Semantika

Semantika
Uvod u opštu lingvistiku
Natalija Panić i Maja Miličević
10.12.2012.

Predmet semantike
• Proučavanje značenja u jeziku, tj. proučavanje
načina na koji reči i rečenice prenose značenje
• Sadržaj semantičkih jedinica nasuprot njihovoj
formi; veza između oblika reči i njenog značenja
(onomatopeja, ikoničnost)

Šta je značenje?
• “Značenje značenja” (The Meaning of Meaning,
Ogden & Richards 1923) - 16 različitih značenja
reči značiti i značenje
▫ Zeleno svetlo znači kreni. → pokazuje
▫ Zdravlje znači sve. → ima vrednost
▫ U čemu je značenje života? → cilj, svrha
▫ Šta za vas znači “kapitalist”? → predstavlja
▫ Šta znači “rožnjača”? → na šta se odnosi

Predmet semantike
• Leksička semantika
▫ značenje reči (idiomi!)
▫ značenjski odnosi među rečima
• Rečenična semantika
▫ značenje rečenica

LEKSIKON
(leksička
semantika)
MORFO - SEMANTIKA
FONETIKA FONOLOGIJA
PRAGMATIKA
SINTAKSA (rečenična)
5

Značenje reči
• leksičko : gramatičko
• predmetno : emotivno
• konkretno : apstraktno
• osnovno : preneseno
• denotativno : konotativno

Leksičko : gramatičko značenje
• Leksičke reči
▫ “olovka”
leksičko značenje + gramatičko značenje
(imenica ženskog roda u nom. jedn.)
• Gramatičke reči
▫ “da”, “od”
gramatičko značenje + leksičko značenje

Predmetno : emotivno značenje
• Predmetno (referencijalno)
▫ ne uključuje emotivni odnos ili reakciju
“kuća”, “baba”, “zemlja”
• Emotivno
▫ uključuje emotivni odnos ili reakciju
“dom”, “baka”, “domovina”

Konkretno : apstraktno značenje
• Konkretne reči
▫ označavaju nešto određeno, opipljivo, materijalno
“sto”, “sveska”, “vrata”
• Apstraktne reči
▫ označavaju apstrakcije
“dobrota”, “lukavost”, “šarm”

Osnovno : preneseno značenje
• Osnovno značenje
▫ delovi tela: glava, noga, uši
• Preneseno značenje → metaforički prenos
▫ glava → glava eksera, kupusa, knjige, porodice
▫ noga → noga stola, stolice
▫ uši → uši lonca, sveske
Polisemija

Denotativno : konotativno značenje
• Denotacija
▫ primarno, neutralno, eksplicitno značenje
▫ policajac - pripadnik snaga reda
• Konotacija
▫ izvedeno, emotivno, implicitno značenje
▫ policajac - njuškalo (grubost, priglupost?)

Definisanje reči
• Teškoće u razgraničavanju kategorija

Komponentna analiza
• Raščlanjivanje značenja na značenjske
komponente
Muško Žensko Odraslo
Čovek + - +
Žena - + +
Dečak + - -
Devojčica - + -

Komponentna analiza
• Raščlanjivanje značenja na značenjske
komponente
• Značenjske komponente = semantička
distinktivna obeležja
• Skup semantičkih distinktivnih obeležja =
semema

Proste i izvedene reči
• Proste reči
▫ minimalne, primitivne
“imati”, “živeti”
• Izvedene reči
▫ mogu se parafrazirati putem prostih reči
“dati”, “umreti”, “ubiti”

Promene značenja
• Promene u pojedinim komponentama
▫ engl. nice – “luckast, priglup” (srednjoengleski)
→ “fin, dobar” (savremeni engleski)
• Kod pozajmljenica
▫ engl. meeting “sastanak” → miting (engl. rally)
▫ engl. drugstore “apoteka” → dragstor (engl.
[24/7] shop)

Značenjski odnosi među rečima
• Polisemija
• Homonimija
• Sinonimija
• Antonimija
• Hiponimija
paradigmatski odnosi

Polisemija
• Višeznačnost - isti glasovni sklop, povezana
značenja
▫ glava (na telu, u knjizi...)
▫ list (na drvetu, papira...)
• Ponekad ju je teško razgraničiti od homonimije
▫ engl. pupil “učenik” - pupil “zenica” - zajedničko
poreklo, ali se danas doživljavaju kao homonimi

Homonimija
• Isti glasovni sklop, različito značenje
▫ pravi homonimi
“kosa”
▫ homoformi
“sto” - broj/imenica
▫ homografi
“grad” (naselje/padavina - grâd/grad)
▫ homofoni
engl. to/two/too

Sinonimija
• Isto značenje
▫ test: uzajamna zamenljivost
▫ potpuni sinonimi su retki
▫ registar upotrebe
“vatra/oganj”, “voz/vlak”, “kostur/skelet”
• Eufemizmi
▫ “zemlje u razvoju”
▫ engl. spend a penny

Antonimija
• Suprotno značenje
▫ pravi antonimi
lep : ružan, mlad : star - moguće stepenovanje
▫ dopunski antonimi
živ : mrtav, muški : ženski - odnos “ili-ili”,
stepenovanje nije moguće
▫ relacioni antonimi
iznad: ispod, muž : žena - odnos “ako-onda”

Hiponimija
• Svrstavanje reči u hijerarhizovane klase
▫ hiperonim - nadređeni član
“cvet”
▫ hiponim - podređeni član
“ruža”, “jorgovan”, “krin”, “đurđevak”
(kohiponimi)
• Hiperonim ne postoji za sve pojmove
▫ “vrata”, “prozor”

Značenjski odnosi među rečima
• Kolokacija
• Koordinacija
sintagmatski odnosi
• Strogo gledano, ovde se radi o učestalosti
zajedničkog pojavljivanja, ali ona ima veze i sa
značenjem

Kolokacija
• Ustaljena kombinacija reči u kojoj svaki element
zadržava svoje značenje (≠idiom)
▫ centralno grejanje, protočni bojler, ispitni rok
▫ jak ≈ snažan > jaka kafa : ?snažna kafa

Koordinacija
• Često zasnovana na nekom od paradigmatskih
značenjskih odnosa
▫ pas i mačka, so i biber, bratstvo i jedinstvo, zločin i
kazna, grom i pakao

Edinburgh Associative Thesaurus:
http://www.eat.rl.ac.uk/
Za srpski: Пипер, П., Р. Драгићевић и М. Стефановић (2005)
Асоцијативни речник српског језика. Београд: Београдска
књига, Службени лист СЦГ, Филолошки факултет.
26

Prototip
• Tipični nosilac osobina nadređenog pojma,
odnosno klase

PTICE
28

Prototip
• Tipični nosilac osobina nadređenog pojma,
odnosno klase
▫ “ptica”
slavuj, vrabac, golub, noj, kokoška, pingvin
▫ “povrće”
paradajz, paprika, kupus, krompir, lubenica

Semantička polja
• Grupe srodnih reči
▫ semantičko polje naziva za boje
“bela”, “žuta”, “zelena”...
▫ semantičko polje rodbinskih odnosa
“majka”, “otac”, “tetka”, “ujna”, “stric”...

Semantičko polje naziva za boje
• Spektar boja je kontinuum bez jasnih fizičkih
granica → različit broj članova u različitim
jezicima
• Neki jezici na Novoj Gvineji imaju samo “tamno”i
“svetlo”
• Navaho ne pravi leksičku razliku između ”plavog”i
“zelenog”
• Latinski nema leksema za “smeđe”i “sivo”
• Hanuoo ima samo četiri osnovna naziva za boje:
“belo”, “crno”, “crveno”, “zeleno”

Leksički skupovi
• Leksičko jezgro i srodne reči
▫ “kuća” (semantičko polje)
zgrada, koliba, pojata, brvnara...
▫ “kuća” (morfološke izvedenice)
kućica, kućerina, kućni, skućiti se...
• Deminutivi i hipokoristici (“kućica”, “kućerak”),
augmentativi i pejorativi (“kućerina”, “kućerda”)

Značenje rečenica
• Gramatičko značenje
gramatička analiza rečenice, semantičke uloge
• Pragmatičko značenje
funkcija rečenice u diskursu
• Propozicionalno značenje
propozicija=jedinica značenja zasnovana na logičkoj
analizi, predstavlja sadržaj neke izjave, koja može
biti tačna ili netačna

Značenjski odnosi
• Parafraza (up. sinonimija)
• “Potpisali su ugovor.” = “Ugovor je potpisan.”
• Kontradikcija
• “Ova usedelica je udata.”
• Tautologija
• “Ova usedelica je neudata.”
• Sintaksička dvosmislenost (up. polisemija)
• “Glumice su počupale pevačice.”
• “Popila je kafu i toplu čokoladu sa šlagom.”

Gramatičnost i smislenost
• Colourless green ideas sleep furiously.
“Bezbojne zelene ideje besno spavaju.”
→ gramatična, ali besmislena rečenica
• “Mi smo videla zec.”
→ negramatična, ali smislena rečenica

Literatura
• Bugarski, R. (1996) Uvod u opštu lingvistiku.
Beograd: Čigoja štampa. (glava 13)
• Kristal, D. (1987) Kembrička enciklopedija
jezika. Beograd: Nolit. (glava 17)