Seminarski rad: Master-slave komunikacija realizovana korišćenjem ...

Da bi se kompletirao mikroračunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je dodati
ROM, RAM memorijske dekodere, oscilator, određeni broj ulazno-izlaznih uređaja kakvi su
paralelni i serijski portovi za podatke, A/D i D/A konvertore i drugo. Pored ulazno-izlaznih
uređaja specijalne namene, često se javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida, DMA
kontroleri, kao i brojaci/tajmeri čiji je zadatak da oslobode CPU-a od obavljanja U/I
aktivnosti. Kada se u sistem instaliraju i uređaji za masovno memorisanje (hard disk, CD
drajver), kao i tastatura, mis i CRT displej, tada se taj ''mali racunar'' moze koristiti za
razlicite aplikacije opste namene.
Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke, obavlja izračunavanja nad podacima i
memorise rezultate izračunavanja na disku, kao i da za potrebe korisnika prikaže te rezultate
na displeju (CRT, TFT, LED i dr.). Programi koje koristi mikroprocesor memorisani su na
disku odakle se čitaju i smeštaju u RAM. Deo programa, najčešće malog obima, se obično
smešta i u ROM-u.
2.5 Struktura mikrokontrolera
Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 4. Mikrokontroler je u suštini pravi
''mali računar'' na čipu, koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU, PC, SP, registre i dr.),
ali takođe i RAM, ROM, paralelne i serijske U/I portove, generatore takta i dr.
Kao i mikroprocesor, i mikrokontroler je uređaj opšte namene, koji pribavlja podatke,
obavlja ograničenu obradu nad tim podacima, i upravlja svojim okruženjem na osnovu
rezultata izračunavanja. Mikrokontroler u toku svog rada koristi fiksni program koji je
smešten u ROM-u i koji se ne menja u toku životnog veka sistema.
slika 4. Blok dijagram mikrokontrolera
10