmožavanja)
raznmo avanja) – lakoća lako a kojom se bolest prenosi –
kontagioznost
zaraženi zara eni (Z) / izloženi izlo eni osetljivi (I) = Z/I
virulencija – stepen patogenosti odnosno sposobnost
agensa da izazove manifestnu bolest u inficiranom
domaćinu doma inu
klinički klini ki oboleli (O) / ukupni broj zaraženih zara enih (Z) = O/Z
Doma omaćin in
- nasleđe
- uzrast
- pol
- prethodna bolest (stanje)
- rasna, nacionalna i verska pripadnost
- bračno bra no stanje
- obrazovni nivo, zanimanje i socijalno –
ekonomski položaj polo aj
- način na in života ivota i ponašanja pona anja
Infektivni agens
1. strogi (obligantni) paraziti -m. m. boginje, epid. meningit,
polne inf. (gonoreja, sifilis), besnilo itd.
2. ostaju neko vreme izvan, ali se ne razmnožavaju razmno avaju (velike i
ovče ov e boginje, tuberkuloza, difterija, šarlah) arlah)
3. ostaju živi ivi i mogu se razmnožavati razmno avati (trb. tifus, kolera,
bacilarna dizenterija)
4. često esto se nalaze izvan organizma (stafilokok, streptokok
itd.)
5. prelaze u otporne oblike - spore (tetanus, botulizam, gasna
gangrena, antraks)
Faktori virulencije
1. invazivnost - oni koji agensu omogućuju omogu uju
adherenciju (prijanjanja) na tkiva, prodiranja u njih,
razmnožavanje razmno avanje i širenje irenje
2. toksičnost toksi nost – izazivaju ošte o tećenja enja tkiva
domaćina doma ina pod dejstvom toksina

Infektivna nfektivna doza ili inokulum
Bolest Minimalan broj klica
Trbušni Trbu ni tifus 100 000
Salmonelozno trovanje hranom 100 – 1000
Bacilarna dizenterija ≤100 100
Kriptosporidijaza 1-2 2 ciste
Spektar bolesti je raspon njenog mogućeg mogu eg
ispoljavanja, od najblažih najbla ih do najtežih najte ih
oblika. Taj spektar se zove i gradijent
infekcije, infekcije,
a definiše defini e se kao odgovor
domaćina doma ina na infekciju, koji se kreće kre e od
inaparentne do fatalne bolesti (raspon ( raspon
kliničkih klini kih manifestacija bolesti). bolesti).
Na težinu te inu kliničkog klini kog ispoljavanja utiču uti u i:
- virulencija
- soj odnosno biotip uzročnika uzro nika (klasični (klasi ni tip v. kolere
izaziva teži te i klinički klini ki oblik kolere)
- uzrast obolelih
- prisustvo nekog drugog poremećaja poreme aja zdravlja (grip
teže te e podnose osobe sa neki hroničnim hroni nim obolenjem)
Prirodni (hronološki) (hronolo ki) tok zarazne bolesti:
- inkubacioni
- prodromalni
- inkrementni
- period acmis ili akme
- dekrementni
- period rekonvalescencije
Izloženost, Izlo enost, inficiranost i spektar bolesti
(odn. Gradijent infekcije) infekcije
Izloženost
enost
Infici-
Neizložen Neizlo en
Neinf
ranost
iciran
Spektar
bolesti
Izložen Izlo en
Inficiran
Inapa-
rentan Klini Klinički ki ispoljen (manifestan)
Blag Umeren Težak Te ak Fatalan
Za podrobnije razumevanje gradijenta
infekcije treba definisati infekciju.
Infekcija predstavlja prodiranje, održavanje i
razmnožavanje infektivnog agensa u organizmu čoveka ili
životinje. Ona nije što i infektivna bolest. Infekcija može biti
inaparentna i manifestna.
Inaparentna infekcija se odlikuje odsustvom subjektivnih
(simptomi) i objektivnih (znaci) manifestacija bolesti. To su
stanja poznata kao latentne, bezsimptomne, zbrisane,
skrivene, neprimetne, neme ili supkliničke infekcije.
Mada prividno zdrave takve osobe predstavljaju veliku
epidemiološku opasnost.

Manifestna infekcija predstavlja uočljiv, tj.
klinički manje ili
više vi e jasno izražen izra en oblik bolesti.
Jedna ista bolest može mo e imati različite razli ite kliničke klini ke
manifestacije bolesti.
Oni se obeležavaju obele avaju kao blag (lak), umeren (umereno
težak), te ak), težak te ak i fatalan. fatalan
Uobičajeni gradijent infekcije menja se tokom vremena
(lepra i sifilis su u prošlosti imale veoma tešku kliničku
sliku).
Promene zahvaljujući vakcinaciji (male boginje kod
vakcinisanih imaju blag oblik).
Različitost i u pojedinim delovima sveta (m. boginje u
razvijenom svetu imaju blažu kliničku sliku i letalitet od
0.2-0.3%, tj 100 puta niže nego u zemljama u razvoju,
posebno onde gde vlada neuhranjenost i nedostatak
vitamina A.
Fenomen ledenog brega
Gradijent infekcije u zavisnosti od uzročnika uzro nika
bacil tuberkuloze
v.malih boginja
v.besnila
Izvor: Mausner & Kramer (5)
0 20 40 60 80 100
inaparentan
blag
umereno težak
težak nefatalan
fatalan
“Fenomen ledenog brega” označava odnos ukupnog
obolevanja koji otkriva ili ne otkriva zdravstvena
služba.
Naziva se i “ajkulino peraje”i “uvo nilskog konja”.
Najveći broj obolelih ne biva evidentiran.
Najveći deo “podvodnog dela ledenog brega”:
- slučajevi koji nisu dospeli do lekara (osobe sa
lakšom kl. slikom ili blagom simptomatologijom koje
nisu tražile pomoć)
- pregledani bolesnici, ali im tačna dijagnoza nije
postavljena ili nije zabeležena
KARAKTERISTIKE EPIDEMIJA
ZARA ARAZNIH NIH BOLESTI
EPIDEMIJA zarazne bolesti jeste porast
broja obolelih od zarazne bolesti veći ve i od
uobičajenog uobi ajenog u određenoj populaciji i
određenom vremenu

Epidemiološka
Epidemiolo ka klasifikacija zaraznih bolesti
se zasniva na ulaznom mestu infekcije
Epidemijsko javljanje može mo e biti:
-epidemija epidemija zajedničkog zajedni kog izvora
-progr progresivne sivne (propagirajuće) (propagiraju e) epidemije
Međutim, Međutim,
u našoj na oj praksi je uobičajeno uobi ajeno da se
epidemije dele podrobnije na osnovu glavnog
puta prenošenja preno enja
KONTAKTNE EPIDEMIJE
1. Nema eksplozivnosti
2. Ukupan broj obolelih, po pravilu nije veliki
3. Slučajevi Slu ajevi oboljenja su međusobno povezani
rodbinskom ili poslovnim vezama
4. Еpidemija pidemija dugo traje
5. Аko ko se epidemija prikaže prika e grafički, grafi ki,
epidemijska krivulja je plitka i razvučena razvu ena
6. Inkubacija obično obi no odgovara trajanju
prosečne prose ne inkubacije za tu bolest
7. Еpidemija pidemija je lokalizovana na kuću, ku u, zaselak,
deo naselja i sl.
8. Kontaktne epidemije nisu vezane za sezonu
9. Kontaktne epidemije su uvek monotipne
EPIDEMIJE ALIMENTARNOG POREKLA
1. Eksplozivnost
2. Dramatičnost
Dramati nost
3. Kratka inkubacija
4. Kratko trajanje epidemije
5. Kontrolne grupe
6. Monotipnost
7. Nalaz istog uzročnika uzro nika
8. Nema kontaktnog repa
9. Sudsko-medicinski Sudsko medicinski značaj zna aj
Epidemiološka
Epidemiolo ka
klasifikacija
zaraznih bolesti (prema
ulaznom mestu)
Tip epidemije
Podela epidemija prema putu
širenja irenja
Crevne Zajedničkog Zajedni kog izvora Hidrične Hidri ne (indirektan prenos vodom)
Crevne Zajedničkog Zajedni kog izvora Alimentarne (indirektan prenos hranom)
Crevne Progresivne
Kontaktne Kont ktne (direktan prenos dodirom, tj.
prljavim rukama i indirektni prenos preko
predmeta)
Respiratorne
Progresivne ili zajedničkog
zajedni kog
izvora*
Aerogene (indirektan prenos vazduhom, tj.
nukleosima i prašinom) pra inom)
Respiratorne Progresivne Kapljične Kaplji ne (direktni prenos kapljicama)
Kožne Ko ne i druge** Progresivne Kontaktne (direktni prenos dodirom)
Vektorske Progresivne Vektorske (indirektan prenos vektorima)
Polne, urinarne, očne o ne Progresivne
HIDRIČNE HIDRI NE EPIDEMIJE
Kontaktne (direktan prenos dodirom,
indirektan prenos instrumentima)
1. Promena organoleptičkih organolepti kih svojstava vode
2. 2.
Prisustvo Prisustvo
indikatora fekalnog zagađenja
3. Nalaz patogenih uzročnika uzro nika
4. Pojava vodene bolesti
5. Produžena Produ ena inkubacija
6. Eksplozivnost
7. Kontrolne grupe
8. U hidričnoj hidri noj epidemiji obolevaju samo osobe koje su
konzumirale zagađenu vodu
9. Trajanje hidrične hidri ne epidemije se poklapa sa
vremenom maksimalne inkubacije za dotičnu doti nu bolest
10. Kontaktni rep
11. Hidrične Hidri ne epidemije, po pravilu, nemaju sezonski
karakter
12. Epidemije hidričnog hidri nog porekla su najčešće naj e politipne
EPIDEMIJE KAPLJIČNOG KAPLJI NOG POREKLA
1. Brzina prenošenja preno enja
2. Eksplozivnost epidemije
3. Nagli porast i brzi pad
4. Veliki broj zdravih kliconoša klicono
5. Sezonski karakter
6. Periodičnost Periodi nost ili cikličnost cikli nost
7. Dečji De ji karakter
8. Koncentrično
Koncentri no širenje irenje

VEKTORSKE EPIDEMIJE
Epidemije bolesti prenetih hematofagnim artropodama imaju
izrazito sezonski karakter koji zavisi od:
- biološkog biolo kog ciklusa vektora (ritam ishrane, hibernacija i sl.)
- aktivnosti čoveka oveka (sezona poljskih radova, kampovanje itd.)
- ekoloških ekolo kih uslova (kišne (ki ne ili sušne su ne godine, toplija ili hladnija
leta i dr.)
Komarci, krpelji i muve su najaktivniji u toplim mesecima
Vaši Va i koje borave u naborima odeće, ode e, nejpovoljniji su hladni
meseci.
Povećanje Pove anje populacije vektora je u direktnoj vezi sa povoljnim
klimatskim uslovima
Malarija (“kraljica ( kraljica tropskih bolesti”) bolesti u velikom delu sveta
U zemljama Evrope najčešće naj e transmisivne bolesti su lajmska
i krpeljski meningoencefalitis