Sirevi 1: Sine qua non dobre trpeze - Danas

Specijalni dodatak lista Danas broj 249 godina VI petak, 14. decembar 2012.
Sirevi 1:
Sine qua
non dobre
trpeze

Kao {to to obi~no u
`ivoru biva (kvasac je
nastao kao otpadak –
komina – od proizvodnje piva i
vina) postanak sireva je ~ista
slu~ajnost kako bismo rekli. Oni
skloni legendama kazuju da je
to dar bogova. Isti ti ka`u i da je
vino dar bogova. Uostalom, i
Pi{e: Mika Dajmak Heleni i Rimljani imali su svoje
bogove vina. Grci Dionisa (koji je,
kad se uzneo u nebo seo s desne strane oca Zevsa), Rimljani
Bahusa.
No, {ta je sa sirevima? Kazuje se da su za njhov nastanak
zaslu`ni arapski nomadi {to su na konjima i kamilama
danima jezdili pustinjskim prostranstvima. Jedan od njih je
i praotac sira kakav danas poznajemo. Tokom dugih
putovanja u me{ini je vazda nosio mleko. Avaj, i preciznije
sre}om, na visokoj temperaturi mleko se podelilo na dva
dela. vodenasti i svetao koji }emo kasnije nazvati surutkom
i zgru{ane grudvice {to }e postati – sir. E, sad, za{to u
ku}nim uslovima, kada mleko prokisne, ne dobijamo sir?
Vrlo prosto, `ivotinjska ko`a sadr`i enzim renin, koji
izaziva koagulaciju mleka, a mu}kanje me{ine tokom
jahanja, zajedno sa suncem stvorilo je – sir!
Najraniji arheolo{ki dokazi o nastanku sira prona|eni u
jednoj grobnici u Egiptu sme{teni su u vreme pre oko 4000
godina. Mo`da stoga i nije nikakva slu}ajnost {to je na
istom mestu lociran i prvi dokaz o postojanju piva. No, da
bi se gastronomska ponuda upotpunila, trebalo je da Heleni
po~nu da kombinuju sir ne sa pivom ve} sa vinom. Tek to je
postao idealan brak koji }e lepo opisati Platon, pre oko
2.500 godina u »Gozbi«:
»Gozba je imala dva dela: ru~ak koji je trajao kratko
vreme, i simposion ili pijanku. Posle ru~ka svaki gost bi
gucnuo ~istoga vina u ~ast dobrom demonu. Zatim bi se
stolovi uklonili i pod o~istio, a gosti oprali ruke kao i pre
jela. Potom bi se razdelili venci i masti, pa bi se prinela `rtva
i otpevala molitva (pean). Posle toga unosili bi se pred goste
omanji stoli}i sa razli~itim |akonijama: SIROM,
2
Sirevi 1:
Sine qua non dobre trpeze
Specijalni dodatak lista Danas
malikuvarŸsezampro.rs
Za izdava~a: Du{an Mitrovi}
Urednik: Mihajlo Dajmak
Grafi~ko oblikovanje: Aleksandar Milo{evi}
smokvama, maslinkama, urmama, orasima, solju posutim
kola~i}ima itd. Pilo se dalje na desnu stranu, i to slobodno,
bez primoravanja, ili bi se postavljao stare{ina pijanke,
doliba{a, koji se birao kockom ili izborom. On se starao za
red u dru{tvu i odre|ivao je koliko se VINU ima dodavati
vode i kako }e se gosti zabavljati ».
Po svemu sude}i, sirevi iz tog vremena bili su jaki, slani, a
zbog toga i kiselkasti. Recimo najsli~nji dana{njim tvrdim
belim sirevima. Dakle, kao {to je sunce postalo zaslu`no za
nastanak sireva, tako je postalo i prepreka za njegovo
razvijanje. To se desilo tek u Evropi, kada su severnije od
Mediterana kalu|eri u manastirima (trapist, ementaler...
poznato, zar ne!) po~eli da tope sireve, da ih su{e, od ~ega bi
oni po`uteli i postajali trajniji od belih.
Onda je, {to bi rekao Krle`a, bog slu~ajnost ume{ao
svoje prste. Tokom zrenja nisu uslovi svuda bili ba{
idealni, pa su neke poga~e po~ele da plesne. Bio je tu neki
mudar monah (kao {to je dom Perinjom kada nije mogao
da se izbori sa »|avoljim mehuri}ima« u vinu zaslu`an
za nastanak {ampanjca) {to se usudio da proba taj
plesnivi sir. I gle ~uda! Shvatio je kakav ~aroban ukus ima
pred sobom.
Ro|eni su plemeniti plesnivi sirevi. Vremenom podelili su
se na dve velike grupe: bele (bri, kamamber...), kod kojih je
plesan boje kako mu i ime govori koja obavija poga~icu sira
i plave (rokfor, gorgonzola...), kod kojih se plesan ubrizgava
u samo telo sira.
Kad se to pove`e sa navikom starih Rimljana (poznati po
bahanalijama, koje su organizovali u ~ast svog boga), {to su
tragaju}i kroz carstvo ukusa, sirevima dodavali razne
travke – eto neizrecivog broja sireva.
Eto i neizrecivog broja ukusa. Jer sir je i za~in u jelu
({pagete, omlet...); i obavezan sastojak (supa sa sirom,
namaz od sira...); i sine qua non (pohovani sir, fondi od
sira...) dobre trpeze.
Zato u dva broja Mali kuvar vas vodi kroz ovaj ~aroban
svet: od supa i predjela, preko salata i glavnih jela, sve do
slatki{a. Uz pomo} Prezident sireva {to nam posle dugo
vremena donosi ukuse i mirise iz vremena kada smo
u`ivali.
Nova serija:
Vilju{kom
po svetu
Mike Dajmaka
Svakog dana
novi recept
SUPE
Supa od luka
Crni luk – 300 gr; puter; belo vino – 7 dl; kockica mesne supe;
lorber; zeleni biber; crni biber; tost; ementaler
Postroje razne verzije supe od luka. Neke su krajnje jednostavne
i krajnje jeftine, neke su pak postale specijalitet {to
se da meriti sa nastavkom obroka uz biftek s nekim od finih
sosova i plemenitim sirevima za dezert.
Ova supa spada u takve.
Trista grama luka isecka se na rezance, prodinsta na puteru,
na blagoj vatri, dok ne porumeni, pa nalije buteljkom
belog vina i istom buteljkom vode. Ubaci se i jedna kocka
gove|e supe, posoli, za~ini jednim listom lorbera i krupno
tucanim zelenim i sitno mlevenim crnim biberom. Kuva se
poklopljeno oko pola sata.
U vatrostalnoj posudi u kojoj }e se slu`iti supa zape~e se
komad tosta, odozgo nariba sir ementaler (dakle sir koji se
lepo topi), jo{ malo za~ini krupno tucanim zelenim biberom,
pa kad je sve dobilo lepu koricu, zalije supom.
Supa sa sirom
Praziluk – 250 gr; krompir – 250 gr;
ementaler – 100 gr; za~in od povr}a; biber
Ovo je jo{ jedna varijanta ~uvene supe od luka (Soupe a l’
oignon, kako to otmeno zvu~i), ali po ukusima ne ba{ sasvim
francuski.
Pre svega valja beli deo praziluka propr`iti, za~initi me-
{anim za~inom od povr}a i biberom, onda naliti s malo vode
u kojoj }e se skuvati na kockice ise~en krompir. Kuva se
dok krompir ne smek{a, pa blenderom sve pretvori u ka{u,
jo{ razredi vrelom vodom, a onamo pripremi tanjir.
Stotinak grama ementalera se izrenda na najkrupniju re-
{etku, pa preko nalije vrela, gotovo vriju}a supa.
Tek u tanjiru postaje jasno za{to je ovaj sir, a tako je od
vajkada, idealan za topljenje i pripremanje raznih |akonija
te vrste.
Gaspa}o sa fetom
Sok od paradajza – 1 l; paprika – 3 kom; krastavac – 2 kom;
beli luk – 1 glavica; prezle; maslinovo ulje; so; feta-sir
Univerzalno predjelo: mo`e i uz meso, mo`e i uz ribu. Po-
{to se slu`i hladno, mo`e da bude i dezert. Kako ko voli.
[panci ga neretko jedu na kraju obroka.
Na obavezno maslinovom ulju propr`i se {aka prezli, pa
dodaju dve iseckane paprike i jedan trako|e iseckan krastavac.
Za~ini se jabukovim sir}etom, solju, sve nalije sa litrom
|usa od paradajza, pa kuva na laganoj vatri. Dok povr}e ne
smek{a. Sve se prohladi, mikserom pretvori u ka{u kao da
je gusti sok od kajsije. Ako je preretko, zgusne se prezlama,
ako je pregusto, razredi se vodom. Na samom kraju ubaci se
glavica sitno seckanog belog luka.
Dobro se ohladi, a onamo sitno iseckaju paradajz i krastavac,
pa u tanjiru doda ovo sve`e povr}e. Na samom kraju
preko gaspa}a se, po ukusu diskretno ili obilno, sve zapra-
{i ribanim feta-sirom.
3

HLADNA PREDJELA
Salata od mladog sira
President doma}i mladi sir - 500 gr; neutralna pavlaka – 250 ml;
beli hleb; so; biber; trave iz Provanse; vinegret sos; zelena salata
Salata sa mladim sirom tako|e nije salata, ve} predjelo. Valja
imati onoliko komada sira koliko je i gostiju, onda i kri{ki
belog hleba. Uz to neutralne pavlake (one od koje se uz mu}enje
sa {e}erom dobija {lag), trava iz Provanse, soli, bibera i vinegret
sosa. Dalje je sve jednostavno.
Sir se polo`i na kri{ke belog hleba, pa u rerni na pet minuta,
i to samo odozgo, zape~e na 280 stepeni.
Na tanjir se polo`e listovi zelene salate {to se preliju vinegret
sosom ({to se pravi od vinskog sir}eta, senfa, soli, ulja i bibera),
preko postave sendvi~i}i sa prepe~enim hlebom
i sirom, pa sve prelije pavlakom, za~ini biberom
i travama iz Provanse.
Feta salata
Zelena salata ili endivija – 1 kom;
mladi gra{ak-{e}erac (ili smrznuti) – 200 gr;
krastavac – 200 gr; ljuta papri~ica – 2 kom;
feta sir – 200 gr; jaja – 4 kom;
origano; modensko sir}e; maslinovo ulje
Salata {to nije salata nego predjelo, odnosno lagana
u`ina ili ve~era. Neobi~na po tome {to se koristi sve`
gra{ak {to nije ba{ uobi~ajeno u ovda{njoj kuhinji.
No, po|imo redom: jednu salatu zelenu, ili jo{ bolje
endiviju, valja naravno oprati pa izlomiti na listove kol’ko
za zalogaj. Preko se nabaca dvesta grama mladog sve`eg
gra{ka {e}erca, a kad mu vreme nije onda zamrznutog (ne
iz konzerve!), pa nasecka jedan pove}i krastavac, izlome
dve zelete ljute papri~ice kojima je izva|eno seme (da ne
bude preljuto), onda zavr{i na kockice iseckanim feta sirom
i na kri{kice tvrdo obarenim jajima. Sve se jo{ za~ini origanom,
a zalije modenskim sir}etom i maslinovim uljem.
Ko ne voli preslano, ovo ne soli, jer je feta sir-obi~no dovoljno
slan, ko ne – dosoli.
Valdorf kru{ke
Kru{ke (2 kom) – oko 500 gr; celer – 100 gr;
ementaler – 100 gr; majonez – 100 gr;
prstohvat ljute mlevene paprike; dva cela oraha
Viljamovka je kru{ka ~udnovata. Od nje se pravi mo`da
naj~uvenija rakija na svetu, so~na je, pa se u slast jede i takva
kakva je, ali uspe{no glumi i povr}e u predjelu {to sledi.
Dve pove}e kru{ke se uzdu` preseku napola, pa ko{tice bace,
a sredina pojede kao zanimacija uz kuvanje. S tom zanimacijom
svakako ne treba preterivati, jer uz ko`u mora da
ostane i meso. Bar centimetar debelo.
Celer se izrenda na najkrupniju re{etku, pa kroz iste rupe
propusti onoliko ementalera koliko je bilo i celera. Sir se sjedini
s majonezom i to je nadev. Njime se pune kru{ke {to se
odozgo obazrivo zapra{e ljutom mlevenom paprikom, pa
ukrase polutkama oraha.
Ovim predjelom u hotelima »Valdorf Astorije« nekada je
po~injao svaki sve~aniji obed, pa otuda i ime i poreklo
specijalitetu, {to vi{e nije samo hotelska
ve} i ku}na privilegija.
Korpice od {argarepe
[argarepa – 500 gr; feta-sir – 200 gr;
maslinke – 100 gr; ke~ap,
maslinovo ulje; origan
Prvo uputstvo za pripremu korpica: ve}e, odnosno deblje,
{argarepe valja standardno o~istiti, ise}i na komadi}e od oko
pet centimetara, pa ih na samo desetak minuta potopiti u klju-
~alu vodu. Ne da se bare, samo da malo omek{aju. Onda ih
pa`ljivo izdubiti ka{i~icom kojom se dube i tikvice.
Sada fil: feta-sir valja dobro izgnje~iti, pa pome{ati s malo
ke~apa i maslinovog ulja. Ovim filom nadevaju se korpice, u
svaku zabode po jedna zelena maslinka bez ko{~ice, a odozgo
sve zapra{i origanom.
Lep{e }e izgledati ako se sve postavi na podlogu od na rezance
iseckane zelene salate.
Urnebesni namaz
Rikota santa lu}ia sir – 500 gr; ajvar – 200 gr;
crni luk – 1 glavica;
suva ljuta papri~ica – 2 komada; ulje; so
Jo{ su Kinezi osmislili naizgled nemogu}u
kombinaciju slatkog i ljutog. Koliko je to stvarno
nemogu}e, neka posvedo~i to {to je njihova
kuhinja evidentno jedna od najza~ajnijih
na svetu.
Galbani Ricotta Santa Lucia je sir sve`eg i laganog
ukusa koji ga ~ini idealnim kako za slana
jela tako i za poslastice. Urnebes se u
originalnoj verziji pravi od sokobanjskog sira.
Ali tek }e pomenuta rikota dati onaj neponovljiv
ukus i slast.
Valja jo{ imati i ako ne doma}eg onda kupovnog ajvara,
u sezoni se mogu standardno ispe}i dve crvene paprike
{ilje, {to se, nego {ta, o~iste i sitno iseckaju. Jo{ i dve, obavezno
suve, otrovno ljute papri~ice. One se prepeku na plotni,
toliko da po~nu da ispu{taju ljut miris, ali da se ne prepeku,
~itaj ugljeni{u.
Ono {to ovaj urnebes razlikuje od standardnog jeste i glavica
crnog luka. Ona se sitno isecka, kao {to se i suva paprika izmrvi,
pa sve dobro pome{a. Onda, i Kinezi bi bili zadovoljni.
Namaz od sardine
Rikota santa lu}ia sir – 500 gr;
sardina – 1 konzerva;
paradajz pire; beli luk; aleva paprika; origan; so
Kada banu nenajavljeni gosti, a u ku}i nema gotovo ni~ega,
postoji recept za pikantno poslu`enje. Valja samo imati pola
kila sira, konzervu sardine, malo belog luka, izme|u prstiju
origana, ka{i~icu paradajz pirea, pola ka{i~ice aleve paprike i
soli po potrebi.
Sardina se ocedi od ulja, pa sve zajedno umuti mikserom
da postane penasto.
Slu`i se, naravno, na prepe~enom hlebu namazanom puterom.
4 5

6
Salata sa kamamberom
Jabuka – 1 kom; zelena salata – 1 kom; kamamber – 100 gr;
orah – 50 gr; neutralna pavlaka – 250 ml; per{unov list
Sprema se jednostavno, a izuzetno je.
Po pladnju se polo`e listovi zelene salate, onda na kri{ke
iseckana olju{tena kisela jabuka, sve obilato zaspe kamamberom,
umereno polutkama oraha, prelije neutralnom pavlakom
i ukrasi per{unovim listom.
TOPLA PREDJELA
Paprike sa sirom
Sve`e paprike – 1 kg; feta-sir – 250 gr; ajvar – 200 gr;
zelena ljuta papri~ica – 2 komada; pavlaka – 2 dl; so
Od kad su nam plastenici podarili paprike tokom cele godine,
postalo je mogu}e i u decembru filovati sve`e paprike.
Evo jednog na~ina:
Sve`e paprike {ilje valja oprati, o~istiti od peteljki, a onamo
napraviti nadev. Od pola kila feta-sira i ~a{om pavlake.
Valja imati i, ako ne doma}eg onda kupovnog ajvara; u se-
zoni se mogu standardno ispe}i dve crvene paprike {ilje, {to
se, nego {ta, o~iste i sitno iseckaju. Jo{ i dve otrovno ljute zelene
papri~ice. Sve se pome{a, paprike napune, pa popreko
iseku napola.
Srpski krompir
Krompir – 1 kg; feta-sir – 250 gr;
mesnata slanina – 100 gr;
aluminijumska folija
Krupni komadi ivanji~kog roze krompira dobro se operu,
preseku napola, pa samo malo izdube. Tek toliko da stane
ka{ika sira.
Pripreme se jo{ i na {nite ise~eni komadi sremske mesnate
dimljene slanine.
Polutke se napune sirom, jedna poklopi slaninom, pa
drugom polutkom krompir sjedini, a sve dobro uvije u aluminijumsku
foliju.
Tako se pe~e oko sat vremena na standardnih 225 stepeni.
Pre nego {to su nam pronalaza~i podarili aluminijumsku
foliju, krompir se pekao u pepelu, slanina bacala na `icu, a
topljenim sirom sve naknadno prelivalo u tanjiru.
Instant paprike
Paprika – 500 gr;
feta sir – 200 gr;
pavlaka – 1 dl;
jaja – 2 kom; per{unov
list – 1 veza; prezle; ulje
Ko bi na brzaka da
spremi jelo, a u ku}i
ima paprika, pavlake,
per{unovog lista i jaja,
treba jo{ samo da na|e
petnaestak minuta slobodnog
vremena i eto mu
lepog poslu`enja.
Stotinak grama feta-sira, pola
{olje pavlake, seckan per{unov
list i dva jajeta dobro se ume{aju, pa
obazrivo zgusnu prezlama.
Ovim filom se pune sve`e o~i{}ene paprike-{ilje
koje se potom ispeku u rerni na regularnih
225 stepeni dok ne smek{aju tako
da im se bez muke mo`e skidati
ko`ica.
Pala~inke
sa sirom
(slane)
Bra{no – 500 gr;
jaja – 3 kom; mleko/
kisela voda – 500 ml;
kisela pavlaka – 1 ~a{a;
President doma}i
mladi sir – 250 gr;
per{unov list – 1 veza;
ementaler – 100 gr; so;
ulje; pra{ak za pecivo
Da bi se pristupilo pripremanju
ne samo ovih, ve} i svih ostalih
slanih i slatkih pala~inki, pre svega valja
napraviti testo. Evo jednog univerzalnog na~ina,
primenljivog uvek kada nije druga~ije nagla{eno, s
merom za ~etvoro gladnih.
Tri cela jajeta valja dobro umutiti (najbolje mikserom na
slabijoj brzini) u dubljem sudu, dodati na vr’ no`a soli, pa
polako ume{ati pola kilograma bra{na, (mo`e i me{avina integralnog
p{eni~nog i heljdinog bra{na {to je najbolje). Dalje,
sve uz me{anje, gusto testo valja razrediti me{avinom od
pola litre kisele vode i mleka. Ne valja da je vode vi{e od pola,
a ni manje od ~etvrtine. Na kraju u sve treba ume{ati pola
kesice pra{ka za pecivo, pa masu ostaviti da se odmara
jedno pola sata.
Pe~e se na op{tepoznat na~in, pa da ne
dangubimo sa prostorom.
Fil za ovaj doru~ak, ve~eru ili u`inu,
pravi se vi{e nego jednostavno:
{olju kisele pavlake, dakle
~etvrt kile, valja ume{ati s istom
koli~inom mladog sira
i vezom per{unovog lista.
Pala~inke se filuju standardno,
pa uvijaju u rolne,
re|aju na duga~kom
tanjiru jedna do druge, a
odozgo sve zapra{i
ementalerom narendanim
na najkrupnije rende.
Gnezda
od pala~inki
Bra{no – 550 gr; jaja – 3 kom;
mleko/kisela voda – 500 ml;
crni luk – 2 glavice; pile}i file 300 gr;
kisela pavlaka – 1 ~a{a;
ementaler – 100 gr;
senf; so; biber; origan;
majoran; bosiljak;
timijan; ruzmarin;
ulje; pra{ak za pecivo
Po{to je op{tepoznat
na~in na koji se peku
pala~inke, ovoga puta
treba postupiti kao {to
je ve} re~eno, samo,
umesto pola kilograma
bra{na ide malo vi{e.
Onda se ispeku deblje pala~inke,
pa ostave da sa~ekaju
dalje.
Dve glavice crnog luka se
sitno iseckaju dok ne zacakle, a
onda im se doda 300 grama sitno,
najsitnije, isckanog pile}eg filea. Posoli se
i za~ini mlevenim biberom i mediteranskim
travama (origan, majoran, bosiljak, timijan, ruzmarin)
po ukusu. Dakle, mo`e samo jedna od njih, mogu dve, ma{toviti
prave svoje kombinacije od svih pomenutih zajedno.
Pala~inka se polo`i u dubok tanjir, ka{ika-dve fila uspe u
sredinu, pa sve u{u{ka, kao u duvankesu, da li~i na gnezdo.
Tako sve dok ima testa i fila.
Ova gnezda se, jedno do drugog, pore|aju u nauljen pleh,
pa zaliju me{avinom kisele pavlake i senfa, a sve odozgo zapra{i
struganim ementalerom.
Rerna se zagreje na 250 stepeni, pa sve zape~e onoliko koliko
treba da sir odozgo po~ne da rumeni.
7

8
Ki{ Loran
Testo: bra{no – 300 gr;
ulje – 1 {oljica; puter - 50 gr;
so. Nadev: bekon slanina –
200 gr; jaja – 2 kom;
pavlaka – 1 dl;
ementaler – 100 gr;
biber; muskatni ora{~i};
ulje; so
Lorenska pita tipi~no
je francusko jelo. Priprema
joj je jednostavna,
a za kompletan obrok mo-
`e se dopuniti sve`om salatom.
Ovo je klasi~an ki{, a po-
{to ma{ta kulinara nema granica,
testo se mo`e nadevati svim i sva~im
(jeo sam i izvanredan ki{ sa tikvicama), pa
~ak i kreirati slatki ki{.
Bra{no, ulje, so i komadi}i putera se
prome{aju. Smesa se me{a vrhovima
prstiju dok se puter ne sjedini s
bra{nom. Doda se vode prema
potrebi (ka{ika do dve)
i zamesi hrskavo testo.
Oblikuje se kugla {to se
ostavi u fri`ideru oko
pola sata.
Za to vreme rerna se
zagreje na 190 stepeni.
Testo se razvije na tri
centimetra, uz povremeno
dodavanje bra{na da
smesa ne bude lepljiva.
Okrugao pleh se naulji, pa
rasprostre testo. Odozgo se rasporedi
tanko se~ena slanina, a jaja i
pavlaka ume{aju s biberom i vrlo obazrivo
nastriganim muskatnim ora{}i}em. Sve se prelije
preko slanine, a za sam kraj nastruganim ementalerom.
Pe~e se oko tri ~etvrt sata, izvadi iz rerne i ki{ ostavi nekoliko
minuta da se hladi, a zatim poslu`i.
www.sombolend.rs
Kaneloni
s mladim sirom
Kaneloni – 10 kom;
spana} – 120 gr;
jaje – 1 kom;
President doma}i
mladi sir – 200 gr;
ementaler – 100
gr; beli luk;
so; biber; ulje
Kaneloni (oluci)
su testenine koje izgledaju
ba{ kao {to im i
ime govori: {iroki, debeli i
{uplji.
Dakle valja napraviti nadev
kojim }e se popuniti te {upljine. Pre
svega 120 grama o~i{}enog spana}a treba
oprati, isecklati i ostaviti na
stranu. U zasebnoj posudi
razmuti se jedno jaje, za-
~ini solju i biberom,
pa ume{a s 200
grama mladog
sira, 50 grama
sve`e rendanogementalera,izgnje~enim
~enom
belog luka i
spana}em. Posoli
se i pobiberi
po ukusu.
Kanleoni se na dva
minuta prokuvaju u posoljenoj,
kipu}oj vodi.
Nadevom se napuni testenina
i slo`i u nauljenu vatrostalnu posudu.
U zasebnoj posudi pome{a se ~a{a pavlake za kuvanje s
50 grama sve`e rendanog ementala. Smesom se prema`u
kaneloni i zapeku u rerni pola sata na 180 stepeni.