karneval u guči

KARNEVAL U GUČI
izložba dokumenata vezanih za partizanski pokret. Ipak,
preovladavalo je slavljenje narodne-seoske tradicije. Sabor
je zamišljen kao smotra gde bi učestvovale igračke i pevačke
grupe, odigravala momačka nadmetanja u bacanju kamena
sa ramena, rvanju u kosti, kao i gađanje iz puške u ''svadbarsku
jabuku''. Priređene su i tri izložbe: narodnih vezova
i tkanina, poljoprivrednih proizvoda i stočnih grla, i industrijskih
proizvoda iz kombinata u Guči. Svi učesnici u Saboru
bili su obavezni da nastupaju u kompletnoj narodnoj
nošnji. Zvaničan program i danas se zasniva na ovim principima.
Dragačevski specijaliteti su pripremani u dve šatre
u crkvenoj porti. Jedna Dragoljuba Milivojevića, kafedžije iz
Kotraže, a druga Miša Mijatovića iz Viče. Po završetku programa
oko 10.000 posetilaca se veselilo do zore. Pobedniku
sabora pripala je ''zlatna truba'' poklon ''Duge'', sa ugraviranim
slovima. Pobednici su novčano nagrađeni. Cena organizacije
Sabora iznosila je 213.319 dinara - novac opštine
Lučani i 27.000 dinara od ''Čačanskog glasa''. Nisu naplaćivane
ulaznice, niti se ko bavio reklamnim poslovima.
Kilogram pečenja ispod šatre koštao je 60 dinara. 33 Ovaj podatak
je zapravo zabeleženo sećanje na prvi Sabor. Pošto je
te godine prosečna cena svinjskog mesa bila 4,57 dinara, a
suvog svinjskog mesa 8,19 dinara za kilogram, najverovatnije
da je cena pečenja bila zapravo 6 dinara. Prosečna mesečna
zarada u Jugoslaviji je 1961. godine iznosila 220 dinara,
a u Srbiji 201 dinar. 34
Kako bi ova manifestacija bila nešto drugačija od uobičajenih
vašara, organizacioni odbor je odlučio da svi zvanični
učesnici Sabora obavezno budu obučeni u narodne
nošnje. Iako je Dragačevo nešto udaljenije od saobraćajnih
komunikacija, a i danas je manje modernizovano od susednih
područja, promene u životu ljudi bile su vidljive i 1961.
godine, pa su i onda narodne nošnje bile stvar prošlosti.
''Ostali su samo trubači u čojanim plavim zubunima i šarenim,
pletenim čarapama... Sve se promenilo. Ostali su samo
26