Poglavlje 4. Traumatologija.

Ako istovremeno postoji povreda skeleta lica i vilica, njihova prethoda precizna anatomska
rekonstrukcija je važan uslov za uspešnu i optimalnu rekonstrukciju mekih tkiva.
Obrada povreda mekih tkiva lica i vilica ima i svojih specifičnosti. Zbog veoma dobre
vaskularizacije, tankog sloja mekih tkiva, i zbog postojanja lokalnog imuniteta na bakterijsku
floru u ustima, može se uraditi primarni šav i ako je od momenta povredjivanja prošlo i više od
12, pa čak i 24 časa. Medjutim, u prvih šest časova od povredjivanja treba insistirati na
primarnom šavu povreda očnih kapaka, usana, nosnih krila i ušne školjke. Razlog za to je što
nakon toga vremena traumatski edem koji nastaje onemogućava preciznu rekonstrukciju i
adaptaciju ivica rane. To može kasnije dovesti do stvaranja ožiljaka koji više ili manje mogu
ugroziti funkciju i bitan estetski izgled ovih delova lica.
Kod većih defekata kože i potkožnog tkiva, ne treba činiti po svaku cenu direktne suture,
jer zbog nastale tenzije može doći do nekroze i dehiscencije ivica rane i sledstvenog stvaranja
unakažujućih ožiljaka. U takvim slučajevima izgubljeno tkivo se nadoknadjuje slobodnim kožnim
transplantatima, lokalnim ili udaljenim režnjevima. Ukoliko postoji defekt kože, potkožnog tkiva,
mišićnog sloja i sluzokože (npr obraz), koji se ne može ušiti bez tenzije, rana se obradjuje na taj
način što se ušiva sluzokoža za kožu, tj, čini se mukodermalni šav. Nastali defekt se kasnije
sekundarno rekonstruiše.
Kod istovremene povrede mekih i koštanih tkiva obrada se vrši od unutra put spolja, tj,
prvo koštanih struktura, a potom mekih tkiva. Odlomke kosti koji imaju očuvanu vezu sa mekim
tkivom, ne treba odstranjivati, već ih koristiti za uspostavljanje anatomskog integriteta koštanog
tkiva.
U toku primarne obrade treba posebno obratiti pažnju na eventualne povrede velikih
pljuvačnih žlezda (parotidna, submandibularna). Može doći do povrede njihovog parenhima ili
izvodnih kanala. Kod povrede parenhima pljuvačne žlezde potrebno je učiniti prvo pedantnu
suturu kapsule pljuvačne žlezde, a potom šav potkožnog tkiva i kože.
Ukoliko je došlo do prekida kontinuiteta Stenonovog kanala, treba pokušati sa "end to
end" anastomozom uz pomoć odgovarajućeg polietilenskog katetera, uvučenog u oba kraja
izvodnog kanala. Ukoliko to nije moguće, može se ušitit proksimalni deo Stenonovog kanala
direktno za obraznu sluzokožu.
Nisu retka i oštećenja stabla ili grana n. facijalisa sa prekidom kontinuiteta. U takvim
slučajevima je potrebno učiniti neuro-suturu (poželjno pod mikroskopom), a ukoliko to nije
moguće, prigodnim materijalom obeležiti krajeve prekinutog nerva za kasniju neuroplastiku.
Kod istovremenih povreda mekih i koštanih tkiva, obrada samo mekih tkiva nema svrhe,
jer to ometa kasnije zbrinjavanje koštanih struktura. Najbolji rezultati se u ovakvim slučajevima
postižu istovremenim zbrinjavanjem koštanih i mekih tkiva.
36