karneval u guči

KARNEVAL U GUČI
Dragačevo, sklonjeno od puteva, nešto je duže čuvalo
svoje tradicionalne karakteristike i oblike života seoskog
stanovništva. Sećanja beleže da je tek 1912. godine u Dragačevu
u jedan seoski orkestar uvrštena prva truba. Masovna
pogibija muškaraca u Prvom svetskom ratu ugasila je
mnoge orkestre. Nakon rata demobilisani vojni trubači dolaze
sa instrumentima u svoja sela, pa se orkestri obnavljaju.
Posle 1928. godine narodne trubače u Dragačevu počeli
su da obučavaju modernijem muziciranju bivši profesionalni
vojni trubači: Momir Miletić, zvani Kopiljak, iz Tijanja, i
Momir Subotić iz čačanske Trnave. 9
Otpušteni vojni muzičar Momir Subotić, (''Nakon svađe sa
starešinama dobio je otkaz, tri plate kao otpremninu i dve trube
na kojima je svirao''), morao je da za svoj posao seoskog
muzičara-trubača pronađe pogodniju sredinu od okoline
Čačka (''Mislio je da će u Trnavi naći muzičare koji će mu se
pridružiti, nekoga ko bi mu se pridružio u sviranju na trubi'').
Prešao je preko Jelice, gde je u Dragačevu imao više uspeha.
On je svojom pojavom ostavljao jak utisak na savremenike.
''U novoj anteriji sa vezenim prslukom, pantalonama od štruksa,
plavom šajkačom i vezenim čarapama, izgledao je lepo kao
ikona, kao greh, a i jeste bio dete ''greha''. Uskoro su stigle vesti
o trubaču, o kome su priče prenosile devojke i žene.
''Došao neki trubač, okupio Dragačevce i naučio ih da sviraju.
Sad se ni jedna svadba ne pravi bez trubača. A trubač lep k'o
upis. Sve Dragačevke lepo poludeše za njim''. Ta strast je Subotića
koštala i života. Negde pred početak Drugog svetskog rata
trubač je stradao. ''Ama ubi ga neka budala zbog jedne žene.
A da znaš kakav je to trubač bio! Četiri orkestra je on obučio.
Pet kola je komponovao. Jedini on na svetu je mogao svirkom
trube da ugasi sijalicu. To više ne rađa majka''. 10
Novi, prodoran, jak zvuk utiskao se u u svest seoskog
sveta, koji je sve više uživao u muzici trubača koji su na nov
način svirali tradicionalne narodne melodije. ''Miletić je pro-
16