PDF - Danas

DAN
OP[TINE
23. APRIL
Milisav Mirkovi}:
U~inili smo
korak napred
Spajdermen je
do{ao preko
Milanovca
^etnik nacrtao
najpoznatiji
partizanski strip
Eurocrem:
Za generaciju
koja je odrasla
Ro|eni
Milanov~ani:
Bane Toma{evi},
Milomir Mari},
Aca Ili}
Mud(r)ijada:
Brend sa velikim M
Kafana kod
Tita i Dra`e
Norve{ka ku}a:
Veliko srce Vikinga

II
~etvrtak, 21. april 2011.
Milisav Mirkovi}, predsednik Op{tine Gornji Milanovac, o uspesima, problemima i planovima za budu}nost
U~inili smo korak napred
Dragoljub Petkovi}
INTERVJU
Dan op{tine Gornji Milanovac i
obele`avanje 196 godina od
podizanja Drugog srpskog
ustanka u Takovu je 23. april,
datum utvr|en Statutom op{tine,
tako da se uvek tada proslavlja, bez obzira {to se
pogodilo da ove godine bude neposredno pred
Uskrs, a opet Uskrs je ove godine isti dan i u
katoli~kom i pravoslavnom kalendaru.
Obele`i}emo op{tinski praznik skromno i
dostojanstveno. Srda~no pozivam sve goste,
drage prijatelje u Gornji Milanovac, a svojim
sugra|anima i mojim saradnicima ~estitam Dan
op{tine. Pozivam moje Milanov~ane da
u~estvuju u proslavi, da pogledaju programe i da
budu dobri doma}ini kao {to su to bili oduvek.
Ovo u razgovoru za Danas ka`e Milisav
Mirkovi}, predsednik Op{tine Gornji
Milanovac, koji je na tu funkciju izabran u
avgustu pro{le godine, nakon iznenadne smrti
Dra`imira Maru{i}a, dugogodi{njeg prvog
~oveka Milanovca.
Koji su bili Va{i prvi potezi na mestu
predsednika op{tine?
- S obzirom da sam ve}inu svog radnog veka
proveo upravo u Op{tinskoj upravi, logi~no je
da sam imao uvid u na~in rada svakog
zaposlenog u odeljenjima, kojih u na{oj Upravi
imam deset. Tako da sam olako sagledao sve
nedostatke i manjkavosti dosada{njeg
funkcionisanja, sa namerom da ga unapredim i
pospe{im, i u toj nameri napravili smo neke
kadrovske izmene, pobolj{ali disciplinovanost i
odgovornost u radu. Posebne mere smo
preduzeli u samom odnosu prema gra|anima,
trudimo se da Op{tina kao servis gra|ana, ne
bude zamisao samo kao takva - ve} strogo
pravilo, postali smo apsolutno javni za na{e
korisnike, izuzev onih dokumenata koji
zakonski predstavljaju slu`benu tajnu.
Neposredno po imenovanju za predsednika
op{tine, objavili smo celu finansijsku
konstrukciju op{tine, konkretno - {ta je do sada
ura|eno, na{a zadu`enja i obaveze, sudske
sporove, kao i budu}i petogodi{nji Program
razvoja na{e sredine, sa mogu}no{}u predloga i
uvida onoga {to se ti~e gra|ana na{e op{tine.
Dodao bih ne{to vezano konkretno i za moj
kabinet, po{to su i tu usledile znatne promene.
Oformio sam ekipu visoko{kolovanih i
informati~ki obrazovanih mladih ljudi sa
znanjem stranih jezika, koji su, na ~elu sa
mnom, u obavezi da vrata kabineta otvore za
svakoga kome je na{a usluga i pomo} potrebna.
Obavezu da rad svih odeljena zadovoljava
standarde jedne dobro organizovane op{tinske
Srbija u ritmu Evrope
uprave, preuzela je novopostavljena na~elnica
Op{tinske uprave Gorica Petrovi}, koja
koordinira sa deset odeljenja. S obzirom da
na{a dosada{nja pisarnica i mati~na slu`ba,
odnosno mesto prijema dokumenta, nije
izgledala reprezentativno, pristupili smo
odmah njenoj kompletnoj rekonstrukciji i
adaptaciji, tako da }e budu}a {alter sala dobiti
odli~je jedne moderne i elektronski pospe{ene
organizacije, koja }e ne samo vizuelno, ve} i
informati~ki biti na usluzi gra|anima. Mi smo i
do sada imali mogu}nost za na{e gra|ane da
mogu elektronskim putem preuzeti sa
op{tinskog sajta aktuelne formulare, izvode iz
mati~ne knjige ro|enih, ven~anih i umrlih,
slu`bene glasnike i druga dokumenta, ali
nedavno dobijenim sredstvima isklju~ivo za ove
namene od sredstava od igara na sre}u,
planiramo u potpunosti pokrivenost zaposlenih
ra~unarskim sistemom.
[ta samouprava planira u skoroj budu}nosti?
- Doneli smo plan izgradnje infrastrukturnih
objekata, obezbedili smo sredstva za projekte
koje smo dobijali od NIP-a, iako zvani~no to
Ministarstvo ne funkcioni{e pod tim imenom,
ali mi }emo nastaviti dugogodi{nju tradiciju da
se svake godine grade neki zna~ajniji objekat.
Prema programu, centralnog dana u subotu 23. aprila, polo`i}emo cve}e na spomenike na Trgu
kneza Mihaila, na grobove ~lanova porodice Obrenovi} u Brusnici, Brdu mira i u spomen
komplesku u Takovu. Predvi|ena je sve~ana sednica skup{tine op{tine na kojoj }e biti uru~ena
op{tinska priznanja zaslu`nim pojedincima i organizacijama - plakete „Takovski ustanak“. U programu
proslave, koji pripremamo, posebno bih istakao program „Srbija u ritmu Evrope“, koji }e
se u subotu uve~e, od 20:30 sati, odr`ati u na{em gradu, a potom i u jo{ trideset srpskih gradova.
Mi kre}emo me|u prvima, u~estvova}e oko tri stotine na{ih u~enika. Pokrovitelj ovog programa
je, za svaku op{tinu po jedna evropska ambasada, a za na{u je ambasada Finske.
Ove godine smo u{li u rekonstrukciju jednog
dela glavne ulice i tu delom ra~unamo na
sredstva iz republi~kog bud`eta, posebno
ministarstva za infrastrukturu, a delom iz
bud`eta op{tine preko Javnog preduze}a za
izgradnju, koje }e i biti nosilac tih radova.
Nastavljamo sa ulaganjima u putnu privredu,
ove godine }emo asfaltirati oko 30 kilometara i
nasuti oko 90 km puteva. Tako|e, nastavljamo
sa izgradnjom vodovodne mre`e na podru~ju
“ Srda~no pozivam sve goste,
drage prijatelje u
Gornji Milanovac, a svojim
sugra|anima i mojim
saradnicima ~estitam
Dan op{tine. Pozivam moje
Milanov~ane da u~estvuju
u proslavi, da pogledaju
programe i da budu dobri
doma}ini kao {to su
to bili oduvek.
na{e op{tine. Planiramo dovr{etak izgradnje tri
sportske hale pri osnovnim {kolama na
Rudniku gde su radovi u toku, a sredstva su
obezbe|ena iz na{eg bud`eta i iz NIP-a, zatim u
Pranjanima i u Takovu. U Pranjanima
izgradnju sportske hale finansira ameri~ka
vlada sa 700.000 dolara, a u Takovu }emo mi
obezbediti novac iz bud`eta. Rukovodstvo
kompanije „Metalac“ iz na{eg grada, donelo je
odluku da za potrebe svog fudbalskog kluba,
koji nosi naziv ove kompanije, izgradi stadion
sa 4.000 sedi{ta na mestu sada{njeg pomo}nog
igrali{ta. Mi smo ispred na{e op{tine podr`ali
ovu odluku, tako {to }e u~e{}e Op{tine biti
ustupanje zemlji{ta za ovu namenu i izdavanje
svih potrebnih dozvola, kao i vr{enje drugih
pripremnih potrebnih radnji koje su u
nadle`nosti gornjomilanova~ke op{tine. U
poslu u~estvuje i Fudbalski savez Srbije kao i
Ministarstvo sporta. Odluka menad`menta
kompanije „Metalac“ obuhvata i izgradnju
modernog poslovno-stambenog objekta u
u`em centru grada, koju podr`ava i lokalna
samouprava. Vr{e se pripreme za izgradnju dve
fabrike za punjenje vode u Bogdanici i Gornjim
Banjanima, radi se o privatnom vlasni{tvu.
Dovr{ena je stambena zgrada u naselju Ivice,
tako da se ovih dana i formalno vr{i, Ugovorom
precizirana, razmena jedanaest stanova ove
zgrade za Dom kulture u centru grada, koji je
sklopljen sa Ministarstvom odbrane, a koji je
ovih dana raspisao konkurs svojim
pripadnicima za pomenute stanove.
Obzirom da preuzeta zgrada biv{eg Doma
Vojske, treba da se kompletno renovira i
adaptira, zavr{en je projekat rekonstrukcije te
zgrade koja }e postati savremen Dom kulture,
sa adekvatnim prate}im sadr`ajem, za dodatna
sredstva smo konkurisali i od NIP-a. Pro{log
meseca na{a bud`etska sredstva su uve}ana za
236.000 dolara, koje smo namenski dobili od
Evropske unije za uvo|enje digitalnog sistema
kontrole vodovodnog sistema. Dosta smo
Program sve~anosti povodom obele`avanja dana op{tine Gornji Milanovac i 196 godina od Drugog srpskog ustanka
Subota 23. april 2011. godine
9 sati Trg kneza Mihaila – polaganje venaca
na Trgu
9-10.30 sati Sve~ana sala Okru`nog na~elstva
– Do~ek delegacija i gostiju
11 sati Dom kulture – Sve~ana sednica SO
G. Milanovac povodom dodele op{tinskih
priznanja, kulturno-umetni~ki program
13 sati Takovo, Znamenito mesto „Takovski grm“
– polaganje venaca u ~ast 196. godi{njice
ustanka i Dana op{tine
13.30 sati Takovo – O[ „Takovski ustanak“ Takovo
– Obele`avanje 120-godi{njice
O[ „Takovski ustanak“, Takovo
20.30 sati Trg kneza Mihaila – Koncert „Srbija
u ritmu Evrope“, pod pokroviteljstvom
op{tine Gornji Milanovac
GORNJI MILANOVAC DANAS | ~etvrtak, 21. april 2011.
Milisav Mirkovi} je ro|en 1952. godine u Nevadama, nadomak Gornjeg Milanovca. Od 1994.
godine zaposlen je u Op{tinskoj upravi , prvenstveno kao slu`benik, a potom jedno vreme kao {ef
slu`be i na~elnik odeljenja za rad sa mesnim zajednicama, zatim i kao savetnik predsednika
op{tine za pitanja lokalne samouprave. Za zamenika predsednika op{tine, izabran je u maju
2008. godine, kao kandidat ispred izborne liste „Pobedi za op{tinu Gornji Milanovac – Dra`imir
Maru{i}“. U svom dugogodi{njem radu od 1976. godine, sa uspehom je obavljao niz odgovornih
poslova i du`nosti. Rezervni je oficir u ~inu kapetana. O`enjen je, i otac dva sina.
prisutni i u radu mesnih zajednica. Tako|e,
preuzeli smo na sebe obavezu da pomognemo
fudbalski klub „Takovo“, na{eg stogodi{njaka!
Lokalna samouprava ostvaruje i nekoliko
regionalnih projekata?
- U~estvujemo u regionalnom projektu
izgradnje brane Svra~kovo. Vrednost te
investicije je 70 miliona evra, a na{ udeo je 70
miliona dinara. Ove godine, od te sume, op{tina
Gornji Milanovac je izdvojila 10 miliona dinara.
U~e{}e u ovom projektu uzeli su Ministarstvo
poljoprivrede, trgovine, {umarstva i
vodoprivrede, grad ^a~ak i op{tine Arilje,
Po`ega, Lu~ani i Gornji Milanovac. Tako|e,
partneri smo i na realizaciji projekta obnove
aerodrome u La|evcima, zajedno sa jo{ deset
op{tina. Prema najavama, pomenuti aerodrom
treba da bude osposobljen za putni~ki i
transportni saobra}aj do kraja ove godine.
Kakva je saradnja sa ovda{njim
privrednicima? Koliko mo`ete da budete
servis privrede?
- Mislim da smo napravili korak napred u
saradnji sa privredom. Uspostavili smo dosta
dobru saradnju sa klubom privrede, upravo
formiramo i op{tinski privredni savet pri
Op{tinskom ve}u, koji treba da bude jedno
savetodavno telo u razmatranju odluke Ve}a,
posebno u oblasti poreske politike. Ve}inu u
tom savetu ~ini}e upravo privrednici. Sedmi~no
pose}ujemo neku od milanova~kih firmi,
prisutni smo prilikom poseta privrednih
delegacija iz zemlje i inostranstva. Sa druge
strane, privrednici su prisutni u radu op{tinske
samouprave {to daje dosta dobre rezultate.
Kada je privreda u pitanju, odlu~ili smo da
Op{tinska uprava stavi na raspolaganje
nadle`ne slu`be – urbaniste, poresku i pravnu
slu`bu, odeljenje za privredu i druge koji su
vezani za rad privrede, kako bi ubrzali
procedure za dozvole i sli~no. Gornji
Milanovac je imao nekada preko 18.000
zaposlenih, na`alost to je danas znatno manje.
Sada posao ima oko 11.000 Milanov~ana. Radi
se na tome da se pokrene proizvodnja i
poslovanje konfekcije „Rudnik“. U izgledu je da
se vrati ispostava carine u na{ grad, {to je
svakako u velikom interesu milanova~kih
izvoznika, recimo „Metalca“, „Spektra“, „Tetra
Paka“, „Zvezde Helios“, „Zvezda Torda-Flin
Group“, „Papir Printa“...
Mo`ete li da predstavite socijalnu politiku
op{tine? Koliko op{tina ima mogu}nosti da
pomogne socijalno ugro`ene, kao i |ake i
studente?
- Izdvajamo oko 23 miliona dinara ove
godine za socijalne namene. Svi na{i studenti sa
dr`avnih fakulteta koji imaju prosek preko 8,5,
dobijaju op{tinsku stipendiju. Finansiramo
prevoz u~enika i prosvetnih radnika, a
odvojeno je i tri miliona dinara za prevoz
penzionera. Svakodnevno primamo zahteve za
nov~anu pomo} koja je trenutno potrebna
gra|anima za lekove, le~enje i sli~no. Deo
sredstava prosle|ujemo preko Crvenog krsta i
centra za socijalni rad, a ve}inski deo tih
zahteva pokrivamo sredstvima iz bud`eta za
socijalne namene. Op{tina jednokratnom
nov~anom pomo}u nagra|uje roditelje za
ro|enje prvog, drugog i tre}eg dete. Ukupno za
sve te namene izdvajamo preko 20 miliona
dinara. Kada je re~ o socijalnoj slici na{e sredine
najte`e je pitanje nezaposlenosti. Na evidenciji
Nacionalne slu`be za zapo{ljavanja
evidentirano je 3.700 nezaposlenih. Najte`e je
{to je dobar deo nezaposlenih starije dobi, koji
imaju male izglede za posao. Posebno je veliko
otpu{tanje u kompaniji „Swislion-Takovo“, gde
je od oko nekada gigantskog preduze}a sa 4.500
radnika, ostalo zaposlenih ne{to ispod hiljadu
sa tendencijom daljeg otpu{tanja. Ima toga i
kod drugih privrednika. Primetno je, da kao i u
drugim malim sredinama, mladi odlaze u
Beograd i u inostranstvo u potrazi za poslom.
Imamo 110 nezaposlenih diplomaca ispod 30
godina starosti, a to je najve}i problem!! Sada je
iza{lo nekoliko uredbi Nacionalne slu`be za
zapo{ljavanje za ostvarenje stru~ne prakse, pa
smo na osnovu toga uposlili izvestan broj
akademaca da barem steknu praksu i polo`e
stru~ne ispite. Nadamo se da na taj na~in
zaposlimo jo{ nekoliko svr{enih studenata.
Da li orijentacija na turizam mo`e bar malo
da ubla`i problem nezaposlenosti?
- Nadamo se i radimo na tome da mo`e. Na{
rudni~ko-takovski kraj, sa svojom turisti~kom
ponudom, posebno u delu ruralnog (seoskog)
turizma, se nalazi u vrhu turisti~ke ponude TO
Srbije. Evropski centar za mir i razvoj 2006.
godine, uradio je Studiju odr`ivog razvoja
turizma, ali za njenu realizaciju treba puno
vremena i sredstava. Za sada smo postigli
zadovoljavaju}e rezultate, imamo preko 80
kategorisanih doma}instava sa ukupno 600
le`aja i svi kapaciteti su popunjeni. Puno poseta
imamo i na Rudniku. Svakako, ima dosta
prostora da se na|e neko zaposlenje i u toj
oblasti. Tako|e, na{a op{tina ima oko 5.000
registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ima
poku{aja da se formiraju zemljoradni~ke
zadruge, upravo je jedna za`ivela u
Ko{tuni}ima. Poznati smo ina~e, kao dobri
proizvo|a~i krompira i malina, a sve je vi{e i
hladnja~a. Imamo veliko interesovanje ruskog
tr`i{ta za otkup vo}a i povr}a.
U Skup{tini op{tine ve}inu ~ine odbornici
va{e grupacije - SPS, PUPS i Pokret za G.
Milanovac sa Demokratskom strankom.
Kako funkcioni{e taj savez?
- Imamo za sada jednu politi~ku stabilnost,
preko na{e grupacije uklju~eni su i odbornici iz
Nove Srbije i SRS, neke odluke donose se
jednoglasno. Nemamo nekih posebnih
problema. Dobro, pred izbore }e to malo da se
zahuktava {to je sasvim normalno, ali za sada
sve funkcioni{e u interesu razvoja op{tine. Kada
su u pitanju dobri predlozi, a ti~u se interesa
gradskog ili seoskog podru~ja svejedno, de{ava
se da svi budemo jednoglasni.
Ova godina je predizborna, a va{ odbor ve}
vas je imenovao za kandidata za predsednika
op{tine. Kako ste to do`iveli?
Platni listi} nosim u d`epu
U prilog pri~i o javnosti u radu, evo jedne anegdote - nedavno su novinari tra`ili informaciju o
visinu mog li~nog dohotka, tako da ovih dana nosim platni listi} u d`epu, odmah im poka`em,
da na licu mesta mogu dokumentovano da se uvere i u to {to govorim. Mo`da mi samo malo
bude li~no krivo {to objavljivanjem moje plate, koja je zakonski regulisana i koja je neuporediva
sa platama nekih rukovodilaca firmi, ne obaveste javnost i o razmerama odgovornosti koju
nosim kao predsednik op{tine, da ne govorim o poslovima i obavezama sa kojima se svakodnevno
suo~avam. Moj radni dan veoma dugo traje. Jasno mi je da sam javna li~nost i novinarima
nikada ne zameram, njima je u interesu da donose senzacionalne vesti, tako da je sve to
razumljivo. Ina~e, imam odli~nu saradnju sa svim novinarskim izve{ta~ima sa podru~ja na{e op-
{tine, uklju~uju}i na{e beogradske dopisnike, kom{ije iz ^a~ka i lokalni {tampani mediji, obzirom
da globalnom privatizacijom medija, ostali smo bez televizije u na{em gradu.
- Da, dogovor je postignut. SPS, PUPS i
Pokret za op{tinu G. Milanovac predlo`ili su me
za kandidata za predsednika op{tine i nosioca
izborne liste ove grupacije na predstoje}im
lokalnim izborima. Sa jedne strane to je mo`da
priznanje i ohrabrenje, ali sa druge mislim da je
hrabrost prihvatiti se u dana{nje vreme jednog
mesta kao {to je upravo to - biti prvi ~ovek
op{tine. ^ovek izla`e na proveru sebe i svoju
porodicu, rodbinu, drugove. Do`iveo sam to
kao priznanje, ali i kao jednu obavezu. Iskreno,
nisam optere}en du`inom trajanja mandata,
nisam ostra{}en da po svaku cenu moram da
budem izabran. Ako bude tako, pozva}u sve da
zajedno radimo, ali opet ukoliko to bude neko
drugi, prvi }u da ~estitam i budem dobar
saradnik. Vide}emo, najva`nije je da izbori
proteknu regularno, moralno i dostojanstveno.
Bilo bi dobro da bude ve}inski sistem izbora, da
se biraju direktno ljudi, a ne partije. Tako da
budu izabrani kvalitetni ljudi, stru~njaci iz
privrede, cenjeni i ugledni ljudi u svom
okru`enju, posebno u malim sredinama kao {to
je na{a gde se svi poznajemo. Ipak je Milanovac
mali grad, va`e neka druga pravila, nije kao na
republi~kom nivou, ovde je svako svakome
ro|ak, kom{ija, prijatelj, poznanik, a tek potom
politi~ki konkurent. Zaista, ne bih voleo da
predizborni period pro|e u velikim sva|ama i
razmiricama, to nije dobro ni za gra|ane jer
gube poverenje u svoje kandidate, a tek {to time
ne}e biti dobra medijska slika na{e op{tine u
okru`enju. Ipak smo mi op{tina koja je dugi niz
godina imala reputaciju privrednog ~uda, sa
bogatim kulturnim i istorijskim nasle|em, pa ne
bih volelo da se ta slika ru`i negativnom
politi~kom predizbornom kampanjom. Na
`alost, ovih dana jednim delom po~inju
politi~ke kampanje, sude}i po nekim
negativnim novinarskim ~lancima, {to ne idu u
korist generalnom marketingu na{e op{tine.
Plaketa
„Takovski
ustanak“
Povodom dana op{tine
SO Gornji Milanovac
dodeli}e priznanja
pojedincima i
organizacijama koje su,
po oceni komisije, obele`ile
godinu u Milanovcu.
Zlatnu plaketu
„Takovski ustanak“
dobili su:
Dra`imir Maru{i}, predsednik
milanova~ke op{tine u vi{e
mandata, narodni poslanik
(dodeljuje se posthumno).
Kompanija „Zvezda Helios“ -
lider u proizvodnji boja i lakova u
Srbiji, aktivni u~esnik u razvoju
lokalne zajednice ulaganjem u
kulturu, sport, {kolstvo, za{titu
`ivotne sredine.
Doktor Predrag Milojevi},
na~elnik Odeljenja kardiohirurgije
II Instituta Dedinje.
Tehni~ka {kola „Jovan @ujovi}“
- za 50 godina postojanja
od{kolovala preko 10.000 u~enika.
Osnovna {kola„Takovski
ustanak“ iz Takova – ove godine
obele`ava 120 godina postojanja.
FK Takovo – obele`ava
100 godina od osnivanja.
Rajko Milinkovi} Lulovac
iz Nevade – uspe{an
poljoprivrednik, rekorder
u proizvodnji mleka.
Srebrna plaketa
„Takovski ustanak“
dodeljuje se:
Mr Draganu M. Ga~i}u, direktoru
Istorijskog arhiva grada Beograda.
Jereju Jovi{i Ze~evi}u, parohu
majdanskom, sve{teni~ku odoru
nosi 40 godina, bio i odbornik,
jedan od pokreta~a godi{njaka
„Slovo ]irilovo“.
Karate klubu Takovo, slavi
jubilarni 40. ro|endan, njegovi
~lanovi osvojili su niz priznanja i
nagrada.
III

IV
ISTORIJA Op{tina
u jugozapadnoj
[umadiji, sredi{te
rudni~ko-takovskog kraja
Aleksandar Maru{i}
Gornji Milanovac je administrativni,
ekonomski i politi~ki centar
istoimene op{tine u jugozapadnoj
[umadiji ~ija se povr{ina od 836
kvadratnih kilometara poklapa sa
prostorom rudni~ko-takovskog kraja. Istorija
„najmla|e okru`ne varo{i u Srbiji“ po~inje
znatno pre njenog zvani~nog osnivanja 1853.
godine. Jo{ u prvim godinama Milo{eve
vladavine umesto poru{enog Rudnika novo
nahijsko, a kasnije i okru`no sredi{te ovog dela
Srbije postala je malena Brusnica. U njoj je
vremenom osnovan Sud, zatim podignuta
crkva, ustanovljen sto~ni va{ar, otvarani
du}ani, zidane mehane i privatne ku}e. Ipak
nepovoljna konfiguracija terena, tj. strma brda
koja su okru`ivala Brusnicu veoma brzo su
postala nepremostiva prepreka za bilo kakav
dalji napredak i razvoj. Usled nedostatka
prostora 1839. godine na predlog tada{njeg
okru`nog na~elnika Vula Vukomanovi}a
pokrenuta je inicijativa o preme{tanju varo{i na
novu i podesniju lokaciju.
DIVLJE POLJE NA
OBALI DESPOTOVICE
Nestabilne prilike u Srbiji i promena dinastije
gurnuli su ovo pitanje u stranu sve do 1851.
kada se problem ponovo aktuelizuje. Te godine
kona~no je, izme}u tri mogu}a, izabran prostor
„Divljeg polja“ na desnoj obali reke Despotovice
za mesto gde }e se izgraditi potpuno novo
naselje. Divlje polje se nalazilo u ataru Brusnice
i predstavljalo je raskrsnicu puteva prema
^a~ku, Kragujevcu i Valjevu. Pre podizanja
nove varo{i tu se nalazio stari turski han i jedna
vodenica. Kada su krajem 1852. re{ena sva
sporna pitanja knez Aleksandar Kara|or|evi}
je 5. januara 1853. godine izdao ukaz po kome
se varo{ Brusnica preme{ta na ve} utvr|enu
lokaciju, kao i da novoosnovano naselje ponese
naziv Despotovica.
PRVI REGULACIONI
PLAN U DR@AVI
Nakon {to je doneta odluka da se vlasnici
zemlji{ta u Divljem polju materijalno obe{tete,
pristupilo se izradi regulacionog plana, prvog
takve vrste u Srbiji. Za ovaj posao anga`ovani su
stru~njaci iz Be~a. Njihov plan je predvi|ao da
se sve ulice pru`aju pravcem istok-zapad,
odnosno sever-jug, da se seku pod pravim
uglom, a ta~no su nazna~ena i mesta gde }e se
graditi javne, a gde privatne zgrade. Na ovaj
na~in isparcelisano je 268 placeva podeljenih u
~etiri klase. Glavne saobra}ajnice sa trotoarima
bile su {iroke 19, a sporedne 15 metara. U
centru je postavljen trg u obliku pravougaonika.
Voda za pi}e dovedena je sa obli`njeg brda
@dreban. Stanovnici Brusnice nisu primoravani
na seobu, ali im je zabranjena svaka dalja
gradnja u tzv. „Staroj ~ar{iji“.
IME PO VOJVODI MILANU
Za naseljavanje Despotovice vladalo je veliko
interesovanje i izvan Rudni~kog okruga. Samo
Tamo gde je Rudnik, Milanovac grad
{est godina od osnivanja
Despotovice knez Milo{ je 3.
aprila 1859. godine doneo
ukaz o promeni naziva grada.
Novo ime naselje je dobilo po
kne`evom polubratu vojvodi
Milanu. Kako je ve} postojao
Milanovac na Dunavu (biv{i
Pore~), koji je nosio ime po
Milo{evom sinu, Despotovica je
nazvana Gornji Milanovac jer se
nalazila na ve}oj nadmorskoj
visini. Nova varo{ brzo je
napredovala. Njen izgled menjao se iz
godine u godinu. Gornji Milanovac je
vrlo brzo postao, za onda{nje prilike,
napredna i ugledna sredina. Dive}i
se njegovom izgledu Jovan Cviji} ga
je nazvao „belim labudom na
zelenom jezeru.“
OD KRALJICE
DRAGE DO
DRAGI[E VASI]A
Za ~etvrt veka, od 1880.
do 1906. godine ovde su
ro|ene, rasle i poha|ale
prve razrede {kole
li~nosti kao {to su Uro{
Petrovi}, Miodrag
Ibrovac, Milan \or|evi},
bra}a Nastasijevi},
Dragi{a Vasi} i Miodrag
Jakovljevi}. Ne{to ranije
1866. u Gornjem Milanovcu rodila se
Draga, }erka Pante i unuka Nikole
Mili}evi}a Lunjevice, budu}a srpska
kraljica i poslednja vladarka dinastije
Obrenovi}.
[TAB @IVOJINA MI[I]A
Prva polovina 20. veka donela je
gradu mnoga isku{enja. Gra|anstvo je
masovno stradalo, a samo mesto je pretrpelo
velika razaranja. U vreme poznate Kolubarskosuvoborske
bitke 1914. godine u Gornjem
Milanovcu, ta~nije u zgradi Okru`nog na~elstva
nalazio se {tab komandanta Prve armije
generala @ivojina Mi{i}a. Upravo odatle 3.
decembra slavni srpski vojskovo|a doneo je
odluku o otpo~injanju Rudni~ke ofanzive, {to je
zna~ilo po~etak osloba|anja Srbije od
mnogostruko ja~eg i brojnijeg neprijatelja. U
~ast velikog trijumfa srpski kralj dodelio je
Mi{i}u ~in vojvode, a varo{ milanova~ka titulu
po~asnog gra|anina. Posle {estogodi{njeg
ratovanja Gornji Milanovac pru`ao je sliku
pusto{i i privrednog mrtvila. Ipak,
modernizacija grada nastavljena je i u tom
periodu. Ja~anje trgova~kog kapitala omogu}i}e
Knez Milo{ je
3. aprila 1859.
doneo ukaz o
promeni naziva
grada
~etvrtak, 21. april 2011.
i osnivanje dve fabrike bombona i ~okolade,
„Rudnika“ 1922. i „Takova“ 1937. godine.
OSLOBODILI GA
PARTIZANI I ^ETNICI
U Drugom svetskom ratu grad na Despotovici
je, zahvaljuju}i zajedni~koj partizansko-
~etni~koj akciji, 28. septembra 1941. godine
postao jedna od prvih slobodnih teritorija u
porobljenoj Evropi. Da bi se osvetili za ovaj
doga|aj nema~ke okupacione snage 15. oktobra
bombardovale su i zapalile Gornji Milanovac.
Tom prilikom izgorelo je 90% javnih i privatnih
zgrada, {to predstavlja najve}e razaranje u
istoriji ove varo{i. Veliki broj ljudi je uhap{en i
odveden u Kragujevac gde je ve}ina njih
streljana.
DESET GODINA
^ISTILI RU[EVINE
Sve do po~etka 60-ih godina trajalo je
uklanjanje o`iljaka nevesele pro{losti.
Obnova grada je zapo~ela odmah
posle oslobo|enja 1944. godine.
Deset i vi{e godina Milanov~ani su
izgubili u ~i{}enju ru{evina, obnovi
i podizanju najskromnijih
stambenih komunalnih i {kolskih
objekata. O razmerama ratne
katastrofe najbolje govori podatak
da se centralni i najlep{i deo grada
nije mogao obnoviti, pa je na tom
mestu podignut park.
ZA[TITNI ZNAK
- „DE^IJE NOVINE“
I u tako ote`anim uslovima, bukvalno iz
pepela, stvarani su uslovi za formiranje
jednog novog, savremenog i izuzetno
privredno jakog centra kakav }e
Gornji Milanovac postati tokom
osme i devete decenije 20. veka.
Sopstvenom pame}u i mudro{}u
pa`ljivo su birani profitabilni
proizvodni programi, konkurentni
ne samo na doma}em, ve} i
inostranom tr`i{tu. Nicala su nova
preduze}a poput PIK „Takova“,
„Tipoplastike“, MK „Rudnika“,
„Zvezde“, „FAD-a“, „Metalca“,
„Graditelja“... Ipak, za{titni znak
ove sredine bile su bez sumnje
„De~je novine“. O dinami~nom
razvoju grada svedo~i i petostruko
uve}anje stanovnika kojih je 1961. bilo
4.492, a trideset godina kasnije 22.432.
HRABRO U 21. VEK
Tokom poslednje dve decenije uprkos
sveop{tom krizom izazvanom
raspadom zemlje, ratom, sankcijama i
posledicama lo{e tranzicije, dolazi do
delimi~ne stagnacije ali ne i do potpunog
uru{avanja svih privrednih resursa. ^ak i u
ovom periodu Gornji Milanovac se ne predaje.
Sa izgra|enom modernom infrastrukturom
kao {to su gasovod, vodovod, deponija i putevi
daje pretpostavku savremenog `ivota
karakteristi~nog za 21. vek. Osnivanje Muzeja
rudni~ko-takovskog kraja, renoviranje Zgrade
okru`nog na~elstva i Gimnazije, izgradnja
sportske hale, podizanje spomenika zaslu`nim
precima, izdavanje velikog broja knjiga,
organizacija Me|unarodnog bijenala
minijature i Likovne kolonije „Mina
Vukomanovi} Karad`i}“, samo su deo velikih
ulaganja u spoznaju sopstvene pro{losti i
projekcije jo{ bolje budu}nosti.
Autor je istori~ar iz Gornjeg Milanovca
GORNJI MILANOVAC DANAS | ~etvrtak, 21. april 2011.
Dragoljub Petkovi}
Tali~ni Tom, cela Diznijeva ekipa, zatim
Ga{a, Spirou, Konan, Modesti
Blejz, Spajdermen, Betmen, Asteriks
i Obeliks, [trumpfovi, Tarzan ...–
skoro svi iole poznati likovi stripa
me|u Ju`ne Slovene do{li su preko varo{i milanova~ke.
Svi ti strip junaci presko~ili su prestonicu
i nau~ili srpski u mestu koje je tada imala oko
4.000 du{a. Prvi su u Evropi, ne ra~unaju}i samo
Englesku, objavljivali Marvelove i DC stripove.
„De~ije novine“ predstavile su Jugoslovenima
zamalo vi{e svetskih strip junaka nego {to je
Milanovac tada imao stanovnika. Na sajmovima
smo bili jedina isto~na zemlja
koja je tako ne{to radila. Engleski
„Letraset“ isticao je u Londonu
na{u zastavu kao zastavu
svog velikog partnera. Iz
dana{nje beogradizovane
pozicije svega iole bitnog
nezamisliva stvar. [ta li bi
na ovo rekli dana{nji borci za decentralizaciju?
Toj i takvoj varo{i i
preduze}u „De~ije novine“ pisao je 1966. godine
li~no Volt Dizni.
- Po{tovani gospodine Lazarevi}u, ~estitamo
„De~ijim novinama“ na odluci da objavljuju Diznijeve
~asopise na srpskohrvatskom jeziku. Veliko
je zadovoljstvo znati da }e se Miki Mausu,
Paji Patku i ostalim njihovim prijateljima pru`iti
mogu}nost da zabavljaju decu Jugoslavije. Ovde
u studiju, mi radimo na pripremanju ~vr{}e
saradnje i veze sa na{im prijateljima iz Jugoslavije.
Sada imamo ~lana vi{e u porodici Diznijevih
~asopisa. @elimo svaki uspeh . Srda~ni pozdravi.
Walt Disney - napisao je Dizni 1. oktobra 1966.
godine i Aci Lazarevi}u, tada{njem direktoru De-
~ijih novina poslao fotografiju sa posvetom.
Kakva je ovo packa i doma}i zadatak stare garde
za dana{nje menad`ere i direktore razvoja, ali
bogami i uske, zacementirane tipove koji ~vrsto
veruju da su Srbi stariji od ameba i da su sve na
svetu izmislili.
Miki i dru`ina, ina~e, stigli
su u Milanovac preko Atine,
posredstvom
Uglje{e Krsti}a i
Mija \ura{inovi}a
i njihovim kontaktima
sa Angelopulosom
i
De~iji nedeljni ~asopis u izdanju istoimene
izdava~ke ku}e iz Gornjeg Milanovca,
naj~e{}e ’opravdanje’ za d`eparac:
„]ale, daj soma za De~ije novine...“
(iz leksikona Yu mitologije)
„De~ije novine“ - izdava~ka ku}a koju je cenio i Volt Dizni
Spajdermen je
stigao preko Milanovca
gospo|om Helen Siroi, predstavnicima Diznijeve
kompanije u Gr~koj. Dogovoreno je da izlazi
strip Miki, a kasnije je pokrenut i slavni Mikijev
almanah i Diznilend, naravno i ~itav niz prate}ih
zezalica od postera do privezaka. Pominjala se i
izgradnja Diznilenda u Beogradu. To su bili prvi
koraci Mikija i [ilje u Isto~noj Evropi. A sve to je
bio samo po~etak zlatnog doba.
Mo}na i zna~ajna izdava~ka ku}a nastala je,
me|utim, od literarne sekcije osnovaca. Vojislav
Velji}, direktor tada jedine milanova~ke
osnovne {kole, Aleksandar Lazarevi}
i Sre}ko Jovanovi} po~eli su sa
ostvarenjem ideje da literarna
dru`ina napravi {kolski list.
Prvi broj, pod nazivom „De~ija
politika“ iza{ao je 12. Januara
1957. godine. Beogradska
„Politika“ odmah
je reagovala zbog
sli~nog imena pa je milanova~ki
list promenio
ime u „De~ije novine“.
Kako je kasnije
primetio dr prof. Nedeljko
Trnavac, bilo je to kao prvo
ime detetu „na vodici“
koje mu je slu`ilo samo
privremeno, do kr{tenja.
Ostalo je istorija, {to bi se
reklo. Podr{ka sa svih
strana, novi saradnici,
rast preduze}a. Novinsko izdava~ka
radna organizacija „De~ije novine“ bila je jedan
od brendova stare Juge, i jedan od razloga
za{to je Milanovac smatran privrednim
~udom. Treba vremena i pro-
stora da se samo nabroji
{ta su sve radili,
izdavali i objavljivali.
^itave `elezni~ke kompozicije
svezaka i {kolskog
pribora i{le su u afri~ke
zemlje. Brojne knjige,
stru~ne edicije, top
imena doma}e i svetske
knji`evnosti, monografije,
nastupi na sajmovima, albumi i sli~ice
Panini, {kolski listovi, stripovi, posteri,
pribor, nagradne igre, sponzorisanje
mnogih manifestacija.
Nakon „De~ijih novina“ pokrenut je i list „Tiktak“,
za mla|e osnovce, kao i „Zeka“, prvi jugoslo-
^etnik nacrtao najpoznatiji partizanski strip
Pazi Mirko, metak!
Pored dovo|enja svetskog strip d`et seta „De~ije novine“ stvorile
su i svoje sopstvene strip junake, starijima svakako i danas znane
Mirka i Slavka. „Mirko, pazi metak! Hvala ti, Slavko, spasao si mi `ivot“.
Naivno, nema {ta, ali i lepo. Tvorci „De~ijih novina“ Sre}ko Jovanovi}
i Aca Lazarevi} sreli su 1961, pri~a se, u nekoj ovda{njoj
kafani, Desimira @i`ovi}a Bujina. Bujin je otac Mirka i Slavka, mladih
partizanskih kurira i jednog od najprofitabilnijih strip projekata
doma}e proizvodnje.
Strip, ina~e, u to doba nije bio na glasu, to jest bio je na lo{em
glasu kao zapadnja~ka stvar, ali mladi partizani su mogli da pro-
|u. Po~ela je 1963. da izlazi edicija „Nikad robom“ koja je u publici
odmah prozvana Mirko i Slavko iako je u njoj bilo i drugih serijala
- Dabi{a Bo`e Veselinovi}a, Tajanstveni vitez Petra Radi~evi}a,
Akant Radivoja Bogi~evi}a. Ali Mirko i Slavko su bili legende.
Tad nije bilo fejsbuk fanova ali zato se majica sa njihovim likom
nosila samo u specijalnim prilikama da preslika~ du`e traje i bila je
isto {to i malo kasnije majice sa likom Otpisanih i Brus Lija.
Bujin, ina~e, nije mario za popularnost i nakon ga{enja edicije vratio se u svoje Braneti}e gde je umro 1996.
godine. Za `ivota i crta~kog veka nacrtao je oko pet stotina avantura Mirka i Slavka. Proslavio je partizanske
omladince, a sam je kao mlad ~ovek bio u redovima Dra`inih ~etnika. Da je po`iveo jo{ malo mogao je da nacrta
i neke mlade ~etni~i}e, da se prilagodi novim pogledima. Ovako Mirko i Slavko su pali u zaborav i niko ih do
sada nije reanimirao.
venski list za pred{kolce.
Nizala su se i druga vi{e ili
manje uspe{na izdanja:
sjajni „D`uboks“, „Eureka“,
prvi enigmatski ~asopis,
„EKS almanah“, „Biser
strip“, „Gigant“, „Poni
vest“, „Nind`a“, „Krimi“,
„YU video“, „Venac“, „Kulture
istoka“, „YU strip“...
Tira`i nekih od njih bili su u
stotinama hiljada i milionima
primeraka. Bra}a Panini,
\uzepe je bio najstariji i on je
tvorac ~uvenih serijala sli~ica,
uz pomo} Milanov~ana plasirali
su u Jugoslaviji, pazi ovo:
pola milijarde sli~ica godi{nje!
O tome mo`e sad samo da se ma{ta.
Nekoliko decenija kasnije i „De~ije novine“ su
pale na niske grane. Na pitanje za{to se to desilo
V
i ko je tome kriv,
postoji onoliko odgovora koliko
je tamo bilo zaposlenih. Zemlja
se raspala, tr`i{te se smanjilo a
pojavilo se niz sli~nih ~asopisa,
stikera, svezaka, izdava~a.
Zgrade su pokupovali privatnici,
neke i op{tinska
vlast, nekoliko izdanja i sad
izlazi iz malih odvojenih redakcija.
Ostale su uspomene, dragocene
arhive, vredne knjige, verovatno i po`uteli
albumi po tavanima u kojim nedostaje poneka
sli~ica. (Brazilca Sokratesa nikada nisam uspeo
da izvu~em). Ekipa se rasturila kud koji, neko u
privatnike, neko na druge polo`aje, u javna preduze}a,
neki su ostali neuposleni ili su na `alost
umrli. ^ovek br`i od svoje senke, svi [trumfovi,
Miki Maus, Spajdermen, Modesti Blejz sa sve Vilijem
i ostali prona{li su svoje druge baze na Balkanu.
Njihove kolege Mirko i Slavko spavaju u
zavi~ajnom odeljenju milanova~ke biblioteke
„Bra}a Nastasijevi}“ i, verovatno, na policama
nekolicine privatnih kolekcionara.
“ ^estitamo „De~ijim
novinama“ na odluci
da objavljuju
Diznijeve ~asopise na
srpskohrvatskom jeziku.
Veliko je zadovoljstvo znati
da }e se Miki Mausu, Paji
Patku i ostalim njihovim
prijateljima pru`iti
mogu}nost da zabavljaju
decu Jugoslavije.
Volt Dizni

VI
Dra`a Petrovi}
Milanovac je mesto sa jednom
vrlo interesantnom energijom.
Gomila ljudi koje sre}em ima
neke veze sa tim gradom. I ljudi
me pitaju: kakav je to grad gde
svako ima nekog svog? Tako mi se desilo da sam
bio u Njujorku, ~ujem se sa jednom drugaricom
koja je tamo bila top model i ona mi ka`e: „E, ba{
je sa mnom jedna `ena iz Milanovca, ho}e da te
~uje“. Ja se javim: „Zdravo, kako se ti preziva{?“
Toma{evi} – odgovorim. Ona ka`e: „Toma{evi}i
su iz tog i tog sela blizu Takova“. Onda se
ispostavi da je to Ru{ka Bergman, ~uvena
stilistkinja, koja je obla~ila mnoge svetske ljude -
od Hilari Klinton do Majkla D`eksona... Ru{ka
mi je sada kuma, jer me ona upoznala sa mojom
`enom – pri~a Branislav Bane Toma{evi},
glumac Narodnog pozori{ta u Beogradu.
Ka`e da svi Toma{evi}i u Srbiji nisu iz
Milanovca, ali sem njega, odande je poreklom i
ko{arka{ Dejan Toma{evi}.
- Odrastao sam u centru grada, po{to moji
roditelji imaju ku}u kod hale Tehni~ke {kole.
Kod mene u kom{iluku su bile ~etiri porodice sa
po dva sina. Moj brat i ja smo bili „srbovci“,
po{to je }ale Srbo, preko puta nas su bili
„mo~ovci“, Vlada i Ivan, sinovi Mom~ila Mo~e,
onda „masalovci“, Marko i \or|e, i Ra{i}i, Bojan
i Marko. Bili su tu i Sa{a Krsmanac i Mali
Marki}, tako da smo imali dve ekipe za fudbal,
po pet ljudi. Preko dana smo i{li u {umu, blizu
moje ku}e, bilo je tu ze~eva i fazana, ponesemo
sekire i no`eve i po ceo dan ne dolazimo ku}i.
Pravili smo kolibe, strele, krali tre{nje, uve~e smo
igrali fudbal na betonskom platou kod
obdani{ta, koga od moje ku}e deli samo
Ma~kovo dvoriste. Moj deda po ocu je bio
malterd`ija, i to jako poznat, Lazo Toma{evi} iz
RO\ENI MILANOV^ANI
Branislav Bane Toma{evi}, glumac
Narodnog pozori{ta u Beogradu
Trudim se da
budem de~ko
iz gimnazije
Semedra`i, koji i danas u 86. godini sa mojom
bakom Milom brine o doma}instvu. I tako sam
ja, sa svojim bratom Nikolom, preko leta i{ao sa
njim, radio na me{alici, nosio malter... Moj drugi
deda koji je isto legenda u gradu, svi ga znaju,
Slavi{a D`igo Nikoli}, imao je strugaru gde smo
tako|e pomagali da se stru`e gra|a - ka`e Bane.
U osnovnoj {koli je glumio u jednoj
predstavi na engleskom, i to mu je bila prva i
jedina uloga u rodnom gradu.
- @ao mi je {to Milanovac ni tada a ni danas
nije imao pravu pozori{nu scenu, ve} je to neka
bioskopska sala pri Domu vojske. Tako da
nisam imao prilike da gledam mnogo predstava
kao klinac. Me|utim, u Beogradu, kada sam
krenuo na studije, `iveo sam kod strica na
Cvetnom trgu, i i{ao sam svaki dan u
Jugoslovensko dramsko pozori{te. Pogledao
sam sve predstave i na velikoj i na maloj sceni, i
tako nadomestio ono {to mi je nedostajalo u
Milanovcu – ka`e Bane.
U tre}em gimnazije krenuo je da radi
predstavu u milanova~kom amaterskom
pozori{tu, ali po{to se bavio sportom, svoj
gluma~ki anga`man je ipak odlu~io da
zapostavi, pa je prestao da pose}uje probe.
- Trenirao sam verovatno sve sportove koji
mogu da se treniraju u GM. Najvi{e sam se
zadr`ao u atletici. Trenirao sam fudbal u FK
Takovo, pa sam pre{ao na odbojku, pa plivanje,
pa ko{arku, onda odem u atletski klub i po~nem
da bacam koplje. To mi je bila glavna disciplina,
mada sam se takmi~io i u vi{eboju. Imao sam
dobre rezultate kao mla|i junior. Na tre}oj godini
gimnazije po~nem opet da treniram fudbal, ovaj
put u Metalcu. U moje vreme FK Metalac je bio
mali klub, a gradski likovi su trenirali u Takovu.
O`iveti GM pozori{nu scenu
Dvadeset godina najzna~ajnijeg milanova~kog rok benda
- Znam da je od glumaca pokojni Viktor Star~i} ro|en u Br|anima kod Milanovca. Mikiju Krstovi}u
su roditelji iz Milanovca iako je on ro|en u Beogradu. Mira Stupica i Bora Todorovi} su `iveli
u Milanovcu, Mija Aleksi} je iz Crnu}e. Sada ima par mladih Milanov~ana koji studiraju glumu,
nekima sam pomagao da se spreme za prijemni ispit. Ko mi se god obratio, ja sam mu pomagao,
drugarski. Sada sa Brankom Kne`evi}em, doskora{njim direktorom Amaterskog pozori{ta „Krsmanac“u
Beogradu, koji se vratio u Milanovac, planiram da o`ivimo milanova~ku pozori{nu
scenu. Ho}emo da uradimo predstavu od tri monodrame u kojoj bi, sem mene, glumio Branko
i neko od milanova~kih studenata – ka`e Toma{evi}.
Dovoljno je re}i: BJESOVI
Miodrag Danilovi}
Rok sastav Bjesovi iz Gornjeg Milanovca
nastao je 1990 godine, a sviraju i danas
u podmla|enom sastavu. Osvojili su
prvu nagradu na zaje~arskoj Gitarijadi
1993, izdali {est albuma, od kojih jedan
multimedijalni, odr`ali bezbroj koncerata. Sa dva
vokala, Zoranom Marinkovi}em i Goranom Mari}em,
ina~e i tvorcima benda, i sa svojim sna`nim nastupom
bili su ~udo nevi|eno tih godina u zemlji. Za
Milanovac bili su jezgro jedne {ire ekipe druga~ijih...
Svirali su jako, imali su fascinantnu snagu. Bjesovi, to
jest Marinko, Maks, Ugo, Dabi}, Tanasko, Dend`o,
Mikak, Tilt, Bili, Ranko, Fadot, Mi}i Jakovljevi} i ostali;
pivo koje ve~eras ko{ta tri milijarde dinara vi{e nego
sino}, o~aj i rokenrol, sve su to siluete jednog doba
koje mogu da izazovu razli~ite odgovore ako se
kockice slo`e. Evo jednog od njih:
Tmuran dan u usnuloj srpskoj provinciji... U
praznom kafi}u, koji vi{e ne radi, a iz kojeg se te{ko
izlazilo u treznom stanju bilo nas je troje. Otresita
{ankerica, moj mladi kom{ija kojeg je napustila
~etvrtak, 21. april 2011.
Metalac je smatran za selja~ku ekipu. Ali sam
danas ponosan na uspehe Metalca. Pred kraj
gimnazije Slavoljub Piper je postao prvak Evrope
u kik boksu, pa je otvorio {kolu u Milanovcu, tako
da sam paralelno trenirao fudbal i kik boks. Zbog
toga, nakon gimnazije upisao sam DIF u
Beogradu. Posle tre}e godine odem na Fakultet
dramskih umetnosti, polo`im prijemni kod
profesora Predraga Baj~eti}a (legende FDU), i ve}
na drugoj godini po~nem da igram u Narodnom
pozori{tu – se}a se Toma{evi}, dodaju}i da je
interesantno da od kada je postao profesionalni
glumac, nikada nije sa pozori{tem nastupao u
rodnom gradu. „Ba{ zato {to tamo nema uslova
za odr`avanje velikih predstava, sa zahtevnom
scenografijom, kakve igramo u Narodnom
pozori{tu“- ka`e Bane.
Kao mali imao je celu zbirku stripa „Nikad
robom - Mirko i Slavko“ koju je sakupio njegov
otac. Sem „De~jih novina“, za koje su svi znali,
~esto su ga ljudi, na pomen da je iz Milanovca,
pitali i za „euro-krem“ ili viljamovku. Danas
kad se pojavi u Milanovcu, mnogi hvale neke
njegove uloge u TV serijama, a zanimljivo mu je
{to su ga najvi{e tap{ali po ramenu kad je
snimio reklamu za pivo.
devojka i ja koji sam bio usred jedne od najve}ih
raskrsnica u svome `ivotu, a ustvari sam bio nigde i
za neko vreme izgubljen u tra`enju i nala`enju.
Cigarete su se gomilale u pepeljari, dim se gubio na
putu do tavanice, muve odbegle od naleta hladnog
vetra dremale su po zidovima. [ankerica je na {ank
spu{tala kafu za kafom, a kom{ija i ja smo dokono
pretresali teme nebitne za ostatak ove pri~e. Zatim,
po{to je dobro uglancala ~a{e i oprala ruke,
{ankerica je u plejer ubacila novi disk i zvuk potekao
iz zvu~nika bio je mnogo vi{e od niza lakih tonova i
milozvu~ne harmonije koji su tako neukusno
sveprisutni i ne govore ni{ta, da citiramo Morisija, o
mom ili na{em `ivotu. O~i mog kom{ije su se
zamaglile od suza, ja sam uzdahnuo, a {ankerica je
nastavila iznova i iznova da pu{ta istu pesmu koja je
govorila o svemu onome o ~emu smo ve} godinama
}utali. Svet kome pripadamo, teskoba koja nas
pritiska, tuga kojoj se otimamo i radost kojoj
stremimo, sve to je glasno i bez ustezanja bilo
ispoljeno u pesmi, i mi se najednom na|osmo u
~udu od stida, u ~udu od ~uda da neko ima hrabrosti
da svedo~i istinu od koje se uporno krijemo, tog i
prethodnih dana, na tom mestu ili drugde.
Pesma o kojoj je re~ je „Bolje ti“, a ~ovek i ljudi koji
GORNJI MILANOVAC DANAS | ~etvrtak, 21. april 2011.
Li~na karta
RO\EN: 22. februara 1977. u Gornjem
Milanovcu
KARIJERA: Igrao u TV serijama „Gorki
plodovi“, „Selo gori, a baba se ~e{lja“,
„Greh njene majke“, „Pozori{te u ku}i“,
„M(j)e{oviti brak“... U Narodnom pozori-
{tu ostvario zapa`ene uloge u predstavama
„Velika drama“, „Uobra`eni bolesnik“,
„Razvojni put Bore [najdera“, „Romeo
i Julija“, „Ze~iji nasip“, „Ribarske sva-
|e“, „Pokondirena tikva“, „Predstava Hamleta
u selu Mrdu{a Donja“. Za TV RAI-
1 snimio je seriju „Commesario Nordone“.
Igrao je jednu od glavnih uloga u
hrvatskoj kriminalisti~koj seriji „Urota“.
kao i u francuskom filmu „Human Zoo“
svetski poznatog reditelja Luka Besona.
- Kada sam u Milanovcu, trudim se da
budem de~ko iz gimnazije, obi~an sugra|anin, a
ne neki poznati glumac. Obo`avam Milanovac,
po{to znam skoro sve ljude tamo. Nikad nisam
prekinuo kontakt sa prijateljima. Jer, za razliku
od gomile Milanov~ana koji su napravili ne{to u
`ivotu, i nastavili `ivot u Beogradu, ili bilo gde,
mislim da ja naj~e{}e odlazim u Milanovac, ~ak
jednom nedeljno. Dok se nisam o`enio, bilo mi
je lepo da se malo opustim, a sad kad sam dobio
klince, forsiram da ih {to ~e{}e sklanjam iz
Beograda, da budu na ~istom vazduhu, u
prirodi. Sad ba{ po~injem da sre|ujem babinu i
^ar{ijani
- Nisam imao neke idole, ali je Milanovac
interesantan grad, ima mnogo autenti~nih
likova. Takozvanih ~ar{ijana,
gradskih faca. Otac Srboljub je bio prosvetni
radnik, defektolog, majka Ljubica
trgovac, nisu imali nikakav kontakt sa
poslom kojim se bavim, tako da sam
sam za sebe morao da pravim prostor, i
sre}an sam {to dobro funkcioni{em i
imam puno prijatelja - isti~e Toma{evi}.
dedinu ku}u, u selu Semedra`, sedam
kilometara od Milanovca. Ho}u da u{minkam
celo doma}instvo. Vezan sam za prirodu, ~esto
odlazim u lov... Nezaobilazni drug u lovu mi je
Miki Isailovi}, a dru`ina mojih lovaca koja se
zove „Me~e“, ima jednu brvnaru na Rudniku,
dok sa kumom Vukom Kosti}em idem po svim
lovi{tima u Srbiji. ^esto idem u prirodu sa
ujakom i poznatim d`iperom Gli{om – ka`e
Bane Toma{evi}.
iza nje stoje su Zoran Marinkovi} i grupa „Bjesovi“.
Dvadeset godina iskustva, {est muzi~kih izdanja,
ogroman broj `ivih izvo|enja i znatno ve}i broj na
kilometar satu pri~e kojoj se, na na{u radost, jo{ ne
naslu}uje kraj. Zahvaljuju}i njima Gornji Milanovac je
i dalje na mapi urbanih centara u kojima se, u
opoziciji prema dominiraju}im sadr`ajima isprazne i
lake medijske kulture, gaje muzi~ki & ostali
umetni~ki pristupi utemeljeni na potisnutim i
diskvalifikovanim vrednostima istine, autenti~nosti,
~asti i hrabrosti. Hrabrosti, ponovi}u opet, da se
svedo~i i osvedo~ava istina, hrabrosti da se `ive
posledice vlastitih izbora, hrabrosti da se i u uspenju i
u padu prona|e mir, skupi ali iskupljuju}i mir
istinskog traganja i pronala`enja, {to je jedan od
osnovnih zadataka ljudskog postojanja i umetnosti
koja tu borbu te`i da predstavi.
Tri godine kasnije, dok kucam ovaj tekst, pada mi
na pamet koliko se u me|uvremenu sve izmenilo, a
koliko je taj trenutak u mom pam}enju ostao nekako
kristalno i nevino ~ist. Istina je, parafrazira}emo
Zorana Marinkovi}a, da nas je ju~e sve slomilo, ali
sutra ne stvaramo sami, niti sami sebi mo`emo
pomo}i, i zato se istina koja nas opominje na ljubav i
jedne na druge i krije iza te dve proste re~i: bolje ti.
Odlazim u Srbiju dva puta
godi{nje, a nikada se ne vratim
bez 30 tabli i kockica, i barem
kante od kilo kremi}a Eurokrema.
(Iz leksikona Yu mitologije)
Eurocrem, slatki{ koji je
postao brend grada
Za
generaciju
koja raste
Dragoljub Petkovi}
Uma kakvu bestragiju da ode Milanov~anin
da slu`i JNA znali su svi
za njegov gradi} i pitali isto. Sli~no
je decenijama bilo sa radnicima,
turistima, mladama. Sam bog zna
koliko kazni policiji nisu platili na{i voza~i, naro~ito
kamiond`ije zahvaljuju}i njemu. „Ne volim
ja, al’ {to vole moja deca“. EUROCREM naravno.
„Za generaciju koja raste“ i bogami generacije
koje urastaju. Da se ne la`emo, pre nego
po kne`evima i piscima iz ovog kraja, naj{ire
narodne mase diljem Jugoslavije znale su Gornji
Milanovac prvenstveno i najvi{e po ovom
slatki{u prepoznatljivog ukusa. Umetnost i istorija
dolaze posle hleba, to jest krema, kao u onoj
\urinoj pesmi o sabljama i pe~enju jare}em.
Eurokrem je stigao u G. Milanovac 1970. godine
iz Italije. Najzaslu`niji ~ovek za to je Jovan
Tomovi}, dugogodi{nji direktor PIK Takova,
kombinata koji je pravio, i jo{ pravi, Eurocrem.
Fabrika „Takovo“ nastala je spajanjem stare fabrike
bombona, i nekoliko selja~kih zadruga a
Tomovi} je 26 godina bio njen direktor .
- Do{ao sam u „Takovo“ 1959. godine. Tada
se najvi{e radila prerada vo}a i povr}a. To se i ne
bi moglo nazvati industrijom. Radilo se primitivno
i bili smo pred izborom ili da zatvorimo fabriku
ili da je osavremenimo. Tada nije bilo lako otpustiti
radnike, nas je bilo dve stotine. Ja sam dosta
putovao po Evropi i isprobavao sam uzorke
razli~itih proizvoda i donosio ih u fabriku. Tako
sam otkrio Eurocrem, koji je stvorio Italijan Gandola.
Napravili smo prve kontakte 1969. godine i
ve} 1970. po~ela je proizvodnja – pri~a Tomovi}.
Vrlo brzo milanova~ki pogoni Takova postigli
su predvi|eni maksimum proizvodnje od
12.000 tona.
- Pravili smo i do 13.000 tona godi{nje, dakle,
preko predvi|ene koli~ine, jer se radilo ~etvorobrigadno,
sedam dana u nedelji.
I tako je Eurocrem u{ao u svaku ku}u gde je
bilo dece. Te~ni ili u bloku, malo tvrdo pakovanje
za u`inu, najbolja marenda u vojsci, malecko
sa slikom teta guske ili krave tek da se zasladi{,
a kad dobije{ teglu krema, jer u Milanovcu
se eurokrem uvek zvao samo krem, zna se koji
krem, e onda si bogat ~ovek. Neko voli belo, neko
crno, tu je podela, ali ve}ina i belo i crno. Eurokrem
je sponzorisao mnoge TV zvezde, emisije,
bilo je bezbroj nagradnih igara, raznih drugih
stvari. „Za generaciju koja raste“ - svi su
znali taj slogan i taj ukus. Najtira`nije novine su
ga reklamirale, izbio je na vrh, u magacinima se
nije zadr`avao.
Jovan Tomovi} isti~e da je sve od proizvodnje
i monta`e ma{ina do marketinga ra|eno
prema uputstvima iz Italije.
- Mi da smo znali sami oni nam ne bi ni trebali.
To je bilo kao kad dete po|e u {kolu pa ga
prati{, pokazuje{ mu, nadgleda{. Dolazili su in-
`enjeri, tehnolozi, ja sam nebrojeno puta bio tamo,
i moji saradnici naravno. Italijani su obi{li
5.000 prodavnica u zemlji razgovarali sa prodavcima
i kupcima o ovom proizvodu. Mi smo
organizovali preko dvadeset
koncerata Zdravku ^oli}u,
jer je on bio mladi}, a mi smo se obra-
}ali mladima. Posle mu vi{e i nismo trebali kad
je postao slavan.
Na po~etku, bilo je naravno i sumnje. Nekima
je smetalo ime EURO, kao „{ta }e to nama“,
i tako dalje ali naravno i ime je deo licence.
Pored Eurocrema u Takovo i Jugoslaviju Jovan
Tomovi} doneo je jo{ nekoliko brendova.
Se}ate li se malih zelenih fla{ica? Staklenih naravno,
tad nije bilo plastike
- Traubisoda, odli~no osve`avaju}e pi}e koje
se pravi od alpskih trava. [teta {to se vi{e ne pro-
Kako je Jafa
keks oti{ao
u Crvenku
Milanovcu i „Takovu“ izmaklo je za
dlaku jo{ jedno zvu~no ime prehrambene
industrije. Jovan Tomovi}
je u Londonu uspostavio kontakt sa
firmom Union biskvit i po~eo da radi na
dozvoli za pravljenje Jafa keksa.
- Nije bilo lako u}i kod Engleza ali uspeo
sam. Ugovor je ve} bio parafiran a na Radni~kom
savetu kad smo ve} bili to i pro{li i kad je
odobreno, jedan saradnik je rekao
da je dosta, da nemamo
snage za jo{ jedan proizvod,
pridru`io mu se jo{ jedan glas.
Prekinuo sam diskusiju i pristao
da to ustupimo Crvenki.
Oni su imali veliku proizvodnju
{e}era, jaja i bra{na. Ali jedva
su pristali! Rekli su da to valja
ne bismo njima davali! Bilo je
muke da ih ubedim.
VII
izvodi. Tu licencu smo kupili od Austrijanaca.
Tako|e, pravili smo i OVO KAT po ugledu na
KIT KAT. Tu`ili su nas zbog uzimanja ideje i
imena a mi smo se odbranili i dobili pravo na
sudu. Uspeli smo i da dobijemo pravo na proizvodnju
votke. U Evropi to pravo imaju samo
Rusi, Finci, Poljaci i u Britaniji jedan emigrant
je pokrenuo Smirnof votku. To je nacionalna
privilegija samo nekoliko dr`ava koja se pa`ljivo
neguje i ~uva. Mi smo uspeli da ubedimo Poljake
da nam prodaju pravo na Baltik votku.
Karijera
iz snova
Jovan Tomovi} je rodom iz Ko{tuni}a
i posle 53 godine aktivnog rada sada je
penzioner. U svom radnom veku
vodio je Takovo i jo{ nekoliko preduze}a,
bio potpredsednik i predsednik
gornjomilanova~ke op{tine i narodni
poslanik, bavio se i jo{ se bavi pisanjem i
humanitarnim radom zbog kojeg je PTT
Srbije {tampao markicu sa njegovim
likom. Ove godine je iz Italije dobio
skupoceni sat sa ugraviranim re~ima
„za 40 godina ljubavi i rada“ jer je ~etiri
decenije sara|ivao sa privrednicima iz
Italije. Tamo je, ka`e, to manir, ukazati
pa`nju saradniku. Nedavno je zavr{io
i izdao knjigu „Bele{ke sa poukom“ i
istinom umesto {tita – delo
prepuno vrednih svedo~anstava
ali i dobar savetnik mladim
menad`erima.
Bolujemo od primitivizma
- Na{a privreda je sada zaostala, nema kapitala ni znanja. Privrednici moraju da se pove`u sa modernom tehnologijom
iz sveta. To nije samo jedno potpisivanje ugovora, to je, kao dete kad polazi u {kolu. Moramo tako
jer ne mo`emo ve} dugo da iza|emo iz problema. I u moje vreme je bilo problema. Doveo sam iz suboti~kog
Pionira tehnologa koji se zvao Stanislav Sigurinski, jer je bio najbolji. Posle je postao direktor i presednik
op{tine Subotica. Bio je ovde jedan mesec, i drugi, i tre}i je oti{ao. Zato {to kad za stolom sedi nas desetorica
a samo vi ne{to znate onda }emo mi ostali da vas ismevamo i oteramo. Tako je to. Bolujemo od primitivizma.
Kad sam do{ao u Milanovac 1951. nije bilo metra asfalta, jedva ne{to struje, i tri hiljade stanovnika.
Nisam znao nikoga. Nisam znao kako izgleda telefon, kako se pri~a sa tim. A 1961. postao sam potpredsednik
op{tine. Rastao je broj stanovnika ali i ovo mesto. Privreda je, recimo, uredila i napravila re~no korito, jedan
faraonski posao. Sad ne mogu da se smognu da ga o~iste. Puno smo se odricali da bismo gradili. To je
prvo! Drugo je da ode{ kod nekog ko zna dobro da radi . Ako `eli{ da se bavi{ recimo {tampom mora{ da ode{
u Evropu i na|e{ najboljeg {tampara i da u~i{ kod njega. Milanovac je imao 20 posto manje plate od proseka,
a mi u „Takovu“ smo imali 20 posto manje plate od milanova~kog proseka. Ali kupovali smo zemlju, pravili
dobre puteve i fabrike. Zara|ivali smo 100 a uzimali smo 70. A sada se zara|uje 100 a tro{i 150.
- I dokle }emo onda tako?
- Pa dok ne stignemo do nule pa onda sve iznova.

VIII
TAKOVO:
Pod
takovskim
grmom
~etvrtak, 21. april 2011.
Znamenito mesto „Takovski
grm“ kulturno je dobro od izuzetnog
zna~aja. Nalazi se u
dolini reke Di~ine, 10 km od
Gornjeg Milanovca. Na Cveti 1815. godine pod najve}im hrastom doneta je odluka
o podizanju Drugog ustanka. Hrast lu`njak se u narodu naziva i grm, pa odatle
poti~e naziv „Takovski grm“, koji je postao jedan od simbola se}anja na doga-
|aje vezane za kona~no osloba|anje od Turaka i stvaranje srpske dr`ave. Spomenik
pod Takovskim grmom podignut je 1887. u znak se}anja na kneza Milo{a
Obrenovi}a. Po skici in`enjera Jozefa Manoka, vajar Mihailo ^ebinac iz Kraljeva
izradio je ~etvorostrani obelisk od crvenog poliranog mermera, postavljen na {estougaono
podno`je i ogra|en sa {est stubova povezanih lancima. Na spomeniku
se nalaze ~uveni stihovi Ljubomira Nenadovi}a: „Ovaj grm }e vreme da osu{i i kameni
stub }e da poru{i, a Srbija ve~ito staja}e i Milo{a ime spominja}e”. Nedaleko
od ovog spomenika nalazi se i hrast koji je knez Mihailo, prilikom posete Takovu
1867. godine, osve{tao za „naslednika”. Istovremeno, otkupio je okolni prostor,
koji se od tada naziva „kne`eve livade“. Hrast naslednik listao je do 1992. godine;
sada kao prirodna skulptura krasi znamenito mesto. Po{tuju}i amanet kneza
Mihaila da dok god bude srpskog naroda i dr`ave u Takovu lista hrast, 1995.
posa|en je novi, drugi po redu hrast naslednik. Zapadno od spomenika Milo{u
Obrenovi}u, na blagoj padini, nalazi se novije spomen-obele`je, delo Petra Ubavki}a,
„Takovski ustanak“. Monumentalna figuralna kompozicija, kojom su predstavljeni
Milo{ Obrenovi} i Melentije Pavlovi}, vode}e li~nosti ustanka, ura|ena je
povodom Svetske izlo`be u Parizu 1900. godine, ali }e u Takovo sti}i tek 1990. prilikom
proslave 175 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka.
reka Kamenica
Ko{tuni}i
Dragoljub Petkovi}
Turisti~ka organizacija Gornjeg
Milanovca gostima poru~uje
„Upoznajte kraj gde
je ro|ena moderna Srbija“.
- Na{a turisti~ka organizacija je u seoskom
turizmu prepoznala i iza{la u susret
najnovijim zahtevima gostiju. Odmori
su sada kra}i i ~e{}i i ljudi tra`e
mir, zelene povr{ine, ugodan sme{taj
koji nije previ{e udaljen od mesta gde `ive.
Mi smo iskoristili na{ povoljan saobra}ajno-geografski
polo`aj, kao i predivnu
prirodu. Tu nam je Ibarska magistrala
koja nas povezuje sa Beogradom,
odnosno Kraljevom i Kru{evcem, a imamo
i regionalne puteve ka Kragujevcu i
Po`egi – ka`e Mira Mirkovi}, direktorka
TO GM.
Umereno kontinentalna klima, povoljna
nadmorska visina, naro~ito karakteristi~na
za planinu Rudnik dopunjuju
ovu sliku. Na Rudniku najvi{e borave deca
({kola u prirodi) i omladina, razli~ite
sportske ekipe koje tu imaju pripreme.
Istorijski kompleks u Takovu odredi{te
je velikog broja |a~kih ekskurzija.
U evidenciji TO GM ukupno ima
1.000 kreveta a od tog broja oko {est stotina
je u doma}oj radinosti, sve u prvoj
ili drugoj kategoriji. To su prelepe ku}e
u Gojnoj Gori, Bogdanici, nedaleko od
reke Kamenice, Pranjanima, Ko{tuni}ima
- kompleks „An|elija Mi{i}“ i privatne
ku}e, na Savincu pokraj Di~ine, u
Klati~evu, Ljevaji, Lunjevici, Belom Polju,
Grabovici, Ugrinovcima - pokrivena
je cela op{tina i svuda ima ne{to zanimljivo
da se vidi. Ku}e su prelepe, doma}ini
dobri. Da se u Turisti~koj organizaciji
ne hvale u prazno govori i podatak
da je poljoprivredno gazdinstvo Slobodana
Jevtovi}a Rajski konaci u Leu{i-
}ima dobilo presti`no priznanje Turisti~ki
cvet. Dakle, nudi se puno livada i
{uma, pregr{t istorijskih lokaliteta iz raznih
perioda, pe{a~ke i biciklisti~ke staze,
~iste reke i re~ice.
- Gostima se nudi doma}a zdrava
hrana spremljena na tradicionalni na~in,
zatim mogu}nost da se bave nekim sta-
RUDNIK: Od Kelta do NATO-a
Varo{ica Rudnik je nekoliko hiljada godina
starija od samog Milanovca. Na po
mnogima najlep{oj planini [umadije,
gvo`|e, srebro, olovo, cink i druge rude
vadile su se od pamtiveka. Rudarstvom
su se ovde bavili u ~etvrtom veku p.n.e.
Kelti koji su potisnuli Ilire. Zatim su do{li
Rimljani a kasnije i brojni srpski vladari.
Malo {ala, a malo vi{e je istina da se na
obroncima Rudnika i obi~nim ralom ili
Turisti~ka ponuda rudni~ko-takovskog kraja - zelenilo, ~ista voda i vazduh, zdrava hrana, pregr{t istorije – i velnes sa malinama
Tamo gde je ro|ena moderna Srbija
pri ukopavanju kolja za maline mo`e postati
arheolog i pronalaza~ neke starine.
Grkinja Jerina, supruga \ur|a Brankovi-
}a, od naroda nazvana Prokleta, umrla je
upravo na Rudniku 1457. godine.
Niz Rudnik su se obru{ila levo i desno
oba srpska ustanka, jedan u Ora{cu,
drugi u Takovu, a sama varo{ je bila prva
oslobo|ena teritorija Kara|or|eve
zore slobode. [to se popisa ratova i boje-
va ti~e ni ovaj poslednji nije zaobi{ao
Rudnik. NATO je 1999. godine u prah
pretvorio predajnike i TV emitere na vrhu
planine. Niko nije stradao jer nikog i
nije bilo u blizini, a ovim je ~inom Milanovac
spasen sramne glasine. Govorilo
se: „U na{ atar ni NATO ne}e, ko da
smo mi {ugavi, dok recimo suparni~ke
^a~ane oru i danju i no}u.“
D. Petkovi}
SAVINAC: Crkva sa loncima u zidu
Crkva Sv. Save na Savincu prva je Milo{eva zadu`bina u oslobo|enoj Srbiji. Gra-
|ena je od 1819. do 1821. godine. Radi postizanja akusti~nosti poznati neimar
toga doba Milutin Go|evac ugradio je u zidove velike zemljane lonce. Prestone
ikone crkvi je poklonio knez Milo{ 1822. godine. Posle obnove 1860. i dogradnje
1905. postaje grobna crkva porodice Vukomanovi}, iz koje je poticala kneginja
Ljubica. U crkvi je sahranjen veliki broj ~lanova porodica Obrenovi} i Vukomanovi},
Obren Martinovi} – otac vojvode Milana, petoro dece Jovana Obrenovi}a,
bra}a kneginje Ljubice. Juna 1905, na inicijativu Mileve Alimpi}, iz Beograda
su prenete kosti Mine Vukomanovi} Karad`i}, njenog mu`a Alekse i sina
Janka. Od 2009. godine crkva Svetog Save ima status manastira.
Leu{i}i
CRKVE BRVNARE
Crkve brvnare su sagra|ene od drvenog materijala,
samo su temelji na kojima su postavljene od kamena.
Narodno neimarstvo ove vrste javlja se kod
Srba ve} prilikom stvaranja prve dr`ave u IX veku,
nastavlja se tokom srednjeg veka, da bi u vreme
turske vladavine gradnja crkava brvnara bila jedini
oblik crkvenog graditeljstva. Najpoznatije crkve
brvnare u milanova~kom kraju su: Crkva sv. \or|a
u Takovu, Crkva sv. Nikole u Ljutovnici, Crkva brvnara
u Pranjanima i Crkva Sv. Petke u Ko{tuni}ima.
reka Di~ina
Rajac
BRAJI]I: Kafana
kod Tita i Dra`e
rim zanatom ili da rade poljoprivredne
poslove ako `ele. Mnogi ponesu odavde
ne{to {to su sami izatkali ili napravili ili
pripreme ponesu sebi zimnicu - nagla-
{ava Mira Mirkovi} i dodaje da ima i jo{
nekih specijaliteta. - Sa stru~njacima vi{e
medicinske {kole napravljena je i ponuda
velnes s malinama. Malina, jedan od
brendova ovoga kraja, poseduje, utvr|eno
je, pored nutritivnih i medicinska, terapeutska
svojstva. Zbog toga je osmi{ljena
masa`a sa ovim vo}em.
Turisti~ka organizacija preporu~uje i
niz manifestacija, kulturnih , sportskih i
zabavnih sadr`aja. Folklorna dru{tva
„[umadija“ i „Tipoplastika“ u januaru i
decembru tradicionalno odr`avaju koncerte,
u julu je likovna kolonija „Mina
Vukomanovi} Karad`i}“, u avgustu u
Takovu odr`ava se Srpski festival svetske
muzike, u junu je mar{ prijateljstva, u
oktobru d`ipijada, zatim nekoliko pesni~kih
susreta i nau~ni skup Dani Nastasijevi}a.
Kome nije ni do pesme, pesnika,
slikara ili d`ipova, nego voli dobro
i}e i pi}e neka planira da u martu putuju
u Pranjane na Rakijadu.
~etvrtak, 21. april 2011.
Josip Broz je, prema raspolo`ivim izvorima, bio prvi put na podru~ju Ravne gore u Prvom svetskom
ratu kao vojnik vojske koja je napadala Srbiju. U Drugom svetskom ratu sretao se sa Dra-
`om Mihailovi}em dva puta u jesen 1941. Prvo u Struganiku, 19. septembra, a zatim 6. oktobra
u Braji}ima na Ravnoj gori. Posle rata Tito i Jovanka su 1962. obi{li Ravnu goru, ali mar{al nije
pozitivno reagovao na predlog o razvoju turizma na ovoj planini, pa je ona ostala skrajnuta. [to
se ti~e kafane u Braji}ima, ona je bila, kao i samo selo potpuno gurnuta u zape}ak. Ali prema
anegdoti, Tito je na proputovanju kroz Gornji Milanovac 1974. pitao op{tinske rukovodioce za
Braji}e i mesto susreta sa Dra`om, i rekao da bi voleo opet jednom da vidi tu kafanu. U to vreme
mar{alova re~ je mogla i mnogo vi{e nego da obnovi jednu kafanicu. Ali Tito je nije video - „pa
se razbolje i najposle umrije te ne do|e jopet u na{e Braji}e“ - kako protuma~i{e seljani.
GORNJA CRNU]A: Prvi
srpski novovekovni dvor
Podignuta 1814. godine. ku}a kneza Milo{a predstavlja prvi srpski novovekovni
dvor, a malena Crnu}a sme{tena na ju`nim padinama Rudnika prvu, dodu{e nezvani~nu,
prestonicu moderne Srbije. Tipi~na brvnara „osa}anka“ izgra|ena od
kamena i hrastovog drveta sa visokim i strmim krovom pokrivenim {indrom, sastoji
se od tri prostorije. Iznad podruma nalazi se soba sa ognji{tem, a iz nje se ide
u prostoriju za spavanje. U njoj je sa~uvana skromna zidana pe} za lo`enje. Pored
dva ulaza, ku}u karakteri{e drveni dimnjak – „kapi}“ i neveliki doksat. Ku}a u Crnu}i
nemi je svedok po~etka Milo{eve borbe s Turcima i prvih godina njegove vladavine.
Nakon {to se vratio iz Takova srpski knez je upravo ispred svoje ku}e razvio
ustani~ki barjak. Izgovoriv{i ~uvene re~i „Evo mene, a eto vama rata s Turcima“,
obu~en u crvene „vojvodske aljine“ predao je zastavu Simi Pa{trmcu. Ovim
~inom okon~ano je formalno podizanje Drugog srpskog ustanka. Decembra meseca
1815. ovde je odr`ana ~uvene skup{tina koja je izme|u ostalog donela i prvi
bud`et ustani~ke Srbije. Nakon {to se 1818. porodica Milo{a Obrenovi}a preselila
u Kragujevac, Crnu}a je postala jedna od poljskih dobara srpskog kneza.
RAVNA GORA:
^etni~ko svetili{te
Velika zaravan na 720 metara nadmorske
visine, sa brojnim pa{njacima i bukovom
{umom, podno vrha Suvobora
naziva se Ravna gora. Ime je dobila po
{umi odnosno gori koja je na tom mestu
izrasla. U pro{losti zvala se Crna gora.
Ovaj prostor obiluje izvorima i pe}inama
kao {to su Mokra, odnosno Suva
pe}ina. Neposredno po kapitulaciji
Vojske Kraljevine Jugoslavije i nema~koj
okupaciji zemlje grupa oficira predvo|ena
pukovnikom Dragoljubom
Dra`om Mihailovi}em osnovala je na
Ravnoj gori 11. maja 1941. Ravnogorski
~etni~ki odred kao osnovu budu}e
rojalisti~ke i monarhisti~ke Jugosloven-
ske vojske u otad`bini – JvuO. Neguju-
}i uspomenu na Ravnogorski ~etni~ki
pokret, pukovnika, ratnog generala i
ministra vojnog Dragoljuba Dra`u Mihailovi}a
na Ravnoj gori je 1992. podignut
i sve~ano otkriven spomenik –
bronzana figura |enerala Mihailovi}a,
rad poznatih akademskih vajara Dragana
Nikoli}a i Dragana Vasi}a. Naspram
spomenika izgra|ena je 1998, prema
projektu arhitekte dr Predraga Risti}a,
crkva posve}ena Svetom \or|u za{titniku
ratnika. Gradnja ravnogorskog
spomen-doma zavr{ena je 2000. godine.
U domu je sme{ten muzej, biblioteka
sa ~itaonicom, kao i kongresna sala.
IX

X
Dra`a Petrovi}
UMilanovcu moje mladosti, sve je
bujalo od napretka. PIK „Takovo“
je pokrenuo proizvodnju „euro
krema“, prvi aluminijumski prozori
su pravljeni u „Steku“, prvo moderno
posu|e pravio je „Metalac“, a prva moderna
ambala`a bila je u „Tetrapaku“... Sre}a Milanovca
je {to je bio ~etni~ki kraj i {to to nisu bile
politi~ke fabrike, nego su sposobni ljudi od malih
radionica napravili moderne fabrike koje su
izvozile na svetsko tr`i{te – se}a se Milomir Mari},
glavni i odgovorni urednik TV „Hepi“.
Milanovac je, kako ka`e, pre toga bio toliko siroma{an
da nije imao para da asfaltira glavnu ulicu.
I onda su zahvaljuju}i narodnom heroju iz
Milanovca, koji je jedno vreme bio i ministar
unutra{njih poslova, Radovanu Brkovi}u, izdejstvovali
da Ibarska magistrala pro|e kroz Gornji
Milanovac.
- Tako smo dobili glavnu ulicu. Moj `ivot je
bio potpuno mu~eni~ki. Ja sam po~eo da radim
RO\ENI MILANOV^ANI
Milomir Mari}, glavni i odgovorni
urednik TV „Hepi“
Kara|or|eva
zvezda za
dve plo~e Stonsa
od osnovne {kole. Po{to su se „De~ije novine“
nalazile tu, oni su odlu~ili da i |aci u~estvuju u
tim poslovima. Prvo su pakovali novine, a meni
su ve} u osmom razredu dali da pi{em. U Milanovcu
su izlazile i „Takovske novine“ pa sam ja
kao u~enik prvog razreda gimnazije pisao cele
novine. Se}am se da je do{ao u posetu Milanovcu
predsednik tada{nje Vlade Srbije Milenko
Bojani}. I ja sam ga sa 15, 16 godina pitao za intervju.
On nije mogao da veruje da to postoji
uop{te, da ga neko dete pita za intervju. Ali je
pristao. I on je meni sve to objasnio, strategiju
srpske privrede i ostale stvari. I ja sam sve to napisao
– ka`e Mari}.
Preduze}e Spektar se bavi proizvodnjom
fleksibilne ambala`e za prehrambenu industriju i
za 25 godina od osnivanja izrastao je u
respektabilnu kompaniju. Put uspona temeljen je
na postulatima poslovne politike uspe{nih:
unapre|ivanju osnovnog proizvoda i kreiranju
specifi~nih proizvoda koji su neretko novina i u
svetskim okvirima, sve u skladu sa najnovijim
tehni~kim dostignu}ima i
tehnolo{kim znanjima. Danas je
nesumnjivi lider u proizvodnji
ve{ta~kih kobasi~arskih
omota~a na Balkanu i prvi u
svetu proizvo|a~ sedmoslojnih i
devetoslojnih visokobarijernih
termoskupljaju}ih folija i kesa za
pakovanje mesa, mesnih prera|evina i
fermentrisanih sireva.
Prvi proizvodni program Spektra je proizvodnja
vi{eslojnih poliamidnih barijernih omota~a za
pakovanje barenih i polutrajnih kobasi~arskih
proizvoda. Tokom niza godina taj osnovni
proizvod je unapre|ivan i usavr{avan u skladu sa
najnovijim trendovima iz oblasti industrije
pakovanja da bi se do{lo do visokokvalitetnog
proizvoda koji prati sam vrh svetskih proizvo|a~a i
za ~iju se proizvodnju koriste materijali koji prate
najvi{e svetske standarde.
I u oblasti dorade tj. {tampe omota~a Spektrov
kvalitet je postao prepoznatljiv na tr`i{tima {irom
sveta. Radi se o specijalizovanoj vrsti flexo {tampe za
koju se koriste najsavremenije ma{ine i materijali.
Zahvaljuju}i pre svega kvalitetu proizvoda
Spektar je uz konstantno uve}anje kapaciteta
postao vode}i proizvo|a~ ove vrste ambala`e u
regionu i danas izvozi na mnogobrojna tr`i{ta {irom
sveta od kojih su najzna~ajnija tr`i{ta Ma|arske,
Rusije, Italije, Rumunije, Slovenije, Gr~ke,
Makedonije, Hrvatske, BiH, Tunisa, Jordana, Sirije, itd.
Paralelno sa osnovnim proizvodom razvijan je i
novi proizvodni program koji je namenjen istoj
vrsti korisnika i predstavlja dopunu asortimana
pakovanja, a to su visokobarijerni termoskupljaju}i
materijali namenjeni za
pakovanje mesa, mesnih
prera|evina i sireva. Kada je
linija za proizvodnju
sedmoslojnog
termoskupljaju}eg filma
instalirana u Spektar, 2003.
godine, to je bila prva ma{ina te
vrste u svetu. Par godina kasnije, kupovinom
opreme, opet prvom te vrste u svetu za
proizvodnju devetoslojnog filma,
promovisana je nova vrsta
termoskupljaju}e barijerne
ambala`e. Vrlo brzo na tr`i{tu su
prepoznate prednosti ovakve
vrste proizvoda: preko 90%
ukupne koli~ine
termoskupljaju}eg filma I kesa
plasira se na dosada{nja izvozna
tr`i{ta, ali su otvorena I nova pre
svega Nema~ke, [vajcarske, SAD,
Austrije, Poljske, Australije, itd.
Stalni rad, napredak i
anga`ovanje rukovodstva Spektra
za inovacijama I daljem razvoju nisu ostali
nezapa`eni. Samo u toku poslednjih par godina
osim medalja za kvalitet proizvoda sa novosadskog
Poljoprivrednog sajma (2006-2008), Spektar je
dobio 2005. godine nagradu Pro biznis lider,
nagradu za inovaciju u 2006, bio progla{en za
~etvrtak, 21. april 2011.
Preduze}e Spektar za 25 godina postojanja izraslo u respektabilnu kompaniju
Kvalitet prepoznatljiv {irom sveta
Lider u proizvodnji
ve{ta~kih
kobasi~arskih
omota~a na Balkanu
Zbog epiteta „~etni~ki kraj“ Josip Broz Tito je
zaobilazio Milanovac.
- Mi smo ga videli samo kad je nekud i{ao prema
U`icu. Postroje nas na ulici, i on brzo pro|e
autom, da ga neko ne bi ga|ao s ne~im.
Najedanput, kada sam bio prvi razred
osnovne {kole, pojavio se Tito u Milanovcu.
Kod nas je otkriven spomenik
poginulim sovjetskim vojnicima koji su
i{li ka Beogradu, a najvi{e ih je izginulo
oko Milanovca. Tu su i sahranjeni. Me-
|u tim izginulima bio je i ro|eni brat ruskog
vo|e Leonida Bre`njeva. Tako da
su na otkrivanje spomen groblja sovjetskim i
Moj pradeda - Milo{ev ustanik
- Moji su se prezivali Ratkovi} i oni su prema na{em rodoslovu do{li 1802. godine iz Hercegovine.
Jedan moj predak, daleki pradeda, bio je me|u 12 ustanika sa Milo{em u Takovu. Ali smo mi
prezime dobili tek krajem 19. veka po nekakvoj baba Mari.
Foto: Beta
partizanskim vojnicima do{li i Tito i Bre`njev.
I{li smo s titovkama i ruskim zastavama da ih pozdravimo.
Tad sam prvi i jedini put video Tita –
ka`e Milomir Mari}.
Pisao je o doga|ajima
iz Milanovca i za beogradske
i za hrvatske novine.
I igrao fudbal u FK
„Takovo“.
- Ali sam video da to
nije za mene, i definitivno
opredelio za novinarstvo.
I{ao sam u Gradsku biblioteku
gde su dolazile sve novine
iz SFRJ. Najvi{e sam voleo da ~itam
„Vjesnik“, ali sam krio od
druge dece da mi se bi smejali.
To je bilo sme{no. Opet, nisam
ja bio star mali i nenormalan.
I{ao sam i u kafi}e i diskoteke. Jo{
dok smo bili u gimnaziji dolazila nam
je grupa „Smak“ sa Radomirom Mihajlovi}em
To~kom. I{ao sam na njihove koncerte pre nego
{to je SFRJ saznala za grupu „Smak“. Dolazila je
jednog od 10 najboljih preduze}a u kategoriji malih
i srednjih preduze}a, zatim nagradu za izvoznika
godine 2007. u kategoriji malih i srednjih preduze}a,
nagradu za izuzetne rezultate u poslovanju u 2010.
od Privredne komore Kraljeva, itd.
Redovna kontrola kvaliteta proizvoda i
sertifikacija proizvodnog programa vr{i se u
najeminentnijim ovla{}enim laboratorijama u
zemlji i inostranstvu. Spektar je tako|e sertifikovan
za ISO standard 9001 i EMS 14001.
Modernu tehnologiju i aktivnosti vezane za
komercijalizaciju proizvoda prati i adekvatna
organizacija preduze}a kao i aktivan odnos svih
zaposlenih i stalna te`nja ka unapre|enju
postoje}eg na~ina rada i optimizaciji svih faza u
poslovanju. Sa druge strane i rukovodstvo
preduze}a `eli da odr`i i
Prvi u svetu
proizvo|a~
sedmoslojnih i
devetoslojnih
visokobarijernih
termoskupljaju}ih
folija i kesa za
pakovanje mesa,
mesnih prera|evina i
fermentisanih sireva
Li~na karta
RO\EN: 1956. u Gornjem Milanovcu
KARIJERA: Glavni urednik Duge,
Intervjua, Profila, BK televizije, autor
knjige „Deca komunizma“.
podstakne takvu radnu
atmosferu vode}i ra~una o
standardu i zadovoljstvu
radnika. Osim primanja koja
su ve}a od dr`avnog proseka,
radnicima su obezbe|eni
optimalni uslovi rada, kao i
mogu}nosti za rekreaciju i
dru`enje leti, na otvorenom
bazenu u okviru kruga
preduze}a, zimi zakupom
termina sala za rekreaciju,
organizovanjem skupova I
dru`enja raznih vrsta.
Cilj preduze}a je da stalnim anga`ovanjem i
ulaganjima u svoju proizvodnju formira brend, ~iji
}e zajedni~ki imenitelj biti sinonim za kvalitet,
ekspeditivnost, inovacije, ali i maksimalno
zadovoljenje zahteva kupca.
GORNJI MILANOVAC DANAS | ~etvrtak, 21. april 2011.
Predsednik op{tine Gornji Milanovac
Milisav Mirkovi} izvinio se po~etkom aprila na sednici
Skup{tine op{tine novinarima Ve~ernjih novosti i
agencije Beta zbog pretnji koje im je uputio direktor
Javnog preduze}a za puteve Jovica Carevi}.
i jedna grupa iz Kraljeva, „Bezimeni“, koju je vodio
klavijaturista koji je tada imao 16 godina, po
imenu Laza Ristovski. Tad nismo ni znali da }e
on kasnije biti klavijaturista „Smaka“ i „Bijelog
dugmeta“. Laza je paralelno svirao
rok u „Bezimenima“, i harmoniku
u prate}em bendu Lepe Luki} –
obja{njava Mari}.
Ka`e da je slu{aju}i na radiju
„Ve~e uz radio“, emisiju Nikole
Karaklaji}a i Pece Popovi}a,
shvatio zna~aj rok muzike za
civilizacijsku promenu u svetu.
- Meni su se Stonsi od po-
~etka vi{e svi|ali od Bitlsa.
Je l’ ste vi svi zgodni?
Video sam da kre}e neka omladinska revolucija i
`eleo sam da budem deo tog sveta. Plo~e nisam
imao. Slu{ao sam Radio Luksemburg i „Ve~e uz
radio“. Moj drug iz {kole ~iji je neki stric bio ~etnik
i kao takav pobegao u London, dobio je od
tog strica dve plo~e Rolingstonsa. Meni se to toliko
dopalo da sam ja sa njim zamenio dedinu Kara|or|evu
zvezdu za dve plo~e Rolingstonsa. I
kad sam to kasnije, uo~i bu|enja srpskog nacionalnog
pokreta osamdesetih godina, napisao u
novinama, svi su bili skandalizovani. I svi su rekli
da ja nisam normalan. ^im sam dobio prve pare
od tekstova na buvljaku sam kupio Kara|or-
|evu zvezdu, tako da sam tu {tetu sam nadoknadio
– ka`e Mari}.
@ao mu je {to je sada uni{tena privreda
Milanovca.
- Moj rodni grad je bio simbol,
ni{ta manje razvijen od slovena~kih
gradova u to vreme.
Dvaput je ga`en . Prvo jer je bio
centar obrenovi}evske Srbije,
Kara|or|evi}i nisu ni{ta ulagali
u njega, ve} su ga zatirali. A onda su
komunisti i Tito progonili Milanov-
- Iz milanova~kog sela Lunjevica je kraljica Draga. Ja se se}am da kad sam do{ao u Beograd i bio
kod pesnika Du{ana Mati}a, on me pitao odakle sam. Rekao je: Tamo je bila kraljica Draga. Je l’
ste vi svi zgodni tamo u Milanovcu ko kraljica Draga?
~ane {to su bili ~etni~ki kraj. I ono malo partizana,
1948. poslato je na Goli otok. Uz to, Milanovac
je prvi od gradova u Srbiji koji su zajedni~ki
oslobodili partizani i ~etnici, septembra 1941, {to
se ba{ nije uklapalo u zvani~nu istoriju. Zato sam
ja po politi~kom opredeljenju ostao obrenovi}evac.
Jer su Obrenovi}i uvek Srbiju vodili na Zapad,
a ne prema Rusiji. Zato sam bio i protiv Kara|or|evi}a
i protiv komunista – zaklju~uje Milomir
Mari}.
Sto dvadeset godina novinarstva u Milanovcu
Kako je crveno
postalo plavo
Pod mi{kom penzionera na korzou, u
kabini „tami}a“ mlekad`ije iz Vrn~ana, u
lokalnom autobusu, u kancelariji,
ordinaciji, frizerskom salonu, kabini
traktora, na stolu predsednika op{tine –
svuda i na skoro svakom mestu, me|u
razli~itim ljudima u Milanovcu mogu se
videti - Takovske novine. Lokalni list koji
upravo sada obele`ava pola veka izla`enja.
Novine i novinarstvo pojavile su se vrlo
rano u novoosnovanoj varo{i. Prvi list
Takovo po~eo je da izlazi 1890. godine.
Kasnije su, sve do
Drugog svetskog rata,
povremeno izlazili
Rudni~anin, Rudni~ka
samouprava, [kolski
radnik, Narodna re~,
Suvobor, Narodna volja,
Narodni list, Rudni~ki glasnik, Rudni~ki
glas. U okviru De~ijih novina od 20.
februara 1961. po~eo je da izlazi list
Takovske novine koji se odr`ao do danas i
upravo sada obele`ava pola veka
postojanja. U po~etku radilo se uglavnom
dobrovoljno, volonterski, a prvi urednici
su bili Bata Kne`evi} i Radmilo Mandi}.
Takovske su imale prekid u izla`enju od
juna 1962. do decembra 1965. godine. Od
oktobra 1967. Takovske izlaze sedmi~no.
Preina~ene su u samostalno op{tinsko
javno preduze}e 1992. godine. Urednici
lokalnog lista bili su: Aleksandar Lazarevi},
Miodrag Risti}, Nikola Gaji}, Neboj{a
Savovi} Nes, Vlade Radi{i}, Milenko
Maru{i}, Bo{ko Lomovi}, Jela Bojovi},
XI
Gordana Nikoli}, Dragoljub Petkovi},
Vesna Todorovi}, Vladan Vujovi}.
Takovske su 2.000 godine, posle 5. oktobra,
crvenu boju svog loga zamenile plavom.
Urednik je tada bio Goran Paunovi}. U
sklopu JP za informisanje „Takovske
novine“ 1998. godine osnovana je i
Televizija Gornji Milanovac. Kasnije, kao
posledica zakonskih odluka dve redakcije
su podeljene i formirana su dva javna
preduze}a koja su odvojeno u{la u proces
privatizacije. Takovske je kupio
konzorcijum zaposlenih
koji i danas rade kao
samostalno preduze}e i
dalje redovno izlaze
svakog ~etvrtka dok je
TV GM nakon nekoliko
promena vlasnika
prakti~no prestala sa emitovanjem
informativnog programa. Urednik
Takovskih sada je Ljubi{a Jovanovi}. U
Milanovcu su u deceniji za nama
pokrenuto jo{ dva lista: GM pres i Sedmica,
koji su izlazili nekoliko godina.
[to se Takovskih ti~e, na svojih obi~no
dvadeset strana i tira`om do 3.000
primeraka, one donose svakog ~etvrtka,
evo ve} pola veka, pregled `ivota mesta i
cele op{tine. Veli~ana ali i omalova`avana,
kroz svoju istoriju novina je imala te{ke i
sjajne trenutke. Uspela je ipak da opstane i
postane deo kolektivnog duha grada.
Neveliki ali postojan brend koji je uspe{no
prebrodio privatizaciju i izazove novog,
kriznog, vremena. D. Petkovi}

XII
Dra`a Petrovi}
RO\ENI MILANOV^ANI
Aleksandar Aca Ili}, peva~ narodne muzike
Imam `elju da
zagrlim Rudnik
Ja sam uvek ostao Aca iz Milanovca,
[iljevac kako su me zvali po ocu. Svako
voli svoje mesto, ali ja sam posebno
vezan za Gornji Milanovac, to stalno
nagla{avam. I kad sam bio na „Farmi“,
non-stop sam govorio - „moj Milanovac, moj
Milanovac“. Bilo je to bez `elje da se nekome
dodvorim, ve}, jednostavno, ja tako ose}am.
Vaspitan sam da
volim svoj rodni
kraj – ka`e peva~
narodne muzike
Aleksandar Aca
Ili}.
U dalekom
svetu najbolje se
oseti koliko ti
nedostaje rodni
kraj, pri~a Ili}.
Prvu „takvu“
ljubav prema
Milanovcu osetio
je kada je ~uo
reklamu za PIK „Takovo“, koju je napisao
Dobrica Eri}: „Tako moje srce bije, tako moj
rodni kraj raste – Takovo“. Tada je boravio u
[vedskoj, i kako ka`e, osetio neku setu. Srce mu
je bilo puno i kad je na nekom nastupu u
^ikagu, seo za sto na kome je pisalo:
„Milanov~ani“.
- Moj otac je preminuo pro{le godine ali
~esto odem u Milanovac da posetim majku i
brata koji tamo `ive. Ostao sam vezan za
drugare sa kojima sam i{ao u {kolu. Imao sam
mnogo lepo detinjstvo – ve`u me uspomene na
basket koji smo igrali, na Savinac gde smo ~esto
odlazili na izlet, na prve ljubavi... Kad mi se
rodio sin, ja sam ga uzeo za ruku i odveo do
moje osnovne {kole. Stavili smo obojica ruku na
zid, pomislio sam: Bo`e, da li ~ovek mo`e da
dodirne detinjstvo – ka`e Ili}.
Paralelno sa {kolovanjem i{ao je i u muzi~ku
Svadba za 700 ljudi
IDEJE Filmski snovi Ivana Jakovljevi}a iz podrudni~kog sela Mutanj
„Srpski Holivud“ na
Ibarskoj magistrali
Ivan Jakovljevi} iz podrudni~kog sela Mutanj `eleo je da od svog sela napravi ne{to posebno. Da napravi mesto
gde }e stvarati umetnici, gde }e se odr`avati izlo`be, pesni~ke ve~eri, snimati filmovi. Sve je po~elo pre pet-{est
godina. Ivanova `ivotna `elja, jo{ dok je bio dete, bila je da poseti Holivud. @elja nije mogla biti ispunjena, ali
onda se ovaj domi{ljati mladi} dosetio.
- Na samom vrhu Mutnja nalazila se jedna {uma, vi{e korov, na oko hektar povr{ine. Onda sam ja do{ao na
ideju da iskr~im rastinje, napravim lep, ure|en prostor na kome }u postaviti natpis: „Srpski Holivud“. Svi su tada
mislili da }e dugo pro}i do realizacije ove ideje, ali uspelo je. Pomogli su svi. Moja porodica, drugovi, jer svi su
imali samo jednu `elju, da ipak ovu lepotu koju imamo ovde poka`emo i drugima, a kako to druga~ije u~initi
nego skrenuti pa`nju na sebe – obja{njava Ivan.
Nije mnogo vremena pro{lo, a nekada zarasla {uma pretvorena je u proplanak, na vrhu koga slovima visine
pet metara pi{e: „Srpski Holywood“. Da bi realizovao ovu svoju zamisao Ivan, ina~e radnik rudnika olova i cinka,
morao je da podigne kredit:
- Vrlo smelo, ali vredelo je. Nema nikoga ko prolazi Ibarskom magistralom da ne vidi natpis, da ne po`eli da
svrati. Sigurno se mnogi pitaju za{to Holivud, i {ta to zna~i. Svima ka`em da je taj filmski grad simbol filma,
umetnosti, koju sam `eleo da dovedem ovde. Mislim da sam i uspeo. D. Milo{evi}
{kolu. Nije postojala u Milanovcu pa je odlazio
u ^a~ak.
- Imali smo u Milanovcu profesora muzike
Miloja Trn~i}a, koji je bratu i meni dr`ao
~asove. Mo`da je on i prvi prepoznao moj
talenat prema muzici. Prvo prema harmonici, a
posle toga i prema pevanju. Jednom je rekao
mom ocu: „[iljo, za ovog se ne zna da li }e biti
bolji harmonika{ ili bolji peva~“. Ja sam se ipak
opredelio za pevanje, jer harmonika tra`i
naporni rad, ve`banje, i uvek si malo u senci
peva~a - ka`e Ili}.
Trenirao je ko{arku u ko{arka{kom klubu
Takovo.
- Pre toga igrao sam malo i fudbal, tako|e u
- Moja svadba sa suprugom Biljanom 1989. godine izazvala je tada ogromno interesovanje jer
je bila organizovana ba{ u Milanovcu. Bilo je novinara iz cele stare Jugoslavije. Pozvali smo 550
ljudi a do{lo nam je preko 700. Nisu mogli svi da stanu, pa smo morali da pro{irujemo salu u
hotelu. Tamo je bio krem estrade. Svi su ne{to otpevali. Od Cece Veli~kovi}, Zorice Brunclik,
Slavka Banjca, Radeta Jorovi}a, Mi{e Mijatovi}a do Vere Matovi} i Usnije Red`epove... ^esto
gledam te slike, kako smo bili mladi i lepi, mnogih, na`alost, nema me|u `ivima. I ja sam pevao
na svojoj svadbi, {ta }e{, ne mo`e peva~ da ne peva, ponese te atmosfera – ka`e Aca Ili}.
Dragoljub Petkovi}
Na kraju milanova~kog korzoa, ako
se po|e od strane crkve, nalazi se
najsla|i deo ulice, poslasti~arnica a
pored nje i butik „Stari kroja~“.
Oba lokala dr`e supru`nici Ljubivoje
i Radmila Koljaji}. Ona se ve} dvadeset godina
bavi garderobom, trgovinom, ali je stigla i
da ovlada tehnikom pravljenja prelepih unikatnih
torti. Ljubo vodi simpati~nu kafe poslasti~arnicu.
Po{teni, vredni ljudi; radili, borili se, stekli -
pa imaju. Svoji na svome. Ljuba od stereotipnog
privatnika izdvaja mnogo detalja. Skroman, nenametljiv
~ovek, potekao iz selja~ko zanatske porodice.
Izdvaja ga i to {to je obratio malo vi{e pa-
`nje na tu svoju porodicu, na svoje pretke i svoje
korene u Br|anima. Ljubo, jednom re~ju, ne boluje
od masovne bolesti u nas koja se zove zaborav
i nemar, ali idemo redom.
- Otac mi je do{ao iz Br|ana u Milanovac jer
je bio {najder, pa mu je trebalo da pri|e bli`e.
Imao je radnju pod kiriju, tu ispod gimnazije, ali
je brzo uspeo da kupi ovaj plac. Zato smo i nazvali
butik „Stari kroja~“ – pri~a Ljubo.
[najder Ranislav je bio dobar majstor, ali su ga
stigle godine i masovna konfekcija. Ljubo se zaposlio
u kombinat „Takovo“ kao grafi~ar, ali je sa suprugom
mislio o privatnom poslu. Deo lokala iznajmljivali
su poslasti~aru Nuriju, Albancu. Kad
se on odselio supru`nici su re{ili da nastave sa poslasti~arskim
poslom. „Otac se nije bunio {to ne-
}u iglu i naprstak, ali majka je ~upala kosu s glave:
‘Kud’ }ete u privatnike, crni sinko’, pri~ala mi je,
~etvrtak, 21. april 2011.
FK Takovo. U Milanovcu postoji rivalitet
izme|u Takova i Metalca. To je kao Milan i
Inter ili Seltik i Glazgov Ren`ers. Tako se dele i
Milanov~ani. Ja sam dakle „takovac“. Iako je
Metalac uspe{niji i igra u Prvoj fudbalskoj ligi.
Ali, da Metalac igra i Ligu {ampiona, ja bih opet
navijao za Takovo, bez obzira da li se ono
takmi~i u nekoj „beton“ ligi - ka`e Ili}.
Predstavljao je milanova~ki vojni garnizon
na peva~kom takmi~enju u Kraljevu, gde su
pobedili, i to mu je bio jedan od prvih uspeha.
- Prvi aplauz sam tad osetio u uhu, a ko god
je osetio aplauz, vi{e je nesposoban da radi bilo
koji drugi posao. Po{to Milanovac nije imao
radio-stanicu, ve} samo Radio-^a~ak, ja sam
oti{ao da se takmi~im za Radio ^a~ak za Prvi
glas Srbije, tu sam pobedio. Mislio sam da
nikad ne}u oti}i iz Milanovca, jer je jako blizu,
122 kilometra od Beograda. Ko veli – `ive}u
tamo, a u Beograd dolaziti kad imam obaveze.
Jednom su me pozvali na intervju u Beograd i ja
sam ustao u {est ujutru da stignem na autobus,
da bi mi oni kad sam stigao rekli da je intervju
otkazan. Tada sam shvatio da ako ho}e{
ozbiljno da se bavi{ estradom, mora{ biti u
prestonici – ka`e Ili}.
Dan-danas, kad dolazi iz Beograda, ve} kad
se popne na Rudnik, oseti da ima bla`eni
osmeh na licu.
‘pa zna{ kako smo mi pro{li’ U njihovo vreme privatnici
i samostalne zanatlije su bili zadnji. Ni kredita
ni sigurnosti, naopako. Ipak, mi smo krenuli,
i mic po mic, to postade glavni posao za mene.“
Radili su i sticali Koljaji}i, {kolovali i podizali
svog mladunca Slobodana. Smogli su se i da podignu
novi krst na gradskoj crkvi. Platili su izradu
i pozlatu novog velikog krsta kad je renovirana
crkva svete Trojice 2002. godine.
GORNJI MILANOVAC DANAS | ~etvrtak, 21. april 2011.
- To je onaj ose}aj: Idem ku}i! Iako u Beogradu
imam porodicu i ku}u, ja to nikad ne osetim kad
se recimo vra}am iz Australije ili Amerike u
Beograd . Kad danas do|em u Milanovac,
obi|em familiju, onda obavezno odem u kafi}
„Ireland“, koji dr`i jedan moj {kolski drug. Tu se
skuplja moje dru{tvo, pijemo kafu, odemo na
pi}e na Savinac, ili kod Milovana mlekad`ije na
pe~enje, ili kod Gruja u restoran na ro{tilj. Odem
do pijace, svratimo brat i ja do kladionice.
Posetimo i imanje u selu Lo~evac. Ponekad
obrnemo i ne{to na ra`nju, krene tu malo i vina i
piva, tako da moja `ena negoduje: Jao, ti ~im
do|e{ u Milanovac ko da si pu{ten s lanca! A ja ne
mogu da joj objasnim da su to emocije u glavi, da
ja volim ta stara prijateljstva – ka`e Aca.
U Milanovcu nije imao mnogo koncerata, ne
ra~unaju}i nastupe na veseljima koje su
organizovali njegovi drugari.
- Profesionalno sam nastupao mo`da
jednom ili dvaput... Ne znam za{to je to tako.
Mo`da je i bolje, jer ne bih voleo da se ja tamo
eksponiram, jer ka`em, ja sam ostao isti onaj
Aca iz Milanovca. Sem narodne pesme „Tamo
gde je Rudnik, Milanovac grad“, koju pevam,
nemam na plo~ama ni jednu svoju pesmu u
kojoj se Milanovac pominje. Imam dve, koje
na`alost nisam snimio. Jedna se zove „Imam
`elju da zagrlim Rudnik“, a druga ide ovako: „O
svetu sam ma{tao, zavi~aj me pra{tao, ali nigde
nisam svoj, tamo je Milanovac moj“. @elim da
se jednog vratim tamo, kad odem u penziju.
@ena ho}e u Ni{, ja u Milanovac, svako vu~e na
svoju stranu, pa }emo videti {ta }e da bude –
ka`e Aca Ili}.
U POSETI MILANOV^ANIMA Ljubivoje i Radmila Koljaji}
Ljubin porodi~ni letopis
Svoj na svome: Ljuba ispred poslasti~arnice
Li~na karta
RO\EN: 1961. u Gornjem Milanovcu
KARIJERA: Objavio je 10 albuma, poslednji
2009. godine „Zato idem u kafanu“.
Najve}i hit pesma „Ne daj se, generacijo“.
„Renovirao se krov crkve, bilo je re~i o pomo-
}i i mi smo odlu~ili da darujemo veliki krst sa pozlatom.
Podizanje se poklopilo ba{ sa godi{njicom
smrti moje majke, gotovo u dan, i to mi je
bilo drago.“
Podigao je Ljubo Koljaji} jo{ jedan znamenit
spomenik, fizi~ki ne toliko veliki kao {to je krst
na crkvi, ali koji }e se isto tako iz daleka videti i
zadugo stajati. Mnogi bi voleli da ostave nekakav
trag o sebi i svojima, ali ve}inu mrzi, ili ne umeju.
Ljuba nije ni mrzelo, a nije ni da nije umeo,
da napi{e knjigu o svojim korenima i onome {to
je pro{la njegova porodica. Tako je 2005. dovr{io
i od{tampao letopis svoje porodice Koljaji} iz Br-
|ana koji je naslovio jednostavno svojim prezimenom.
Imao je sre}e da na|e dosta materijala,
fotografija, tapija i dokumanata ~ak i iz 19. veka,
ali i ume}a da sve od starina do modernog doba
pregledno prika`e. Istorija Koljaji}a je sli~na drugim
velikim porodicama u Srbiji koje ratovi i po-
{asti 19. i 20. veka nisu {tedele. Bratoubila~ki rat,
nema{tina, {kolovanja, svadbe i sahrane. Ljubivoje
o svemu tome precizno pi{e mo`da i ne
shvataju}i da je opisuju}i Koljaji}e dotakao op-
{tu problematiku jednog te{kog doba. Treba se
samo malo potruditi, malo za~eprkati, da vidi{
seni, da otkrije{ ko je to bio iza tebe, {ta se sve to
desilo. Mo`da shvati{ i za{to. Pi{u}i i `ive}i Ljubomir
bar poku{ava da doku~i. On sebe smatra
genetskom opozicijom, ali ne kukumav~i. Kao i
u svojem pisaniju razlu~io je i u `ivotu.
„Sinu Slobodanu sam, kad je po{ao da studira u
Beograd, dao Bibliju i primerak moje knjige u ko-
`nom povezu. Rekao sam mu: Sine, to ti je od oca
najva`nije, a ostalo kako bude i koliko bude“.
Ubrzo nakon poslednjeg festivala pro{log septembra, „Mudrijada“
je gostovala u Seulu u Ju`noj Koreji, kao gost {ou programa pod
nazivom „BokBulBok“. Zajedno sa popularnim korejskim
glumcima, snimljena je epizoda koja se emitovala u Ju`noj Koreji,
Kini, Tajlandu i zemljama tog regiona u novembru 2010.
MANIFESTACIJE Mud(r)ijada, svetsko prvenstvo u spremanju jela od belih bubrega
Brend sa velikim M
Jo{ kao mali slu{ao sam pri~e starijih ljudi
da beli bubrezi kada se dobro spreme stimuli{u
seksualni nagon kod osoba koje
ovo jelo konzumiraju. Meni je to izgledalo
sme{no i glupo, sve dok jednom prilikom
ve} kao odrastao ~ovek (krajem 80-ih godina)
nisam sticajem okolnosti bio na nekoj `urki
kod prijatelja i jeo gula{ koji mi se izuzetno svideo.
Rekli su mi da jedemo gula{ od divljeg zeca.
Te no}i nisam mogao da spavam jer sam postao
neverovatno uzbu|en i ose}ao strahoviti naboj
„pozitivne energije“ koju sam morao nekako da
iskoristim. Takvo iskustvo nikada ranije nisam
do`iveo. Slede}eg dana nakon divlje no}i saznao
sam od prijatelja da je jelo koje smo te ve~eri jeli
u stvari bio gula{ od belih bubrega. Odmah sam
shvatio da bi to moglo postati odli~no sredstvo
za suzbijanje seksualne nemo}i kod pojedinih
Slede}a
2. septembra
Slede}a Mudrijada odr`a}e se 2. septembra
2011. godine u mestu Vra}ev{nica na putu
Kragujevac - Gornji Milanovac.
ljudi, a kroz takmi~enja u spremanju belih bubrega
da do|emo do recepta najja~eg afrodizijaka,
kojim bismo mogli da osvajamo svet. Hranom
do boljeg seksa umesto lekovima, jeste misao
koja mi se stalno ponavljala u glavi.
Ovako Ljubomir Erovi}, osniva~ manifestacije
nazvane „Mud(r)ijada“, obja{njava kako je
do{ao na ideju da napravi me|unarodno takmi-
~enje u spremanju jela od belih bubrega – koje
je za nepunih sedam godina postalo jedan od
prepoznatljivih srpskih brendova u svetu. Naime,
samo o poslednjoj „Mud(r)ijadi“ koja se
odr`ava pod motom: „The Scots have Scotch,
the Swiss have cheese, and we Serbs have balls“
- preneta je vest na preko 300 internet sajtova
od mati~nog Gornjeg Milanovca, do Australije i
Ju`ne Amerike. Neke od najve}ih medijskih ku-
XIII
}a poput britanskog Guardiana, francuskog Liberationa,
Reutersa, prenele su vest da je odr-
`an prvi {ampionat u spremanju afrodizijaka i
specijaliteta od belih bubrega u Srbiji.
„Mudrijada“ je ro|ena 30. oktobra 2004. u
selu Savinac nadomak Gornjeg Milanovca.
- Svetu treba ponuditi dobra muda - istorijska
je re~enica koju je tada izgovorio Erovi}. „Mudri-
jada“ se izdvojila svojom autenti~no{}u i originalno{}u.
Svake godine je promovisala lokalnu zajednicu
u kojoj se odr`avala, a zatim i celu Srbiju, svojom
idejom koja je mnogo vi{e od prostog kuvanja
belih bubrega. Sa velikim simpatijama je prihva}ena
u svetu kao odli~an ambasador Srbije. Na
taj na~in ja~ala je turisti~ki potencijal i ponudu u
vidu jedne alternativne manifestacije koju Srbija
kao zemlja festivala ima da ponudi. D. Petrovi}

XIV
Dragoljub Petkovi}
Nije mali broj onih koji od Gornjeg
Milanovca na proputovanju
Ibarskom magistralom upamte
samo restoran neobi~nog izgleda
poznat kao Norve{ka ku}a. Ova
kapija grada, zvani~no se zove Ku}a
jugoslovensko – norve{kog prijateljstva, i li~i na
nasukani brod Hogara Stra{nog.
Treba re}i, me|utim, da Norve{ka ku}a nije
samo restoran. Radi se o ne~em mnogo ve}em i
zna~ajnijem. Neobi~na drvena zgrada
napravljena je 1987. godine, ali u su{tini, njeni
temelji i temelji jugoslovensko-norve{kog
prijateljstva postavljeni su mnogo ranije, u
Drugom svetskom ratu.
Fa{isti su 1942. godine iz beogradskih logora
Banjica i Sajmi{te u Norve{ku odveli 4.208
robija{a, uglavnom partizana. Najvi{e Srba,
3.841, potom 165 Hrvata, 179 muslimana i 83
robija{a drugih nacionalnosti. Odvedeni su
mladi ljudi, najvi{e dvadesetogodi{njaci, kako
bi na severu Norve{ke gradili puteve i pruge
prema Finskoj odnosno SSSR-u. Do 1945. zbog
te{kih uslova nastradalo je njih 3.000.
POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS
Urednik dodatka: Dragoljub Petrovi}
Fotografije: Simo Mari},
Sa{a Savovi} i Dragoljub Petkovi}
Korektura: Marjana Stevanovi}
i Nada Ka~ar
Grafi~ko oblikovanje: Zoran Spahi}
- Umirali su od iscrpljenosti ili bolesti ili bi ih
nacisti iz nekog razloga streljali. De{avalo se da
stra`ar baci neki {tap i naredi robija{u da ga
donese. Ovaj mora da ode a stra`ar ga ubije jer
je pre{ao u zabranjenu
zonu – pri~a Dragi{a
Ostoji}, doma}in
Norve{ke ku}e, ina~e sin
Milomira Ostoji}a,
internirca koji je tako|e
nastradao u Norve{koj.
„Moj otac je ubijen ta~no
na Ilindan godine 1942.
Po{ao je iz svoje barake u
drugu da uzme `ilet da se
obrije i stra`ar ga je
pokosio mitraljezom sa osmatra~nice. On je
imao tad 20 godina. Ja sam se rodio kad je
odveden u ropstvo. Nikad me nije video i ja
njega nikad nisam video. Sahranjen je na
najve}em groblju interniraca u mestu Botn, kod
grada Rognan gde je pokopano 2.000 ljudi.
Sedam puta sam bio na o~evom grobu. Iz moje
Lunjevice odvedena su petorica, a samo se
jedan `iv vratio.“
Norve`ani su tako|e radili za fa{iste, ali su
imali bolji tretman. Lokalno stanovni{tvo je
pomagalo robija{e koliko god je moglo.
Doturali su im hranu, ne{to hleba i krompira.
Ostavljali no}u skrivene rukavice i {alove na
kamenolomima gde su ovi danju dolazili na rad
i to nalazili. Mnogi koji su uspeli da ponovo
vide svoj dom duguju to ovoj pomo}i. Upravo ti
koji su se vratili odmah po padu Tre}eg rajha, a
vratili su se trijumfalno u oki}enom vozu sa
velikom Titovom slikom na lokomotivi,
uspostavili su prve kontakte sa svojim
norve{kim za{titnicima. Odigrana je i
utakmica u gradu Trothajmu, i na{i internirci
su pobedili doma}ine 2:0. Nastalo je ovde i u
Norve{koj - Jugoslovensko-norve{ko dru{tvo
(JND). Po petnaestak mesta iz obe dr`ave
postali su gradovi pobratimi. Iz Milanovca i
okoline bilo je pedesetak interniraca, i pre`iveli
i potomci nastradalih, uspeli su ovde da stvore
jak ogranak. Posle rata, 1973. godine na Brdu
mira, svojevrsnom milanova~kom spomen
parku, izgra|en je
spomenik palim
internircima. Najvi{e
zalaganjem internirca
@ivorada Bate Kne`evi}a i
tada{njeg predsednika
dru{tva @ivote Piri}a,
napravljena je i ku}a JND.
Izgradnja je po nacrtu
arhitekte Aleksandra
\oki}a po~ela 1985.
godine a dovr{ena i sve~ano otvorena 1987.
godine.
Arhitektonski, to je deo vikin{kog broda u
spoju sa {umadijskom ku}om. JND je kupilo plac,
preduze}a su pomagala radom i materijalom,
drvo je stiglo iz Norve{ke. Sa „palube“ broda
pru`a se prelep pogled na grad, a u {umadijskom
delu nalazi se skroman ali sadr`ajan muzej i
biblioteka ~itave ove epopeje. Na zidu velike sale
na prvom nivou nalazio se veliki drveni mozaik
koji je prikazivao Tita i tada{njeg kralja Olava
Petog kako se rukuju. Ideolo{ke turbulencije su
~etvrtak, 21. april 2011.
VEZE Norve{ka ku}a, neobi~na drvena zgrada kao simbol jugoslovensko-norve{kog prijateljstva
Veliko srce Vikinga
Mar{ prijateljstva
uzrokovale sklanjanje ovog prikaza i on sada stoji
u delovima ali postoji ideja da se vrati na
prvobitno mesto. Ista ta ideolo{ka pometnja, ali i
niz na{ih tipi~nih srpskih sujeta donosili su
isku{enja JND-u i ovom zdanju. U neku ruku
Norve{ka ku}a svedena je na kafanu, besparica
mori i ovu organizaciju, muzej nije tako pose}en
{to je {teta jer ima {ta da se vidi. I pored toga, JND
je opstalo i na njegovom ~elu sada je dr Zoran
Petrovi}. Jedino }e se uskoro desiti promena u
imenu Dru{tva jer bi ono trebalo da se zove
Norve{ko dru{tvo Srbija.
U svoje vreme komunisti su obilato koristili
svako stradanje rodoljuba za svoje ideolo{ke
potrebe, pa je to bio slu~aj i sa internircima i
U novije doba, anga`ovanjem najpre Dragana Markovi}a, sekretara JND, ali i ostalih u Dru{tvu,
norve{ka vlada i grad Mu{jen, koji je pobratim sa Milanovcem, nesebi~no su pomagali.
- Organizovali smo {kolu preduzetni{tva, zatim muzi~ku {kolu. Njihovi studenti su dolazili
kod nas, vodili smo decu tamo. Svakog prole}a organizujemo Mar{ prijateljstva, obele`avamo
neke nacionalne praznike obe zemlje. Bilo je i niz zaista krupnih projekata kakav je moderna deponija
na periferiji na{eg grada, zatim posle bombardovanja, grad se grejao zahvaljuju}i donacijama
mazuta, i niz veza privrednika. Mi verujemo da }e takvih projekata biti i u budu}nosti –
ka`e Jelena Bude{a, kustos muzeja Norve{ke ku}e.
golgotom u Norve{koj. Kad se vetar okrenuo,
oti{lo se u drugu krajnost. Brdo mira pa i sama
Norve{ka ku}a i JND pali su u zape}ak. Onda je
stigla kriza i sankcije pa smo se opet setili
imu}nih prijatelja sa severa. Oni, pak, koji iz
porodi~nih ili prosto op{teljudskih razloga
po{tuju seni palih i uzvi{eni ~in pomo}i jednog
naroda, jo{ se bore i uspe{no vode JND i
Norve{ku ku}u. Oni iznova pri~aju pri~u o
prijateljstvu. Cilj im i jeste upravo to, da osve`e
veze sa Norve{kom i da upoznaju na{e mlade
ljude sa prijateljima iz zemlje Vikinga.
Kugla{i su najuspe{niji milanova~ki sportisti
- osvojili su pro{le godine Kup Srbije, i doneli prvu
titulu u Gornji Milanovac. Klub „Metalac“ koji je
osnovan 1972. i do 1994. igrao pod imenom
„Takovo“, ~etiri puta je bio vice{ampion Srbije.
GORNJI MILANOVAC DANAS | ~etvrtak, 21. april 2011.
UMETNOST U ateljeu Milana Mileti}a,
jednog od najpoznatijih srpskih slikara
Mali gradovi daju
neophodnu ti{inu
Dragoljub Petkovi}
Milan Mileti} je jedan od najpoznatijih srpskih slikara. Akademiju likovnih
umetnosti i postdiplomske studije zavr{io je u Beogradu u klasi slikara i
profesora Stojana ]eli}a. ^lan je ULUS-a i osniva~ Me|unarodnog bijenala
umetnosti minijature u Milanovcu.
– @ivotni i profesionalni razlozi vode ~oveka. Ilustrovanje za „De~ije novine“ bio je
povod da sve ~e{}e boravim u gradu u kojem nisam ro|en. Tu sam upoznao Tijanu.
Posle nam se rodila Isidora. Jako sam patio za Beogradom. Bila je to velika
promena za mene kao slikara, ostati u malom gradu. A ve} pola `ivota
sam u Gornjem Milanovcu. Mali gradovi daju slikaru neophodnu
ti{inu za stvaranje. Kom{ije vas znaju ali vas ne uznemiravaju.
Dve
decenije
malog
formata
Imate dovoljan krug prijatelja tako da on nije pro{iren,
nerealan. Vi se ne rasplinjavate. Razumno vreme za sebe,
to je vrlo va`no za slikara. Ipak, sve se de{ava u centru.
Umetnik mora da oslu{kuje i prati puls velikog grada.
Nije u pitanju pomodarenje. Jednostavno, u velikim
centrima je sve bitno za umetnika – galerija, kritika,
kolekcionari, mediji. I tr`i{te. Bez toga se ne mo`e.
Sada je lak{e jer imate mobilnu telefoniju,
internet. Najlak{e je biti izolovan, ali tada
upadate u zamku stvarala~kog
Me|unarodni bijenale umetnosti minijature je dete
Udru`enja umetnika i primenjenih umetnika
samozadovoljavanja a taj za~arani krug mo`e
Gornjeg Milanovca. Izlo`ba malog slikarskog
biti opasan. Beograd mi nije vi{e prijatan za
formata koja je za dvadeset godina postojanja svaki dan, previ{e bu~an, prenatrpan. U
izbacila Milanovac na likovnu mapu sveta. Bijenale betonskim zgradama ljudi su fizi~ki blizu ali
je plod ideje i vizije, primer entuzijazma jedne duhovno daleko. U unutra{njosti je druga~ije.
grupe ljudi. ^itava stvar prerasla je varo{ i na{la Uve`bao sam sebe da jedanput sedmi~no
mesto na svetskoj likovnoj sceni.
do|em u Beograd, ni previ{e ni premalo. Kada se
Statisti~ki bilans je impresivan, za 20 godina na vra}am ateljeu kao da ulazim u rodni kraj. Ako
deset izlo`bi u~estvovao je 5.391 umetnik sa
o~ekuje{ idealne uslove, ne}e{ uspeti kao slikar.
ukupno 8.091 radom. Od toga 1.381 autor je bio
iz inostranstva, to jest iz ~etrdesetak dr`ava
[ejka je stvarao u kuhinji. Pitali su Pikasa {ta ako ga
sveta. Na to treba dodati i nekoliko hiljada zato~e u }eliji bez prozora a on je rekao da bi slikao i
odbijenih radova. Zahvaljuju}i poklonima svojim izmetom ako ne bi imao ~ime, ali bi slikao.
autora i otkupu, formiran je zna~ajni Imamo sada vrlo slabu selekciju budu}ih slikara. U
fond Bijenala.
biv{oj SFRJ postojale su tri akademije – Beograd, Zagreb i
Ljubljana. Trenutno ih ima bar deset u Srbiji. Ranije je bilo po
300 kandidata za 30 mesta. Danas nema ni sto kandidata za sve
katedre, pove}an
je broj primljenih a
ubacuju i samofinansiraju}e.
Idu veze, ro|a~ke i ostale, radi se i o
novcu a niko ne}e to da ka`e. Pao je
nivo nastave. Negativna selekcija
profesora gde odlu~uje samo partijska
pripadnost. To li~i na gra|enje kule od
karata. Ranije su vodili katedre Stojan
]eli}, Marko ^elebonovi}, Cuca Soki},
Bo`o Prodanovi}. Takvih imena vi{e
nema. Novi mediji i digitalne
instalacije su kao virus uni{tile ~itave
generacije. Imate studenta, diplomca, a
ne zna da crta, nije ~uo za recepturu
boje. Mi smo na Akademiji tek u tre}oj
godini imali slikanje, a u petoj su nas
usmeravali na osamostaljivanje. Sada je
obrnuto. Ve}ina mladih umetnika
poku{ava da kopira ve} vi|eno u
Evropskoj uniji, a tako je i u kom{iluku.
Budu}nost je u privatnim radionicama,
ateljeima. Nemate diplomu, nije vam ni
potrebna, imate zanat – ka`e Mileti}
Srednji sloj se izgubio, pa tako,
dodaje, i najvernija publika i kupci.
Nikada slike nisu kupovali siroma{ni. Devedesete godine su bile zlatno doba za prodaju
slika. Talas novih bogata{a je jurio presti` i popunjavao velike zidove. Danas, tr`i{te se
vra}a srednjem formatu 50 x 60 cm. Tri decenije `ivim u Milanovcu a prodao sam ovde
pet slika. Svi|a se njima ovo {to radim, dobio sam i Plaketu grada, ipak, `ivi se od
naru~ioca. Moj prijatelj je `eleo da kupi portret patrijarha Pavla, pa su i drugi videli to ulje,
nenadano se rodio ciklus. Sad sam u ciklusu o Hilandaru i Svetoj Gori, oko 60 ulja
razli~itog formata. [tampa}e se i monografija tih slika. Vrlo mi je va`no da zadatak
izguram, veliki su tragovi srpskih vladara na Atosu – obja{njava Mileti}.
Jedan vek FK Takova
Na po~etku be{e
gol okupatorima
„Dule Borisavljevi} je prvi udario loptu u visinu.
Pera G. Trifunovi} je bio sudija. Tada je nastala
stra{na jurnjava za loptom. Ova igra, bolje
re}i jurnjava trajala je 45 minuta. Svi smo
bili u goloj vodi, ali i prezadovoljni. Kroz kapije
je lopta pro{la vi{e puta i krajnji rezultat je
bio 3:4 za grupu A, dok sam ja bio u grupi B.
Ve}ina nas nije imala cipela, pa smo igrali u
opancima. Ja sam imao nove sara~ke opanke i
u njima sam dobro tr~ao i dobro udarao loptu,
ali na zavr{etku igre od opanaka nije ostalo
ni{ta. Druga polovina igre nije odigrana jer
smo bili preumorni a po~ela je da pada i ki{a“
– ovako je svedo~io o prvoj fudbalskoj utakmici
u Milanovcu Milorad Ma}i} [ule a prenose
u svojoj monografiji od pre 10 godina Boro
Lo{i}, Lale Mandi} i Milorad Tatovi} @ukov.
Vreme prve utakmice je jul 1911. Mesto:
poljana blizu `elezni~ke stanice. Tog leta na
ferije iz Beograda Dule Borisavljevi} i Pero
Nezdrav rivalitet
Trifunovi} doneli su prvu loptu u Milanovac
i zaludeli s njom svoje drugare. Od tada nijedno
leto u varo{i nije prolazilo bez fudbala.
Odmah je osnovan FK Takovo, Borisavljevi}
je bio predsednik. Onda je stigao Prvi
svetski rat, zatim okupacija. Sa njom i prva
me|unarodna utakmica. A|utant austrougarskog
kapetana komande mesta , Du{an
Bosni}, Srbin iz Bosne, odobrio je |acima da
igraju fudbal na terenu koji su okupatori napravili.
U Milanovcu je tada bilo dosta in`enjera
koji su nadgledali izgradnju pruge, kao
i zarobljenika koji su tu prugu gradili – Italijana,
Rusa i Srba. U drugoj polovini juna meseca
1917. godine Dule Borisavljevi} i Milo{
Carevi} ugovorili su me~ sa Austrougarima.
Okupator je bio favorit, bilo je tu ^eha iz
„Sparte“ i „Slavije“, fudbalera iz be~kih i pe-
{tanskih klubova, i golman Badnar je bio
profesionalac. Za njih su navijali, jasno, voj-
XV
nici garnizona, a doma}e su bodrili me{tani
koji jedva da su znali pravila igre i zarobljenici.
Ma}i} bele`i da su bili nervozni pred
me~ ali da su se zakleli da }e se boriti „kao
na{i na Solunskom frontu“.
Kakva je to utakmica morala biti! Mladi}i,
gotovo deca, dok su im o~evi i dede negde na
frontu umirali i ratovali, u prepravljenim cokulama
igraju fudbal sa istim tim neprijateljem.
Zaplet dostojan filma, Holivud je rabio
temu iks puta, jednom je i Stalone bio golman
neke ekipe ratnih zarobljenika, a eto na{i preci
su takvu jednu utakmicu odigrali izistinski.
Sude}i po se}anju u~esnika , Srbi su neiskustvo
i mladost potpuno nadomestili
ogromnom borbeno{}u. „Prodori su bivali
sve ~e{}i, dok se na kraju nije Dule sa jednim
lepim prodorom na{ao pred golom i o{tro
pucao {to golman Bandar nije mogao da odbrani!“
Trenutak za istoriju u na{oj maloj
Iz „Takova“ se ~uju primedbe da Metalac ho}e da napravi nov stadion
na mestu pomo}nog igrali{ta „Takova“. Mihailo Vu~eti} prime}uje da
nezdrav rivalitet izme|u klubova nikome ne ide na ruku.
- „Takovo“ i „Metalac“ su se dogovorili da Metalac pravi stadion na tom
pomo}nom terenu Takova i da ujedno napravi i novi pomo}ni teren „Takovu“.
Sa tim sporazumom oni su i do{li u lokalnu samoupravu da se krene sa prostornim
planovima i dozvolama – ka`e Vu~eti}.
Pet decenija FK „Metalac“
porobljenoj varo{i! Koliko li su tada porasla
srca sve te dece na terenu. Zarobljenici su
slavili, narod je klicao, de~aci su plakali od
radosti. Prvi gol Takova i to dat okupatoru!
Austrijanci nisu uspeli da izjedna~e, Milanov~ani
su pobedili.
Okupaciona vojska ubrzo je organizovala
u ^a~ku revan{ me~ i zabele`ila pobedu od
1:0 ali iz sumnjivog penala i pristrasnog su-
|enja. Do{lo je do ekscesa, zatim i poku{aja
hap{enja na{eg igra~a. Pa dobro, fudbal se i
onako nikad nije igrao samo na terenu. Prolazili
su okupatori, dolazili drugi, zatim i
oslobo|enje. Klub i sportsko dru{tvo imalo
je svoje svetle i lo{e dane, ali eto na svom po-
~etku desio im se jedan izuzetan me~.
Ove godine fudbaleri i prijatelji Takova
obele`avaju sto godina postojanja kluba. Jubilej
}e biti zaki}en i plaketom Takovski
ustanak. D. Petkovi}
Prvi fudbalski prvoliga{
Na inicijativu Miroslava Spasojevi}a Era, 12. juna 1961. godine odr`ana je osniva~ka Skup{tina
novog fudbalskog kluba u Gornjem Milanovcu, na kojoj su prisustvovali sindikalci „Graditelja“
i „Metalca“, koji su i predlo`ili da se radni~ka omladina iz gradskih preduze}a registruje i aktivno
igra fudbal. Izabrano je prvo rukovodstvo i odlu~eno da se klub zove „Radnik“. Trenerski posao
i prvu kapitensku traku poneo je inicijator za formiranje kluba – Era. Klub je registrovan u
fudbalskim forumima u ^a~ku i uklju~en u redovno takmi~enje u okviru ^a~anskog fudbalskog
podsaveza. Posle zavr{etka takmi~arske sezone 1964/65 FK „Radnik“ je promenio ime. Na inicijativu
direktora fabrike „Metalac“, Milana Mi{ovi}a, doneta je odluka da klub promeni ime u
FK „Metalac“. Fabrika je preuzela deo finansiranja kluba, a za prvog predsednika izabran je Veljo
Peri{i}. Po~etkom 90-ih godina prostorije kluba, popularna „baraka“, izgorela je u po`aru, pa
je u neposrednoj blizini pomo}nog terena izgra|en objekat koji i danas postoji. On zadovoljava
potrebe takmi~enja i treninga pet takmi~arskih i ~etiri netakmi~arske selekcije. Tih godina se FK
„Metalac“ takmi~io u me|uop{tinskoj i regionalnoj ligi. Anga`ovanjem Dragoljuba Vukadinovi}a,
u to vreme generalnog direktora Kompanije „Metalac“, 1995. godine ova uspe{na firma
postaje generalni sponzor kluba {to je prouzrokovalo da je iz godine u godinu klub napredovao
iz ranga u rang, pa je tako 2009. godine FK „Metalac“, kao prvi fudbalski klub iz Gornjeg Milanovca,
zaigrao u najeminentnijem stepenu takmi~enja, „Jelen“ Super ligi Srbije.
Danas, predsednik kluba je Du{an Dra`ovi}. „Metalac“ za sada svoje prvoliga{ke utakmice
kao doma}in igra u Kragujevcu na stadionu „^ika Da~a“ jer postoje}i stadion u Milanovcu
nema uslove za najvi{i rang takmi~enja. Kako je najavljeno, ove godine i to pitanje dolazi
na red - to jest po~e}e izgradnja modernog stadiona. D. Petkovi}

XVI
~etvrtak, 21. april 2011.