karneval u guči

KARNEVAL U GUČI
Na program i sadržaj prvog Sabora,
i cele manifestacije koja je
zaživela, Radičević je imao odlučujući
uticaj, pa je i krstio Sabor
imenom Veliki (narodni) sabor ''Sa
Ovčara i Kablara'' u kome bi se pored
takmičenja seoskih trubača, prikazivale
i stare pesme i igre, nošnje
i radinost (preslice, tkanja, razne rukotvorine),
kao i takmičenja u tradicionalnim
fizičkim nadmetanjima
muškaraca (rvanje, gađanje ''svadbarske
jabuke''). 23 Uz male izmene, ova ''formula'' i danas je
srž zvaničnog programa Sabora.
Po mnogo čemu, ličnost i umetničko stvaralaštvo Radičevića
''obojilili'' su Sabor posebnim viđenjem narodnogseoskog
kulturnog nasleđa. U početku svog stvaralaštva on
je bio pesnik ljubavi, bahat i razmetan, koji je ljubav doživljavao
kao krik iz srca, glad tela, reč blisku grehu. Ubrzo je
u poeziju uveo svet vojnika i seljaka, ''ratničke doboše'', ''dugačke
kolone pešadije'', ''vojničku trubu nad odrom''. U svojim
pesmama prizivao je junake iz Prvog svetskog rata, stare
ratnike. ''Boju za svoje nebo'' potražio je u temama koje
su u to vreme bile stavljene pod zabranu. Bio je boemska,
inadžijska ličnost, čovek mrsne reči, prgav i strastan. Branko
je pevao o zemlji, o ženi, o vojniku; o srpskom čoveku,
ratniku, posleniku; stvarajući sopstvenu, ličnu, veliku himnu
srpskom seljaku. Bavio se sakupljanjem narodnih reči i
izraza, a sam je smislio reč krajputaš - spomenik sa praznim
grobom za vojnika koji je negde u daljini poginuo i neznano
gde sahranjen. Tema ratovanja, vojnika i vojničkih ljubavi,
''vojnikuša'' i kapetana postala je prepoznatljiv simbol njegove
poezije, filozofski stav, sa jakim pagansko-erotskim
doživljajem čoveka i odnosa između polova. 24 Branko V. Radičević
Pesnik je
maksimalno slavio elementarnost, bogatstvo i snagu života
20