Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
41. међународн<strong>и</strong> научн<strong>и</strong> састанак слав<strong>и</strong>ста у Вукове дане<br />
15-17. IX 2011.<br />
Међународн<strong>и</strong> научн<strong>и</strong> скуп<br />
СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ НОРМЕ<br />
*<br />
ИВО АНДРИЋ У СРПСКОЈ И ЕВРОПСКОЈ<br />
КЊИЖЕВНОСТИ<br />
TEЗЕ И РЕЗИМЕА<br />
15-17. IX 2011.<br />
Београд
Међународн<strong>и</strong> слав<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> центар<br />
Ф<strong>и</strong>лолошк<strong>и</strong> факултет<br />
Београд, 2011.<br />
<strong>Тезе</strong> <strong>и</strong> рез<strong>и</strong>меа: пр<strong>и</strong>према, пр<strong>и</strong>ређ<strong>и</strong>вање <strong>и</strong> коректура, Катар<strong>и</strong>на<br />
Тодоров<strong>и</strong>ћ<br />
Уредн<strong>и</strong>к, Драгана Мршев<strong>и</strong>ћ-Радов<strong>и</strong>ћ
СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ НОРМЕ
Саб<strong>и</strong>не КИРФЕЛ (Берл<strong>и</strong>н)<br />
Превод у новом руху – о најнов<strong>и</strong>јем немачком <strong>и</strong>здању На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ћупр<strong>и</strong>је<br />
У окв<strong>и</strong>ру контекста рецепц<strong>и</strong>је Иве Андр<strong>и</strong>ћа на немачком говорном подручју<br />
<strong>и</strong>злагање се бав<strong>и</strong> прерађеном верз<strong>и</strong>јом немачког превода романа На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ћупр<strong>и</strong>ја<br />
која је објављена 2011. год<strong>и</strong>не у <strong>и</strong>здавачкој кућ<strong>и</strong> «Хансер». Поставља се п<strong>и</strong>тање <strong>и</strong>з<br />
кој<strong>и</strong>х разлога је б<strong>и</strong>ло потребно прерад<strong>и</strong>т<strong>и</strong> превод Ернста Е. Јонаса <strong>и</strong>з год<strong>и</strong>не 1953.<br />
у лекс<strong>и</strong>чком <strong>и</strong> грамат<strong>и</strong>чком погледу. Истраж<strong>и</strong>вање ов<strong>и</strong>х аспеката ставља се у<br />
релац<strong>и</strong>ју са естетск<strong>и</strong>м параметр<strong>и</strong>ма књ<strong>и</strong>жевног текста <strong>и</strong> пост<strong>и</strong>зањем<br />
екв<strong>и</strong>валентност<strong>и</strong> <strong>и</strong>змеђу ор<strong>и</strong>г<strong>и</strong>нала <strong>и</strong> превода.<br />
Н<strong>и</strong>колај ЗУБОВ (Одеса)<br />
Српск<strong>и</strong> воз – хрватск<strong>и</strong> vlak vers. руск<strong>и</strong> поезд – укрј<strong>и</strong>нск<strong>и</strong> потяг – пољск<strong>и</strong> potiąg:<br />
семас<strong>и</strong>олошка ет<strong>и</strong>да са глед<strong>и</strong>шта европског контекста<br />
У свом чланку Д<strong>и</strong>јалект (Dialeсt) Е. Сеп<strong>и</strong>р <strong>и</strong>стакнуо је у вез<strong>и</strong> са јез<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма да<br />
у соц<strong>и</strong>јалн<strong>и</strong>м појавама с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> однос<strong>и</strong> често важе в<strong>и</strong>ше него <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> факт<strong>и</strong>.<br />
У савременом свету, као <strong>и</strong> у прошлост<strong>и</strong>, јез<strong>и</strong>чка с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја се с пун<strong>и</strong>м правом<br />
кор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong> као гесло етн<strong>и</strong>чког <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong> нац<strong>и</strong>оналног ујед<strong>и</strong>њења. Ал<strong>и</strong>,<br />
<strong>и</strong>стовремено, потребно је б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> свестан тога да се често у темељу такв<strong>и</strong>х с<strong>и</strong>мбола<br />
налаз<strong>и</strong> за в<strong>и</strong>ше јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>ста семант<strong>и</strong>чка сл<strong>и</strong>ка. Зато, када се тврд<strong>и</strong> да је, на пр<strong>и</strong>мер,<br />
за самоб<strong>и</strong>тност украј<strong>и</strong>нског јез<strong>и</strong>ка реч слухавка ‗телефон‘ (= хрватск<strong>и</strong> slušalica =<br />
пољск<strong>и</strong> słuchawka) боља него телефон (зато што ова задња постој<strong>и</strong> <strong>и</strong> у руском),<br />
двоструко се греш<strong>и</strong>. Прво, реч телефон односно telefon лекс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> је<br />
<strong>и</strong>нтернац<strong>и</strong>онал<strong>и</strong>зам, кој<strong>и</strong> постој<strong>и</strong> чак <strong>и</strong> у мађарском кој<strong>и</strong> је, као што је добро<br />
познато, тол<strong>и</strong>ко много успео у протер<strong>и</strong>вању стран<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х позајм<strong>и</strong>ца. И друго,<br />
можда <strong>и</strong> значајн<strong>и</strong>је т<strong>и</strong>че се с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х особеност<strong>и</strong>: укр.<br />
слухавка <strong>и</strong> сл<strong>и</strong>чнo које представљају калк немачке реч<strong>и</strong> Hörer ‗телефон‘ (упор.<br />
hören ‗слушат<strong>и</strong>‘). А н<strong>и</strong>шта лоше <strong>и</strong>л<strong>и</strong> пон<strong>и</strong>жавајуће н<strong>и</strong>је у томе да украј<strong>и</strong>нск<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
хрватск<strong>и</strong> кор<strong>и</strong>сте један семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> модел ном<strong>и</strong>нац<strong>и</strong>је, док руск<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> српск<strong>и</strong> –<br />
друг<strong>и</strong>. Таква с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ја б<strong>и</strong>ће детаљн<strong>и</strong>је представљена на пр<strong>и</strong>меру срп. воз (<strong>и</strong> цуг),<br />
рус. поезд vers. хрв. vlak, укр. потяг, полск<strong>и</strong> potiąg у светлу нем. Zug ‗воз‘.<br />
Стана РИСТИЋ (Београд)<br />
Израда нормат<strong>и</strong>вног речн<strong>и</strong>ка савременог српског јез<strong>и</strong>ка<br />
На основу дугогод<strong>и</strong>шње лекс<strong>и</strong>кографског <strong>и</strong>скуства <strong>и</strong> бављења лекс<strong>и</strong>чком<br />
нормом, као <strong>и</strong> на основу кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чког разматрања нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х аспеката у српској<br />
дескр<strong>и</strong>пт<strong>и</strong>вној лекс<strong>и</strong>кограф<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, у реферату ће се понуд<strong>и</strong>т<strong>и</strong> одговор<strong>и</strong> на нека<br />
најважн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> п<strong>и</strong>тања у вез<strong>и</strong> са <strong>и</strong>зрадом нормат<strong>и</strong>вног речн<strong>и</strong>ка савременог српског<br />
јез<strong>и</strong>ка. То су пре свега п<strong>и</strong>тања одређ<strong>и</strong>вања корпуса на временској <strong>и</strong> просторној<br />
равн<strong>и</strong>: 1) <strong>и</strong>збор <strong>и</strong>з досадашњ<strong>и</strong>х лекс<strong>и</strong>кографск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>звора: Речн<strong>и</strong>ка Мат<strong>и</strong>це српске,<br />
Речн<strong>и</strong>ка САНУ, речн<strong>и</strong>ка стран<strong>и</strong>х реч<strong>и</strong>, савремен<strong>и</strong>х терм<strong>и</strong>нолошк<strong>и</strong>х речн<strong>и</strong>ка,<br />
Правоп<strong>и</strong>сног речн<strong>и</strong>ка савременог српског јез<strong>и</strong>ка М. Ш<strong>и</strong>пке <strong>и</strong> др.; 2) <strong>и</strong>збор <strong>и</strong>з
постојећ<strong>и</strong>х електронск<strong>и</strong>х корпуса; 3) форм<strong>и</strong>рање допунског корпуса <strong>и</strong>з<br />
најсавремен<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х <strong>и</strong>звора разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х функц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>х ст<strong>и</strong>лова п<strong>и</strong>саног <strong>и</strong> говорног<br />
јез<strong>и</strong>ка, разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х мед<strong>и</strong>ја (штампа, телев<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ја, разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong> жанров<strong>и</strong> комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је<br />
на Интернету, СМС поруке <strong>и</strong> др.).<br />
Влад<strong>и</strong>слав ЛУБАШ (Ополе)<br />
Позајм<strong>и</strong>це- нов<strong>и</strong> проблем<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>чке пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ке у словенск<strong>и</strong>м земљама<br />
Узајамн<strong>и</strong> контакт<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>ка преко пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х, културн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> економск<strong>и</strong>х<br />
кор<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>ка т<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>ка одавно <strong>и</strong>заз<strong>и</strong>вају на одређен<strong>и</strong>м етапама норм<strong>и</strong>рања<br />
(елаборац<strong>и</strong>је, акцептуац<strong>и</strong>је, <strong>и</strong>мплементац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> експанз<strong>и</strong>је) од стране кор<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>ка за<br />
време дескр<strong>и</strong>пц<strong>и</strong>је – сумње <strong>и</strong> спорове с<strong>и</strong>стемске (структурална адаптац<strong>и</strong>ја),<br />
комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јске (значења), прест<strong>и</strong>жне (р<strong>и</strong>вал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја „свог‖ са „стран<strong>и</strong>м‖),<br />
пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чке (однос<strong>и</strong> међу државама <strong>и</strong> народ<strong>и</strong>ма), <strong>и</strong>деолошке (подржавање <strong>и</strong><br />
супротстављање <strong>и</strong>деолог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>), као <strong>и</strong> естетске пр<strong>и</strong>роде (генеза <strong>и</strong><br />
ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка функц<strong>и</strong>ја). Он<strong>и</strong> скоро н<strong>и</strong>кад н<strong>и</strong>су решаван<strong>и</strong> задовољавајуће с обз<strong>и</strong>ром<br />
на вођену јез<strong>и</strong>чку пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ку која огран<strong>и</strong>чава кр<strong>и</strong>тер<strong>и</strong>јуме, а на основу кој<strong>и</strong>х су се<br />
донос<strong>и</strong>ле код<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јске одлуке, свођене об<strong>и</strong>чно на пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чко-<strong>и</strong>деолошке<br />
кр<strong>и</strong>тер<strong>и</strong>јуме које понекад подржава с<strong>и</strong>стем. У случају словенск<strong>и</strong>х земаља ч<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> се<br />
број на прелому XX <strong>и</strong> XXI века повећао на 13 са ран<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х 5 као резултат распада<br />
Совјетског Савеза, Чехословачке <strong>и</strong> разб<strong>и</strong>јања федералне Југослав<strong>и</strong>је, као <strong>и</strong> промена<br />
с<strong>и</strong>стема поретка са тотал<strong>и</strong>тарн<strong>и</strong>х на демократске, а такође <strong>и</strong> због акт<strong>и</strong>в<strong>и</strong>рања<br />
међународн<strong>и</strong>х орган<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја Европске Ун<strong>и</strong>је <strong>и</strong> Савета Европе у које је ступ<strong>и</strong>о део<br />
словенск<strong>и</strong>х држава (5), постала је нова, компл<strong>и</strong>кована <strong>и</strong> конфл<strong>и</strong>ктна с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ја<br />
такође у област<strong>и</strong> акцептуац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> <strong>и</strong>мпелементац<strong>и</strong>је јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х позајм<strong>и</strong>ца која<br />
про<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>че <strong>и</strong>з: 1) повећања ареала оштре опоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је домаћ<strong>и</strong>/стран<strong>и</strong> (нове државе <strong>и</strong><br />
нов<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>), 2) повећавања д<strong>и</strong>станце <strong>и</strong>змеђу пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чко-<strong>и</strong>деолошке<br />
(нац<strong>и</strong>онал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке) пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чке пројекц<strong>и</strong>је <strong>и</strong> узуса кој<strong>и</strong> се дел<strong>и</strong>м<strong>и</strong>чно засн<strong>и</strong>ва на баз<strong>и</strong><br />
давне екумен<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је, тј државне пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чко-културне заједн<strong>и</strong>це, 3) супротност<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>змеђу нац<strong>и</strong>онал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког пур<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> <strong>и</strong>нтернац<strong>и</strong>оналног л<strong>и</strong>бералног европе<strong>и</strong>зма<br />
кој<strong>и</strong> префер<strong>и</strong>ра мулт<strong>и</strong>л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>зам. У јез<strong>и</strong>чкој пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> у нов<strong>и</strong>м словенск<strong>и</strong>м<br />
државама стварао се разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т однос према ―јез<strong>и</strong>чкој страност<strong>и</strong>‖ - од крајњег<br />
пур<strong>и</strong>зма до умереног л<strong>и</strong>берал<strong>и</strong>зма у правно-код<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јској област<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>то<br />
л<strong>и</strong>бералан у сфер<strong>и</strong> узуса. Ова супротност која за сада <strong>и</strong>ма објект<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
конфл<strong>и</strong>ктн<strong>и</strong> карактер, с обз<strong>и</strong>ром на демократск<strong>и</strong> карактер пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чког д<strong>и</strong>скурса<br />
даје наду на промене у смеру л<strong>и</strong>берал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је такође <strong>и</strong> у пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чкој сфер<strong>и</strong>.<br />
Пол-Луј ТОМА (Пар<strong>и</strong>з)<br />
Нова грамат<strong>и</strong>ка српског јез<strong>и</strong>ка за франкофоне са посебн<strong>и</strong>м освртом на<br />
терм<strong>и</strong>нолошке проблеме<br />
Чланак се бав<strong>и</strong> п<strong>и</strong>тањ<strong>и</strong>ма како нап<strong>и</strong>сат<strong>и</strong> грамат<strong>и</strong>ку српског јез<strong>и</strong>ка за<br />
франкофоне у данашње време. Постој<strong>и</strong> н<strong>и</strong>з методолошк<strong>и</strong>х проблема: како<br />
представ<strong>и</strong>т<strong>и</strong> рег<strong>и</strong>оналне вар<strong>и</strong>јанте (од екавског, јекавског, <strong>и</strong>јекавског до предлога<br />
нов<strong>и</strong>х стандарда), као <strong>и</strong> садашње л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке промене <strong>и</strong> еволуц<strong>и</strong>је, како<br />
представ<strong>и</strong>т<strong>и</strong> <strong>и</strong> у којој мер<strong>и</strong> <strong>и</strong>стаћ<strong>и</strong> најтежа п<strong>и</strong>тања за франкофоне: акцент<strong>и</strong>, тонов<strong>и</strong>
<strong>и</strong> акцентуац<strong>и</strong>ја, ред реч<strong>и</strong> (нпр. место енкл<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ка), глаголск<strong>и</strong> в<strong>и</strong>д <strong>и</strong> аспектотемпоралн<strong>и</strong><br />
с<strong>и</strong>стем, одређен<strong>и</strong> <strong>и</strong> неодређен<strong>и</strong> в<strong>и</strong>д пр<strong>и</strong>дева… Посебна пажња се<br />
посвећује терм<strong>и</strong>нолошк<strong>и</strong>м проблем<strong>и</strong>ма. Како је грамат<strong>и</strong>ка на француском, треба у<br />
в<strong>и</strong>ше случајева наћ<strong>и</strong> компром<strong>и</strong>сно решење <strong>и</strong>змеђу српск<strong>и</strong>х наз<strong>и</strong>ва <strong>и</strong> трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналне<br />
француске терм<strong>и</strong>нолог<strong>и</strong>је, нпр. на француском је пожељно наћ<strong>и</strong> заједн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> терм<strong>и</strong>н<br />
за зб<strong>и</strong>рне бројеве, бројне пр<strong>и</strong>деве <strong>и</strong> бројне <strong>и</strong>мен<strong>и</strong>це, не постој<strong>и</strong> категор<strong>и</strong>ја месн<strong>и</strong>х<br />
речен<strong>и</strong>ца, у француској трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> већ је устаљен <strong>и</strong>зраз «покретн<strong>и</strong> вокал<strong>и</strong>» за<br />
алтернац<strong>и</strong>је т<strong>и</strong>па ловац, ловцa, а не дублете т<strong>и</strong>па доброг, доброга…<br />
Анђелка МИТРОВИЋ (Београд)<br />
Транскр<strong>и</strong>пц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> адаптац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>мена <strong>и</strong> наз<strong>и</strong>ва <strong>и</strong>з арапског јез<strong>и</strong>ка у српском<br />
Арапск<strong>и</strong> свет је већ децен<strong>и</strong>јама врло пр<strong>и</strong>сутан у св<strong>и</strong>м светск<strong>и</strong>м мед<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>ма, па <strong>и</strong> у<br />
наш<strong>и</strong>м. Пр<strong>и</strong> томе, у нас постој<strong>и</strong> вел<strong>и</strong>ко шарен<strong>и</strong>ло у транскр<strong>и</strong>пц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong> адаптац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong>мена<br />
<strong>и</strong> наз<strong>и</strong>ва <strong>и</strong>з арапског јез<strong>и</strong>ка, па се, на пр<strong>и</strong>мер, <strong>и</strong>сто <strong>и</strong>ме, чак у једном тексту јавља у<br />
в<strong>и</strong>ше вар<strong>и</strong>јаната.<br />
Иако су се проблемом транскр<strong>и</strong>пц<strong>и</strong>је арапск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>мена у српском јез<strong>и</strong>ку<br />
свеобухватно <strong>и</strong> детаљно бав<strong>и</strong>л<strong>и</strong> наш<strong>и</strong> <strong>и</strong>стакнут<strong>и</strong> ор<strong>и</strong>јентал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong> <strong>и</strong> срб<strong>и</strong>ст<strong>и</strong> (С. Јанков<strong>и</strong>ћ,<br />
Д. Танасков<strong>и</strong>ћ, М. Пеш<strong>и</strong>кан...), Прав<strong>и</strong>п<strong>и</strong>с српског јез<strong>и</strong>ка у овом погледу даје врло<br />
штура упутства.<br />
Будућ<strong>и</strong> да се у случају арапског рад<strong>и</strong> о једном од значајн<strong>и</strong>х светск<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong><br />
вел<strong>и</strong>кој, <strong>и</strong> економск<strong>и</strong>, геоекономск<strong>и</strong>, пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>, ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>, <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>,<br />
културолошк<strong>и</strong> значајној говорној заједн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>, сматрамо да овој проблем заслужује<br />
пажњу <strong>и</strong> простор у правоп<strong>и</strong>сној норм<strong>и</strong> српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Наш рад, баз<strong>и</strong>ран на мноштву пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong> <strong>и</strong>з разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х, углавном, п<strong>и</strong>сан<strong>и</strong>х<br />
мед<strong>и</strong>ја, <strong>и</strong>ма за ц<strong>и</strong>љ да, пре свега, укажу на сам проблем, а посебно на потребу његовог<br />
решавања у што скор<strong>и</strong>је време.<br />
Вања СТАНИШИЋ (Београд)<br />
Д<strong>и</strong>граф<strong>и</strong>ја у српској <strong>и</strong> корејској п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong> – сл<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> <strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ке<br />
Текст представља даљу разраду п<strong>и</strong>тања т<strong>и</strong>полошк<strong>и</strong>х одл<strong>и</strong>ка д<strong>и</strong>граф<strong>и</strong>је. У<br />
претходном раду „Т<strong>и</strong>полошк<strong>и</strong> окв<strong>и</strong>р<strong>и</strong> српске д<strong>и</strong>граф<strong>и</strong>је― (Научн<strong>и</strong> састанак<br />
слав<strong>и</strong>ста у Вукове дане, МСЦ 39/3, Београд 2010), покушао сам да пронађем<br />
т<strong>и</strong>полошке паралеле конкурентној употреб<strong>и</strong> двају п<strong>и</strong>сама за <strong>и</strong>ст<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к каква<br />
постој<strong>и</strong> у српској п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong> <strong>и</strong> да помоћу њ<strong>и</strong>х сагледам <strong>и</strong> прец<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рам т<strong>и</strong>полошке<br />
одл<strong>и</strong>ке саме д<strong>и</strong>граф<strong>и</strong>је. Конкурентна с<strong>и</strong>нхрона д<strong>и</strong>граф<strong>и</strong>ја, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> д<strong>и</strong>граф<strong>и</strong>ја у правом<br />
см<strong>и</strong>слу реч<strong>и</strong>, каква постој<strong>и</strong> у српској п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong> данас <strong>и</strong>ма најбл<strong>и</strong>жу паралелу у<br />
корејској п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong>. То се у првом реду однос<strong>и</strong> на заједн<strong>и</strong>чку конкуренц<strong>и</strong>ју<br />
културн<strong>и</strong>х обележја <strong>и</strong>зражену кроз опоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ју нац<strong>и</strong>онално : <strong>и</strong>нтернац<strong>и</strong>онално<br />
(ћ<strong>и</strong>р<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ца : лат<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца, хангул – ханџа). Па <strong>и</strong>пак, конкретне пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ке су сасв<strong>и</strong>м<br />
супротне. Док се у српској п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong> нац<strong>и</strong>онално п<strong>и</strong>смо постепено повлач<strong>и</strong> пред<br />
<strong>и</strong>нтернац<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>м, у корејској п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong> се од<strong>и</strong>грао управо супротан процес.
Бл<strong>и</strong>же упознавање с услов<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> тенденц<strong>и</strong>јама граф<strong>и</strong>чке смене у обе п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong><br />
свакако ће помоћ<strong>и</strong> бољем разумевању д<strong>и</strong>графске проблемат<strong>и</strong>ке.<br />
Ксен<strong>и</strong>ја КОНЧАРЕВИЋ (Београд)<br />
Комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вне норме у православном соц<strong>и</strong>олекту српскога јез<strong>и</strong>ка<br />
Под рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м соц<strong>и</strong>олектом (рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>олектом) у теол<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> се<br />
подразумева релат<strong>и</strong>вно стаб<strong>и</strong>лан, соц<strong>и</strong>јално марк<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> подс<strong>и</strong>стем нац<strong>и</strong>оналног<br />
јез<strong>и</strong>ка кој<strong>и</strong> опслужује комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вне потребе огран<strong>и</strong>чене соц<strong>и</strong>јалне групе –<br />
пр<strong>и</strong>падн<strong>и</strong>ка одређене конфес<strong>и</strong>је, рефлектујућ<strong>и</strong> теоцентр<strong>и</strong>чну сл<strong>и</strong>ку света <strong>и</strong><br />
поседујућ<strong>и</strong> лекс<strong>и</strong>чке, фонетско-прозод<strong>и</strong>јске, творбене <strong>и</strong> грамат<strong>и</strong>чке<br />
спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чност<strong>и</strong>. Са аспекта страт<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је, рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> соц<strong>и</strong>олект представља<br />
укупност јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х средстава кој<strong>и</strong>ма се служе чланов<strong>и</strong> одређене етносоц<strong>и</strong>окултурне<br />
заједн<strong>и</strong>це објед<strong>и</strong>њен<strong>и</strong> основн<strong>и</strong>м стратумом вере у Бога, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> зајед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м<br />
доктр<strong>и</strong>нарн<strong>и</strong>м <strong>и</strong> богослужбен<strong>и</strong>м одл<strong>и</strong>кама <strong>и</strong>манентн<strong>и</strong>м одређеној конфес<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
деном<strong>и</strong>нац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>.<br />
У овом раду предмет <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања јесу комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вне норме, дакле<br />
комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вна прав<strong>и</strong>ла ч<strong>и</strong>је је практ<strong>и</strong>ковање обавезно, које карактер<strong>и</strong>шу нос<strong>и</strong>оце<br />
православног соц<strong>и</strong>олекта – кл<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ке <strong>и</strong> уцрквењене верн<strong>и</strong>ке – у српској говорној <strong>и</strong><br />
соц<strong>и</strong>окултурној сред<strong>и</strong>н<strong>и</strong>. На основу анкет<strong>и</strong>рања репрезентат<strong>и</strong>вног корпуса<br />
<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тан<strong>и</strong>ка б<strong>и</strong>ће <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кована вербална (ет<strong>и</strong>кец<strong>и</strong>јске формуле) <strong>и</strong> невербална<br />
средства која се практ<strong>и</strong>кују у унутарцрквеној комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> у стандардн<strong>и</strong>м<br />
комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>јама (поздрављање пр<strong>и</strong> сусрету <strong>и</strong> на растанку, обраћање,<br />
<strong>и</strong>зражавање молбе, савета, захвалност<strong>и</strong>, <strong>и</strong>зв<strong>и</strong>њења, жеље, похвале, комп<strong>и</strong>мента,<br />
утехе, саучешћа, чест<strong>и</strong>тања), са уочавањем функц<strong>и</strong>онално-семант<strong>и</strong>чког поља<br />
протект<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> као посебне менталне категор<strong>и</strong>је која детерм<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ше <strong>и</strong>збор<br />
вербалн<strong>и</strong>х средстава адекватн<strong>и</strong>х конкретн<strong>и</strong>м комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м задац<strong>и</strong>ма нос<strong>и</strong>лаца<br />
православног соц<strong>и</strong>олекта.<br />
Александар МИЛАНОВИЋ (Београд)<br />
Граф<strong>и</strong>јско-ортографска норма <strong>и</strong> њена реконструкц<strong>и</strong>ја у Мркаљев<strong>и</strong>м радов<strong>и</strong>ма<br />
(1810–1817)<br />
Акценат у реферату б<strong>и</strong>ће стављен на граф<strong>и</strong>јско-ортографск<strong>и</strong> с<strong>и</strong>стем у<br />
Мркаљев<strong>и</strong>м ф<strong>и</strong>лолошк<strong>и</strong>м радов<strong>и</strong>ма објављен<strong>и</strong>м 1817. год<strong>и</strong>не у Нов<strong>и</strong>нама српск<strong>и</strong>м,<br />
тј. на однос граф<strong>и</strong>јско-ортографск<strong>и</strong>х решења у њ<strong>и</strong>ма према решењ<strong>и</strong>ма која је<br />
Мркаљ понуд<strong>и</strong>о у Салу дебелога јера 1810. год<strong>и</strong>не. Реферат се, дакле, <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>ректно<br />
још једном бав<strong>и</strong> п<strong>и</strong>тањем да л<strong>и</strong> се Мркаљ одрекао своје револуц<strong>и</strong>онарне реформе<br />
ћ<strong>и</strong>р<strong>и</strong>л<strong>и</strong>це.<br />
Влад<strong>и</strong>слава РУЖИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Норме српског јез<strong>и</strong>ка на с<strong>и</strong>нхрон<strong>и</strong>јском плану
У раду се разматрају рекц<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> однос<strong>и</strong> у глаголск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> <strong>и</strong>мен<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>ма<br />
уопште, а посебно се <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тују могућност<strong>и</strong> њ<strong>и</strong>ховог норм<strong>и</strong>рања. Будућ<strong>и</strong> да су<br />
рекц<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> однос<strong>и</strong> разв<strong>и</strong>јен<strong>и</strong> <strong>и</strong> разнол<strong>и</strong>к<strong>и</strong> у српском јез<strong>и</strong>ку као флект<strong>и</strong>вном, то<br />
задаје најв<strong>и</strong>ше тешкоће он<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong>ма н<strong>и</strong>је матерњ<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к српск<strong>и</strong>, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> не само<br />
њ<strong>и</strong>ма. Познато је да су рекц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> значење реч<strong>и</strong> међуусловљен<strong>и</strong>, те да другач<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
обл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> падежн<strong>и</strong>х допуна могу ут<strong>и</strong>цат<strong>и</strong> на мењање <strong>и</strong>л<strong>и</strong> разграђ<strong>и</strong>вање значењске<br />
структуре <strong>и</strong>зраза. На то смо указал<strong>и</strong> у раду <strong>и</strong> уједно покушал<strong>и</strong> одговор<strong>и</strong>т<strong>и</strong> на<br />
п<strong>и</strong>тање у којој мер<strong>и</strong> је рекц<strong>и</strong>ја реч<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>зраза променљ<strong>и</strong>ва, када су рекц<strong>и</strong>јске допуне<br />
алтернат<strong>и</strong>вне <strong>и</strong>л<strong>и</strong> вар<strong>и</strong>јаб<strong>и</strong>лне <strong>и</strong> да л<strong>и</strong> се о тој морфос<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чкој појав<strong>и</strong> може<br />
говор<strong>и</strong>т<strong>и</strong> са нормат<strong>и</strong>вног аспекта. Пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong> за ово <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вање ексцерп<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> су <strong>и</strong>з<br />
дневн<strong>и</strong>х српск<strong>и</strong>х нов<strong>и</strong>на јер се у том функц<strong>и</strong>оналном ст<strong>и</strong>лу најпре <strong>и</strong> најбоље<br />
уочавају разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> процес<strong>и</strong> <strong>и</strong> промене на св<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м н<strong>и</strong>во<strong>и</strong>ма.<br />
Гал<strong>и</strong>на ГЕОРГИЈЕВНА ТЈАПКО (Москва)<br />
Реч<strong>и</strong> што <strong>и</strong> шта у светлу функц<strong>и</strong>оналне <strong>и</strong> педагошке грамат<strong>и</strong>ке<br />
Данашњ<strong>и</strong> српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к за разл<strong>и</strong>ку од друг<strong>и</strong>х словенск<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>ка наслед<strong>и</strong>о је<br />
два обл<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>сте реч<strong>и</strong> ─ што <strong>и</strong> шта. Обе реч<strong>и</strong> су веома учестале данас. Имају<br />
бројне <strong>и</strong>зведен<strong>и</strong>це. Ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>це показују да је реч шта много млађа од реч<strong>и</strong> што.<br />
Има разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х м<strong>и</strong>шљења о настанку тог двојца, о чему ћемо спом<strong>и</strong>њат<strong>и</strong> у<br />
реферату. Међут<strong>и</strong>м, зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>во је како без обз<strong>и</strong>ра на јаку међусобну конкуренц<strong>и</strong>ју,<br />
реч шта н<strong>и</strong>је нестала. Штав<strong>и</strong>ше, осетно је прош<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ла своје функц<strong>и</strong>онално поље.<br />
Н<strong>и</strong>је тајна да су те реч<strong>и</strong> провоц<strong>и</strong>рају грешке код странаца, чак <strong>и</strong> код он<strong>и</strong>х<br />
кој<strong>и</strong> су већ доста добро науч<strong>и</strong>л<strong>и</strong> српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к. Још већ<strong>и</strong> проблем за њ<strong>и</strong>хове<br />
предаваче ─ функц<strong>и</strong>онално разврстат<strong>и</strong> те реч<strong>и</strong> <strong>и</strong> направ<strong>и</strong>т<strong>и</strong> једноставна <strong>и</strong> <strong>и</strong>сцрпна<br />
прав<strong>и</strong>ла употребе.<br />
Одређ<strong>и</strong>вање статуса т<strong>и</strong>х реч<strong>и</strong> отежава њ<strong>и</strong>хова с<strong>и</strong>нкрет<strong>и</strong>чна пр<strong>и</strong>рода, јер<br />
функц<strong>и</strong>он<strong>и</strong>шу <strong>и</strong>стовремено као самосталне <strong>и</strong> као несамосталне. Грамат<strong>и</strong>ке се<br />
задржавају углавном на њ<strong>и</strong>ховој замен<strong>и</strong>чкој улоз<strong>и</strong> (мада <strong>и</strong> ту <strong>и</strong>ма посебност<strong>и</strong>), док<br />
је њ<strong>и</strong>хово функц<strong>и</strong>он<strong>и</strong>сање у својству несамосталн<strong>и</strong>х реч<strong>и</strong> слаб<strong>и</strong>је расветљено.<br />
Временом речн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> поступно употпуњују њ<strong>и</strong>хов оп<strong>и</strong>с, ал<strong>и</strong> се <strong>и</strong> даље све функц<strong>и</strong>је<br />
своде на једну реч. Управо због тога унутар одредн<strong>и</strong>ца што <strong>и</strong> шта н<strong>и</strong>су јасно<br />
омеђене гран<strong>и</strong>це разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х врста реч<strong>и</strong>.<br />
У реферату ћемо се позабав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> семант<strong>и</strong>чком анал<strong>и</strong>зом т<strong>и</strong>х реч<strong>и</strong> на<br />
матер<strong>и</strong>јалу „онлајн нов<strong>и</strong>нарства― <strong>и</strong> лепе књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, упоред<strong>и</strong>ћемо моделе<br />
њ<strong>и</strong>ховог оп<strong>и</strong>са <strong>и</strong> могућност<strong>и</strong> опт<strong>и</strong>малне клас<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је.<br />
М<strong>и</strong>лош КОВАЧЕВИЋ (Београд)<br />
O нормат<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> футурске употребе перфект<strong>и</strong>вног презента<br />
У реферату се размата нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> статус конструкц<strong>и</strong>ја перфект<strong>и</strong>вног<br />
презента с модалном речју можда, т<strong>и</strong>па: Можда га нађем. Л<strong>и</strong>тература срб<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка<br />
<strong>и</strong>/<strong>и</strong>л<strong>и</strong> сербокроат<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка, како нормат<strong>и</strong>вна тако н<strong>и</strong> с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чка, н<strong>и</strong>су сагласне у<br />
одређењу стандарднојез<strong>и</strong>чког статуса т<strong>и</strong>х конструкц<strong>и</strong>ја. Несагласност постој<strong>и</strong> чак
<strong>и</strong> <strong>и</strong>змеђу срб<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке <strong>и</strong> кроат<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке л<strong>и</strong>тературе: док кроат<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка не довод<strong>и</strong> у<br />
п<strong>и</strong>тање нормат<strong>и</strong>вну вредност ов<strong>и</strong>х конструкц<strong>и</strong>ја, дотле срб<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка у погледу<br />
одређења њ<strong>и</strong>ховог стандарднојез<strong>и</strong>чког статуса н<strong>и</strong>је јед<strong>и</strong>нствена, јер нормат<strong>и</strong>вна по<br />
прав<strong>и</strong>лу ове конструкц<strong>и</strong>је сматра стандарднојез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> недопуштен<strong>и</strong>м (нпр. И.<br />
Клајн), а научна, она која <strong>и</strong>х спом<strong>и</strong>ње (нпр. А. Бел<strong>и</strong>ћ), ов<strong>и</strong>м конструкц<strong>и</strong>јама не<br />
одр<strong>и</strong>че нормат<strong>и</strong>вност.<br />
У реферату се пре<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тују кр<strong>и</strong>тер<strong>и</strong>јум<strong>и</strong> (не)нормат<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> ов<strong>и</strong>х<br />
конструкц<strong>и</strong>ја, кр<strong>и</strong>тер<strong>и</strong>јално показује њ<strong>и</strong>хова (не)одрж<strong>и</strong>вост, <strong>и</strong> на пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>з<br />
богатог функц<strong>и</strong>оналност<strong>и</strong>лск<strong>и</strong> разноврсног корпуса одређује њ<strong>и</strong>хово место у<br />
с<strong>и</strong>стему футурск<strong>и</strong>х конструкц<strong>и</strong>ја српскога јез<strong>и</strong>ка<br />
Веран СТАНОЈЕВИЋ (Београд)<br />
О в<strong>и</strong>дск<strong>и</strong>м значењ<strong>и</strong>ма у српском јез<strong>и</strong>ку <strong>и</strong> с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ја у француском: нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
дескр<strong>и</strong>пт<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> аспект<strong>и</strong><br />
У раду анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рамо третман глаголског в<strong>и</strong>да у нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м грамат<strong>и</strong>кама <strong>и</strong><br />
с<strong>и</strong>нтаксама српског јез<strong>и</strong>ка, са нагласком на проблем<strong>и</strong>ма са кој<strong>и</strong>ма се суочавају<br />
аспектуалне клас<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је глагола у српском како са нормат<strong>и</strong>вног, тако <strong>и</strong> са<br />
дескр<strong>и</strong>пт<strong>и</strong>вног станов<strong>и</strong>шта. Једно од методолошк<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>тања на која ћемо покушат<strong>и</strong><br />
да одговор<strong>и</strong>мо је да л<strong>и</strong> је овде могуће пом<strong>и</strong>р<strong>и</strong>т<strong>и</strong> потребу за егзост<strong>и</strong>вношћу, без које<br />
нема ваљаног норм<strong>и</strong>рања, са Грајсов<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>пом Мод<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>коване Окамове<br />
оштр<strong>и</strong>це (Grice 1978), кој<strong>и</strong>м се руководе прот<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> усложњавања концептуалне <strong>и</strong><br />
терм<strong>и</strong>нолошке апаратуре у л<strong>и</strong>гнв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м оп<strong>и</strong>с<strong>и</strong>ма значења. У раду ћемо се<br />
осврнут<strong>и</strong> <strong>и</strong> на неке послед<strong>и</strong>це одсуства нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х решења, које констатујемо,<br />
<strong>и</strong>змеђу осталог, пр<strong>и</strong> употреб<strong>и</strong> аор<strong>и</strong>ста у резултат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м констекст<strong>и</strong>ма. Ослањајућ<strong>и</strong><br />
се на актуелна <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања аспектуалне проблемат<strong>и</strong>ке у француском,<br />
размотр<strong>и</strong>ћемо могућност да се глаголск<strong>и</strong> в<strong>и</strong>д у српском трет<strong>и</strong>ра као фазна<br />
категор<strong>и</strong>ја, као <strong>и</strong> <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је једног таквог пр<strong>и</strong>ступа у нек<strong>и</strong>м будућ<strong>и</strong>м<br />
грамат<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м оп<strong>и</strong>с<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м решењ<strong>и</strong>ма у српском.<br />
М<strong>и</strong>л<strong>и</strong>вој АЛАНОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Пр<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>п<strong>и</strong> с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чке кореференц<strong>и</strong>јалност<strong>и</strong> ос<strong>и</strong>м структура у српскоме јез<strong>и</strong>ку<br />
У најопшт<strong>и</strong>јем см<strong>и</strong>слу под ос<strong>и</strong>м структурама подразумевамо предлошкопадежне<br />
конструкц<strong>и</strong>је т<strong>и</strong>па ос<strong>и</strong>м + ген<strong>и</strong>т<strong>и</strong>в, нпр. ОСИМ ЊЕ, н<strong>и</strong>ко в<strong>и</strong>ше н<strong>и</strong>је дошао<br />
на време, пр<strong>и</strong>лошке с<strong>и</strong>нтагме <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>лошке речен<strong>и</strong>це уз пр<strong>и</strong>лог ос<strong>и</strong>м, нпр. Н<strong>и</strong>када не<br />
нос<strong>и</strong>м к<strong>и</strong>шн<strong>и</strong> мант<strong>и</strong>л, ОСИМ У ЈЕСЕН / КАД ПАДА КИША, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> зав<strong>и</strong>сне ексцепт<strong>и</strong>вне<br />
речен<strong>и</strong>це уведене везн<strong>и</strong>ком ос<strong>и</strong>м што, нпр. ОСИМ ШТО УЧИ, не рад<strong>и</strong> в<strong>и</strong>ше н<strong>и</strong>шта.<br />
Наведене структуре стоје у односу с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чке кореференц<strong>и</strong>јалност<strong>и</strong> са<br />
саодносн<strong>и</strong>м речен<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м конст<strong>и</strong>туент<strong>и</strong>ма, централн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> пер<strong>и</strong>ферн<strong>и</strong>м, <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
ч<strong>и</strong>тав<strong>и</strong>м речен<strong>и</strong>цама, што се може представ<strong>и</strong>т<strong>и</strong> напоредн<strong>и</strong>м речен<strong>и</strong>цама, саставн<strong>и</strong>м<br />
<strong>и</strong>л<strong>и</strong> супротн<strong>и</strong>м, кој<strong>и</strong>ма се <strong>и</strong>ст<strong>и</strong> т<strong>и</strong>п везе остварује на баз<strong>и</strong>чном н<strong>и</strong>воу.<br />
На тај нач<strong>и</strong>н се ос<strong>и</strong>м структуре јављају експонент<strong>и</strong>ма ексцепт<strong>и</strong>вност<strong>и</strong><br />
(ОСИМ ЊЕГА, н<strong>и</strong>кога в<strong>и</strong>ше н<strong>и</strong>сам в<strong>и</strong>део) <strong>и</strong>л<strong>и</strong> ком<strong>и</strong>тат<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> (ОСИМ ЊЕ, <strong>и</strong> друг<strong>и</strong> су
дошл<strong>и</strong>), које се на баз<strong>и</strong>чном н<strong>и</strong>воу представљају саставн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> супротн<strong>и</strong>м<br />
речен<strong>и</strong>цама (В<strong>и</strong>део сам њега, ал<strong>и</strong> друге н<strong>и</strong>сам; Дошла је, <strong>и</strong> друг<strong>и</strong> су дошл<strong>и</strong>). Као што<br />
в<strong>и</strong>д<strong>и</strong>мо, у <strong>и</strong>стом се баз<strong>и</strong>чном с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чком обрасцу појављују површ<strong>и</strong>нск<strong>и</strong><br />
разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>то формал<strong>и</strong>зоване јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це, од кој<strong>и</strong>х оне у нет<strong>и</strong>п<strong>и</strong>чном обрасцу ст<strong>и</strong>чу<br />
статус напоредн<strong>и</strong>х, кореферентн<strong>и</strong>х с<strong>и</strong>нтаксема – косубјекта <strong>и</strong> кообјекта.<br />
С друге стране, коадверб<strong>и</strong>јал<strong>и</strong> <strong>и</strong> коатр<strong>и</strong>бут<strong>и</strong> (ОСИМ НЕДЕЉОМ, не рад<strong>и</strong>мо н<strong>и</strong><br />
суботом; ОСИМ СА ДУГИМ, нос<strong>и</strong>м <strong>и</strong> кошуље са кратк<strong>и</strong>м рукав<strong>и</strong>ма), уведен<strong>и</strong> су<br />
редупл<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јом структурног обрасца управне једн<strong>и</strong>це. Без обз<strong>и</strong>ра на то, <strong>и</strong>зостанак<br />
с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х показатеља напоредност<strong>и</strong> регул<strong>и</strong>ше комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вно-прагмат<strong>и</strong>чку<br />
перспект<strong>и</strong>ву <strong>и</strong>сказа којом се разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong> речен<strong>и</strong>чн<strong>и</strong> делов<strong>и</strong>, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> чак разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те<br />
речен<strong>и</strong>це, другач<strong>и</strong>је <strong>и</strong>нформат<strong>и</strong>вно вреднују са аспекта познатост<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
очек<strong>и</strong>ваност<strong>и</strong> садржаја, где важн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> део саопштења увек <strong>и</strong>нтегр<strong>и</strong>ше онај<br />
фокал<strong>и</strong>зован<strong>и</strong> елемент (ОСИМ ШТО ДОБРО УЧИ, онa добро <strong>и</strong> боксује).<br />
Сања ЂУРОВИЋ (Крагујевац)<br />
Морфолошка анал<strong>и</strong>за глаголск<strong>и</strong>х дублета у коњугац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> глагола у српском јез<strong>и</strong>ку<br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> обрађен<strong>и</strong> <strong>и</strong>забран<strong>и</strong> глаголск<strong>и</strong> дублет<strong>и</strong> у презенту, аор<strong>и</strong>сту, радном<br />
глаголском пр<strong>и</strong>деву, трпном гл. пр<strong>и</strong>деву <strong>и</strong> сл. <strong>и</strong> анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>раће се глагол<strong>и</strong> код кој<strong>и</strong>х<br />
долаз<strong>и</strong> до прерасподеле обл<strong>и</strong>ка у зав<strong>и</strong>сност<strong>и</strong> од значења <strong>и</strong> функц<strong>и</strong>је, б<strong>и</strong>це указано<br />
на стандардне глаголске форме које се потврђују само у нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м речн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма <strong>и</strong><br />
грамат<strong>и</strong>кама, а ретко <strong>и</strong>л<strong>и</strong> н<strong>и</strong>како се не срећу у корпусу српског јез<strong>и</strong>ка (м<strong>и</strong>сл<strong>и</strong> се на<br />
корпус <strong>и</strong>з књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> 20. века, публ<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке, разговорн<strong>и</strong> ст<strong>и</strong>л <strong>и</strong> сл.) <strong>и</strong> б<strong>и</strong>ће<br />
направљена кратка анал<strong>и</strong>за <strong>и</strong> преглед како су обрађен<strong>и</strong> глаголск<strong>и</strong> дублет<strong>и</strong> у<br />
нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м речн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> Правоп<strong>и</strong>су српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Александар СТЕФАНОВИЋ (Пар<strong>и</strong>с)<br />
Употреба бројева дв(ј)еста/дв(ј)есто ; тр<strong>и</strong>ста/тр<strong>и</strong>сто ; чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong>сто/чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ста у<br />
стандардном српском (у поређењу са босанск<strong>и</strong>м, хрватск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> црногорск<strong>и</strong>м<br />
јез<strong>и</strong>ком).<br />
У овом раду аутор се бав<strong>и</strong> еволуц<strong>и</strong>јом употребе једночлан<strong>и</strong>х (<strong>и</strong>л<strong>и</strong> кратк<strong>и</strong>х)<br />
обл<strong>и</strong>ка кард<strong>и</strong>налн<strong>и</strong>х бројева 200, 300 <strong>и</strong> 400 у стандардном српском (у поређењу са<br />
босанск<strong>и</strong>м, хрватск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> црногорск<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>ком). Аутор даје <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
д<strong>и</strong>јалектолошк<strong>и</strong> в<strong>и</strong>д<strong>и</strong>к без кога се не може суд<strong>и</strong>т<strong>и</strong> о данашњем стању <strong>и</strong> такође<br />
посвећује посебну пажњу подац<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> глед<strong>и</strong>шт<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong> се налазе у јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м<br />
пр<strong>и</strong>ручн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма, а кој<strong>и</strong> се често не подударују са садашњом јез<strong>и</strong>чком праксом (<strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
праксама).<br />
Ил<strong>и</strong>јана ЧУТУРА (Јагод<strong>и</strong>на)<br />
Нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> аспект<strong>и</strong> употребе декомпонован<strong>и</strong>х јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца
У раду се разматра употреба декомпонован<strong>и</strong>х јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца у савременом<br />
српском јез<strong>и</strong>ку са аспекта њ<strong>и</strong>хове функц<strong>и</strong>оналност<strong>и</strong>лске адекватност<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вне оправданост<strong>и</strong>. Функц<strong>и</strong>оналност<strong>и</strong>лск<strong>и</strong> разнородан корпус укључује<br />
пр<strong>и</strong>мере глаголског (пред<strong>и</strong>катског), пр<strong>и</strong>лошког, пр<strong>и</strong>девског <strong>и</strong> замен<strong>и</strong>чког<br />
декомпоновања. Истраж<strong>и</strong>вањем су обухваћен<strong>и</strong> <strong>и</strong> случајев<strong>и</strong> у кој<strong>и</strong>ма в<strong>и</strong>шелексемске<br />
јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це (творене по <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>м модел<strong>и</strong>ма као <strong>и</strong> декомпоноване јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це) немају<br />
једнолексемск<strong>и</strong>х екв<strong>и</strong>валената, те функц<strong>и</strong>он<strong>и</strong>шу као попуне „празн<strong>и</strong>х места― у<br />
одређен<strong>и</strong>м с<strong>и</strong>стем<strong>и</strong>ма.<br />
На основу овако одабраног корпуса, <strong>и</strong>здвајањем структурн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х<br />
(под)т<strong>и</strong>пова декомпонован<strong>и</strong>х јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца, у раду се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рају случајев<strong>и</strong>: (а) ст<strong>и</strong>лск<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong> комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вно оправдане употребе, (б) конкрет<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је де<strong>и</strong>ксе, (в) таутолог<strong>и</strong>је <strong>и</strong><br />
(г) функц<strong>и</strong>оналност<strong>и</strong>лског „померања―.<br />
Напомена: Тема која се пр<strong>и</strong>јављује за реферат је са пројекта 178014<br />
Д<strong>и</strong>нам<strong>и</strong>ка структура савременог српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Ир<strong>и</strong>на ИВАНОВА (Москва)<br />
Т<strong>и</strong>полошка подударност српске <strong>и</strong> руске <strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>је<br />
Истраж<strong>и</strong>вање <strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>је српске просте речен<strong>и</strong>це показује да постоје<br />
одређене врло значајне црте заједн<strong>и</strong>чке српском <strong>и</strong> руском <strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>јском<br />
с<strong>и</strong>стему. То се пре свега т<strong>и</strong>че поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја у кој<strong>и</strong>ма се могу употреб<strong>и</strong>т<strong>и</strong> парн<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> знаков<strong>и</strong>. У оба с<strong>и</strong>стема долаз<strong>и</strong> до <strong>и</strong>здвајања уметнут<strong>и</strong>х реч<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>зраза на том основу што он<strong>и</strong> ч<strong>и</strong>не јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це које н<strong>и</strong>су речен<strong>и</strong>чн<strong>и</strong> конст<strong>и</strong>туент<strong>и</strong>.<br />
У том погледу српска <strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>ја демонстр<strong>и</strong>ра <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>чност руском<br />
<strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>јском с<strong>и</strong>стему. С друге стране, српска <strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>де даље од<br />
руске у <strong>и</strong>здвајању друг<strong>и</strong>х елемената ч<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> је с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> вектор упућен <strong>и</strong>зван<br />
речен<strong>и</strong>це <strong>и</strong> кој<strong>и</strong> служе средством текстуалне кохез<strong>и</strong>је, на<strong>и</strong>ме везн<strong>и</strong>ка, нек<strong>и</strong>х од<br />
парт<strong>и</strong>кула, као <strong>и</strong> зав<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>х речен<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х конст<strong>и</strong>туената са анафорском функц<strong>и</strong>јом.<br />
Једнакост <strong>и</strong>змеђу два <strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>јска с<strong>и</strong>стема огледа се <strong>и</strong> у кор<strong>и</strong>шћењу знака за<br />
обележавање <strong>и</strong>нформат<strong>и</strong>вне актуал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је речен<strong>и</strong>це. Најчешће се ту у оба јез<strong>и</strong>ка<br />
употребљава црта, ал<strong>и</strong> се у српском п<strong>и</strong>сменом говору реал<strong>и</strong>зују <strong>и</strong> друг<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> знаков<strong>и</strong>, као што су две тачке <strong>и</strong> зарез.<br />
Дуб<strong>и</strong>нско поклапање два на<strong>и</strong>зглед супротна <strong>и</strong>нтерпункц<strong>и</strong>јска с<strong>и</strong>стема<br />
омогућава јасн<strong>и</strong>је сагледавање <strong>и</strong> он<strong>и</strong>х делова где долаз<strong>и</strong> до њ<strong>и</strong>хове д<strong>и</strong>вергенц<strong>и</strong>је.<br />
Бранк<strong>и</strong>ца ЧИГОЈА (Београд)<br />
Правоп<strong>и</strong>сне <strong>и</strong> јез<strong>и</strong>чке карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке у некол<strong>и</strong>ка п<strong>и</strong>сма дубровчана упућена<br />
Деспоту Стефану (XIV/XV век)<br />
На одабраном узорку п<strong>и</strong>сама ћ<strong>и</strong>р<strong>и</strong>лске словенске канцелар<strong>и</strong>је у Дубровн<strong>и</strong>ку<br />
крајем XIV <strong>и</strong> у првој децен<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> XV века упућеној деспоту Стефану, анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рају се<br />
правоп<strong>и</strong>сне, фонетске <strong>и</strong> друге јез<strong>и</strong>чке црте. Ц<strong>и</strong>љ рада је да на основу анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ране<br />
грађе допр<strong>и</strong>несе расветљењу б<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>тања правоп<strong>и</strong>са <strong>и</strong> јез<strong>и</strong>ка Дубровачке<br />
ћ<strong>и</strong>р<strong>и</strong>лске канцелар<strong>и</strong>је крајем XIV <strong>и</strong> у првој децен<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> XV века. За ово <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вање<br />
кор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ће се последње, кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чко <strong>и</strong>здање п<strong>и</strong>сама које је пр<strong>и</strong>ред<strong>и</strong>о Александар<br />
Младенов<strong>и</strong>ћ у књ<strong>и</strong>з<strong>и</strong> Повеље <strong>и</strong> п<strong>и</strong>сма деспота Стефана, Београд 2007.
Рaдм<strong>и</strong>лo MAРOJEВИЋ (Београд)<br />
Књ<strong>и</strong>жевнојез<strong>и</strong>чка норма у форм<strong>и</strong>рању (пр<strong>и</strong>мјер Мажуран<strong>и</strong>ћевог спјева Смрт Сма<strong>и</strong>л-аге<br />
Ченг<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>ћа)<br />
У реферату се разматра, првo, Мажуран<strong>и</strong>ћева граф<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> ортограф<strong>и</strong>ја,<br />
морфолошка <strong>и</strong> с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чка норма према Мркаљевој <strong>и</strong> Вуковој, <strong>и</strong> друго, опсег књ<strong>и</strong>жевно-јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х<br />
феномена у пјесн<strong>и</strong>ковом дјелу а у поређењу са Вуковом концепц<strong>и</strong>јом<br />
књ<strong>и</strong>жевно-јез<strong>и</strong>чке норме <strong>и</strong> њеном реал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јом у савременом књ<strong>и</strong>жевном<br />
јез<strong>и</strong>ку.<br />
Јел<strong>и</strong>ца СТОЈАНОВИЋ (Н<strong>и</strong>кш<strong>и</strong>ћ)<br />
Морфос<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чке карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке глагола у Паштровск<strong>и</strong>м <strong>и</strong>справама<br />
Паштровске <strong>и</strong>справе пружају <strong>и</strong>зузетно зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>в матер<strong>и</strong>јал за јез<strong>и</strong>чка<br />
<strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања, представљају значајну кар<strong>и</strong>ку за употпуњавање <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јске <strong>и</strong><br />
тер<strong>и</strong>тор<strong>и</strong>јалне сл<strong>и</strong>ке српског јез<strong>и</strong>ка, те развоја <strong>и</strong> распрост<strong>и</strong>рања одређен<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х<br />
<strong>и</strong>зоглоса. Подручје Паштров<strong>и</strong>ћа је пр<strong>и</strong>морска област, која се прост<strong>и</strong>ре <strong>и</strong>змеђу<br />
Будве <strong>и</strong> Сп<strong>и</strong>ча. На овом подручју настао је у прошлост<strong>и</strong> вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> број докумената<br />
која данас представљају драгоцјену рукоп<strong>и</strong>сну грађу за бројна л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка<br />
проучавања. У дв<strong>и</strong>је књ<strong>и</strong>ге (Паштровске <strong>и</strong>справе, Књ<strong>и</strong>га 2 <strong>и</strong> Књ<strong>и</strong>га 3) сабрано је <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>здато преко 200 докумената, најстар<strong>и</strong>је су <strong>и</strong>з тр<strong>и</strong>десет<strong>и</strong>х год<strong>и</strong>на 16. в<strong>и</strong>јека,<br />
најмлађе <strong>и</strong>з сред<strong>и</strong>не 19. в<strong>и</strong>јека. Настале су на подручју јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>в<strong>и</strong>м,<br />
подручју које је б<strong>и</strong>ло доста одвојено од околн<strong>и</strong>х простора, <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> под управом<br />
<strong>и</strong>л<strong>и</strong> ут<strong>и</strong>цајем разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х држава: Млетачке републ<strong>и</strong>ке (најдуже, од 1423. до 1797.<br />
год<strong>и</strong>не), Аустр<strong>и</strong>је, Француске, Рус<strong>и</strong>је. Најв<strong>и</strong>ше докумената п<strong>и</strong>сано je <strong>и</strong> чувано у<br />
познат<strong>и</strong>м паштровск<strong>и</strong>м манаст<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ма (Праскв<strong>и</strong>ца, Режев<strong>и</strong>ћ<strong>и</strong>, Град<strong>и</strong>ште <strong>и</strong> Дуљево),<br />
ал<strong>и</strong> је доста тога сачувано <strong>и</strong> у пород<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м зб<strong>и</strong>ркама.<br />
У окв<strong>и</strong>ру овог рада представ<strong>и</strong>ћемо морфос<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чке карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ек<br />
глагола. Везано за ову проблемат<strong>и</strong>ку ексцерп<strong>и</strong>ран је зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>в корпус, са мног<strong>и</strong>м<br />
арха<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м формама, док је један д<strong>и</strong>о форм<strong>и</strong> је у прев<strong>и</strong>рању, тј. карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чно је<br />
постојање <strong>и</strong> нов<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х <strong>и</strong> стар<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х обл<strong>и</strong>ка.<br />
М<strong>и</strong>хај Н. РАДАН (Тем<strong>и</strong>швар)<br />
Структуралне, творбене <strong>и</strong> друге карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке карашевске антропон<strong>и</strong>м<strong>и</strong>је <strong>и</strong>з<br />
прве полов<strong>и</strong>не XVII века<br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рана карашевска през<strong>и</strong>мена забележена у првој<br />
полов<strong>и</strong>н<strong>и</strong> XVII века у сп<strong>и</strong>сков<strong>и</strong>ма босанск<strong>и</strong>х фрањеваца, кој<strong>и</strong> су чуван<strong>и</strong> у арх<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ма<br />
Ват<strong>и</strong>кана. Т<strong>и</strong> сп<strong>и</strong>сков<strong>и</strong> настал<strong>и</strong> су пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ком покатол<strong>и</strong>чавања Карашеваца од<br />
стране м<strong>и</strong>с<strong>и</strong>ја Конгрегац<strong>и</strong>је за пропаганду вере <strong>и</strong>з Р<strong>и</strong>ма које су у то време деловале<br />
у Банату.<br />
Наведен<strong>и</strong> корпус през<strong>и</strong>мена б<strong>и</strong>ће подвргнут првенствено структуралној <strong>и</strong><br />
творбеној анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>, ал<strong>и</strong> ће, тамо где је случај, б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>казане <strong>и</strong> друге релевантне
антропон<strong>и</strong>м<strong>и</strong>јске карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке (ет<strong>и</strong>молошке, семант<strong>и</strong>чке <strong>и</strong>тд.). Истовремено,<br />
анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рана през<strong>и</strong>мена <strong>и</strong>з XVII века б<strong>и</strong>ће упоређ<strong>и</strong>вана са обл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма данашњ<strong>и</strong>х<br />
карашевск<strong>и</strong>х през<strong>и</strong>мена са ц<strong>и</strong>љем уочавања правца развоја карашевске<br />
антропон<strong>и</strong>м<strong>и</strong>је <strong>и</strong>, <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно, утврђ<strong>и</strong>вања евентуалн<strong>и</strong>х промена у етн<strong>и</strong>чкој<br />
структур<strong>и</strong> карашевског ж<strong>и</strong>вља настал<strong>и</strong>х у раздобљу од XVII до XXI века.<br />
Слободан ПАВЛОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Л<strong>и</strong>неар<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>менског <strong>и</strong>зраза у старосрпском јез<strong>и</strong>ку XII <strong>и</strong> XIII века<br />
У раду се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра ред реч<strong>и</strong> у <strong>и</strong>менском <strong>и</strong>зразу у старосрпском јез<strong>и</strong>ку XII <strong>и</strong><br />
XIII века, када је п<strong>и</strong>сана употреба овог јез<strong>и</strong>чког <strong>и</strong>д<strong>и</strong>ома б<strong>и</strong>ла огран<strong>и</strong>чена на<br />
ретор<strong>и</strong>чку сферу јавног јез<strong>и</strong>чког комун<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>рања. Један од најуочљ<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> одл<strong>и</strong>ка<br />
<strong>и</strong>менског <strong>и</strong>зраза јесте управо л<strong>и</strong>неар<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја његов<strong>и</strong>х саставн<strong>и</strong>х конст<strong>и</strong>туената, <strong>и</strong> то<br />
1) управног члана <strong>и</strong>менског <strong>и</strong>зраза, 2) конгруентног атр<strong>и</strong>бута, 3) <strong>и</strong>нконгруентног<br />
атр<strong>и</strong>бута, те 4) показатеља референц<strong>и</strong>јалност<strong>и</strong> <strong>и</strong> квант<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је. Распоред чланова<br />
<strong>и</strong>менске фразе регул<strong>и</strong>сан је грамат<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>, а у јез<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма с релат<strong>и</strong>вно флекс<strong>и</strong>б<strong>и</strong>лн<strong>и</strong>м<br />
редом реч<strong>и</strong> – какв<strong>и</strong> су словенск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> – комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вно немарк<strong>и</strong>рана<br />
л<strong>и</strong>неар<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја може вар<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> у складу с адресантском <strong>и</strong>нтенц<strong>и</strong>јом. Дакле, као <strong>и</strong><br />
ч<strong>и</strong>тав н<strong>и</strong>з друг<strong>и</strong>х с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х феномена <strong>и</strong> л<strong>и</strong>неар<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>менског <strong>и</strong>зраза<br />
<strong>и</strong>зграђује се под ут<strong>и</strong>цајем, с једне стране, кондне конвенц<strong>и</strong>је <strong>и</strong>, с друге стране,<br />
адресантске <strong>и</strong>нтенц<strong>и</strong>је, а оно што је у овом раду у фокусу пажње јесте управо<br />
кодна <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тна норма у н<strong>и</strong>зању елемента старосрпског <strong>и</strong>менског <strong>и</strong>зраза.<br />
Будућ<strong>и</strong>, дакле, да је л<strong>и</strong>неарзац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>менског <strong>и</strong>зраза у начелу <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно<br />
норм<strong>и</strong>рана, предложен<strong>и</strong> рад с насловом Л<strong>и</strong>неар<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>менског <strong>и</strong>зраза у<br />
старосрпском јез<strong>и</strong>ку XII <strong>и</strong> XIII века уклапа се у тему СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ НОРМЕ,<br />
предложену за 41. научн<strong>и</strong> састанак слав<strong>и</strong>ста у Вукове дане.<br />
Влад<strong>и</strong>м<strong>и</strong>р ПОЛОМАЦ (Крагујевац)<br />
Т<strong>и</strong>пов<strong>и</strong> ортографск<strong>и</strong>х норм<strong>и</strong> у српск<strong>и</strong>м повељама од краја XIV <strong>и</strong> током XV века<br />
У раду се <strong>и</strong>стражује пр<strong>и</strong>суство разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х т<strong>и</strong>пова ортографск<strong>и</strong>х норм<strong>и</strong> у<br />
српск<strong>и</strong>м повељама од краја XIV <strong>и</strong> током XV века. Значај овога <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања<br />
посебно се огледа у двема ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>цама: (1) раздобље од последње четврт<strong>и</strong>не XIV<br />
до сред<strong>и</strong>не XV века представља једно од најзначајн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х раздобља у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> наше<br />
средњовековне п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong> – раздобље у коме се у складу са „нов<strong>и</strong>м духовн<strong>и</strong>м<br />
струјањ<strong>и</strong>ма― на јужнословенском простору правоп<strong>и</strong>сн<strong>и</strong> узус враћа<br />
ћ<strong>и</strong>р<strong>и</strong>лометод<strong>и</strong>јевск<strong>и</strong>м корен<strong>и</strong>ма; (2) граф<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> правоп<strong>и</strong>с световн<strong>и</strong>х докумената <strong>и</strong>з<br />
наведенога раздобља до сада н<strong>и</strong>су с<strong>и</strong>стемск<strong>и</strong> проучен<strong>и</strong>. Истраж<strong>и</strong>вање проведено у<br />
овоме раду засновано је на репрезентат<strong>и</strong>вном корпусу кој<strong>и</strong> ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> осамдесет повеља<br />
<strong>и</strong>з наведеног пер<strong>и</strong>ода настал<strong>и</strong>х у канцелар<strong>и</strong>јама господ<strong>и</strong>на Вука Бранков<strong>и</strong>ћа, кнеза<br />
Лазара, деспота Стефана Лазарев<strong>и</strong>ћа, деспота Ђурђа Бранков<strong>и</strong>ћа, деспота Лазара <strong>и</strong><br />
Стефана Бранков<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> султан<strong>и</strong>је Маре. Основн<strong>и</strong> ц<strong>и</strong>љев<strong>и</strong> <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања могу се<br />
свест<strong>и</strong> на следеће: (1) утврђ<strong>и</strong>вање степена пр<strong>и</strong>суства најважн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х одл<strong>и</strong>ка ресавског
правоп<strong>и</strong>са у документ<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>з појед<strong>и</strong>начн<strong>и</strong>х владарск<strong>и</strong>х канцелар<strong>и</strong>ја; (2) утврђ<strong>и</strong>вање<br />
времена јављања <strong>и</strong> стаб<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је најважн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х одл<strong>и</strong>ка ресавског т<strong>и</strong>па правоп<strong>и</strong>са; (3)<br />
утврђ<strong>и</strong>вања међузав<strong>и</strong>сност<strong>и</strong> т<strong>и</strong>па правоп<strong>и</strong>са <strong>и</strong> жанровског <strong>и</strong> д<strong>и</strong>пломат<strong>и</strong>чког<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ван<strong>и</strong>х докумената.<br />
Ис<strong>и</strong>дора БЈЕЛАКОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Процес<strong>и</strong> у форм<strong>и</strong>рању географске терм<strong>и</strong>нолог<strong>и</strong>је у предвуковској епос<strong>и</strong><br />
(математ<strong>и</strong>чка географ<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> астроном<strong>и</strong>ја)<br />
Једна од послед<strong>и</strong>ца наглог развоја науке код нас у XIX веку јесте појава<br />
неуједначеног терм<strong>и</strong>нолошког с<strong>и</strong>стема, кој<strong>и</strong> је с обз<strong>и</strong>ром на дом<strong>и</strong>нантне културне,<br />
ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јске, па <strong>и</strong> јез<strong>и</strong>чке ут<strong>и</strong>цаје представљао својеврстан конгломерат<br />
ст<strong>и</strong>х<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> кре<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>х терм<strong>и</strong>на (кован<strong>и</strong>це, калков<strong>и</strong>, позајмљен<strong>и</strong>це). Будућ<strong>и</strong> да<br />
научна терм<strong>и</strong>нолог<strong>и</strong>ја у предвуковској епос<strong>и</strong> код нас досад н<strong>и</strong>је детаљн<strong>и</strong>је н<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
с<strong>и</strong>стемат<strong>и</strong>чно обрађ<strong>и</strong>вана, у овом раду ананл<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ран<strong>и</strong> су терм<strong>и</strong>н<strong>и</strong> у текстов<strong>и</strong>ма<br />
уџбен<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>з географ<strong>и</strong>је, објављен<strong>и</strong>х у пер<strong>и</strong>оду од 1783. до 1867. год<strong>и</strong>не. Ц<strong>и</strong>љ<br />
<strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања јесте марк<strong>и</strong>рање основн<strong>и</strong>х праваца развоја, смена, узора <strong>и</strong>,<br />
евентуално, времена стаб<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је географског терм<strong>и</strong>нолошког с<strong>и</strong>стема<br />
(математ<strong>и</strong>чке географ<strong>и</strong>је <strong>и</strong> астроном<strong>и</strong>је) у предстандардном јез<strong>и</strong>чком <strong>и</strong>д<strong>и</strong>ому.<br />
Гордана ШТАСНИ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Етн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> у Вуковом Српском рјечн<strong>и</strong>ку (1852) <strong>и</strong> лекс<strong>и</strong>чко-семант<strong>и</strong>чка норма<br />
У раду су сагледан<strong>и</strong> етн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> као ном<strong>и</strong>нац<strong>и</strong>оне јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це са одређен<strong>и</strong>м<br />
семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чност<strong>и</strong>ма у односу на јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це сл<strong>и</strong>чнога т<strong>и</strong>па (антропон<strong>и</strong>ме),<br />
<strong>и</strong> то у погледу ном<strong>и</strong>нац<strong>и</strong>је, референц<strong>и</strong>је <strong>и</strong> семант<strong>и</strong>чко-дер<strong>и</strong>вац<strong>и</strong>оног потенц<strong>и</strong>јала.<br />
Анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ран је однос мот<strong>и</strong>вне <strong>и</strong> мот<strong>и</strong>в<strong>и</strong>сане реч<strong>и</strong> (топон<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> етн<strong>и</strong>ка), као <strong>и</strong><br />
дер<strong>и</strong>вац<strong>и</strong>он<strong>и</strong> потенц<strong>и</strong>јал етн<strong>и</strong>ка. Ос<strong>и</strong>м тога, као важно теор<strong>и</strong>јско п<strong>и</strong>тање у вез<strong>и</strong> са<br />
семант<strong>и</strong>чко-дер<strong>и</strong>вац<strong>и</strong>он<strong>и</strong>м, па <strong>и</strong> лекс<strong>и</strong>чко-семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м аспектом норм<strong>и</strong>рања ов<strong>и</strong>х<br />
јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца, јавља се однос супстант<strong>и</strong>ва мушког <strong>и</strong> женског рода, што је, такође, у<br />
раду разматрано. Корпус је сач<strong>и</strong>њен на основу ексцерп<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>х етн<strong>и</strong>ка у Српском<br />
рјечн<strong>и</strong>ку (1852). За <strong>и</strong>звор грађе одабран је управо овај речн<strong>и</strong>к због спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чне<br />
лек<strong>и</strong>скографске обраде етн<strong>и</strong>ка. Као основн<strong>и</strong> проблем јавља се пр<strong>и</strong>каз јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца са<br />
пол<strong>и</strong>семант<strong>и</strong>чком структуром у кој<strong>и</strong>ма је се као пр<strong>и</strong>марна семант<strong>и</strong>чка реал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја<br />
јавља значење карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чно за етн<strong>и</strong>ке. Анал<strong>и</strong>зом јез<strong>и</strong>чке грађе утврђено је када<br />
се одређена структура значења може сматрат<strong>и</strong> пол<strong>и</strong>семант<strong>и</strong>чком, када је у п<strong>и</strong>тању<br />
само д<strong>и</strong>ференц<strong>и</strong>рање значења, ал<strong>и</strong> не <strong>и</strong> стварање новог, <strong>и</strong> када се не може говор<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
о пол<strong>и</strong>семант<strong>и</strong>чкој д<strong>и</strong>сперз<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>.<br />
Драгана РАТКОВИЋ (Ополе)<br />
Реч<strong>и</strong> са <strong>и</strong>нтерф<strong>и</strong>ксом -<strong>и</strong>- у српском јез<strong>и</strong>ку у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јском развоју до данас (у<br />
поређењу са руск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> пољск<strong>и</strong>м)
Рад представља творбено-семант<strong>и</strong>чку <strong>и</strong> лекс<strong>и</strong>чко-семант<strong>и</strong>чку анал<strong>и</strong>зу реч<strong>и</strong><br />
са <strong>и</strong>нтерф<strong>и</strong>ксом -<strong>и</strong>- (гàз<strong>и</strong>бара) <strong>и</strong> његов<strong>и</strong>м нулт<strong>и</strong>м аломорфом (прòб<strong>и</strong>свет). То су<br />
тзв. „<strong>и</strong>мперат<strong>и</strong>вне― сложен<strong>и</strong>це, у кој<strong>и</strong>ма прва, глаголска, компонента <strong>и</strong>ма<br />
презентско значење (газ<strong>и</strong>бара ‘онај кој<strong>и</strong> газ<strong>и</strong> бару'). Аутор посматра ове реч<strong>и</strong><br />
(њ<strong>и</strong>хову ст<strong>и</strong>лску марк<strong>и</strong>раност, продукт<strong>и</strong>вност њ<strong>и</strong>ховог творбеног модела <strong>и</strong> сам<br />
<strong>и</strong>нтерф<strong>и</strong>кс) са компарат<strong>и</strong>вно-<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јског станов<strong>и</strong>шта — у поређењу са<br />
одговарајућ<strong>и</strong>м реч<strong>и</strong>ма у руском <strong>и</strong> пољском јез<strong>и</strong>ку (сорв<strong>и</strong>голова односно<br />
гол<strong>и</strong>брода).<br />
Валент<strong>и</strong>на НИКОЛАЈЕВНА ЗЕНЧУК (Москва)<br />
Концепт курса „Проблем<strong>и</strong> нормат<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке савременог српског јез<strong>и</strong>ка“<br />
Курс је намењен студент<strong>и</strong>ма српског одељења Факултета стран<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>ка МГУ<br />
<strong>и</strong> <strong>и</strong>ма за ц<strong>и</strong>љ следеће:<br />
1. Расветл<strong>и</strong>т<strong>и</strong> екстрал<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чку с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ју <strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н на кој<strong>и</strong> је „српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к<br />
(п)остао српск<strong>и</strong>―.<br />
2. Упознат<strong>и</strong> полазн<strong>и</strong>ке са радом <strong>и</strong>стакнут<strong>и</strong>х српск<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ста кој<strong>и</strong> су<br />
значајно допр<strong>и</strong>нел<strong>и</strong> форм<strong>и</strong>рању јез<strong>и</strong>чког стандарда <strong>и</strong> неговању јез<strong>и</strong>чке<br />
културе.<br />
3. У практ<strong>и</strong>чном делу овог курса разматрају се вар<strong>и</strong>јат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> морфолошк<strong>и</strong><br />
обл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> <strong>и</strong> с<strong>и</strong>нтакст<strong>и</strong>чке конструкц<strong>и</strong>је, <strong>и</strong>здвојен<strong>и</strong> првенствено на основу<br />
контраст<strong>и</strong>вног проучавања српско-руск<strong>и</strong>х паралела.<br />
Курс је већ прошао проверу у пракс<strong>и</strong>, а у току је <strong>и</strong>зрада пр<strong>и</strong>ручн<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>з ове<br />
проблемат<strong>и</strong>ке.<br />
Славка ВЕЛИЧКОВА (Пловд<strong>и</strong>в)<br />
О л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м особ<strong>и</strong>нама једног дела Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>сама<br />
У реферату ће се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> део пр<strong>и</strong>ватн<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>сама познатог п<strong>и</strong>сца која су<br />
б<strong>и</strong>ла релат<strong>и</strong>вно касно објављена. Укол<strong>и</strong>ко нам је познато, текстов<strong>и</strong> ов<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>сама<br />
још увек н<strong>и</strong>су б<strong>и</strong>л<strong>и</strong> предмет јез<strong>и</strong>чког <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вања. С т<strong>и</strong>м у вез<strong>и</strong> ц<strong>и</strong>љ овог рада ће<br />
б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> утврђ<strong>и</strong>вање њ<strong>и</strong>хов<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ка с обз<strong>и</strong>ром пре свега на<br />
лекс<strong>и</strong>чку <strong>и</strong> с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чку књ<strong>и</strong>жевнојез<strong>и</strong>чку норму српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Верон<strong>и</strong>ка ЈАРМАК (К<strong>и</strong>јев)<br />
О модел<strong>и</strong>рању алгор<strong>и</strong>тама <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања претер<strong>и</strong>талн<strong>и</strong>х конструкц<strong>и</strong>ја у<br />
разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м т<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>ма уметн<strong>и</strong>чког д<strong>и</strong>скурса (на матер<strong>и</strong>јал<strong>и</strong>ма дела И. Андр<strong>и</strong>ћа)<br />
Развој савремене л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке науке намеће в<strong>и</strong>шеструк<strong>и</strong>, с<strong>и</strong>нтет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>ступ <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вању л<strong>и</strong>нгвост<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х проблема везан<strong>и</strong>х за временске <strong>и</strong><br />
просторне коорд<strong>и</strong>нате, које ч<strong>и</strong>не окв<strong>и</strong>р метатекстуалног хронотопа уметн<strong>и</strong>чког<br />
дела. У чланку са станов<strong>и</strong>шта теор<strong>и</strong>је семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х локал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја се разматрају
с<strong>и</strong>нтет<strong>и</strong>чка <strong>и</strong> анал<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чка претер<strong>и</strong>тална времена (њ<strong>и</strong>хова <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вна <strong>и</strong> релат<strong>и</strong>вска<br />
употреба) у прозном <strong>и</strong> песн<strong>и</strong>чком делу И. Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Да б<strong>и</strong> се одред<strong>и</strong>ла семант<strong>и</strong>чка <strong>и</strong> експрес<strong>и</strong>вна дом<strong>и</strong>нанта одређеног<br />
претер<strong>и</strong>талног глаголског обл<strong>и</strong>ка, треба вод<strong>и</strong>т<strong>и</strong> рачуна о в<strong>и</strong>ше параметара.<br />
Теор<strong>и</strong>јске деф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је претер<strong>и</strong>талн<strong>и</strong>х времена се могу кор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>т<strong>и</strong> само као полазна<br />
тачка, јер овде долаз<strong>и</strong> у обз<strong>и</strong>р цео н<strong>и</strong>з параметера: особ<strong>и</strong>не т<strong>и</strong>па д<strong>и</strong>скурса <strong>и</strong> жанра<br />
уметн<strong>и</strong>чког дела (проза <strong>и</strong> особ<strong>и</strong>не нарат<strong>и</strong>вного тока (вел<strong>и</strong>ке прозне форме <strong>и</strong>, на<br />
пр<strong>и</strong>мер, есеј<strong>и</strong>), поез<strong>и</strong>ја, где долаз<strong>и</strong> до макс<strong>и</strong>малне концентрац<strong>и</strong>је семант<strong>и</strong>чког <strong>и</strong><br />
емот<strong>и</strong>вног потенц<strong>и</strong>јала <strong>и</strong>тд.); особ<strong>и</strong>не ауторове поет<strong>и</strong>ке; поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја претер<strong>и</strong>талног<br />
обл<strong>и</strong>ка у м<strong>и</strong>кро- <strong>и</strong> макроконтексту (ст<strong>и</strong>лске ф<strong>и</strong>гуре; почетак нарат<strong>и</strong>вног тока;<br />
<strong>и</strong>нтродукт<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> пасус<strong>и</strong>; песн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> рефрен<strong>и</strong> (ефект ретардац<strong>и</strong>је). Аутор посебно<br />
анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра семант<strong>и</strong>чку вредност глагола «б<strong>и</strong>т<strong>и</strong>», разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х verba dicendi <strong>и</strong> глагола<br />
кретања; вербо<strong>и</strong>да као д<strong>и</strong>скурсн<strong>и</strong>х маркера текста, претер<strong>и</strong>та у <strong>и</strong>зрекама <strong>и</strong><br />
послов<strong>и</strong>цама, а такође пр<strong>и</strong>мере <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>те транспоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је значења претер<strong>и</strong>талн<strong>и</strong>х<br />
времена.<br />
Т<strong>и</strong>јана АШИЋ (Крагујевац)<br />
Јез<strong>и</strong>чка норма у поез<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Стевана Ра<strong>и</strong>чков<strong>и</strong>ћа<br />
У овом раду анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рамо спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чан јез<strong>и</strong>к кој<strong>и</strong> одлукује поез<strong>и</strong>ју Стевана<br />
Ра<strong>и</strong>чков<strong>и</strong>ћа. Полаз<strong>и</strong>мо од х<strong>и</strong>потезе (в<strong>и</strong>д<strong>и</strong> Ковачев<strong>и</strong>ћ, 2000, 1993) да се поетск<strong>и</strong><br />
ефекат не пост<strong>и</strong>же б<strong>и</strong>ло какв<strong>и</strong>м одступањем од од јез<strong>и</strong>чке норме (које је у уснов<strong>и</strong><br />
генезе ст<strong>и</strong>лск<strong>и</strong>х ф<strong>и</strong>гура) већ само он<strong>и</strong>м одступањем које је засновано на одређен<strong>и</strong>м<br />
регулар<strong>и</strong>тет<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>родној јез<strong>и</strong>чкој лог<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>.<br />
На пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>з Ра<strong>и</strong>чков<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х ст<strong>и</strong>хова показујемо да естетска функц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong><br />
експрес<strong>и</strong>вна вредност поетског јез<strong>и</strong>ка не пот<strong>и</strong>чу од про<strong>и</strong>звољног нарушавања<br />
с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х прав<strong>и</strong>ла <strong>и</strong> насум<strong>и</strong>чног прекорачења семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х гран<strong>и</strong>ца.<br />
Напрот<strong>и</strong>в, јез<strong>и</strong>к вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong>х песн<strong>и</strong>ка, какав је Ра<strong>и</strong>чков<strong>и</strong>ћ, поседује своју сопствену<br />
норму. Наш је ц<strong>и</strong>љ да <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тујућ<strong>и</strong> необ<strong>и</strong>чне грамат<strong>и</strong>чке конструкц<strong>и</strong>је <strong>и</strong> значењске<br />
спојеве покушамо да ту норму оп<strong>и</strong>шемо <strong>и</strong>, бар у <strong>и</strong>звесној мер<strong>и</strong>, објасн<strong>и</strong>мо.<br />
Д<strong>и</strong>мка САВОВА (Соф<strong>и</strong>ја)<br />
Деагент<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> <strong>и</strong>нф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>т<strong>и</strong>в у српском јез<strong>и</strong>ку<br />
П<strong>и</strong>тање о <strong>и</strong>нф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ву, тачн<strong>и</strong>је о деагент<strong>и</strong>вном <strong>и</strong>нф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ву, разматра се у<br />
реферату с тачке глед<strong>и</strong>шта прагмат<strong>и</strong>ке <strong>и</strong> говорн<strong>и</strong>ков<strong>и</strong>х комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х намера. То<br />
се јез<strong>и</strong>чко средство сврстава у ш<strong>и</strong>ру област тзв. деагент<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х средстава, ч<strong>и</strong>ја је<br />
спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чност у томе што глаголску радњу с референтн<strong>и</strong>м агенсом пр<strong>и</strong>казују као<br />
радњу с уклоњен<strong>и</strong>м <strong>и</strong>з д<strong>и</strong>јатезе агенсом. Ипак, за разл<strong>и</strong>ку од већ<strong>и</strong>не друг<strong>и</strong>х<br />
деагент<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х средстава, <strong>и</strong>нф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>т<strong>и</strong>в ту спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чност <strong>и</strong>ма уз другу своју, основну<br />
особ<strong>и</strong>ну – пр<strong>и</strong>каз<strong>и</strong>вање глаголске радње <strong>и</strong>зван њене повезаност<strong>и</strong> с временом.<br />
Употреба деагент<strong>и</strong>вног <strong>и</strong>нф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ва везана је у пр<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>пу за два ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong>оца: за<br />
говорн<strong>и</strong>кову намеру да према некој глаголској радњ<strong>и</strong> <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong> свој однос (у речен<strong>и</strong>ц<strong>и</strong><br />
је <strong>и</strong>зражен став модалног <strong>и</strong>л<strong>и</strong> акс<strong>и</strong>олошког субјекта) <strong>и</strong>л<strong>и</strong> за с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чку поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ју
кад у сложеној речен<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> нека зав<strong>и</strong>сна пропоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја мора <strong>и</strong>зврш<strong>и</strong>т<strong>и</strong> т<strong>и</strong>п<strong>и</strong>чну за<br />
<strong>и</strong>мен<strong>и</strong>це функц<strong>и</strong>ју - да попун<strong>и</strong> валенцу главног пред<strong>и</strong>ката <strong>и</strong>л<strong>и</strong> главне <strong>и</strong>мен<strong>и</strong>це. У<br />
ов<strong>и</strong>м услов<strong>и</strong>ма пресудна је говорн<strong>и</strong>кова одлука да дату радњу <strong>и</strong>з нек<strong>и</strong>х углавном<br />
ванјез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х разлога пр<strong>и</strong>каже као деагент<strong>и</strong>вну.<br />
Драгана ВЕЉКОВИЋ СТАНКОВИЋ (Београд)<br />
Семант<strong>и</strong>чка <strong>и</strong> прагмат<strong>и</strong>чка функц<strong>и</strong>ја глагола у јез<strong>и</strong>ку нов<strong>и</strong>нск<strong>и</strong>х реклама<br />
Рекламн<strong>и</strong> д<strong>и</strong>скурс карактер<strong>и</strong>шу краткоћа, апелат<strong>и</strong>вност, експрес<strong>и</strong>вност <strong>и</strong><br />
кваз<strong>и</strong>референц<strong>и</strong>јалност. Поред честе употребе суперлат<strong>и</strong>ва, пр<strong>и</strong>дева с наглашено<br />
поз<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м значењем (најбољ<strong>и</strong>, најеф<strong>и</strong>касн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>; <strong>и</strong>зузетан, јед<strong>и</strong>нствен, супер<strong>и</strong>оран <strong>и</strong><br />
сл.), <strong>и</strong>луз<strong>и</strong>ја супер<strong>и</strong>орност<strong>и</strong> <strong>и</strong> ефекат еуфор<strong>и</strong>је пост<strong>и</strong>жу се <strong>и</strong>мен<strong>и</strong>цама (квал<strong>и</strong>тет,<br />
ексклуз<strong>и</strong>вност, гламур, уж<strong>и</strong>вање <strong>и</strong> др.), ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> пажљ<strong>и</strong>в<strong>и</strong>м одаб<strong>и</strong>ром глагола <strong>и</strong><br />
глаголск<strong>и</strong>х обл<strong>и</strong>ка (верујте руж<strong>и</strong>частом заборав<strong>и</strong>те флеке; ... јер В<strong>и</strong> то<br />
заслужујете; осет<strong>и</strong>те освежавајућу лепршавост пролећа... <strong>и</strong> др.). С обз<strong>и</strong>ром на то<br />
да свака рекламна порука <strong>и</strong>ма за ц<strong>и</strong>љ промену понашања конзумента, прагмат<strong>и</strong>чка<br />
значења глаголск<strong>и</strong>х обл<strong>и</strong>ка усмерена су на уверавање да ће одређене акц<strong>и</strong>је<br />
потрошачу донет<strong>и</strong> апсолутно благостање; међут<strong>и</strong>м, у рекламама запажамо <strong>и</strong><br />
немал<strong>и</strong> број семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> замагљен<strong>и</strong>х <strong>и</strong>л<strong>и</strong> „<strong>и</strong>спражњен<strong>и</strong>х‖ глагола (помагат<strong>и</strong>,<br />
ублажават<strong>и</strong>, допр<strong>и</strong>нет<strong>и</strong>, деловат<strong>и</strong>, чуват<strong>и</strong> <strong>и</strong> сл.), кој<strong>и</strong>ма се пажња <strong>и</strong>стовремено<br />
усмерава на два објекта: (пре свега) на онај препоручен<strong>и</strong>, реклам<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>, тј.<br />
конкретн<strong>и</strong>, а <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно <strong>и</strong> на све остале, ч<strong>и</strong>ја негат<strong>и</strong>вна марк<strong>и</strong>раност по<strong>и</strong>з<strong>и</strong>лаз<strong>и</strong> <strong>и</strong>з<br />
пр<strong>и</strong>падност<strong>и</strong> аморфном скупу непожељног. Имајућ<strong>и</strong> у в<strong>и</strong>ду ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>цу да лекс<strong>и</strong>ка <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>зражајна средства која се кор<strong>и</strong>сте у рекламама преко колокв<strong>и</strong>јалног јез<strong>и</strong>ка <br />
ут<strong>и</strong>чу на лекс<strong>и</strong>чку норму <strong>и</strong> комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вну стратег<strong>и</strong>ју <strong>и</strong>зворн<strong>и</strong>х говорн<strong>и</strong>ка, у раду<br />
ћемо, на корпусу пропагандн<strong>и</strong>х слогана <strong>и</strong> реклама објављен<strong>и</strong>х у дневн<strong>и</strong>м нов<strong>и</strong>нама,<br />
посебну пажњу посвет<strong>и</strong>т<strong>и</strong>: <strong>и</strong>збору глаголск<strong>и</strong>х лексема, њ<strong>и</strong>ховом семант<strong>и</strong>чком <strong>и</strong><br />
прагмат<strong>и</strong>чком значењу, заступљеност<strong>и</strong> <strong>и</strong> функц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> глаголск<strong>и</strong>х обл<strong>и</strong>ка у јез<strong>и</strong>ку<br />
рекламе, као <strong>и</strong> пресупоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јама <strong>и</strong> <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>катурама појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х глагола.<br />
Јованка РАДИЋ (Београд)<br />
Трочлане јез<strong>и</strong>чке сртуктуре у лекс<strong>и</strong>кону <strong>и</strong> грамат<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> српског јез<strong>и</strong>ка<br />
У реферату ће се <strong>и</strong>знет<strong>и</strong> поглед на неке од лог<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х основа (лекс<strong>и</strong>чко-)<br />
грамат<strong>и</strong>чког устројства српског јез<strong>и</strong>ка. Пажња се посвећује трочлан<strong>и</strong>м (формално-<br />
)функц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>м структурама т<strong>и</strong>па ово | оно – то, после | пре – сад(а), она | он –<br />
оно, ја | он – т<strong>и</strong>, жена | човек – ЧОВЕК, учен<strong>и</strong>ца | учен<strong>и</strong>к – УЧЕНИК, као <strong>и</strong> н<strong>и</strong>зак |<br />
в<strong>и</strong>сок – в<strong>и</strong>с<strong>и</strong>на, узак | ш<strong>и</strong>рок – ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong>на <strong>и</strong> сл. Нароч<strong>и</strong>та пажња ће се поклон<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
разл<strong>и</strong>кама у вредност<strong>и</strong> елементата кој<strong>и</strong> ч<strong>и</strong>не такве грамат<strong>и</strong>чке структуре, <strong>и</strong> указаће<br />
се на то да се вредносне разл<strong>и</strong>ке т<strong>и</strong>па ОБЕЛЕЖЕНО | НЕОБЕЛЕЖЕНО – НЕУТРАЛНО<br />
најд<strong>и</strong>ректн<strong>и</strong>је одражавају на функц<strong>и</strong>је датог елемента у јез<strong>и</strong>чком с<strong>и</strong>стему.<br />
Показаће се да те разл<strong>и</strong>ке посебно добро показује <strong>и</strong>мен<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> род у наз<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ма л<strong>и</strong>ца <strong>и</strong><br />
цел<strong>и</strong>на замен<strong>и</strong>чког с<strong>и</strong>стема у српском јез<strong>и</strong>ку. Рад, дакле, представља покушај да се<br />
на српском јез<strong>и</strong>чком матер<strong>и</strong>јалу покаже см<strong>и</strong>сао клас<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х ув<strong>и</strong>да (Ар<strong>и</strong>стотел) у то<br />
људск<strong>и</strong>м сазнањем управљају трочлане структуре, где посебно важну онтолошку<br />
улогу <strong>и</strong>мају „трећ<strong>и</strong>― („средњ<strong>и</strong>―) <strong>и</strong>л<strong>и</strong> неутралн<strong>и</strong> елемент<strong>и</strong>.
Соња НЕНЕЗИЋ (Н<strong>и</strong>кш<strong>и</strong>ћ)<br />
Падежне конструкц<strong>и</strong>је Андр<strong>и</strong>ћевог јез<strong>и</strong>ка у свјетлу савремене књ<strong>и</strong>жевнојез<strong>и</strong>чке<br />
норме<br />
На пр<strong>и</strong>мјеру падежног с<strong>и</strong>стема Андр<strong>и</strong>ћевог јез<strong>и</strong>ка, говор<strong>и</strong>ћемо о<br />
општефункц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>м <strong>и</strong> спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м средств<strong>и</strong>ма. Ц<strong>и</strong>љ нам је да<br />
покажемо како се ова друга група јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х средстава, која се у грамат<strong>и</strong>кама<br />
српскохрватског, односно српског јез<strong>и</strong>ка често квал<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кују као р<strong>и</strong>јетка, необ<strong>и</strong>чна,<br />
застарјела <strong>и</strong> сл., неправедно пот<strong>и</strong>скују на марг<strong>и</strong>ну јез<strong>и</strong>чке норме, само зато што се<br />
не срећу у св<strong>и</strong>м функц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>м ст<strong>и</strong>лов<strong>и</strong>ма (особ<strong>и</strong>то у разговорном <strong>и</strong><br />
публ<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко-нов<strong>и</strong>нарском), <strong>и</strong>ако <strong>и</strong>мају стаб<strong>и</strong>лну употребу у<br />
књ<strong>и</strong>жевноумјетн<strong>и</strong>чком ст<strong>и</strong>лу, ч<strong>и</strong>јој егзактност<strong>и</strong> <strong>и</strong> експрес<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> допр<strong>и</strong>носе.<br />
Гордана КОРАЋ (Београд)<br />
Д<strong>и</strong>скурс глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> англ<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>зм<strong>и</strong> у српском јез<strong>и</strong>ку<br />
Током последњ<strong>и</strong>х некол<strong>и</strong>ко децен<strong>и</strong>ја д<strong>и</strong>скурс глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је не може се<br />
зам<strong>и</strong>сл<strong>и</strong>т<strong>и</strong> без ут<strong>и</strong>цаја енглеског јез<strong>и</strong>ка на све остале јез<strong>и</strong>ке. Српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к у том<br />
см<strong>и</strong>слу н<strong>и</strong>је <strong>и</strong>зузетак, тако да је ц<strong>и</strong>љ овог рада да <strong>и</strong>знесе резултате једног<br />
<strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања мањег об<strong>и</strong>ма које <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тује ут<strong>и</strong>цај енглеског јез<strong>и</strong>ка на стандардн<strong>и</strong><br />
српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к. Пореде се текстов<strong>и</strong> <strong>и</strong>з дневне <strong>и</strong> недељне штампе (без огласа) током<br />
2000. <strong>и</strong> 2010. год<strong>и</strong>не да б<strong>и</strong> се утврд<strong>и</strong>ло:<br />
а) постој<strong>и</strong> л<strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ка у т<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>ма позајмљен<strong>и</strong>ца, односно да л<strong>и</strong> глобалн<strong>и</strong><br />
контекст ут<strong>и</strong>че на врсту позајмљен<strong>и</strong>ца, као <strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хову д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ју током 2000. <strong>и</strong><br />
2010. год<strong>и</strong>не, <strong>и</strong><br />
б) постој<strong>и</strong> л<strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ка у <strong>и</strong>нтенз<strong>и</strong>тету ут<strong>и</strong>цаја енглеског на српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к,<br />
односно да л<strong>и</strong> глобалн<strong>и</strong> контекст ут<strong>и</strong>че на <strong>и</strong>нтенз<strong>и</strong>тет ут<strong>и</strong>цаја енглеског јез<strong>и</strong>ка на<br />
српск<strong>и</strong> током два наведена пер<strong>и</strong>ода.<br />
Љ<strong>и</strong>љана НЕДЕЉКОВ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Процес глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>онална култура у Војвод<strong>и</strong>н<strong>и</strong><br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> реч<strong>и</strong> о појмовном свету трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналне културе<br />
староседелачког српског становн<strong>и</strong>штва у Војвод<strong>и</strong>н<strong>и</strong> кој<strong>и</strong> се у ер<strong>и</strong> глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је<br />
губ<strong>и</strong> усвајањем новог, савременог модела ж<strong>и</strong>вота. Указује се на значај с<strong>и</strong>стемског<br />
<strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања јез<strong>и</strong>чког <strong>и</strong>зраза рег<strong>и</strong>оналног културног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета за л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ку <strong>и</strong><br />
друге антрополошке д<strong>и</strong>сц<strong>и</strong>пл<strong>и</strong>не. На основу података са терена у он<strong>и</strong>м тематск<strong>и</strong>м<br />
цел<strong>и</strong>нама које су б<strong>и</strong>ле карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чне за трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналну културу у Војвод<strong>и</strong>н<strong>и</strong><br />
ст<strong>и</strong>че се представа о арха<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м терм<strong>и</strong>нолошк<strong>и</strong>м с<strong>и</strong>стем<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong> су ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
културн<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет Срба у Војвод<strong>и</strong>н<strong>и</strong>. Свеобухватн<strong>и</strong>м поп<strong>и</strong>сом лексема <strong>и</strong><br />
њ<strong>и</strong>хов<strong>и</strong>м лекс<strong>и</strong>колошко –лекс<strong>и</strong>кографск<strong>и</strong>м оп<strong>и</strong>сом доб<strong>и</strong>јамо јез<strong>и</strong>чку сл<strong>и</strong>ку света<br />
карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чну за Војвод<strong>и</strong>ну <strong>и</strong>з прошл<strong>и</strong>х времена која је непозната млађ<strong>и</strong>м<br />
генерац<strong>и</strong>јама нос<strong>и</strong>лаца српског јез<strong>и</strong>ка. Функц<strong>и</strong>онално посматрано ов<strong>и</strong> лекс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
с<strong>и</strong>стем<strong>и</strong> немају комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вну него кумулат<strong>и</strong>вну функц<strong>и</strong>ју у српском јез<strong>и</strong>ку<br />
данас.
Зор<strong>и</strong>ца ТОМИЋ (Београд)<br />
Д<strong>и</strong>скурс <strong>и</strong>нт<strong>и</strong>мност<strong>и</strong> <strong>и</strong> мед<strong>и</strong>јска култура у доба глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је<br />
Рад се бав<strong>и</strong> <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вањем јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>нт<strong>и</strong>ме кој<strong>и</strong> је постао операц<strong>и</strong>онално<br />
начело друштвене комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је у савремен<strong>и</strong>м мед<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>ма. Д<strong>и</strong>скурс <strong>и</strong>нт<strong>и</strong>ме, од<br />
вокабулара до <strong>и</strong>споведног тона представља један од најеклатантн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х феномена<br />
савремене мед<strong>и</strong>јске културе. Суспенз<strong>и</strong>ја демаркац<strong>и</strong>оне л<strong>и</strong>н<strong>и</strong>је <strong>и</strong>змеђу сфера<br />
пр<strong>и</strong>ватног <strong>и</strong> јавног у окв<strong>и</strong>ру мед<strong>и</strong>јске комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је постаје један од најзначајн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х<br />
показатеља драмат<strong>и</strong>чног ерод<strong>и</strong>рања темељн<strong>и</strong>х начела демократ<strong>и</strong>је. Истовремено то<br />
је <strong>и</strong> један од показатеља глобалне структуре тотал<strong>и</strong>тарне праксе глобалн<strong>и</strong>х мед<strong>и</strong>ја<br />
у кој<strong>и</strong>ма детер<strong>и</strong>торт<strong>и</strong>јал<strong>и</strong>зована <strong>и</strong>нт<strong>и</strong>ма представља основ на којем се јез<strong>и</strong>к<br />
пр<strong>и</strong>ватност<strong>и</strong>м бл<strong>и</strong>скост<strong>и</strong> <strong>и</strong> отворене комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је, заправо празн<strong>и</strong> од свог<br />
садржаја.<br />
Л<strong>и</strong>л<strong>и</strong>јана Мјодоњска (Бјелско-Бјала)<br />
Српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к <strong>и</strong> над<strong>и</strong>рућа глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја<br />
До недавно се појава глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је нераск<strong>и</strong>д<strong>и</strong>во вез<strong>и</strong>вала за п<strong>и</strong>тања<br />
<strong>и</strong>скључ<strong>и</strong>во <strong>и</strong>ндустр<strong>и</strong>јско-економске пр<strong>и</strong>роде. Данас н<strong>и</strong>ко в<strong>и</strong>ше не сумња да се она<br />
однос<strong>и</strong> <strong>и</strong> на јез<strong>и</strong>чку сферу. Она је дотакла нароч<strong>и</strong>то мање популарне јез<strong>и</strong>ка кој<strong>и</strong>ма<br />
се служ<strong>и</strong> релат<strong>и</strong>вно мал<strong>и</strong> број говорн<strong>и</strong>ка. У такве спада <strong>и</strong> српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к.<br />
Уз<strong>и</strong>мајућ<strong>и</strong> у обз<strong>и</strong>р промене које су се догод<strong>и</strong>ле у српском јез<strong>и</strong>чком<br />
стандарду, у поређењу са Караџ<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м моделом, а нароч<strong>и</strong>то оне које се бележе<br />
током последњ<strong>и</strong>х двадесетак год<strong>и</strong>на, захтевају да се поразм<strong>и</strong>сл<strong>и</strong> о даљ<strong>и</strong>м путев<strong>и</strong>ма<br />
разв<strong>и</strong>тка тога модела. Тешко је предв<strong>и</strong>дет<strong>и</strong> правац т<strong>и</strong>х промена. Несумњ<strong>и</strong>во је да<br />
ће српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>кословц<strong>и</strong> морат<strong>и</strong> да појачају своју осетљ<strong>и</strong>вост како б<strong>и</strong> сачувал<strong>и</strong><br />
јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет у окв<strong>и</strong>ру нове пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чке с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>је ујед<strong>и</strong>њене Еврпе, која је<br />
<strong>и</strong>стовремено <strong>и</strong> в<strong>и</strong>шенац<strong>и</strong>онална. У таквој Европ<strong>и</strong> представн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> мање популарн<strong>и</strong>х<br />
јез<strong>и</strong>ка пр<strong>и</strong>моран<strong>и</strong> су да се боре за очување њене в<strong>и</strong>шејез<strong>и</strong>чност<strong>и</strong>, што је<br />
<strong>и</strong>стозначно са борбом за очување културне <strong>и</strong> <strong>и</strong>нтелектуалне основ<strong>и</strong>це друштава<br />
ч<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> народ<strong>и</strong> сач<strong>и</strong>њавају ту заједн<strong>и</strong>цу.<br />
Предраг ДИЛПАРИЋ (Београд)<br />
Јез<strong>и</strong>к глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong>л<strong>и</strong> глобалност јез<strong>и</strong>ка<br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> реч<strong>и</strong> о нек<strong>и</strong>м схватањ<strong>и</strong>ма глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је,представљен<strong>и</strong>м кроз<br />
моделе глобалне културе <strong>и</strong> моделе глобалног друштва, односно, посредством<br />
х<strong>и</strong>перглобал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х, скепт<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>и</strong> трансформац<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х соц<strong>и</strong>олошк<strong>и</strong>х<br />
теза. Ц<strong>и</strong>љ је прец<strong>и</strong>зан оп<strong>и</strong>с појмова глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> глобал<strong>и</strong>зма кој<strong>и</strong> се<br />
супротстављају појму глобалност<strong>и</strong>, будућ<strong>и</strong> да су због разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х разлога однос<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>змеђу њ<strong>и</strong>х често затамњен<strong>и</strong>.Сврха оваквог увода је указ<strong>и</strong>вање на разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>тост<br />
глобалн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х процеса <strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хово вредновање <strong>и</strong>з културне <strong>и</strong> јез<strong>и</strong>чке<br />
перспект<strong>и</strong>ве. Појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> феномен<strong>и</strong>, <strong>и</strong>з перспект<strong>и</strong>ве <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је српског
јез<strong>и</strong>ка(пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong> <strong>и</strong>з лекс<strong>и</strong>ке, с<strong>и</strong>нтаксе, ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке, ортограф<strong>и</strong>је) <strong>и</strong> са глед<strong>и</strong>шта<br />
д<strong>и</strong>јахроне соц<strong>и</strong>ол<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке, разматрају се са том д<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>нкц<strong>и</strong>јом на уму <strong>и</strong><br />
представљају централну тему рада. Главна х<strong>и</strong>потеза је она о <strong>и</strong>нхерентној<br />
глобалност<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> тенденц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> глобалност<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>ка. Ова тенденц<strong>и</strong>ја се јавља као<br />
конвергенц<strong>и</strong>ја делова јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х подс<strong>и</strong>стема <strong>и</strong>л<strong>и</strong> као слаб<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>л<strong>и</strong> јача свест о<br />
јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м <strong>и</strong> културн<strong>и</strong>м светов<strong>и</strong>ма као цел<strong>и</strong>нама.<br />
Мар<strong>и</strong>на ЈАЊИЋ (Врање)<br />
Јез<strong>и</strong>к Фејсбука – нов<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет глобал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>ја<br />
Савремен<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н повез<strong>и</strong>вања, комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> сарадње (пре свега) међу<br />
млад<strong>и</strong>ма јесте путем веб-сајтова за друштвено умрежавање, међу кој<strong>и</strong>ма је<br />
најпопуларн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Фејсбук. Комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> канал (овог) <strong>и</strong>нтернетског јез<strong>и</strong>ка је<br />
в<strong>и</strong>ртуелн<strong>и</strong> простор предв<strong>и</strong>ђен за поруке <strong>и</strong> <strong>и</strong>зјаве пр<strong>и</strong>јатеља на међусобн<strong>и</strong>м<br />
проф<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ма. Стога, јез<strong>и</strong>к Фејсбука <strong>и</strong>ма своје спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> које га ч<strong>и</strong>не једн<strong>и</strong>м од<br />
најрепрезентат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>мера глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је елекронске п<strong>и</strong>сменост<strong>и</strong>. Ц<strong>и</strong>љ овог<br />
рада јесте да анал<strong>и</strong>зом ексцерп<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>мера укаже на његове основне<br />
карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке, да <strong>и</strong>х протумач<strong>и</strong> <strong>и</strong> објасн<strong>и</strong> са аспеката ш<strong>и</strong>рег (глобалног)<br />
друштвеног контекста. Такође, покушаће се установ<strong>и</strong>т<strong>и</strong> да л<strong>и</strong> електронска<br />
п<strong>и</strong>сменост постаје <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет глобал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> у усмен<strong>и</strong>м обл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма<br />
комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је свакодневног ж<strong>и</strong>вота млад<strong>и</strong>х, њен пандан на релац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>: ф<strong>и</strong>кт<strong>и</strong>вно –<br />
реално.<br />
Фејсбуковање, као најпопуларн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong> најмасовн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> в<strong>и</strong>д комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је<br />
млад<strong>и</strong>х, <strong>и</strong>ма своје место у савременој (соц<strong>и</strong>о)л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чкој теор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>. Стога, јако је<br />
важно одред<strong>и</strong>т<strong>и</strong> адекватан пр<strong>и</strong>ступ овој јез<strong>и</strong>чкој ан(гл)омал<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> у настав<strong>и</strong> српског<br />
јез<strong>и</strong>ка на нач<strong>и</strong>н пр<strong>и</strong>мерен савременом друштвеном тренутку.<br />
Кључне реч<strong>и</strong>: јез<strong>и</strong>к Фејсбука, електронска п<strong>и</strong>сменост, глобал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја,<br />
жаргон.<br />
Вељко БРБОРИЋ (Београд)<br />
Правоп<strong>и</strong>сна норма данас: (не)оправданост <strong>и</strong>змена<br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> реч<strong>и</strong> о промен<strong>и</strong> правоп<strong>и</strong>сне норме у Правоп<strong>и</strong>су српскога<br />
јез<strong>и</strong>ка Мат<strong>и</strong>це српске <strong>и</strong>з 2010. год<strong>и</strong>не. На<strong>и</strong>ме, после в<strong>и</strong>шегодшњег чекања појав<strong>и</strong>ло<br />
се ново, <strong>и</strong>змењено <strong>и</strong> допуњено <strong>и</strong>здање Правоп<strong>и</strong>са српског јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>з 1993. год<strong>и</strong>не.<br />
Ово <strong>и</strong>здање <strong>и</strong>з 2010. год<strong>и</strong>не потп<strong>и</strong>сују пр<strong>и</strong>ређ<strong>и</strong>вач<strong>и</strong> Правоп<strong>и</strong>са српског<br />
јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>з 1993. год<strong>и</strong>не (М<strong>и</strong>тар Пеш<strong>и</strong>кан, Јован Јерков<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Мато П<strong>и</strong>жур<strong>и</strong>ца), ал<strong>и</strong> је<br />
редакц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>змењеног <strong>и</strong> допуњеног <strong>и</strong>здања четворочлана: Мато П<strong>и</strong>жур<strong>и</strong>ца (главн<strong>и</strong><br />
редактор), М<strong>и</strong>лорад Деш<strong>и</strong>ћ, Бран<strong>и</strong>слав Остој<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Ж<strong>и</strong>вој<strong>и</strong>н Станојч<strong>и</strong>ћ.<br />
Рад ће се, дакле, бав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> нов<strong>и</strong>м решењ<strong>и</strong>ма у ортографској норм<strong>и</strong>, односно<br />
<strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вањем да л<strong>и</strong> су сва нова решења потребна <strong>и</strong>л<strong>и</strong> н<strong>и</strong>су. М<strong>и</strong>шљења смо да <strong>и</strong>ма<br />
решења која су сасв<strong>и</strong>м оправдана, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> он<strong>и</strong>х која су унела додатну забуну <strong>и</strong><br />
отежала усвајање <strong>и</strong> познавање правоп<strong>и</strong>сне норме српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Слободан НОВОКМЕТ (Београд)
Однос правоп<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>ручн<strong>и</strong>ка према терм<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>з <strong>и</strong>нформац<strong>и</strong>оне технолог<strong>и</strong>је<br />
Терм<strong>и</strong>н<strong>и</strong> везан<strong>и</strong> за <strong>и</strong>нформац<strong>и</strong>ону технолог<strong>и</strong>ју, у које можемо да сврстамо<br />
<strong>и</strong>мена разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х рачунарск<strong>и</strong>х компонената, програмск<strong>и</strong>х подршк<strong>и</strong> <strong>и</strong> појмова<br />
везан<strong>и</strong>х за <strong>и</strong>нтернет <strong>и</strong> <strong>и</strong>нтернет комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>ју, већ скоро две децен<strong>и</strong>је представљају<br />
незамењ<strong>и</strong>в<strong>и</strong> део стандардне лекс<strong>и</strong>ке у мед<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>ма, образовној <strong>и</strong> популарној научној<br />
л<strong>и</strong>тератур<strong>и</strong> као <strong>и</strong> у разговорном ст<strong>и</strong>лу, пре свега, млад<strong>и</strong>х. Доступност <strong>и</strong><br />
раш<strong>и</strong>реност рачунара, поготово у последњ<strong>и</strong>х некол<strong>и</strong>ко год<strong>и</strong>на, услов<strong>и</strong>л<strong>и</strong> су<br />
позајмљ<strong>и</strong>вање разноврсне лекс<strong>и</strong>ке, углавном енглеског порекла, помоћу које се<br />
лакше ман<strong>и</strong>пул<strong>и</strong>ше функц<strong>и</strong>јама <strong>и</strong> особеност<strong>и</strong>ма рачунара. Ц<strong>и</strong>љ овог рада је да<br />
<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тамо кол<strong>и</strong>ко се та лекс<strong>и</strong>ка пр<strong>и</strong>лагод<strong>и</strong>ла нормат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м закон<strong>и</strong>тост<strong>и</strong>ма српског<br />
јез<strong>и</strong>ка, а кол<strong>и</strong>ко <strong>и</strong> даље представља „страно тело― у јез<strong>и</strong>ку. Путем популарн<strong>и</strong>х<br />
рачунарск<strong>и</strong>х часоп<strong>и</strong>са <strong>и</strong> <strong>и</strong>нформат<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х уџбен<strong>и</strong>ка провер<strong>и</strong>ћемо које су то<br />
најфреквентн<strong>и</strong>је реч<strong>и</strong> везане за рачунарску технолог<strong>и</strong>ју пр<strong>и</strong>сутне у јез<strong>и</strong>ку <strong>и</strong> како се<br />
већ<strong>и</strong>на правоп<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>ручн<strong>и</strong>ка опход<strong>и</strong> према њ<strong>и</strong>ма, да л<strong>и</strong> <strong>и</strong>х рег<strong>и</strong>струје <strong>и</strong> како<br />
проп<strong>и</strong>сује њ<strong>и</strong>хово п<strong>и</strong>сање <strong>и</strong> <strong>и</strong>зговор. Тако ћемо моћ<strong>и</strong> да закључ<strong>и</strong>мо до које мере се<br />
та лекс<strong>и</strong>ка одомаћ<strong>и</strong>ла у српском лекс<strong>и</strong>чком с<strong>и</strong>стему <strong>и</strong> да л<strong>и</strong> је могуће у потпуност<strong>и</strong><br />
је <strong>и</strong>нкорпор<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> у јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> с<strong>и</strong>стем српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Јасна ВЛАЈИЋ-ПОПОВИЋ (Београд)<br />
Како се каже: каталка <strong>и</strong>л<strong>и</strong> катарка?<br />
Рад ће се бав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>цом да д<strong>и</strong>јалект<strong>и</strong>зам <strong>и</strong>з Срема каталка „дугачка<br />
усправна мотка за коју се везује конопац кој<strong>и</strong>м се чамац вуче―, као вар<strong>и</strong>јанта<br />
фреквентн<strong>и</strong>јег с<strong>и</strong>нон<strong>и</strong>ма, стандардне књ<strong>и</strong>жевне <strong>и</strong>мен<strong>и</strong>це катарка, указује на то да<br />
се <strong>и</strong>за в<strong>и</strong>шезначност<strong>и</strong> овог другог вероватно кр<strong>и</strong>ју два права хомон<strong>и</strong>ма – што н<strong>и</strong>је<br />
б<strong>и</strong>ло рег<strong>и</strong>стровано у лекс<strong>и</strong>кографск<strong>и</strong>м <strong>и</strong>звор<strong>и</strong>ма, од прве ф<strong>и</strong>ксац<strong>и</strong>је до данас. На<br />
д<strong>и</strong>јахроно постојање хомон<strong>и</strong>м<strong>и</strong>је, која се на с<strong>и</strong>нхроном н<strong>и</strong>воу <strong>и</strong>згуб<strong>и</strong>ла (тј.<br />
прерасла у пол<strong>и</strong>сем<strong>и</strong>ју) указује један друг<strong>и</strong> лекс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> пар: опет д<strong>и</strong>јалект<strong>и</strong>зам <strong>и</strong>з<br />
Л<strong>и</strong>ке катар „<strong>и</strong>ме справ<strong>и</strong> на коју се пређа снује пре него што се нав<strong>и</strong>је на тару―,<br />
према <strong>и</strong>стом стандардном фем<strong>и</strong>н<strong>и</strong>нуму катарка. Ос<strong>и</strong>м тога што за маскул<strong>и</strong>нум<br />
постоје формално-семант<strong>и</strong>чке пандане у друг<strong>и</strong>м словенск<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма, <strong>и</strong> д<strong>и</strong>јал.<br />
каталка <strong>и</strong>ма н<strong>и</strong>з формално одговарајућ<strong>и</strong>х обл<strong>и</strong>ка довољно сл<strong>и</strong>чне семант<strong>и</strong>ке (нпр.<br />
рус. д<strong>и</strong>јал. каталка „уређај за намотавање н<strong>и</strong>т<strong>и</strong> на цев―), тако да се може<br />
разм<strong>и</strong>шљат<strong>и</strong> о престурукт<strong>и</strong>р<strong>и</strong>рању ове лекс<strong>и</strong>чке пород<strong>и</strong>це – прво на д<strong>и</strong>јахроном, а<br />
зат<strong>и</strong>м <strong>и</strong> на с<strong>и</strong>нхроном плану.<br />
Ана ПЕЈАНОВИЋ (Н<strong>и</strong>кш<strong>и</strong>ћ)<br />
Ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке <strong>и</strong> комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вне норме српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> разматрана нормат<strong>и</strong>вна <strong>и</strong> ауторска употреба фразеолошког<br />
слоја јез<strong>и</strong>ка у књ<strong>и</strong>жевноумјетн<strong>и</strong>чком тексту.
Ц<strong>и</strong>љ нам је да покажемо функц<strong>и</strong>ју, улогу <strong>и</strong> значај <strong>и</strong> нормат<strong>и</strong>вне <strong>и</strong> ауторске<br />
употребе фразеолог<strong>и</strong>зама у поет<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> дјела.<br />
Анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong> ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> подвргнут<strong>и</strong> св<strong>и</strong>х осам фразеолошк<strong>и</strong>х жанрова српског<br />
јез<strong>и</strong>ка: сталн<strong>и</strong> еп<strong>и</strong>тет<strong>и</strong>, устаљена поређења, <strong>и</strong>д<strong>и</strong>ом<strong>и</strong>, клетве, заклетве, узреч<strong>и</strong>це,<br />
послов<strong>и</strong>це <strong>и</strong> <strong>и</strong>зреке. С обз<strong>и</strong>ром на структурну <strong>и</strong> функц<strong>и</strong>оналну сл<strong>и</strong>чност кр<strong>и</strong>латема<br />
<strong>и</strong> фразеолог<strong>и</strong>зама <strong>и</strong> овај слој јез<strong>и</strong>ка је укључен у нашу анал<strong>и</strong>зу.<br />
Као грађа послуж<strong>и</strong>о нам је роман С<strong>и</strong>ла / Пут у зав<strong>и</strong>чај Бранка Брђан<strong>и</strong>на<br />
Бајов<strong>и</strong>ћа.<br />
Лар<strong>и</strong>са ЧОВИЋ (Косовској М<strong>и</strong>тров<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>)<br />
О преводу Куће на осам<strong>и</strong> Иве Андр<strong>и</strong>ћа на руск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к: фразеолошк<strong>и</strong> н<strong>и</strong>во<br />
С обз<strong>и</strong>ром на сложену <strong>и</strong> слојев<strong>и</strong>ту структуру ц<strong>и</strong>клуса пр<strong>и</strong>ча Кућа на осам<strong>и</strong><br />
са два т<strong>и</strong>па каз<strong>и</strong>вача могло се очек<strong>и</strong>ват<strong>и</strong> да ће се <strong>и</strong> фразеолошк<strong>и</strong> <strong>и</strong>нвентар <strong>и</strong>з<br />
пр<strong>и</strong>че у пр<strong>и</strong>чу мењат<strong>и</strong> у зав<strong>и</strong>сност<strong>и</strong> од пр<strong>и</strong>поведачева променљ<strong>и</strong>вог л<strong>и</strong>ка <strong>и</strong> кретат<strong>и</strong><br />
се у највећем могућем распону: од стандардн<strong>и</strong>х фразеолог<strong>и</strong>зама (у уводној пр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>),<br />
па преко колокв<strong>и</strong>јалн<strong>и</strong>х (у тзв. монологу пр<strong>и</strong>поведног т<strong>и</strong>па Ибрах<strong>и</strong>м-ефенд<strong>и</strong>је кој<strong>и</strong><br />
је најбл<strong>и</strong>ж<strong>и</strong> објект<strong>и</strong>вном пр<strong>и</strong>поведању), па све до оног субстандардног елемента,<br />
заступљеног посебно у завршној новел<strong>и</strong> Зуја.<br />
Прва прел<strong>и</strong>м<strong>и</strong>нарна <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања су ову претпоставку безмало у потпуност<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong> потврд<strong>и</strong>ла: састав фразеолог<strong>и</strong>зама зав<strong>и</strong>с<strong>и</strong> од јез<strong>и</strong>чке, соц<strong>и</strong>јалне <strong>и</strong> културне свест<strong>и</strong><br />
каз<strong>и</strong>вача појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>ча, што представља посебну тешкоћу за превод<strong>и</strong>оца на<br />
руск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к. Фразеолошк<strong>и</strong> корпус пр<strong>и</strong>ча Кућа на осам<strong>и</strong> знатно се разл<strong>и</strong>кује од<br />
фразеолошког корпуса превода кој<strong>и</strong> се сач<strong>и</strong>н<strong>и</strong>о један од превод<strong>и</strong>лаца Иве<br />
Андр<strong>и</strong>ћа, Александр Романенко, што је предмет овог рада <strong>и</strong> посвећен је п<strong>и</strong>тању<br />
превођења <strong>и</strong> семант<strong>и</strong>чко-ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке анал<strong>и</strong>зе фразеолог<strong>и</strong>зама у ор<strong>и</strong>г<strong>и</strong>налу <strong>и</strong><br />
преводу. Ово <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вање <strong>и</strong>ма <strong>и</strong> ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong> значај: <strong>и</strong>зналажење фразеолошк<strong>и</strong>х<br />
екв<strong>и</strong>валената у генетск<strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма.<br />
Мар<strong>и</strong>ана АЛЕКСИЋ (Београд)<br />
Устаљена упоређења са компарат<strong>и</strong>вном компонентом зоон<strong>и</strong>м (на матер<strong>и</strong>јалу<br />
српског <strong>и</strong> бугарског јез<strong>и</strong>ка)<br />
У овом раду објекат <strong>и</strong>стаж<strong>и</strong>вања б<strong>и</strong>ће с<strong>и</strong>стем устаљен<strong>и</strong>х упоређења у<br />
српском <strong>и</strong> бугарском јез<strong>и</strong>ку. Овом пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ком аутор усредсређује пажњу на<br />
семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> однос упоређења са компарат<strong>и</strong>внм компонентом зоон<strong>и</strong>м, односно на<br />
т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>ју њ<strong>и</strong>хове семант<strong>и</strong>чке неекв<strong>и</strong>валентност<strong>и</strong>/екв<strong>и</strong>валентност<strong>и</strong>.<br />
Лесја ПЕТРОВСКА (К<strong>и</strong>јев)<br />
Нац<strong>и</strong>онална ет<strong>и</strong>кета у фразеолог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> српскога јез<strong>и</strong>ка<br />
Реферат обухвата п<strong>и</strong>тања, везана уз особ<strong>и</strong>тост<strong>и</strong> <strong>и</strong>нтерпретац<strong>и</strong>је<br />
нац<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>х спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х ет<strong>и</strong>кетн<strong>и</strong>х норм<strong>и</strong> у фразеолог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Разматрајућ<strong>и</strong> ет<strong>и</strong>кетне елементе у см<strong>и</strong>слу културно марк<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>х комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х<br />
јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца, као <strong>и</strong> сматрајућ<strong>и</strong> сам појам ет<strong>и</strong>кета такв<strong>и</strong>м, кој<strong>и</strong>м се остварују
најзначајн<strong>и</strong>је друштвено регулац<strong>и</strong>јске функц<strong>и</strong>је, покушаћемо <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>т<strong>и</strong> на какав<br />
нач<strong>и</strong>н ет<strong>и</strong>кетно понашање доб<strong>и</strong>је знакову <strong>и</strong>нтерпретац<strong>и</strong>ју у јез<strong>и</strong>ку. Уз<strong>и</strong>мајућ<strong>и</strong> као<br />
пр<strong>и</strong>мер <strong>и</strong>здвајање културног контекста код фразеолошк<strong>и</strong>х јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца, које ф<strong>и</strong>кс<strong>и</strong>рају<br />
норме друштвеног понашања, можемо деф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>сат<strong>и</strong> механ<strong>и</strong>зме за очување културне<br />
<strong>и</strong>нформац<strong>и</strong>је у фразеос<strong>и</strong>стему српског јез<strong>и</strong>ка.<br />
Хенр<strong>и</strong>к ЈАРОШЕВИЋ (Вроцлав)<br />
Вар<strong>и</strong>јантност фразеолошк<strong>и</strong>х јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца у српском <strong>и</strong> пољском јез<strong>и</strong>ку<br />
Јез<strong>и</strong>чка норма је свеукупност прав<strong>и</strong>ла која регул<strong>и</strong>шу употребу појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х<br />
средстава. Норма омогућава еф<strong>и</strong>касно споразум<strong>и</strong>јевање <strong>и</strong> спречава штетну јез<strong>и</strong>чку<br />
про<strong>и</strong>звољност. Д<strong>и</strong>сјункт<strong>и</strong>вност (<strong>и</strong>скључ<strong>и</strong>вање) може се сматрат<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>родном<br />
тенденц<strong>и</strong>јом јез<strong>и</strong>чке норме. То означава да најчешће само један обл<strong>и</strong>к јез<strong>и</strong>чке<br />
јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це (правоп<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>, фонолошк<strong>и</strong>, морфолошк<strong>и</strong>, с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> <strong>и</strong>тд.) важ<strong>и</strong> као<br />
нормат<strong>и</strong>ван, прав<strong>и</strong>лан, док остала остварења тог обл<strong>и</strong>ка сматрају се погрешн<strong>и</strong>м,<br />
неправ<strong>и</strong>лн<strong>и</strong>м, д<strong>и</strong>јалекатск<strong>и</strong>м <strong>и</strong>тд. Наравно, у јез<strong>и</strong>ку постој<strong>и</strong> <strong>и</strong> супротна тежња –<br />
конјункт<strong>и</strong>вност (укључ<strong>и</strong>вање). Њено постојање се <strong>и</strong>спољава у функц<strong>и</strong>он<strong>и</strong>сању<br />
одређеног броја јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х вар<strong>и</strong>јант<strong>и</strong> на разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м н<strong>и</strong>во<strong>и</strong>ма. У вез<strong>и</strong> с т<strong>и</strong>м<br />
може се говор<strong>и</strong>т<strong>и</strong> о вар<strong>и</strong>јантама: правоп<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>м, фонетск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> фонолошк<strong>и</strong>м,<br />
прозод<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м, конјугац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> декл<strong>и</strong>нац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м, творбен<strong>и</strong>м, с<strong>и</strong>нтакс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м,<br />
лекс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м <strong>и</strong>тд. Ако се у сп<strong>и</strong>сак лекс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ца укључе фразеолог<strong>и</strong>зм<strong>и</strong><br />
(в<strong>и</strong>шечлане лекс<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>е јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>це), може се претпостав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> да ће се појава јез<strong>и</strong>чке<br />
вар<strong>и</strong>јантност<strong>и</strong> у највећој мјер<strong>и</strong> реал<strong>и</strong>зоват<strong>и</strong> на лекс<strong>и</strong>чком н<strong>и</strong>воу. Ову тезу<br />
потврђује лет<strong>и</strong>м<strong>и</strong>чан преглед српск<strong>и</strong>х <strong>и</strong> пољск<strong>и</strong>х фразеолошк<strong>и</strong>х рјечн<strong>и</strong>ка. Н<strong>и</strong>је<br />
тешко пр<strong>и</strong>мјет<strong>и</strong>т<strong>и</strong> да већ<strong>и</strong> д<strong>и</strong>о фразеолог<strong>и</strong>зама укључен<strong>и</strong>х у пољскe <strong>и</strong> српскe<br />
лекс<strong>и</strong>кографскe радове остварује се у бројн<strong>и</strong>м вар<strong>и</strong>јантама.<br />
Љ<strong>и</strong>љана ПЕТРОВАЧКИ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
За <strong>и</strong>зраду школског речн<strong>и</strong>ка трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналне културе<br />
У раду се залажем за <strong>и</strong>зраду школског речн<strong>и</strong>ка наше трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналне<br />
културе. Показујем, на основу <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вања студената српског јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong><br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, како <strong>и</strong> он<strong>и</strong> тешко разумеју многе појмове <strong>и</strong> реч<strong>и</strong> <strong>и</strong>з трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналне<br />
културе пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ком ч<strong>и</strong>тања <strong>и</strong> тумачења текстова <strong>и</strong>з наше стар<strong>и</strong>је уметн<strong>и</strong>чке <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
народне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong> како недовољно кор<strong>и</strong>сте речн<strong>и</strong>ке за решавање свој<strong>и</strong>х<br />
ф<strong>и</strong>лолошк<strong>и</strong>х проблема.<br />
Да б<strong>и</strong> се т<strong>и</strong> недостац<strong>и</strong> отклон<strong>и</strong>л<strong>и</strong>, осм<strong>и</strong>шљен<strong>и</strong> су поступц<strong>и</strong> кој<strong>и</strong> у окв<strong>и</strong>ру<br />
нов<strong>и</strong>х предмета <strong>и</strong> <strong>и</strong>зборн<strong>и</strong>х курсева захтевају веће ангажовање студената у<br />
процес<strong>и</strong>ма учења <strong>и</strong> <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања у речн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма са пр<strong>и</strong>меном многострук<strong>и</strong>х<br />
<strong>и</strong>нформац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>з њ<strong>и</strong>х. Нпр. у деветом семестру, у окв<strong>и</strong>ру <strong>и</strong>зборног курса<br />
Функц<strong>и</strong>онално проучавање лекс<strong>и</strong>ке, уз корелац<strong>и</strong>ју са метод<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м захтев<strong>и</strong>ма на<br />
предмету Метод<strong>и</strong>чке апл<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је, студент<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>мењују своја знања <strong>и</strong>з лекс<strong>и</strong>колог<strong>и</strong>је<br />
у тумачењу непознатe <strong>и</strong> арха<strong>и</strong>чне лекс<strong>и</strong>ке у књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>м текстов<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong> се налазе<br />
у корпусу обавезне школске лект<strong>и</strong>ре. Наводе се пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong> планског објед<strong>и</strong>њавања<br />
лекс<strong>и</strong>колошк<strong>и</strong>х, л<strong>и</strong>нгвокултуролошк<strong>и</strong>х <strong>и</strong> метод<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања путем кој<strong>и</strong>х се<br />
студент<strong>и</strong> у т<strong>и</strong>му са наставн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма укључују у стручн<strong>и</strong> <strong>и</strong> научн<strong>и</strong> рад.
Лесја СТЕБЛИНА-РУДЈАКОВА (К<strong>и</strong>јев)<br />
Грамат<strong>и</strong>ке, речн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ручн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> у настав<strong>и</strong> српског јез<strong>и</strong>ка на ун<strong>и</strong>верз<strong>и</strong>тету<br />
„Тарас Шевченко“<br />
Изучавање српског јез<strong>и</strong>ка на К<strong>и</strong>јевском ун<strong>и</strong>верзтету „Тарас Шевченко―<br />
почело је у првој полов<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ХІХ века <strong>и</strong> до сада је прошло тр<strong>и</strong> етапе – од пр<strong>и</strong>лаза<br />
настав<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>ка као помоћног средства за право упознавање <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је <strong>и</strong> културе<br />
народа до свестраног проучавања јез<strong>и</strong>ка као л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког с<strong>и</strong>стема <strong>и</strong> метода<br />
његове наставе у <strong>и</strong>сточнословенској (украј<strong>и</strong>нској) сред<strong>и</strong>н<strong>и</strong>. У свакој етап<strong>и</strong> настава<br />
се темељ<strong>и</strong> на постојећ<strong>и</strong>м најугледн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>м ф<strong>и</strong>лолошк<strong>и</strong>м <strong>и</strong>здањ<strong>и</strong>ма, ал<strong>и</strong> се форм<strong>и</strong>ра <strong>и</strong><br />
потреба за нов<strong>и</strong>м речн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма, грамат<strong>и</strong>кама, пр<strong>и</strong>ручн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма српског јез<strong>и</strong>ка<br />
намењен<strong>и</strong>м студент<strong>и</strong>ма у Украј<strong>и</strong>н<strong>и</strong>.<br />
Душанка ЗВЕКИЋ-ДУШАНОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Грамат<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>, књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> <strong>и</strong> комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> садржај<strong>и</strong> средњошколског уџбен<strong>и</strong>ка за<br />
српск<strong>и</strong> као нематерњ<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к<br />
У Срб<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> је току реформа планова <strong>и</strong> програма за средње школе као наставак<br />
реформе основне школе. Нов<strong>и</strong> програм<strong>и</strong> захтевају <strong>и</strong> <strong>и</strong>здавање нов<strong>и</strong>х уџбен<strong>и</strong>ка <strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>ручн<strong>и</strong>ка те се очекује <strong>и</strong> <strong>и</strong>зрада уџбен<strong>и</strong>ка за српск<strong>и</strong> као нематерњ<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к.<br />
У раду се пр<strong>и</strong>казује предлог концепц<strong>и</strong>је уџбен<strong>и</strong>ка за српск<strong>и</strong> као нематерњ<strong>и</strong><br />
јез<strong>и</strong>к за средње школе (г<strong>и</strong>мназ<strong>и</strong>је, четворогод<strong>и</strong>шње <strong>и</strong> трогод<strong>и</strong>шње стручне школе)<br />
усклађен с нов<strong>и</strong>м програмск<strong>и</strong>м захтев<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> савремен<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>ступ<strong>и</strong>ма настав<strong>и</strong><br />
нематерњег јез<strong>и</strong>ка. Посебна се пажња посвећује улоз<strong>и</strong> грамат<strong>и</strong>ке <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х<br />
текстова у разв<strong>и</strong>јању комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вне компетенц<strong>и</strong>је учен<strong>и</strong>ка. Разматра се <strong>и</strong><br />
могућност пр<strong>и</strong>лагођавања уџбен<strong>и</strong>ка разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м стручн<strong>и</strong>м проф<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ма <strong>и</strong><br />
разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м ц<strong>и</strong>љев<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> <strong>и</strong>сход<strong>и</strong>ма постављен<strong>и</strong>м у програму.<br />
М<strong>и</strong>одраг ЈОВАНОВИЋ (Н<strong>и</strong>кш<strong>и</strong>ћ)<br />
Говор<strong>и</strong> дурм<strong>и</strong>торског краја у односу на норму савременог српског<br />
јез<strong>и</strong>ка<br />
Говор<strong>и</strong> дурм<strong>и</strong>торског краја, на сјеверозападу Црне Горе, зауз<strong>и</strong>мају једно од<br />
централн<strong>и</strong>х мјеста међу говор<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>сточне Херцегов<strong>и</strong>не, односно он<strong>и</strong> носе у себ<strong>и</strong><br />
т<strong>и</strong>п<strong>и</strong>чне особ<strong>и</strong>не новоштокавск<strong>и</strong>х говора, а сл<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м говор<strong>и</strong>ма углавном су са св<strong>и</strong>х<br />
страна <strong>и</strong> окружен<strong>и</strong>. Дурм<strong>и</strong>тор са окол<strong>и</strong>ном важ<strong>и</strong> за рег<strong>и</strong>ју која је ун<strong>и</strong>јела најв<strong>и</strong>ше<br />
творачке снаге у Вуков модел књ<strong>и</strong>жевног јез<strong>и</strong>к, тј. јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> матер<strong>и</strong>јал са овог<br />
простора, како се об<strong>и</strong>чно м<strong>и</strong>сл<strong>и</strong>, само м<strong>и</strong>н<strong>и</strong>мално одступа од б<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>х својстава<br />
нашег књ<strong>и</strong>жевног јез<strong>и</strong>ка. Но, да л<strong>и</strong> је норма савременог српског јез<strong>и</strong>ка у тол<strong>и</strong>кој<br />
мјер<strong>и</strong> вјерна сл<strong>и</strong>ка говорне р<strong>и</strong>јеч<strong>и</strong> Дурм<strong>и</strong>тора жељел<strong>и</strong> смо провјер<strong>и</strong>т<strong>и</strong> пратећ<strong>и</strong>, на<br />
с<strong>и</strong>нхрон<strong>и</strong>јском <strong>и</strong> д<strong>и</strong>јахрон<strong>и</strong>јском плану, неке по нама важне црте. А <strong>и</strong>ма <strong>и</strong>х много<br />
в<strong>и</strong>ше од он<strong>и</strong>х које су до сада д<strong>и</strong>јалектолоз<strong>и</strong> углавном <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>цал<strong>и</strong>: „непознавање
гласа х, кој<strong>и</strong> се већ<strong>и</strong>м делом губ<strong>и</strong>, а у мањој мер<strong>и</strong> замењује друг<strong>и</strong>м гласов<strong>и</strong>ма.<br />
Жарко БОШЊАКОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Како оред<strong>и</strong>дт<strong>и</strong> `норму` у говору <strong>и</strong> д<strong>и</strong>јалекту?<br />
Трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>онална д<strong>и</strong>јалектолог<strong>и</strong>ја је често апстраховала вар<strong>и</strong>јац<strong>и</strong>је у<br />
<strong>и</strong>д<strong>и</strong>олект<strong>и</strong>ма како б<strong>и</strong> доб<strong>и</strong>ла <strong>и</strong>деалну сл<strong>и</strong>ку једног говора <strong>и</strong> д<strong>и</strong>јалекта. Искуство је<br />
показало да најстар<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> говорн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> н<strong>и</strong>су увек нос<strong>и</strong>оц<strong>и</strong> т<strong>и</strong>п<strong>и</strong>чног говора, као <strong>и</strong> да код<br />
средње генерац<strong>и</strong>је може да се ретроградно јав<strong>и</strong> нека <strong>и</strong>новац<strong>и</strong>ја. Да б<strong>и</strong> се у оп<strong>и</strong>су<br />
неког говора <strong>и</strong> д<strong>и</strong>јалекта одред<strong>и</strong>ло његово савремено стање, реконстру<strong>и</strong>сало ран<strong>и</strong>је<br />
<strong>и</strong> предв<strong>и</strong>деле будуће промене, требало б<strong>и</strong> <strong>и</strong>сту групу <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тан<strong>и</strong>ка прат<strong>и</strong>т<strong>и</strong> некол<strong>и</strong>ко<br />
децен<strong>и</strong>ја, што је ретко кад остварљ<strong>и</strong>во, те се зато кор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong> анал<strong>и</strong>за говора<br />
разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х генерац<strong>и</strong>ја у једном временском пресеку. Будућ<strong>и</strong> да се вар<strong>и</strong>јац<strong>и</strong>је<br />
јављају у говору разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>х генерац<strong>и</strong>ја, као <strong>и</strong> у самом <strong>и</strong>д<strong>и</strong>олекту,<br />
требало б<strong>и</strong> утврд<strong>и</strong>т<strong>и</strong> <strong>и</strong>ндекс фреквенц<strong>и</strong>је одређен<strong>и</strong>х вар<strong>и</strong>јабл<strong>и</strong>. Он се <strong>и</strong>зрачунава<br />
тако што се број појед<strong>и</strong>начн<strong>и</strong>х реал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја једне вар<strong>и</strong>јанте подел<strong>и</strong> са зб<strong>и</strong>ром те<br />
вар<strong>и</strong>јанте <strong>и</strong> св<strong>и</strong>х остал<strong>и</strong>х <strong>и</strong> потом помнож<strong>и</strong> са сто. Тек на основу ов<strong>и</strong>х процената<br />
можемо тачно деф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>сат<strong>и</strong> `норму` једног говора <strong>и</strong>л<strong>и</strong> д<strong>и</strong>јалекта.<br />
Гордана ДРАГИН (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Ортоепска норма у стандарду <strong>и</strong> д<strong>и</strong>јалекат<br />
У реферату бав<strong>и</strong>ћемо се, пре свега, поређењем акценатске норме у стандарду<br />
са нек<strong>и</strong>м акценатск<strong>и</strong>м вар<strong>и</strong>јац<strong>и</strong>јац<strong>и</strong>јама у говор<strong>и</strong>ма у сл<strong>и</strong>ву Студен<strong>и</strong>це. Б<strong>и</strong>ће реч<strong>и</strong><br />
о следећ<strong>и</strong>м акценатск<strong>и</strong>м т<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>ма: 1) danas : danas : danas, 2) радн<strong>и</strong> гл. пр<strong>и</strong>дев са<br />
аналошк<strong>и</strong>м акцентом према <strong>и</strong>нф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ву, 3) аналошк<strong>и</strong> акценат презента према<br />
<strong>и</strong>нф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ву, 4) алтернац<strong>и</strong>ја дугоузлазног <strong>и</strong> дугос<strong>и</strong>лазн<strong>и</strong> акцента, која се може<br />
такође аналошк<strong>и</strong> тумач<strong>и</strong>т<strong>и</strong>, 5) алтернац<strong>и</strong>ја места акцента, 6) дужење вокала, под<br />
акцентом <strong>и</strong> ван акцента, пред сонантом, 6) алтернац<strong>и</strong>ја кратк<strong>и</strong>х акцената са дуг<strong>и</strong>м,<br />
7) скраћење акцента <strong>и</strong> 8) нет<strong>и</strong>п<strong>и</strong>чна поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја за кановачко дужење. Такође,<br />
<strong>и</strong>нвентар прозодема у говор<strong>и</strong>ма Студен<strong>и</strong>це, факултат<strong>и</strong>вност ванакценатског<br />
квант<strong>и</strong>тета, појава двоструког акцента доказ су да се рад<strong>и</strong> о непереврелој<br />
акценатској с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>.<br />
Саша МОДЕРЦ (Београд)<br />
Конат<strong>и</strong>вна вредност нек<strong>и</strong>х српск<strong>и</strong>х глагола <strong>и</strong> њен екв<strong>и</strong>валент у <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанском<br />
јез<strong>и</strong>ку<br />
Несвршен<strong>и</strong> перфекат нек<strong>и</strong>х српск<strong>и</strong>х глагола може да попр<strong>и</strong>м<strong>и</strong> посебно семант<strong>и</strong>чко<br />
обележје – конат<strong>и</strong>вност. Оно у трансферу на <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к мора да се <strong>и</strong>скаже<br />
пер<strong>и</strong>фраст<strong>и</strong>чно, с нагласком на <strong>и</strong>деј<strong>и</strong> покушаја, настојања, а не <strong>и</strong>скључ<strong>и</strong>вом<br />
употребом парц<strong>и</strong>јалног екв<strong>и</strong>валента српског несвршеног глагола, <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанског<br />
<strong>и</strong>мперфекта. Српск<strong>и</strong> глагол<strong>и</strong> кој<strong>и</strong> су зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>в<strong>и</strong> за <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вање конат<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> у<br />
поређењу с <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>ком су, <strong>и</strong>змеђу остaл<strong>и</strong>х, убеђ<strong>и</strong>ват<strong>и</strong>, објашњават<strong>и</strong>,<br />
м<strong>и</strong>р<strong>и</strong>т<strong>и</strong>. Ако се <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong> екв<strong>и</strong>валент<strong>и</strong> поменут<strong>и</strong>х српск<strong>и</strong>х глагола у несвршеном
обл<strong>и</strong>ку преведу imperfettom, доб<strong>и</strong>ја се наглашено акц<strong>и</strong>онално обележје<br />
хаб<strong>и</strong>туалност<strong>и</strong> <strong>и</strong> ц<strong>и</strong>кл<strong>и</strong>чног понављања радње, што не мора б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> садржано као<br />
пр<strong>и</strong>марна <strong>и</strong>нформац<strong>и</strong>ја у поменут<strong>и</strong>м српск<strong>и</strong>м глагол<strong>и</strong>ма, кој<strong>и</strong> се пак фокус<strong>и</strong>рају на<br />
јед<strong>и</strong>нствену глаголску с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ју. У раду настој<strong>и</strong>мо да пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong>ма на српском<br />
јез<strong>и</strong>ку <strong>и</strong> одговарајућ<strong>и</strong>м превод<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>луструјемо поменуту семант<strong>и</strong>чку особ<strong>и</strong>ну ов<strong>и</strong>х<br />
глагола у контраст<strong>и</strong>вном кључу према <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанском јез<strong>и</strong>ку.
ИВО АНДРИЋ У СРПСКОЈ И<br />
ЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Дор<strong>и</strong>н ГАМУЛЕСКУ (Букурешт)<br />
Пр<strong>и</strong>поветке Иве Андр<strong>и</strong>ћа са <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанском <strong>и</strong> румунском темат<strong>и</strong>ком<br />
Пр<strong>и</strong>поветка ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> сред<strong>и</strong>шње подручје Андр<strong>и</strong>ћевог дела. У реферату се<br />
анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рају пр<strong>и</strong>поветке са темом (ноћног) ж<strong>и</strong>вота у Р<strong>и</strong>му <strong>и</strong> Букурешту као што су:<br />
Дан у Р<strong>и</strong>му, Ноћ у Алхамбр<strong>и</strong>, На лађ<strong>и</strong> <strong>и</strong> др.<br />
М<strong>и</strong>одраг ЛОМА (Београд)<br />
Андр<strong>и</strong>ћев Ал<strong>и</strong>ја Ђерзелез<br />
Покушај да се на основу уметн<strong>и</strong>чке транспоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је усмене епске трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је<br />
оцен<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћев књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> преокрет ка пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>м формама <strong>и</strong> да се вреднује<br />
његов уметн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> домет са станов<strong>и</strong>шта канона општекњ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х вредност<strong>и</strong>.<br />
Светлана ШЕАТОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ (Београд)<br />
Нац<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong> <strong>и</strong> верск<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет жена у пр<strong>и</strong>повец<strong>и</strong> Пут Ал<strong>и</strong>је Ђерзелеза<br />
У пр<strong>и</strong>повец<strong>и</strong> Пут Ал<strong>и</strong>је Ђерзлеза Иве Андр<strong>и</strong>ћа налаз<strong>и</strong>мо вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> број жена,<br />
која се <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кују преко њ<strong>и</strong>хове нац<strong>и</strong>оналне <strong>и</strong> верске пр<strong>и</strong>падност<strong>и</strong>. Савремен<strong>и</strong>м<br />
<strong>и</strong>маголошк<strong>и</strong>м студ<strong>и</strong>јама можемо сагледат<strong>и</strong> како је Андр<strong>и</strong>ћ обл<strong>и</strong>ковао л<strong>и</strong>кове<br />
Венец<strong>и</strong>јанке, Ц<strong>и</strong>ганке Земке, Јеврејке <strong>и</strong>л<strong>и</strong> руск<strong>и</strong>ње Јекатер<strong>и</strong>не. Свака од т<strong>и</strong>х жена<br />
је у Ал<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>ној перцепц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> жена друге вере <strong>и</strong> нац<strong>и</strong>оналне пр<strong>и</strong>падност<strong>и</strong> <strong>и</strong> т<strong>и</strong>ме је<br />
обележена њена емот<strong>и</strong>вна <strong>и</strong> сексуална т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>ја. С друге стране, Андр<strong>и</strong>ћ нам у<br />
л<strong>и</strong>ков<strong>и</strong>ма т<strong>и</strong>х жена даје <strong>и</strong> перцепц<strong>и</strong>ју појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х народа. Т<strong>и</strong>ме се обл<strong>и</strong>кује<br />
пр<strong>и</strong>поведачк<strong>и</strong> свет Балкана у коме богатство <strong>и</strong> разнол<strong>и</strong>кост вера <strong>и</strong> народа ч<strong>и</strong>не<br />
јед<strong>и</strong>нствену сл<strong>и</strong>ку о једном простору. Модерна <strong>и</strong>маголог<strong>и</strong>ја трага за п<strong>и</strong>тањ<strong>и</strong>ма<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong> у овом раду покушаћемо да откр<strong>и</strong>јемо кој<strong>и</strong>м све средств<strong>и</strong>ма Андр<strong>и</strong>ћ<br />
успева да ск<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ра основне карактерне особ<strong>и</strong>не народа <strong>и</strong> како <strong>и</strong>х пројектује на<br />
женск<strong>и</strong> део те популац<strong>и</strong>је.<br />
Рад<strong>и</strong>воје МИКИЋ<br />
Мрачајск<strong>и</strong> прото <strong>и</strong> Мустафа Маџар – генеза једног т<strong>и</strong>па књ<strong>и</strong>жевног јунака<br />
У српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> XX века јављају се нов<strong>и</strong> т<strong>и</strong>пов<strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевног јунака.<br />
Један од њ<strong>и</strong>х је <strong>и</strong> т<strong>и</strong>п јунака отпадн<strong>и</strong>ка, човека кој<strong>и</strong> н<strong>и</strong>је у стању да своје понашање<br />
саобраз<strong>и</strong> са нормама које регул<strong>и</strong>шу ж<strong>и</strong>вот у окв<strong>и</strong>ру једне заједн<strong>и</strong>це. И јунак<br />
пр<strong>и</strong>поветке „Мрачајск<strong>и</strong> прото― Петра Коч<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћев Мустафа Маџар су<br />
ол<strong>и</strong>чење једне врсте антрополошког пес<strong>и</strong>м<strong>и</strong>зма, разочарања у саму људску<br />
пр<strong>и</strong>роду <strong>и</strong> њене могућност<strong>и</strong>. Пр<strong>и</strong>казујућ<strong>и</strong> врло сложен унутарњ<strong>и</strong> свет свој<strong>и</strong>х<br />
јунака, Коч<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћ су се послуж<strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>и</strong> особеном пр<strong>и</strong>поведном техн<strong>и</strong>ком која, у<br />
једном случају, разоткр<strong>и</strong>ва дуб<strong>и</strong>ну разочарања у све што је људско, док, у другом<br />
случају, она ч<strong>и</strong>таоцу омогућава да в<strong>и</strong>д<strong>и</strong> процес гашења јунаковог разума, процес
с<strong>и</strong>ласка у луд<strong>и</strong>ло. А баш та компонента показује кол<strong>и</strong>ко су Коч<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћ б<strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
бл<strong>и</strong>ск<strong>и</strong> важн<strong>и</strong>м тематск<strong>и</strong>м токов<strong>и</strong>ма модерне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>.<br />
Драган БОШКОВИЋ (Крагујевац)<br />
Б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> Ћам<strong>и</strong>л <strong>и</strong>л<strong>и</strong> - не б<strong>и</strong>т<strong>и</strong>: онтолошко засн<strong>и</strong>вање <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета у проз<strong>и</strong> Иве<br />
Андр<strong>и</strong>ћа<br />
У раду ће, сагледавањем њ<strong>и</strong>ховог <strong>и</strong>деолошког залеђа, б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
пре<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тaне разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те савремене конф<strong>и</strong>гурац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> про<strong>и</strong>зводње <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета<br />
западног субјекта (постколон<strong>и</strong>јал<strong>и</strong>зам, родне теор<strong>и</strong>је, <strong>и</strong>маголог<strong>и</strong>ја), као што ће,<br />
њ<strong>и</strong>ма насупрот, б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> реакт<strong>и</strong>в<strong>и</strong>рано егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>јално <strong>и</strong> онтолошко форм<strong>и</strong>рање<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета. Н<strong>и</strong>х<strong>и</strong>л<strong>и</strong>рањем хуман<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја, рад ће указат<strong>и</strong> да у делу Иве<br />
Анд<strong>и</strong>ћа преовладава одустајање од <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета као могућност да се <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет<br />
објав<strong>и</strong>, па тако <strong>и</strong>деолог<strong>и</strong>зован<strong>и</strong> етн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>, родн<strong>и</strong> <strong>и</strong> пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> „мостов<strong>и</strong>― само<br />
представљају естет<strong>и</strong>зоване <strong>и</strong>деологеме, а сушт<strong>и</strong>нск<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет се запоседа у<br />
губљењу <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета, у егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>јалн<strong>и</strong>м ф<strong>и</strong>гурама смрт<strong>и</strong>, онтолошк<strong>и</strong> другог, у -<br />
насупрот етн<strong>и</strong>чко <strong>и</strong> друштвенопол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> наметнут<strong>и</strong>х конструката <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета -<br />
несхватљ<strong>и</strong>в<strong>и</strong>м процеп<strong>и</strong>ма субјекта. Истраж<strong>и</strong>вање ћемо засноват<strong>и</strong> на Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м<br />
пр<strong>и</strong>поветкама <strong>и</strong> Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>: Ал<strong>и</strong>деде, Мустафа Маџар <strong>и</strong> Ћам<strong>и</strong>л б<strong>и</strong>ће ф<strong>и</strong>гуре<br />
које ће нас вод<strong>и</strong>т<strong>и</strong> ка све дубљој траум<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета, с оне стране добра <strong>и</strong> зла, с оне<br />
стране хуман<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>и</strong>деала, све даље од стереот<strong>и</strong>пн<strong>и</strong>х тумачења Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Слободан ВЛАДУШИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Ћам<strong>и</strong>л <strong>и</strong> Омерпаша Латас – два т<strong>и</strong>па х<strong>и</strong>бр<strong>и</strong>дног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета код Андр<strong>и</strong>ћа<br />
У раду се бав<strong>и</strong>м анал<strong>и</strong>зом два т<strong>и</strong>па х<strong>и</strong>брдог <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета у опусу позног<br />
Андр<strong>и</strong>ћа, кој<strong>и</strong> су репрезентован<strong>и</strong> л<strong>и</strong>ков<strong>и</strong>ма Ћам<strong>и</strong>ла <strong>и</strong> Омерпаше Латаса. Ц<strong>и</strong>љ м<strong>и</strong> је<br />
да покажем двосм<strong>и</strong>слен<strong>и</strong> однос <strong>и</strong>змеђу х<strong>и</strong>бр<strong>и</strong>дног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong> моћ<strong>и</strong>, кој<strong>и</strong> је задат<br />
већ првом Андр<strong>и</strong>ћевом Пут Ал<strong>и</strong>је Ђерзелеза – већ се ту на<strong>и</strong>ме, показује да<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong> епск<strong>и</strong> јунак н<strong>и</strong>је в<strong>и</strong>ше у поседу моћ<strong>и</strong>, <strong>и</strong> да субјект моћ<strong>и</strong> у<br />
(пост)модерн<strong>и</strong>м времен<strong>и</strong>ма постaје другач<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> т<strong>и</strong>п јунака. Сем тога, настојаћу да<br />
покажем на кој<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н се Андр<strong>и</strong>ћева темет<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја односа <strong>и</strong>змеђу х<strong>и</strong>бр<strong>и</strong>дног<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong> моћ<strong>и</strong> разл<strong>и</strong>кује од потоњ<strong>и</strong>х концепц<strong>и</strong>ја х<strong>и</strong>бр<strong>и</strong>дног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета, каква<br />
је рец<strong>и</strong>мо она која настаје у окр<strong>и</strong>љу постколон<strong>и</strong>јалне кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ке.<br />
Гордана ПОКРАЈАЦ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Истор<strong>и</strong>јске <strong>и</strong>нсп<strong>и</strong>рац<strong>и</strong>је Проклете авл<strong>и</strong>је<br />
У окв<strong>и</strong>ру дела Проклета авл<strong>и</strong>ја, Иво Андр<strong>и</strong>ћ обрађује <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јску<br />
проблемат<strong>и</strong>ку XV столећа, непосредно након пада В<strong>и</strong>зант<strong>и</strong>је, што је услов<strong>и</strong>ло<br />
комплексне <strong>и</strong>нтр<strong>и</strong>ге на европск<strong>и</strong>м дворов<strong>и</strong>ма. Кроз пр<strong>и</strong>повест о сукобу потомака<br />
Мехмеда II Освајача, аутор у новом обл<strong>и</strong>ку евоц<strong>и</strong>ра древну б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јску параболу о<br />
сукобу два брата. Л<strong>и</strong>чност Џем-султана, потомка српског кнежевског рода,
подстакла је драмат<strong>и</strong>чне догађаје на повесној сцен<strong>и</strong> ондашњег света; од Ег<strong>и</strong>пта,<br />
преко Родоса, Француске, Угарске, до Р<strong>и</strong>ма, Иво Андр<strong>и</strong>ћ у радњу укључује<br />
знамен<strong>и</strong>те <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јске л<strong>и</strong>чност<strong>и</strong>, попут Карла VIII, Мат<strong>и</strong>је Корв<strong>и</strong>на, Родр<strong>и</strong>га <strong>и</strong><br />
Чезара Борџ<strong>и</strong>је, пружајућ<strong>и</strong> могућност темељн<strong>и</strong>јег осветљавања не само<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х, него <strong>и</strong> културн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х токова, кој<strong>и</strong> су обележ<strong>и</strong>л<strong>и</strong> XV<br />
столеће. У раду ће се покушат<strong>и</strong> подробн<strong>и</strong>је размотр<strong>и</strong>т<strong>и</strong> богато алуз<strong>и</strong>вне релац<strong>и</strong>је,<br />
које је Иво Андр<strong>и</strong>ћ успостав<strong>и</strong>о у своме делу, повезујућ<strong>и</strong> Исток са ренесансном<br />
Европом.<br />
Бојан ЧОЛАК (Београд)<br />
Прогон<strong>и</strong>тељ, прогнан<strong>и</strong>: Мустафа Маџар Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Како је <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ја књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> утврд<strong>и</strong>ла „пр<strong>и</strong>поветка ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> сред<strong>и</strong>шње<br />
подручје Андр<strong>и</strong>ћевог књ<strong>и</strong>жевног опуса. Њена улога, пр<strong>и</strong>мећено је, од в<strong>и</strong>шеструког<br />
је значаја за форм<strong>и</strong>рање Андр<strong>и</strong>ћевог уметн<strong>и</strong>чког <strong>и</strong>зраза, а п<strong>и</strong>шчева прва<br />
пр<strong>и</strong>поведачка фаза поставља готово све кључне поет<strong>и</strong>чко-тематске проблеме<br />
његовог целокупног дела. У сред<strong>и</strong>шту овога рада налаз<strong>и</strong> се анал<strong>и</strong>за пр<strong>и</strong>че<br />
Мустафа Маџар, која је објављена прв<strong>и</strong> пут 1923. год<strong>и</strong>не у Српском књ<strong>и</strong>жевном<br />
гласн<strong>и</strong>ку, а потом <strong>и</strong> 1924. год<strong>и</strong>не у окв<strong>и</strong>ру прве зб<strong>и</strong>рке пр<strong>и</strong>поведака (Пр<strong>и</strong>поветке,<br />
СКЗ). Као централн<strong>и</strong> проблем овога рада постављено је сагледавање ф<strong>и</strong>гура<br />
прогон<strong>и</strong>теља <strong>и</strong> прогнаног, пр<strong>и</strong> чему је посебно марк<strong>и</strong>рано међусобно препл<strong>и</strong>тање<br />
ов<strong>и</strong>х улога, као <strong>и</strong> повез<strong>и</strong>вање ф<strong>и</strong>гуре прогон<strong>и</strong>теља са херојск<strong>и</strong>м култом. У раду се<br />
<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тује <strong>и</strong> у којој мер<strong>и</strong> се подудара грађење херојског л<strong>и</strong>ка Мустафе Маџара са<br />
он<strong>и</strong>м т<strong>и</strong>пск<strong>и</strong>м јунаком каквог налаз<strong>и</strong>мо у народној поез<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>.<br />
Поред многобројне л<strong>и</strong>тературе о Ив<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћу (Н. М<strong>и</strong>рков<strong>и</strong>ћ, М.<br />
Богданов<strong>и</strong>ћ, С. Леовац, П. Џаџ<strong>и</strong>ћ, П. Сл<strong>и</strong>јепчев<strong>и</strong>ћ, Ј. Дерет<strong>и</strong>ћ, П. Палавестра, Д.<br />
Стојанов<strong>и</strong>ћ...), кор<strong>и</strong>шћена је <strong>и</strong> л<strong>и</strong>тература <strong>и</strong>з културолог<strong>и</strong>је, етнолог<strong>и</strong>је,<br />
пс<strong>и</strong>холог<strong>и</strong>је.<br />
Јана АЛЕКСИЋ (Београд)<br />
Једно ч<strong>и</strong>тање <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јске ф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>је у роману Проклета авл<strong>и</strong>ја Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Пр<strong>и</strong>марно обележје Андр<strong>и</strong>ћеве поет<strong>и</strong>ке јесте јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> <strong>и</strong> ст<strong>и</strong>лск<strong>и</strong> прец<strong>и</strong>зно<br />
уобл<strong>и</strong>чено <strong>и</strong> <strong>и</strong>дејно-тематск<strong>и</strong> разв<strong>и</strong>јено пр<strong>и</strong>поведање, које се, оч<strong>и</strong>гледн<strong>и</strong>је него у<br />
друг<strong>и</strong>м Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м прозн<strong>и</strong>м остварењ<strong>и</strong>ма, у роману Проклета авл<strong>и</strong>ја (1954)<br />
освешћује кроз откр<strong>и</strong>вање појед<strong>и</strong>начн<strong>и</strong>х нарац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> механ<strong>и</strong>зама њ<strong>и</strong>ховог <strong>и</strong>спредања<br />
кроз маску усмен<strong>и</strong>х сведочанстава јунака-каз<strong>и</strong>вача. Метапрозно освешћујућ<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
прош<strong>и</strong>рујућ<strong>и</strong> поље <strong>и</strong> могућност<strong>и</strong> ф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>оналног пр<strong>и</strong>поведања на <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јско<br />
пр<strong>и</strong>поведање <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ју саму, Андр<strong>и</strong>ћ, заправо, <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно пре<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тује <strong>и</strong> упоређује<br />
карактер <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>роду света свој<strong>и</strong>х јунака са светом кој<strong>и</strong> се налаз<strong>и</strong> <strong>и</strong>зван књ<strong>и</strong>жевноуметн<strong>и</strong>чког<br />
текста. Имајућ<strong>и</strong> то у в<strong>и</strong>ду, можемо у новом светлу, светлу<br />
постструктурал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х теор<strong>и</strong>ја, разумет<strong>и</strong> <strong>и</strong> какав однос <strong>и</strong>змеђу две нарац<strong>и</strong>је -<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је <strong>и</strong> ф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>је - овај аутор претпоставља. Према нач<strong>и</strong>ну кор<strong>и</strong>шћења поступака <strong>и</strong><br />
стратег<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> према супт<strong>и</strong>лном померању <strong>и</strong>дејног теж<strong>и</strong>шта са егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>јал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког <strong>и</strong><br />
еп<strong>и</strong>стемолошког на онтолошко поље, могл<strong>и</strong> б<strong>и</strong>смо утврд<strong>и</strong>т<strong>и</strong> да ово Андр<strong>и</strong>ћево
остварење кореспонд<strong>и</strong>ра са поет<strong>и</strong>ком трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>онално-реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког <strong>и</strong> тада важећег<br />
модерн<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> да ант<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>п<strong>и</strong>ра постмодерн<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> концепт романа <strong>и</strong> по<strong>и</strong>мања<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је <strong>и</strong> ф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>је, ч<strong>и</strong>је ће се прве назнаке у српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> појав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> једанаест<br />
год<strong>и</strong>на касн<strong>и</strong>је.<br />
Бранко ВРАНЕШ (Београд)<br />
Андр<strong>и</strong>ћев Ћам<strong>и</strong>л <strong>и</strong> кнез М<strong>и</strong>шк<strong>и</strong>н Достојевског: последњ<strong>и</strong> в<strong>и</strong>тезов<strong>и</strong><br />
Наше <strong>и</strong>злагање скреће пажњу на <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>те структурне сл<strong>и</strong>чност<strong>и</strong><br />
протагон<strong>и</strong>ста Андр<strong>и</strong>ћевог кратког романа Проклета авл<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> романа Ид<strong>и</strong>от<br />
Достојевског (на плану ф<strong>и</strong>з<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>и</strong> карактерн<strong>и</strong>х црта л<strong>и</strong>ка, заједн<strong>и</strong>чке <strong>и</strong>дејне<br />
подлоге, порекла, односа пр<strong>и</strong>поведача према јунаку, <strong>и</strong> цел<strong>и</strong>не см<strong>и</strong>сла). У <strong>и</strong>злагању<br />
ће се концентр<strong>и</strong>сат<strong>и</strong> на значење оба јунака које настаје у с<strong>и</strong>нтез<strong>и</strong> кјеркегоровск<strong>и</strong><br />
појмљеног в<strong>и</strong>тештва <strong>и</strong>деала <strong>и</strong> донк<strong>и</strong>хотског узора, ч<strong>и</strong>ме се Ћам<strong>и</strong>л <strong>и</strong> М<strong>и</strong>шк<strong>и</strong>н<br />
сврставају у ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong> окв<strong>и</strong>р, пород<strong>и</strong>цу јунака, које б<strong>и</strong>смо могл<strong>и</strong> назват<strong>и</strong> последњ<strong>и</strong>м<br />
в<strong>и</strong>тезов<strong>и</strong>ма, рел<strong>и</strong>ктом <strong>и</strong>деал<strong>и</strong>зма у вулгарној, матер<strong>и</strong>јал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чкој свакоднев<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>.<br />
Рад представља пр<strong>и</strong>родн<strong>и</strong> наставак ауторов<strong>и</strong>х разматрања започет<strong>и</strong>х у књ<strong>и</strong>з<strong>и</strong><br />
Последњ<strong>и</strong> в<strong>и</strong>тезов<strong>и</strong> (Оглед<strong>и</strong> <strong>и</strong>з књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>), тренутно у штамп<strong>и</strong>, у <strong>и</strong>здању<br />
Завода за уџбен<strong>и</strong>ке <strong>и</strong> наставна средства, Београд.<br />
Л<strong>и</strong>д<strong>и</strong>ја ГАВРЈУШИНА (Москва)<br />
Бог <strong>и</strong> човек у л<strong>и</strong>рској проз<strong>и</strong> И. Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Л<strong>и</strong>рска проза И.Андр<strong>и</strong>ћа, Еx ponto <strong>и</strong> Нем<strong>и</strong>р<strong>и</strong>, показује његову везаност за<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>онално естетско сазнање, засновано на схватању Бога као чврсте основе<br />
човекове егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>је. Осећање сталне повезаност<strong>и</strong> са Богом, језгром ж<strong>и</strong>вота које<br />
ујед<strong>и</strong>њује све што се дешава на земљ<strong>и</strong>, стално пр<strong>и</strong>суствује у т<strong>и</strong>м сп<strong>и</strong>с<strong>и</strong>ма док<br />
обл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> његовог <strong>и</strong>зражавања, најпре, мол<strong>и</strong>тве-разм<strong>и</strong>шљања, <strong>и</strong>мају као узор<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је старе словенске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> односно старе црквене текстове. На тај<br />
нач<strong>и</strong>н се његово <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуално,"самостално" поетско м<strong>и</strong>шљење налаз<strong>и</strong> своју<br />
подршку у средњовековн<strong>и</strong>м богословск<strong>и</strong>м схватањ<strong>и</strong>ма.<br />
Јован ДЕЛИЋ (Београд)<br />
Пјесн<strong>и</strong>к Иво Андр<strong>и</strong>ћ<br />
Поез<strong>и</strong>ја Ива Андр<strong>и</strong>ћа је знатно мање проучавана од његове прозе. Њен<br />
књ<strong>и</strong>жевно<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> значај је <strong>и</strong>зузетан. Андр<strong>и</strong>ћ је од почетка (1911)―verslibrist―<br />
<strong>и</strong>л<strong>и</strong> пак пјесн<strong>и</strong>к у проз<strong>и</strong>. Његове пјесме у проз<strong>и</strong> отварају се према есеју <strong>и</strong> краткој<br />
пр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>, што ће рећ<strong>и</strong> да је авангардн<strong>и</strong> процес м<strong>и</strong>јешања жанрова карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чан за<br />
Андр<strong>и</strong>ћа већ од 1919 год<strong>и</strong>не ако не <strong>и</strong> ран<strong>и</strong>је.<br />
Александар ЈЕРКОВ (Београд)
Све о Андр<strong>и</strong>ћу: од <strong>и</strong>зборне трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је до аморфног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета - будућност у<br />
Андр<strong>и</strong>ћу<br />
У овом раду се на основу једног теор<strong>и</strong>јског пројекта објављеног у зборн<strong>и</strong>ку<br />
о Бор<strong>и</strong>славу Пек<strong>и</strong>ћу ("Све о Пек<strong>и</strong>ћу") <strong>и</strong> предавања са сродн<strong>и</strong>м насловом ("Теор<strong>и</strong>ја<br />
свега") ч<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> је сн<strong>и</strong>мак доступан на <strong>и</strong>нтернету, <strong>и</strong>де корак даље да б<strong>и</strong> се показало<br />
како је Андр<strong>и</strong>ћ прво град<strong>и</strong>о своју <strong>и</strong>зборну трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ју у српској култур<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, проналаз<strong>и</strong>о јој стално нове обл<strong>и</strong>ке, <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вао тзв. х<strong>и</strong>бр<strong>и</strong>дн<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет, <strong>и</strong> напослетку остав<strong>и</strong>о у Знаков<strong>и</strong>ма поред пута сведочанство о цел<strong>и</strong>н<strong>и</strong><br />
једног ж<strong>и</strong>вотног <strong>и</strong> стваралачког пута кој<strong>и</strong> преваз<strong>и</strong>лаз<strong>и</strong> свако огран<strong>и</strong>чење <strong>и</strong> <strong>и</strong>з<br />
најбољег што у трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> препознаје <strong>и</strong> град<strong>и</strong> ст<strong>и</strong>же до новог, аутент<strong>и</strong>чног решења<br />
у самозасн<strong>и</strong>вању <strong>и</strong> самопревладавању. Од песн<strong>и</strong>штва до мемораб<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ја, кроз све<br />
обл<strong>и</strong>ке које прозн<strong>и</strong> текст <strong>и</strong> зап<strong>и</strong>с могу узет<strong>и</strong>, Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тује књ<strong>и</strong>жевност<br />
будућност<strong>и</strong>, построманескност<strong>и</strong> <strong>и</strong> в<strong>и</strong>шеслојност<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета кој<strong>и</strong> не напушта<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ју да б<strong>и</strong> је преваз<strong>и</strong>шао. Отуда, премда се н<strong>и</strong>када н<strong>и</strong> о једном аутору не<br />
може рећ<strong>и</strong> све, заправо се ст<strong>и</strong>же до једне сл<strong>и</strong>ке о Андр<strong>и</strong>ћу у којој б<strong>и</strong>, начелно, све<br />
б<strong>и</strong>ло садржано. Тумачење свега у том погледу <strong>и</strong>де с ону страну методолог<strong>и</strong>је, а<br />
ч<strong>и</strong>тање Андр<strong>и</strong>ћевог опуса хоће да каже зашто ће Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> у времену које долаз<strong>и</strong><br />
б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> поет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> <strong>и</strong> културолошк<strong>и</strong> незаоб<strong>и</strong>лазан аутор.<br />
Весна ЦИДИЛКО (Берл<strong>и</strong>н)<br />
Ерос <strong>и</strong> Танатос у ран<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>поветкама Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
У пр<strong>и</strong>поведачком делу Иве Андр<strong>и</strong>ћа љубав <strong>и</strong> смрт представљају мот<strong>и</strong>вску<br />
константу од његов<strong>и</strong>х књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х почетака до настанка позн<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong>х творев<strong>и</strong>на.<br />
Излагање се бав<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поветкама настал<strong>и</strong>м до краја двадесет<strong>и</strong>х год<strong>и</strong>на XX века <strong>и</strong><br />
указује на неке од спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћевог в<strong>и</strong>ђења <strong>и</strong> уметн<strong>и</strong>чке обраде овог<br />
клас<strong>и</strong>чног књ<strong>и</strong>жевног тематско-мот<strong>и</strong>вског склопа.<br />
Л<strong>и</strong>д<strong>и</strong>ја ТОМИЋ (Н<strong>и</strong>кш<strong>и</strong>ћ)<br />
Андр<strong>и</strong>ћево експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко наслеђе<br />
Експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка фаза у стваралаштву Ива Андр<strong>и</strong>ћа означава<br />
модер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> пер<strong>и</strong>од Андр<strong>и</strong>ћевог стваралаштва. Теж<strong>и</strong>ште поетске прозе,<br />
садржано у Еx pontu <strong>и</strong> Нем<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ма, наслеђује поетску експрес<strong>и</strong>ју Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х<br />
прв<strong>и</strong>х пјесама, која се, статусом главног јунака, настављају у роману На сунчаној<br />
стран<strong>и</strong>.<br />
Експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка знаковност егз<strong>и</strong>стец<strong>и</strong>јалн<strong>и</strong>х тема обухвата структуру <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>зраз л<strong>и</strong>рског нач<strong>и</strong>на пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једања. Епск<strong>и</strong> окв<strong>и</strong>р л<strong>и</strong>рске прозе <strong>и</strong> л<strong>и</strong>рска сушт<strong>и</strong>на<br />
експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког романа укрштају поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ју поетског субјекта <strong>и</strong> глас<br />
пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једања у поет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> разглобљеном д<strong>и</strong>јапазону мед<strong>и</strong>тат<strong>и</strong>вне прозе.<br />
Вар<strong>и</strong>јантност <strong>и</strong> актанц<strong>и</strong>јална форма експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког акт<strong>и</strong>в<strong>и</strong>зма вар<strong>и</strong>ра<br />
особ<strong>и</strong>не модерне прозе, односно особ<strong>и</strong>не <strong>и</strong> духовност<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћевог нарат<strong>и</strong>вног<br />
нач<strong>и</strong>на обл<strong>и</strong>ковања б<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> св<strong>и</strong>јета.
Тема угроженост<strong>и</strong> <strong>и</strong> самоће, <strong>и</strong>з перспект<strong>и</strong>ве огран<strong>и</strong>чене егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>је,<br />
разв<strong>и</strong>ја пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једно трагање за цјел<strong>и</strong>ном, што у контексту експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х<br />
веза <strong>и</strong> прож<strong>и</strong>мања, нуд<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћев ув<strong>и</strong>д у епоху, с једне стране <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћев <strong>и</strong>скорак<br />
<strong>и</strong>з ње, када је у п<strong>и</strong>тању см<strong>и</strong>сао <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је <strong>и</strong> времена у његовом дјелу. Пр<strong>и</strong>повједна<br />
перспект<strong>и</strong>ва у дјел<strong>и</strong>ма „раног Андр<strong>и</strong>ћа― откр<strong>и</strong>ва релат<strong>и</strong>вну конз<strong>и</strong>стентност „пр<strong>и</strong>че<br />
у пр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>―, што функц<strong>и</strong>онално појачава епску обухватност у пол<strong>и</strong>фоној структур<strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једања. У њој се садрж<strong>и</strong> св<strong>и</strong>јет <strong>и</strong>деја <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевна пов<strong>и</strong>јест људск<strong>и</strong>х<br />
судб<strong>и</strong>на, догађаја <strong>и</strong> зб<strong>и</strong>вања, односно књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> простор експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког<br />
трагања које <strong>и</strong> у најран<strong>и</strong>јој проз<strong>и</strong> посједује епску обухватност егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>је. Рад ће<br />
се бав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м об<strong>и</strong>љежј<strong>и</strong>ма Андр<strong>и</strong>ћеве ране прозе <strong>и</strong> он<strong>и</strong>м што се<br />
<strong>и</strong>з ње наставља у Андр<strong>и</strong>ћевом касн<strong>и</strong>јем дјелу.<br />
С<strong>и</strong>лв<strong>и</strong>ја НОВАК-БАЈЦАР (Краков)<br />
Јелена, жена које нема <strong>и</strong> које <strong>и</strong>ма: пр<strong>и</strong>лог проучавању Андр<strong>и</strong>ћеве краковске<br />
б<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>је<br />
Излагање је презентац<strong>и</strong>ја (не само фотограф<strong>и</strong>ја, него грађе <strong>и</strong>стражене у<br />
пољск<strong>и</strong>м арх<strong>и</strong>вама) краковског пер<strong>и</strong>ода Андр<strong>и</strong>ћевог ж<strong>и</strong>вота (крај апр<strong>и</strong>ла, мај, јун<br />
1914.). Полазна тачка <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања је б<strong>и</strong>ла (успешна) потрага за РЕАЛНОМ особом<br />
н<strong>и</strong>кад свету не представљене „чувене‖ Пољак<strong>и</strong>ње – Хелене која је постала<br />
јунак<strong>и</strong>ња (не само) насловне пр<strong>и</strong>поветке. Резултат<strong>и</strong> овог <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања (са освртом<br />
на сред<strong>и</strong>ну у којој се Андр<strong>и</strong>ћ кретао у Кракову) кор<strong>и</strong>гују грешке направљене у<br />
досадашњ<strong>и</strong>м <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вањ<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> презентац<strong>и</strong>јама Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х б<strong>и</strong>ографа. Дозвољавају<br />
да се Андр<strong>и</strong>ћево књ<strong>и</strong>жевно дело посматра на сасв<strong>и</strong>м нов нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> ћу у реферату<br />
<strong>и</strong>злож<strong>и</strong>т<strong>и</strong>.<br />
Корнел<strong>и</strong>је КВАС (Београд)<br />
Гран<strong>и</strong>це Андр<strong>и</strong>ћевог реал<strong>и</strong>зма<br />
Андр<strong>и</strong>ћево пр<strong>и</strong>поведање не остаје у окв<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ма поет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х начела<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналног реал<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> показује особ<strong>и</strong>не модерне пс<strong>и</strong>холошке прозе.<br />
Андр<strong>и</strong>ћево по<strong>и</strong>гравање са фактограф<strong>и</strong>јом <strong>и</strong> ф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>јом додатно је појачано<br />
постојањем в<strong>и</strong>шеструк<strong>и</strong>х нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х <strong>и</strong>нстанц<strong>и</strong>, као <strong>и</strong> увођењем м<strong>и</strong>тск<strong>и</strong>х елемената<br />
у реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко пр<strong>и</strong>поведање. М<strong>и</strong>тско код Андр<strong>и</strong>ћа н<strong>и</strong>је само послед<strong>и</strong>ца преуз<strong>и</strong>мања<br />
легенд<strong>и</strong>, предања, послов<strong>и</strong>ца <strong>и</strong> народн<strong>и</strong>х умотвор<strong>и</strong>на, већ <strong>и</strong> конст<strong>и</strong>тут<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> елемент<br />
грађења л<strong>и</strong>кова кој<strong>и</strong> често <strong>и</strong>мају улогу пр<strong>и</strong>поведача. Пс<strong>и</strong>холошка карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја<br />
л<strong>и</strong>кова некада је мот<strong>и</strong>в<strong>и</strong>сана њ<strong>и</strong>ховом м<strong>и</strong>тском позад<strong>и</strong>ном, ут<strong>и</strong>чућ<strong>и</strong> <strong>и</strong> на<br />
х<strong>и</strong>јерарх<strong>и</strong>ју нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х н<strong>и</strong>воа. Промене пр<strong>и</strong>поведачевог гласа <strong>и</strong> суборд<strong>и</strong>нац<strong>и</strong>ја<br />
нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х <strong>и</strong>нстанц<strong>и</strong> постепено откр<strong>и</strong>вају пр<strong>и</strong>поведачко „ја―. На тај нач<strong>и</strong>н Андр<strong>и</strong>ћ<br />
ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong> гран<strong>и</strong>це реал<strong>и</strong>зма у књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, јер на реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чност пр<strong>и</strong>поведања ут<strong>и</strong>че<br />
пс<strong>и</strong>холошка карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја л<strong>и</strong>кова <strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хова поузданост у улоз<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поведача.<br />
Соња ВЕСЕЛИНОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)
Л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong> поступак у основ<strong>и</strong> некол<strong>и</strong>ко Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х новела<br />
У раду ће се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> некол<strong>и</strong>ко Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х новела (нпр. Сан бега<br />
Карч<strong>и</strong>ћа, Летовање на југу, Игра, Жена на камену) које се засн<strong>и</strong>вају на разрад<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>нтенз<strong>и</strong>в<strong>и</strong>рању одређене централне сл<strong>и</strong>ке, а не на разв<strong>и</strong>јању фабуле. По својој<br />
структур<strong>и</strong> често <strong>и</strong>змеђу новеле <strong>и</strong> л<strong>и</strong>рске прозе, ов<strong>и</strong> текстов<strong>и</strong> углавном вар<strong>и</strong>рају<br />
мот<strong>и</strong>ве путовања, докол<strong>и</strong>це <strong>и</strong> <strong>и</strong>гре, да б<strong>и</strong> <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>л<strong>и</strong> своју основну тему самоспознаје<br />
<strong>и</strong> самопре<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вања. Пр<strong>и</strong>поведач у њ<strong>и</strong>ма намерно ускраћује одређене податке,<br />
попут хронотопа, карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је, друштвеног контекста, те наглашава чулно<br />
<strong>и</strong>скуство, асоц<strong>и</strong>јац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> осећаје <strong>и</strong>здвојеног л<strong>и</strong>ка, <strong>и</strong> оставља отворен крај. Фрагмент<strong>и</strong><br />
нарац<strong>и</strong>је служе да <strong>и</strong>зневеравањем ч<strong>и</strong>таочевог очек<strong>и</strong>вања фабуле, дочарају<br />
преломну тачку у ж<strong>и</strong>воту јунака, заустављено време његове субјект<strong>и</strong>вне в<strong>и</strong>з<strong>и</strong>је<br />
света. Управо се л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong> поступц<strong>и</strong> показују као кључн<strong>и</strong> у реал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> ов<strong>и</strong>х новела <strong>и</strong><br />
доводе <strong>и</strong>х у везу са Андр<strong>и</strong>ћевом раном л<strong>и</strong>рском прозом.<br />
Зђ<strong>и</strong>слав ДАРАШ (Краков)<br />
Јевреј<strong>и</strong> у Андр<strong>и</strong>ћевом свету <strong>и</strong>л<strong>и</strong> о разоружавању етнокултурн<strong>и</strong>х стереот<strong>и</strong>па<br />
У представљеном свету Андр<strong>и</strong>ћеве прозе ч<strong>и</strong>ја пр<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>п<strong>и</strong>јелно д<strong>и</strong>хотомна<br />
акс<strong>и</strong>олог<strong>и</strong>ја темељ<strong>и</strong> на народном епском пр<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>пу праведност<strong>и</strong> <strong>и</strong> б<strong>и</strong>поларне<br />
лог<strong>и</strong>ке Јевреј<strong>и</strong>ма пр<strong>и</strong>пада посебно место – важн<strong>и</strong>је но што б<strong>и</strong> то сугер<strong>и</strong>сао њ<strong>и</strong>хов<br />
број <strong>и</strong> понајчешће еп<strong>и</strong>зодне улоге које <strong>и</strong>м се у тој проз<strong>и</strong> додељују. Ж<strong>и</strong>већ<strong>и</strong> у<br />
простору <strong>и</strong>змеђу две конфл<strong>и</strong>ктне ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јске парад<strong>и</strong>гме, ма како б<strong>и</strong>ле<br />
означаване, он<strong>и</strong> творе трећ<strong>и</strong> културн<strong>и</strong> фактор кој<strong>и</strong> у стањ<strong>и</strong>ма поремећене<br />
равнотеже <strong>и</strong>змеђу прот<strong>и</strong>вуречн<strong>и</strong>х вреднота помаже васпостављању хомеостазе у<br />
друштвеном (м<strong>и</strong>кро)с<strong>и</strong>стему. Уз то, као саплемен<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> нос<strong>и</strong>лаца карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ка<br />
петр<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кован<strong>и</strong>х у опште познат<strong>и</strong>м ант<strong>и</strong>сем<strong>и</strong>тск<strong>и</strong>м стереот<strong>и</strong>п<strong>и</strong>ма (одл<strong>и</strong>чан пр<strong>и</strong>мер<br />
једног таквог стереот<strong>и</strong>па нуд<strong>и</strong> роман Ханка Зофке Кведер), Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong> Јевреј<strong>и</strong><br />
стављају см<strong>и</strong>сао т<strong>и</strong>х стереот<strong>и</strong>па на најтеже пробе, неутрал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рајућ<strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хову<br />
деструкт<strong>и</strong>вну моћ.<br />
Кr<strong>и</strong>нка ВИДАКОВИЋ–ПЕТРОВ (Београд)<br />
Јевреј<strong>и</strong> у Андр<strong>и</strong>ћевом делу<br />
У књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> нејеврејск<strong>и</strong>х аутора Јевреј<strong>и</strong> се често јављају као "Друг<strong>и</strong>",<br />
кој<strong>и</strong> се деф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>шу по разл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> (верској, етн<strong>и</strong>чкој, културној) у односу на оно што се<br />
подразумева под "М<strong>и</strong>". Поступак разл<strong>и</strong>ковања може да <strong>и</strong>ма <strong>и</strong> вредносне<br />
конотац<strong>и</strong>је, поготово у времен<strong>и</strong>ма хомоген<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong>л<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дне/стварне<br />
угроженост<strong>и</strong> већ<strong>и</strong>нске нац<strong>и</strong>је. С друге стпане, јеврејск<strong>и</strong> п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong> сагледавају своје<br />
сународн<strong>и</strong>ке као чланове "своје" мањ<strong>и</strong>нске културне заједн<strong>и</strong>це, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> у односу<br />
према већ<strong>и</strong>нској култур<strong>и</strong> у коју могу б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> <strong>и</strong>нтегр<strong>и</strong>сан<strong>и</strong> у вар<strong>и</strong>јаб<strong>и</strong>лном степену. У<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>то мулт<strong>и</strong>културне Босне <strong>и</strong> Хепцегов<strong>и</strong>не, Иво Андр<strong>и</strong>ћ је, кад су<br />
у п<strong>и</strong>тању однос<strong>и</strong> "М<strong>и</strong>" <strong>и</strong> "Друг<strong>и</strong>" (Јевреј<strong>и</strong>) , увео нову перспект<strong>и</strong>ву, прод<strong>и</strong>рућ<strong>и</strong><br />
дубоко у пс<strong>и</strong>холог<strong>и</strong>ју, судб<strong>и</strong>ну <strong>и</strong> културну матр<strong>и</strong>цу Јевреја кој<strong>и</strong> су веков<strong>и</strong>ма
ж<strong>и</strong>вел<strong>и</strong> у паралелном свету, <strong>и</strong>стовремено пр<strong>и</strong>сутн<strong>и</strong> <strong>и</strong> одсутн<strong>и</strong>, укљућен<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
одвојен<strong>и</strong> од мат<strong>и</strong>це босанскохерцеговачке, а касн<strong>и</strong>је југословенске културе. Овај<br />
пад настој<strong>и</strong> да осветл<strong>и</strong> наведена п<strong>и</strong>тања, као <strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н на кој<strong>и</strong> се она уграђују у<br />
Андр<strong>и</strong>ћеву прозу.<br />
Јасна СТОЈАНОВИЋ (Београд)<br />
Шпанск<strong>и</strong> допр<strong>и</strong>нос настанку српског хумор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко-реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког романа<br />
Шпанск<strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> су у 16. <strong>и</strong> почетком 17. века предњач<strong>и</strong>л<strong>и</strong> у односу на<br />
европске п<strong>и</strong>сце по трагањ<strong>и</strong>ма везан<strong>и</strong>м за могућност<strong>и</strong> нове ф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>оналне прозне<br />
врсте, романа. Управо је у Шпан<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> прво почео да се проф<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ше реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>ступ романескној грађ<strong>и</strong> с делом Селест<strong>и</strong>на, а потом <strong>и</strong> са п<strong>и</strong>карск<strong>и</strong>м романом,<br />
Лазарч<strong>и</strong>ћем са Тормеса (1554). Следећ<strong>и</strong> вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> корак нач<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ће Сервантес Дон<br />
К<strong>и</strong>хотом, ген<strong>и</strong>јално конфронт<strong>и</strong>рајућ<strong>и</strong>, прв<strong>и</strong> пут, <strong>и</strong>деал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> <strong>и</strong> реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>зраз, стар<strong>и</strong> <strong>и</strong> нов<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н фабул<strong>и</strong>рања, <strong>и</strong> тако утрт<strong>и</strong> пут обл<strong>и</strong>ковању парод<strong>и</strong>јскохумор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког<br />
романа у шпанском, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> европском контексту. Прво су се на њега<br />
угледал<strong>и</strong> у Енглеској у 18. веку, потом у Француској <strong>и</strong> Немачкој, а касн<strong>и</strong>је <strong>и</strong> у<br />
друг<strong>и</strong>м земљама.<br />
Тај далекосежн<strong>и</strong> шпанск<strong>и</strong> ут<strong>и</strong>цај осет<strong>и</strong>ће се <strong>и</strong> у српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>.<br />
Најаву нове ор<strong>и</strong>јентац<strong>и</strong>је, као <strong>и</strong> расправу <strong>и</strong>змеђу старог <strong>и</strong> модерног, дал<strong>и</strong> су<br />
Дос<strong>и</strong>теј Обрадов<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Јован Стер<strong>и</strong>ја Попов<strong>и</strong>ћ, п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong> кој<strong>и</strong>ма су Сервантесове поуке<br />
б<strong>и</strong>ле од пресудног значаја. Иако су њ<strong>и</strong>хова остварења тек роман<strong>и</strong> у покушају<br />
(Ж<strong>и</strong>вот <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>кључен<strong>и</strong>ја, Роман без романа), управо захваљујућ<strong>и</strong> њ<strong>и</strong>ма сазреће<br />
услов<strong>и</strong> да у другој полов<strong>и</strong>н<strong>и</strong> 19. века хумор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко-реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> ст<strong>и</strong>л заж<strong>и</strong>в<strong>и</strong> у<br />
кр<strong>и</strong>лу српске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> (на пр<strong>и</strong>мер, у проз<strong>и</strong> Јакова Игњатов<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong>л<strong>и</strong> Стевана<br />
Сремца, такође по много чему Сервантесов<strong>и</strong>х следбен<strong>и</strong>ка).<br />
Весна ДИЦКОВ (Београд)<br />
Иво Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> х<strong>и</strong>спанске културе<br />
Интересовање Иве Андр<strong>и</strong>ћа за х<strong>и</strong>спанске културе непосредно је б<strong>и</strong>ло<br />
подстакнуто његов<strong>и</strong>м боравком у Шпан<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> тр<strong>и</strong>десет<strong>и</strong>х год<strong>и</strong>на прошлог века, када<br />
је као млад<strong>и</strong> д<strong>и</strong>пломата службовао у нашој амбасад<strong>и</strong> у Мадр<strong>и</strong>ду. Андр<strong>и</strong>ћ је овладао<br />
шпанск<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>ком у тол<strong>и</strong>кој мер<strong>и</strong> да је не само ч<strong>и</strong>тао <strong>и</strong> говор<strong>и</strong>о на том јез<strong>и</strong>ку, већ<br />
је успешно превод<strong>и</strong>о <strong>и</strong> ст<strong>и</strong>хове савремен<strong>и</strong>х шпанск<strong>и</strong>х песн<strong>и</strong>ка на српск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к.<br />
Спектар његовог <strong>и</strong>нтересовања везан за Ибер<strong>и</strong>јско полуострво б<strong>и</strong>о је веома ш<strong>и</strong>рок<br />
<strong>и</strong> обухватао је, ос<strong>и</strong>м књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong> друге уметност<strong>и</strong>, а зат<strong>и</strong>м се пренео <strong>и</strong> на<br />
ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ју Х<strong>и</strong>спанске Амер<strong>и</strong>ке. У том см<strong>и</strong>слу, наше <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вање б<strong>и</strong> се<br />
однос<strong>и</strong>ло на <strong>и</strong>зналажење <strong>и</strong> тумачење он<strong>и</strong>х Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>терарн<strong>и</strong>х творев<strong>и</strong>на у<br />
кој<strong>и</strong>ма се огледа његово бављење разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м сегмент<strong>и</strong>ма х<strong>и</strong>спанск<strong>и</strong>х култура<br />
уопште.<br />
Мар<strong>и</strong>ја МИТРОВИЋ (Трст)
Итал<strong>и</strong>јанске <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јско-пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чке <strong>и</strong> културне теме у делу Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Полазећ<strong>и</strong> од Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>сама, есеја <strong>и</strong> зап<strong>и</strong>са, ослањајућ<strong>и</strong> се на оне<br />
закључке које се о <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong>м темама могу <strong>и</strong>звућ<strong>и</strong> <strong>и</strong>з његов<strong>и</strong>х д<strong>и</strong>скурз<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х<br />
текстова <strong>и</strong> студ<strong>и</strong>ја које су о томе нап<strong>и</strong>сане (пре свега Караулац, Ст<strong>и</strong>пчев<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong><br />
Вучков<strong>и</strong>ћ) у раду б<strong>и</strong>смо покушал<strong>и</strong> да препознамо сл<strong>и</strong>ке, алуз<strong>и</strong>је <strong>и</strong> знакове кој<strong>и</strong>ма<br />
Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> у свој нед<strong>и</strong>скурз<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> опус унос<strong>и</strong> оне <strong>и</strong>деје о кој<strong>и</strong>ма п<strong>и</strong>ше у есеј<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>.<br />
Горана РАИЧЕВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Андр<strong>и</strong>ћева сл<strong>и</strong>ка о Хабзбуршкој монарх<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> на Балкану 1<br />
У анал<strong>и</strong>зама Андр<strong>и</strong>ћевог дела акценат је, ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> се, много в<strong>и</strong>ше увек б<strong>и</strong>о на<br />
„ор<strong>и</strong>јенталном― <strong>и</strong> „<strong>и</strong>сточњачком― печату кој<strong>и</strong> је на Босну, као централну тачку<br />
Балкана, остав<strong>и</strong>о в<strong>и</strong>шевековн<strong>и</strong> пер<strong>и</strong>од турске владав<strong>и</strong>не. У овом раду, а на основу<br />
пр<strong>и</strong>поведака <strong>и</strong> романа, ч<strong>и</strong>ја је радња смештена у 1878. год<strong>и</strong>ну <strong>и</strong> касн<strong>и</strong>је, ал<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>мајућ<strong>и</strong> у в<strong>и</strong>ду <strong>и</strong> путоп<strong>и</strong>сну прозу Иве Андр<strong>и</strong>ћа, настојаћемо да <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>мо<br />
представу о аустроугарској ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јској матр<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> <strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ма њен<strong>и</strong>х упл<strong>и</strong>ва у<br />
ментал<strong>и</strong>тет „ор<strong>и</strong>јенталне― Босне, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> судар кој<strong>и</strong> се дож<strong>и</strong>вљава као сукоб Истока <strong>и</strong><br />
Запада. Такође, у фокусу ће се наћ<strong>и</strong> за Андр<strong>и</strong>ћеву сл<strong>и</strong>ку света можда још важн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
однос на л<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Средња Европа – Јужн<strong>и</strong> Словен<strong>и</strong>, где се наметање „супер<strong>и</strong>орне―<br />
културе дож<strong>и</strong>вљава као в<strong>и</strong>д агрес<strong>и</strong>је <strong>и</strong> непр<strong>и</strong>јатељства.<br />
Јелена ПИЛИПОВИЋ (Београд)<br />
Еx Ponto. Преображавање самоће у Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong>м зап<strong>и</strong>с<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> Ов<strong>и</strong>д<strong>и</strong>јев<strong>и</strong>м<br />
елег<strong>и</strong>јама <strong>и</strong>з <strong>и</strong>згнанства<br />
Ран<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong> зап<strong>и</strong>с<strong>и</strong> не преуз<strong>и</strong>мају <strong>и</strong>ме вел<strong>и</strong>ке Ов<strong>и</strong>д<strong>и</strong>јеве зб<strong>и</strong>рке<br />
еп<strong>и</strong>столарн<strong>и</strong>х елег<strong>и</strong>ја само зарад јалове еруд<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је. Н<strong>и</strong>з непосредн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> вероватно<br />
<strong>и</strong>нтенц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>х алуз<strong>и</strong>ја утапа се у многол<strong>и</strong>ку мрежу <strong>и</strong>нтертекстуалн<strong>и</strong>х веза, ч<strong>и</strong>ја<br />
је н<strong>и</strong>т вод<strong>и</strong>ља унутарњ<strong>и</strong> преображај текста <strong>и</strong> <strong>и</strong>станчаног л<strong>и</strong>рског л<strong>и</strong>ка кој<strong>и</strong> се<br />
њ<strong>и</strong>ме, под кр<strong>и</strong>нком првог л<strong>и</strong>ца, постајано <strong>и</strong>зграђује. Два дела представљају<br />
ф<strong>и</strong>кт<strong>и</strong>вне послан<strong>и</strong>це, премда се еп<strong>и</strong>столарност Андр<strong>и</strong>ћевог текста често<br />
пренебрегава, будућ<strong>и</strong> да не <strong>и</strong>спуњава све формалне захтеве. Унутар тог жанровског<br />
модела, оба дела прелазе пут од од аутоцентр<strong>и</strong>чне тугованке до метапоетске х<strong>и</strong>мне,<br />
а сл<strong>и</strong>чан с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> пут преваљује <strong>и</strong> л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong> л<strong>и</strong>к, од безнадежног отпадн<strong>и</strong>ка<br />
поставш<strong>и</strong> самосвојн<strong>и</strong> стваралац.<br />
Влад<strong>и</strong>м<strong>и</strong>р ГВОЗДЕН (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Иво Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> „Трећ<strong>и</strong> свет“<br />
1 Рад б<strong>и</strong> представљао резултат <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања у окв<strong>и</strong>ру пројекта Аспект<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хово<br />
обл<strong>и</strong>ковање у српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> кој<strong>и</strong> ф<strong>и</strong>нанс<strong>и</strong>ра М<strong>и</strong>н<strong>и</strong>старство науке Р. Срб<strong>и</strong>је
Вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> број данашњ<strong>и</strong>х академск<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>ступа <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тету посебно в<strong>и</strong>соко<br />
вреднује х<strong>и</strong>бр<strong>и</strong>дност, односно „трећ<strong>и</strong> простор― као простор мешања, стапања <strong>и</strong><br />
преваз<strong>и</strong>лажења стаб<strong>и</strong>лн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> наводно ратоборн<strong>и</strong>х форм<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета. Може л<strong>и</strong><br />
савремена теор<strong>и</strong>ја у већој мер<strong>и</strong> да се ослон<strong>и</strong> на саме књ<strong>и</strong>жевне текстове у <strong>и</strong>зградњ<strong>и</strong><br />
власт<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х теор<strong>и</strong>ја? Шта у том погледу нуд<strong>и</strong> дело И. Андр<strong>и</strong>ћа које је познато по<br />
свој<strong>и</strong>м темат<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јама балканск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета у дод<strong>и</strong>ру, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> у сукобу? Овај рад<br />
ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> покушај да се пром<strong>и</strong>сле Андр<strong>и</strong>ћеве поставке <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета о кој<strong>и</strong>ма се тол<strong>и</strong>ко<br />
п<strong>и</strong>ше <strong>и</strong> говор<strong>и</strong>. Покушаћемо да продремо у њ<strong>и</strong>хове темеље <strong>и</strong> да сагледамо постој<strong>и</strong><br />
л<strong>и</strong> у томе нешто в<strong>и</strong>ше ос<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>каза затеченог стања, односно да утврд<strong>и</strong>мо да л<strong>и</strong> је<br />
оправдано говор<strong>и</strong>т<strong>и</strong> о некаквој Андр<strong>и</strong>ћевој „пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета― која <strong>и</strong>ма<br />
стаб<strong>и</strong>лан <strong>и</strong> непроменљ<strong>и</strong>в см<strong>и</strong>сао <strong>и</strong> значај. Да л<strong>и</strong> <strong>и</strong>за л<strong>и</strong>терарн<strong>и</strong>х конструкц<strong>и</strong>ја<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета постоје процедуре <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>не на које б<strong>и</strong>смо се могл<strong>и</strong> ослон<strong>и</strong>т<strong>и</strong> у<br />
разумевању савремене стварност<strong>и</strong>? Ил<strong>и</strong> св<strong>и</strong> данас подсећамо на „<strong>и</strong>л<strong>и</strong>рског<br />
доктора― Ђован<strong>и</strong>ја Мар<strong>и</strong>ја Колоњу, веч<strong>и</strong>тог тумача <strong>и</strong> посредн<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>з мутног<br />
простора „трећег света―?<br />
Валент<strong>и</strong>на ПИТУЛИЋ (Косовска М<strong>и</strong>тров<strong>и</strong>ца)<br />
Фолклорн<strong>и</strong> подтекст у Ан<strong>и</strong>к<strong>и</strong>н<strong>и</strong>м времен<strong>и</strong>ма Ива Андр<strong>и</strong>ћа<br />
У структур<strong>и</strong> Ан<strong>и</strong>к<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х времена налаз<strong>и</strong>мо <strong>и</strong>звесне обл<strong>и</strong>ке фолклорне<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је. У раду ћу показат<strong>и</strong> на кој<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н су елемент<strong>и</strong> фолклорне трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је<br />
транспонован<strong>и</strong> у уметн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> текст. Пратећ<strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хову функц<strong>и</strong>ју показаћу однос<br />
светог <strong>и</strong> профаног као <strong>и</strong> функц<strong>и</strong>ју сакралн<strong>и</strong>х простора у кој<strong>и</strong>ма се јунац<strong>и</strong> налазе.<br />
Прат<strong>и</strong>ћемо <strong>и</strong> остале обл<strong>и</strong>ке фолклорне трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је у Андр<strong>и</strong>ћевом<br />
тексту, као <strong>и</strong> однос хтонск<strong>и</strong>х <strong>и</strong> соларн<strong>и</strong>х простора <strong>и</strong> функц<strong>и</strong>ју појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х жанрова<br />
народне трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је, у развоју фабуле. Пратећ<strong>и</strong> функц<strong>и</strong>ју ватре, воде, гувна, кап<strong>и</strong>је,<br />
цркве, празн<strong>и</strong>ка, показаћемо на кој<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н елемент<strong>и</strong> народне трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је,<br />
транспонован<strong>и</strong> у уметн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> текст врше лустрац<strong>и</strong>ону <strong>и</strong>л<strong>и</strong> маг<strong>и</strong>јску моћ.<br />
Снежана САМАРЏИЈА (Београд)<br />
Поет<strong>и</strong>ка усменог пр<strong>и</strong>поведања у Андр<strong>и</strong>ћевој Пр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong><br />
Познато је да су у Андр<strong>и</strong>ћевом опусу елемент<strong>и</strong> усменог стваралаштва <strong>и</strong><br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је заступљен<strong>и</strong> на разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те нач<strong>и</strong>не, од ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> алуз<strong>и</strong>је до надградње<br />
<strong>и</strong> навођења усменог ,,текста― у ш<strong>и</strong>роком распону од веровања <strong>и</strong> предања до<br />
ст<strong>и</strong>хова л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong>х <strong>и</strong> епск<strong>и</strong>х народн<strong>и</strong>х песама. Андр<strong>и</strong>ћ је у Пр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong> на особен нач<strong>и</strong>н<br />
осветл<strong>и</strong>о феномен <strong>и</strong>мпров<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> контекст усменог стварања. У раду ће се<br />
размотр<strong>и</strong>т<strong>и</strong> елемент<strong>и</strong> те поет<strong>и</strong>ке (анон<strong>и</strong>мност, вар<strong>и</strong>јантност, текстура, однос<br />
појед<strong>и</strong>нца <strong>и</strong> колект<strong>и</strong>ва, место усменог ствараоца у сопственој сред<strong>и</strong>н<strong>и</strong>,<br />
<strong>и</strong>мпров<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>тд.) уз указ<strong>и</strong>вање на драгоцена запажања зап<strong>и</strong>с<strong>и</strong>вача народн<strong>и</strong>х<br />
умотвор<strong>и</strong>на <strong>и</strong>з 19. века (Вук Караџ<strong>и</strong>ћ, Вук Врчев<strong>и</strong>ћ, Манојло Бубало Кордунаш <strong>и</strong><br />
др.) <strong>и</strong> теор<strong>и</strong>јске пр<strong>и</strong>ступе фолклор<strong>и</strong>ста 20. века, која су посвећена контексту<br />
<strong>и</strong>мпров<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong>/л<strong>и</strong> однос<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>змеђу текста <strong>и</strong> вантекстовн<strong>и</strong>х елемената стварања,<br />
б<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>х за вредновање, пр<strong>и</strong>хватање <strong>и</strong> трајање усменог дела.
Бошко СУВАЈЏИЋ (Београд)<br />
Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Коч<strong>и</strong>ћ – кнежев<strong>и</strong>ћ<strong>и</strong> <strong>и</strong> кнезов<strong>и</strong><br />
У раду се са компарат<strong>и</strong>вног станов<strong>и</strong>шта разматра духовна пр<strong>и</strong>сност<br />
Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х <strong>и</strong> Коч<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х јунака <strong>и</strong>з народа. Л<strong>и</strong>к кнеза Богдана З<strong>и</strong>моњ<strong>и</strong>ћа у<br />
Андр<strong>и</strong>ћевом роману Омерпаша Латас <strong>и</strong> Реље Кнежев<strong>и</strong>ћа у Коч<strong>и</strong>ћевој<br />
пр<strong>и</strong>повец<strong>и</strong> „Кроз мећаву― сродн<strong>и</strong> су како поет<strong>и</strong>ком <strong>и</strong>меновања, која упућује на<br />
духовну отменост <strong>и</strong> колен<strong>и</strong>ћевство сељачке ар<strong>и</strong>стократ<strong>и</strong>је српског народа, тако<br />
<strong>и</strong> поступц<strong>и</strong>ма карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> оп<strong>и</strong>с<strong>и</strong>ма јунака. Зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>во је да се у врло<br />
сложен<strong>и</strong>м нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м поступц<strong>и</strong>ма, у склопу реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке пр<strong>и</strong>поведне матр<strong>и</strong>це,<br />
код Коч<strong>и</strong>ћа обл<strong>и</strong>кује снажан б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јско-легендарн<strong>и</strong> с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> слој пр<strong>и</strong>поветке,<br />
док се у засн<strong>и</strong>вању л<strong>и</strong>ка гатачког кнеза Андр<strong>и</strong>ћ в<strong>и</strong>ше ослања на матр<strong>и</strong>цу епске<br />
песме <strong>и</strong> поет<strong>и</strong>ку <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јског предања. Усмена анегдота о кнезу Богдану<br />
З<strong>и</strong>моњ<strong>и</strong>ћу кој<strong>и</strong> је у мећав<strong>и</strong> од смрт<strong>и</strong> спасао дете, <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ча о Рељ<strong>и</strong> Кнежев<strong>и</strong>ћу,<br />
кој<strong>и</strong> као б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> Јов страда са свој<strong>и</strong>м с<strong>и</strong>новцем у мећав<strong>и</strong>, сведоч<strong>и</strong> о легенд<strong>и</strong><br />
као <strong>и</strong>сход<strong>и</strong>шту чудесн<strong>и</strong>х преплета сна <strong>и</strong> јаве, реалност<strong>и</strong> <strong>и</strong> чуда, <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је <strong>и</strong><br />
ф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>је у пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>м светов<strong>и</strong>ма Коч<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Јеленка ПАНДУРЕВИЋ (Бања Лука)<br />
Докторска д<strong>и</strong>сертац<strong>и</strong>ја Иве Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> српска усмена трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја<br />
Андр<strong>и</strong>ћев однос према усменопоетској трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> могуће је проп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ват<strong>и</strong><br />
уз<strong>и</strong>мајућ<strong>и</strong> у обз<strong>и</strong>р разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те сегменте његовог дјела. Премда роман<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јетке пружају, у том см<strong>и</strong>слу, об<strong>и</strong>ље матер<strong>и</strong>јала <strong>и</strong> могућност<strong>и</strong> за<br />
успостављање разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х релац<strong>и</strong>ја, предмет овог рада је контроверзна докторска<br />
д<strong>и</strong>сертац<strong>и</strong>ја о развоју духовног ж<strong>и</strong>вота у Босн<strong>и</strong> под турском влашћу. Полем<strong>и</strong>чка<br />
<strong>и</strong>деолог<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја д<strong>и</strong>скус<strong>и</strong>је о Андр<strong>и</strong>ћу као тенденц<strong>и</strong>озном<br />
„језу<strong>и</strong>тском― <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>чару, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> ген<strong>и</strong>јалном в<strong>и</strong>з<strong>и</strong>онару, б<strong>и</strong>ће сведена на најмању<br />
могућу мјеру. Истраж<strong>и</strong>вачка пажња усмјерена је на уочавање херменеут<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х<br />
поступака кој<strong>и</strong>ма се, у контексту Андр<strong>и</strong>ћевог л<strong>и</strong>чног „Weltanschaung―-а повезују<br />
„поз<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вне― <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јске ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>це <strong>и</strong> народн<strong>и</strong> дож<strong>и</strong>вљај <strong>и</strong>сте те (фактографске)<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је, <strong>и</strong>сказан у форм<strong>и</strong> јуначке еп<strong>и</strong>ке <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јског предања. Прел<strong>и</strong>вш<strong>и</strong> се у<br />
„есеј<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> трактат с тезом―, Андр<strong>и</strong>ћева д<strong>и</strong>сертац<strong>и</strong>ја свједоч<strong>и</strong> о снажном отпору<br />
поз<strong>и</strong>т<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чком тумачењу <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је, пр<strong>и</strong> чему „рачунање― са усменом трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јом<br />
н<strong>и</strong>је тек објект<strong>и</strong>вна немоћ <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>чара да стекне ув<strong>и</strong>д у све релевантне <strong>и</strong>зворе, н<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
субјект<strong>и</strong>вна неза<strong>и</strong>нтересованост <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вача да обухват<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>скаже ц<strong>и</strong>јелу <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ну,<br />
него пр<strong>и</strong>је свега увјерење да је тек <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ја која „лебд<strong>и</strong>―, ослобођена терета<br />
ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>ца, она „права <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ја човјечанства―. Сугест<strong>и</strong>вност којом увод<strong>и</strong> ч<strong>и</strong>таоца у<br />
власт<strong>и</strong>т<strong>и</strong> херменеут<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> круг сач<strong>и</strong>њен од арх<strong>и</strong>вске грађе <strong>и</strong> народн<strong>и</strong>х послов<strong>и</strong>ца,<br />
<strong>и</strong>зрека, ст<strong>и</strong>хова <strong>и</strong> предања представља снажан подст<strong>и</strong>цај не само за по<strong>и</strong>мање<br />
средњевјековне Босне, него <strong>и</strong> за сасв<strong>и</strong>м нова, <strong>и</strong> другач<strong>и</strong>ја, тумачења усменопоетске<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је.
Сунч<strong>и</strong>ца ДЕНИЋ (Врање)<br />
Воља <strong>и</strong> отпор као ч<strong>и</strong>н надж<strong>и</strong>вљавања у Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>поветкама <strong>и</strong> српск<strong>и</strong>м<br />
народн<strong>и</strong>м песмама<br />
Дело Ива Андр<strong>и</strong>ћа, често постављено на легендарн<strong>и</strong>м сл<strong>и</strong>кама <strong>и</strong> догађај<strong>и</strong>ма,<br />
<strong>и</strong>зграђује легенде <strong>и</strong> својеврсну савременост у м<strong>и</strong>рном току <strong>и</strong>звесн<strong>и</strong>х архет<strong>и</strong>пова. Та<br />
устаљена структура, као <strong>и</strong> устаљеност у прож<strong>и</strong>мању прошлог, готово заборављеног<br />
– трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јског м<strong>и</strong>љеа, „служ<strong>и</strong>― ономе што ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> данашње <strong>и</strong> стално отворено<br />
п<strong>и</strong>тање, п<strong>и</strong>тање ж<strong>и</strong>вота <strong>и</strong> смрт<strong>и</strong>, вечност<strong>и</strong> <strong>и</strong> пролазност<strong>и</strong>... С<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја<br />
унутрашње борбе <strong>и</strong> <strong>и</strong>нст<strong>и</strong>нкт<strong>и</strong>вног отпора <strong>и</strong>ма см<strong>и</strong>сао пуног ж<strong>и</strong>вота. То је показала<br />
сл<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>гре јањета Аске, пр<strong>и</strong>ча мудрог фра-Петра, грађење моста као<br />
супротстављање од нестајања <strong>и</strong> беж<strong>и</strong>вотност<strong>и</strong> вез<strong>и</strong>ра Јусуфа, као <strong>и</strong> усамљен<strong>и</strong>чка<br />
борба епског трагача за правдом <strong>и</strong> <strong>и</strong>сконска одбрана од зла. Изнад свега, в<strong>и</strong>дан је<br />
тзв. епск<strong>и</strong> простор, од Босне до Косова, као препознатљ<strong>и</strong>ва трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јска <strong>и</strong> реална<br />
сл<strong>и</strong>ка уметн<strong>и</strong>чког света п<strong>и</strong>сца Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> нац<strong>и</strong>оналног фолклора.<br />
Јасм<strong>и</strong>на ЈОКИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Источњачко позор<strong>и</strong>ште сенк<strong>и</strong> <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћева Проклета авл<strong>и</strong>ја<br />
У уводном делу рада укратко ће се разматрат<strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ја настанка <strong>и</strong> процеса<br />
преношења ор<strong>и</strong>јенталног Театра сенк<strong>и</strong> (Карађоз) на тло Балкана, кој<strong>и</strong> се устаљује<br />
у балканск<strong>и</strong>м земљама (Босн<strong>и</strong>, јужној Срб<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, Македон<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>) након османл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х<br />
освајања у XVI веку, а процват дож<strong>и</strong>вљава у пер<strong>и</strong>оду од XVI до XIX века. Ово<br />
позор<strong>и</strong>ште постаје популарно на св<strong>и</strong>м освојен<strong>и</strong>м простор<strong>и</strong>ма, ал<strong>и</strong> је претрпело<br />
<strong>и</strong>звесне трансформац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> тако, у процесу постепене акултурац<strong>и</strong>је, постало део<br />
заједн<strong>и</strong>чког добра балканск<strong>и</strong>х народа. Управо су основн<strong>и</strong> елемент<strong>и</strong> поет<strong>и</strong>ке овако<br />
трансформ<strong>и</strong>сане драмске форме <strong>и</strong>мал<strong>и</strong> значајан удео у поступку градње л<strong>и</strong>терарне<br />
в<strong>и</strong>з<strong>и</strong>је света у Андр<strong>и</strong>ћевој Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>. То се може закључ<strong>и</strong>т<strong>и</strong> већ на основу<br />
узгредн<strong>и</strong>х напомена, које Андр<strong>и</strong>ћ оставља у фуснот<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ком тумачења<br />
Лат<strong>и</strong>фаг<strong>и</strong>ног над<strong>и</strong>мка Карађоз, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> пак на основу нек<strong>и</strong>х његов<strong>и</strong>х констатац<strong>и</strong>ја у<br />
самом тексту, у кој<strong>и</strong>ма се алуд<strong>и</strong>ра на везу романескног света са позорн<strong>и</strong>цом <strong>и</strong><br />
глумом, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно у самом <strong>и</strong>збору остал<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>кова <strong>и</strong> нач<strong>и</strong>ну њ<strong>и</strong>хове<br />
карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је. Главн<strong>и</strong> део рада б<strong>и</strong>ће стога посвећен <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вању (на упоредном<br />
матер<strong>и</strong>јалу) основн<strong>и</strong>х постулата драмске техн<strong>и</strong>ке ор<strong>и</strong>јенталног позор<strong>и</strong>шта Карађоз<br />
<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>ну на кој<strong>и</strong> <strong>и</strong>х је Андр<strong>и</strong>ћ стваралачк<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>мен<strong>и</strong>о у свом делу, на шта се<br />
углавном указује <strong>и</strong> у актуелн<strong>и</strong>м позор<strong>и</strong>шн<strong>и</strong>м драмат<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јама Проклете авл<strong>и</strong>је,<br />
које ће се такође разматрат<strong>и</strong> у ц<strong>и</strong>љу расветљавања поменут<strong>и</strong>х веза.<br />
Тамара ГРУЈИЋ (К<strong>и</strong>к<strong>и</strong>нда)<br />
Форма усменог каз<strong>и</strong>вања у Андр<strong>и</strong>ћевој Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>
Тема рада јесте сагледавање Андр<strong>и</strong>ћеве форме каз<strong>и</strong>вања у Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
која је заснована на елемент<strong>и</strong>ма усмене књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>. У Андр<strong>и</strong>ћевом каз<strong>и</strong>вању<br />
уочава се ел<strong>и</strong>пт<strong>и</strong>чност <strong>и</strong>зраза, народна фразеолог<strong>и</strong>ја, колокв<strong>и</strong>јалност <strong>и</strong><br />
д<strong>и</strong>јалект<strong>и</strong>зм<strong>и</strong>, употреба кратк<strong>и</strong>х говорн<strong>и</strong>х форм<strong>и</strong>, које су карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чне за<br />
усмену комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>ју (<strong>и</strong>зреке, уоб<strong>и</strong>чајен<strong>и</strong> говорн<strong>и</strong> <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>). Чест поступак јесте <strong>и</strong><br />
парафраз<strong>и</strong>рање појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х сегмената, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> само алуз<strong>и</strong>ја на одређен<strong>и</strong> сегмент усмене<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>. Андр<strong>и</strong>ћ најчешће кор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong> послов<strong>и</strong>цу, што нароч<strong>и</strong>то допр<strong>и</strong>ност<strong>и</strong><br />
ун<strong>и</strong>верзалност<strong>и</strong> дела , јер послов<strong>и</strong>це садрже општа запажања о ж<strong>и</strong>воту <strong>и</strong> важе за<br />
човека у б<strong>и</strong>ло ком времену <strong>и</strong> могу да се пр<strong>и</strong>мене у б<strong>и</strong>ло ком друштвеном поретку.<br />
На тај нач<strong>и</strong>н Андр<strong>и</strong>ћ ствара свевремену пр<strong>и</strong>чу о човеку <strong>и</strong> см<strong>и</strong>слу његовог<br />
постојања.<br />
Форма усменог каз<strong>и</strong>вања послуж<strong>и</strong>ла је Андр<strong>и</strong>ћу за обл<strong>и</strong>ковање заплета <strong>и</strong><br />
простора у роману, као <strong>и</strong> за карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ју л<strong>и</strong>кова. У раду је показано кол<strong>и</strong>ко се<br />
усмено стваралаштво рефлектује у Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, са јасн<strong>и</strong>м указ<strong>и</strong>вањем на<br />
преуз<strong>и</strong>мање готов<strong>и</strong>х образаца, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> на њ<strong>и</strong>хово настајање под ут<strong>и</strong>цајем усмене<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>.<br />
Снежана С. БАШЧАРЕВИЋ (Лепосав<strong>и</strong>ћ)<br />
Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја<br />
Разматрајућ<strong>и</strong> однос према трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> као једном н<strong>и</strong>воу духовне <strong>и</strong> културне<br />
археолог<strong>и</strong>је у окв<strong>и</strong>ру ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong>х <strong>и</strong>стородн<strong>и</strong>х стремљења у уметност<strong>и</strong> двадесетог века,<br />
уочено је да трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја нашла место у сенз<strong>и</strong>б<strong>и</strong>л<strong>и</strong>тету наше епохе. Са тог<br />
станов<strong>и</strong>шта постављен је окв<strong>и</strong>р за Андр<strong>и</strong>ћево кор<strong>и</strong>шћење трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је. У његовом<br />
делу долаз<strong>и</strong> до споја трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јског <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јског; <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јско допуњује трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јско<br />
да б<strong>и</strong> му се такође „супротстављало―. Пр<strong>и</strong>врженост трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> ман<strong>и</strong>фестује се у<br />
Андр<strong>и</strong>ћевом делу <strong>и</strong> чест<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>хватањем тона усмене књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, дел<strong>и</strong>м<strong>и</strong>чном<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јом с пр<strong>и</strong>чаоцем, настојањем да се „пр<strong>и</strong>ча пр<strong>и</strong>чана пр<strong>и</strong>ча―.<br />
Андр<strong>и</strong>ћева опредељеност за народна предања, за легенду, опредељеност која <strong>и</strong>ма<br />
обл<strong>и</strong>к рац<strong>и</strong>оналног уважавања овог наслеђа као својеврсне еп<strong>и</strong>стем<strong>и</strong>олошке<br />
метафоре, као <strong>и</strong> његова ч<strong>и</strong>сто пр<strong>и</strong>поведачка оп<strong>и</strong>јеност легендом пр<strong>и</strong>сутн<strong>и</strong> су <strong>и</strong> у<br />
његовом <strong>и</strong>нтелектуалном глед<strong>и</strong>шту <strong>и</strong> у дубок<strong>и</strong>м садржај<strong>и</strong>ма његове <strong>и</strong>маг<strong>и</strong>нац<strong>и</strong>је.<br />
Познато је да трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја вод<strong>и</strong> дубљ<strong>и</strong>м сазнањ<strong>и</strong>ма о човеку. Мног<strong>и</strong> <strong>и</strong>сказ<strong>и</strong> у<br />
Андр<strong>и</strong>ћевом делу потврђују значај <strong>и</strong> вредност трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је. Рад <strong>и</strong>де трагом ове <strong>и</strong>деје.<br />
М<strong>и</strong>ло ЛОМПАР (Београд)<br />
Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћ у Књ<strong>и</strong>жевном лекс<strong>и</strong>кону М<strong>и</strong>л<strong>и</strong>воја Солара<br />
У схватањ<strong>и</strong>ма књ<strong>и</strong>жевног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>саца српске<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> уочљ<strong>и</strong>ва је тенденц<strong>и</strong>ја да се под в<strong>и</strong>дом в<strong>и</strong>шеслојност<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета<br />
успоставља неадекватна представа о в<strong>и</strong>шезначност<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета. Тако се п<strong>и</strong>тање<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета појављује као регулат<strong>и</strong>вно п<strong>и</strong>тање једне књ<strong>и</strong>жевне пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ке, а не као<br />
начелно п<strong>и</strong>тање саме књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>. Добар пр<strong>и</strong>мер за такву тендец<strong>и</strong>ју је Књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong><br />
лекс<strong>и</strong>кон М<strong>и</strong>л<strong>и</strong>воја Солара (2007). У раду се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра каква су одређења додељена
књ<strong>и</strong>жевном делу <strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тету Иве Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Меше Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћа, како са<br />
станов<strong>и</strong>шта сам<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>саца, тако <strong>и</strong> са станов<strong>и</strong>шта дуготрајн<strong>и</strong>х књ<strong>и</strong>жевно<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х<br />
<strong>и</strong> пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х процеса.<br />
Герхард РЕСЕЛ / Светлана РЕСЕЛ (Тр<strong>и</strong>р-Хајделберг)<br />
Простор<strong>и</strong> самоће у дел<strong>и</strong>ма Иве Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Меше Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћа<br />
Феномен<strong>и</strong> самоће, страха <strong>и</strong> т<strong>и</strong>ш<strong>и</strong>не су поред остал<strong>и</strong>х централн<strong>и</strong> мот<strong>и</strong>в<strong>и</strong> у<br />
дел<strong>и</strong>ма Меше Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Иве Андр<strong>и</strong>ћа. Нас <strong>и</strong>нтересују пре свега простор<strong>и</strong><br />
самоће ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> сл<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> <strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ке њ<strong>и</strong>хове генезе у роман<strong>и</strong>ма Дерв<strong>и</strong>ш <strong>и</strong> смрт <strong>и</strong><br />
Госпођ<strong>и</strong>ца, уз осврт на остала релевантна дела.<br />
Самоћа (<strong>и</strong>зражена <strong>и</strong> лексем<strong>и</strong>ма сам, самоћа, празн<strong>и</strong>на, т<strong>и</strong>ш<strong>и</strong>на, пустош,<br />
с<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ло <strong>и</strong> сл.) је, уз страх, један од централн<strong>и</strong>х мот<strong>и</strong>ва у оба романа. Она је пр<strong>и</strong>сутна<br />
код протагон<strong>и</strong>ста (Нуруд<strong>и</strong>н <strong>и</strong> Госпођ<strong>и</strong>ца) <strong>и</strong> провлач<strong>и</strong> се као лајтмот<strong>и</strong>в кроз романе<br />
на разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м просторн<strong>и</strong>м равн<strong>и</strong>ма, б<strong>и</strong>ло конкретн<strong>и</strong>м, соц<strong>и</strong>јалн<strong>и</strong>м, духовн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
трансценденталн<strong>и</strong>м.<br />
Ун<strong>и</strong>латерално претер<strong>и</strong>вање тј. страст, с једне стране, <strong>и</strong>спољена у мржњ<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
жељ<strong>и</strong> за осветом (Нуруд<strong>и</strong>н), а с друге у претераној штедњ<strong>и</strong> (Госпођ<strong>и</strong>ца), њ<strong>и</strong>хово<br />
форс<strong>и</strong>рање те неспособност комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је на св<strong>и</strong>м просторн<strong>и</strong>м равн<strong>и</strong>ма (тек<strong>и</strong>ја,<br />
тврђава, пр<strong>и</strong>јатељ<strong>и</strong>, власт vs. кућа, (пород<strong>и</strong>ца), друштво) одводе протагон<strong>и</strong>сте све<br />
дубље у амб<strong>и</strong>с <strong>и</strong> затварају <strong>и</strong>х у неосвој<strong>и</strong>ву тврђаву самоће.<br />
Ретроспект<strong>и</strong>вно посматрање, дож<strong>и</strong>вљавање, пр<strong>и</strong>чање о самоћ<strong>и</strong> <strong>и</strong> апсурду<br />
ж<strong>и</strong>вљења кој<strong>и</strong> <strong>и</strong>з ње про<strong>и</strong>злаз<strong>и</strong>, реал<strong>и</strong>зује се у роман<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>з разн<strong>и</strong>х перспект<strong>и</strong>ва<br />
(протагон<strong>и</strong>ста, наратора, окол<strong>и</strong>не).<br />
Ову проблемат<strong>и</strong>ку ћемо покушат<strong>и</strong> детаљн<strong>и</strong>је да обрад<strong>и</strong>мо.<br />
Ол<strong>и</strong>вера РАДУЛОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Пр<strong>и</strong>ча <strong>и</strong> коментар у роман<strong>и</strong>ма Проклета авл<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> Дерв<strong>и</strong>ш <strong>и</strong> смрт<br />
Научн<strong>и</strong> рад под наз<strong>и</strong>вом „Пр<strong>и</strong>ча <strong>и</strong> коментар у роман<strong>и</strong>ма Проклета авл<strong>и</strong>ја <strong>и</strong><br />
Дерв<strong>и</strong>ш <strong>и</strong> смрт бав<strong>и</strong>ће се поет<strong>и</strong>ком <strong>и</strong> семант<strong>и</strong>ком компар<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>х дела.<br />
Истраж<strong>и</strong>вање ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> усмерено на <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вање генезе модерног романа <strong>и</strong><br />
елаборац<strong>и</strong>ју тезе да су упоређен<strong>и</strong> текстов<strong>и</strong> грађен<strong>и</strong> на трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>м жанров<strong>и</strong>ма:<br />
легенда, предање, парабола <strong>и</strong> поучна пр<strong>и</strong>ча кој<strong>и</strong> се откр<strong>и</strong>вају у равн<strong>и</strong><br />
м<strong>и</strong>кроструктуре текстова. Коментар пр<strong>и</strong>че у обл<strong>и</strong>ку д<strong>и</strong>јалога <strong>и</strong>л<strong>и</strong> полем<strong>и</strong>ке служ<strong>и</strong><br />
пре<strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вању културне, рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јске <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевне трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је <strong>и</strong> разарању<br />
д<strong>и</strong>дакт<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х обл<strong>и</strong>ка – у знаку <strong>и</strong>деје да свако <strong>и</strong>ма права на своју пр<strong>и</strong>чу<br />
<strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јску <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ну – а контексту проблемат<strong>и</strong>ке суж<strong>и</strong>вота људ<strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х<br />
верск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета. М<strong>и</strong>сао о јед<strong>и</strong>нству <strong>и</strong>сламске <strong>и</strong> хр<strong>и</strong>шћанске трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је <strong>и</strong>сказана<br />
је кроз архет<strong>и</strong>п страдања <strong>и</strong> сукоба међу браћом – преко хебрејско-<strong>и</strong>сламск<strong>и</strong>х<br />
легенд<strong>и</strong> о Авраму<br />
( Ибрах<strong>и</strong>му) <strong>и</strong> његов<strong>и</strong>м с<strong>и</strong>нов<strong>и</strong>ма Исаку <strong>и</strong> Исма<strong>и</strong>лу <strong>и</strong> јеванђелске легенде о<br />
<strong>и</strong>здај<strong>и</strong> <strong>и</strong> страдању Исуса Хр<strong>и</strong>ста, која је <strong>и</strong>нтерпрет<strong>и</strong>рана у Курану преуз<strong>и</strong>мањем <strong>и</strong>з<br />
јеврејск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>звора, а у роман<strong>и</strong>ма Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћа сагледана кроз <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јску
пр<strong>и</strong>зму. Архет<strong>и</strong>п сукоба међу браћом (преко параболе о блудном с<strong>и</strong>ну) <strong>и</strong><br />
т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>ја страдања Исуса Хр<strong>и</strong>ста, парад<strong>и</strong>гма је егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>је јунака полутана<br />
Ћам<strong>и</strong>ла <strong>и</strong> побуњен<strong>и</strong>ка Ахмеда Нуруд<strong>и</strong>на, <strong>и</strong>з ч<strong>и</strong>јег протеста се рађа хр<strong>и</strong>шћанск<strong>и</strong><br />
брат Исхак (б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> Исак), што вод<strong>и</strong> удвајању л<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> <strong>и</strong> кр<strong>и</strong>з<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета.<br />
Наглас<strong>и</strong>ће се ж<strong>и</strong>в д<strong>и</strong>јалог <strong>и</strong> полем<strong>и</strong>ка са културном <strong>и</strong> рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јском трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јом коју<br />
препознајемо у поступц<strong>и</strong>ма деконструкц<strong>и</strong>је, рем<strong>и</strong>т<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је, десакрал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong><br />
парод<strong>и</strong>је арх<strong>и</strong>текста.<br />
Натал<strong>и</strong>ја БИЛИК (К<strong>и</strong>јев)<br />
Т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>ја семант<strong>и</strong>ке кључног знака-с<strong>и</strong>мбола у роман<strong>и</strong>ма И. Андр<strong>и</strong>ћа На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong><br />
ћупр<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> П. Загребељног Чудо у контексту м<strong>и</strong>толог<strong>и</strong>је, трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је, културе<br />
Према усвојеној трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> међу пет најбољ<strong>и</strong>х романа у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> српске<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> сврстава се једна од најглавн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х књ<strong>и</strong>га <strong>и</strong>стакнутог српског п<strong>и</strong>сца<br />
Нобеловца Иве Андр<strong>и</strong>ћа На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ћупр<strong>и</strong>ја. Вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> потенц<strong>и</strong>јал текста<br />
незаоб<strong>и</strong>лазно <strong>и</strong>заз<strong>и</strong>ва <strong>и</strong>нтересовање <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вача <strong>и</strong> ч<strong>и</strong>талаца. Једну од његов<strong>и</strong>х<br />
најзначајн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х особ<strong>и</strong>на ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> концептуално заокружење семант<strong>и</strong>ке кључног знакас<strong>и</strong>мбола.<br />
Међут<strong>и</strong>м, обраћање ун<strong>и</strong>верзалној с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> у таквој конотац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong><br />
заједн<strong>и</strong>чку особ<strong>и</strong>ну ч<strong>и</strong>таве словенске прозе друге полов<strong>и</strong>не ХХ века. Ист<strong>и</strong> се<br />
поступак у поет<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> оч<strong>и</strong>гледно <strong>и</strong>спољава такође у роману Чудо једног од највећ<strong>и</strong>х<br />
представн<strong>и</strong>ка украј<strong>и</strong>нске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> тог доба Павла Загребељног. У реферату је<br />
представљена анал<strong>и</strong>за т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>је ове појаве на н<strong>и</strong>воу аналогн<strong>и</strong>х кључн<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>ковас<strong>и</strong>мбола<br />
наведен<strong>и</strong>х романа у значењском контексту м<strong>и</strong>толошког д<strong>и</strong>скурса: у њему<br />
се разоткр<strong>и</strong>вају н<strong>и</strong>јансе садржаја које у перспект<strong>и</strong>в<strong>и</strong> народне трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је уокв<strong>и</strong>рују<br />
језгро нац<strong>и</strong>оналне културне башт<strong>и</strong>не, а која је константн<strong>и</strong> објекат уметн<strong>и</strong>чке<br />
спознаје, стваралаштва <strong>и</strong> њ<strong>и</strong>ховог тумачења. Овај аспекат дозвољава да се<br />
прец<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра см<strong>и</strong>сао <strong>и</strong> спектар значењског реконстру<strong>и</strong>сања кључн<strong>и</strong>х с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х<br />
л<strong>и</strong>кова, а захваљујућ<strong>и</strong> томе <strong>и</strong> семант<strong>и</strong>чке сл<strong>и</strong>ке ч<strong>и</strong>тав<strong>и</strong>х дела.<br />
Зор<strong>и</strong>ца НЕСТОРОВИЋ (Београд)<br />
Проблем <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong> мот<strong>и</strong>в луд<strong>и</strong>ла у Ан<strong>и</strong>к<strong>и</strong>н<strong>и</strong>м времен<strong>и</strong>ма Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
У раду се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рају нач<strong>и</strong>н<strong>и</strong> разв<strong>и</strong>јања мот<strong>и</strong>ва луд<strong>и</strong>ла у Ан<strong>и</strong>к<strong>и</strong>н<strong>и</strong>м<br />
времен<strong>и</strong>ма Иве Андр<strong>и</strong>ћа са посебн<strong>и</strong>м освртом на место овог мот<strong>и</strong>ва у<br />
карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> јунака. У том домену од пресудне важност<strong>и</strong> су елемент<strong>и</strong> на кој<strong>и</strong>ма<br />
се конст<strong>и</strong>ту<strong>и</strong>ше <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет појед<strong>и</strong>нца <strong>и</strong> групе којој пр<strong>и</strong>пада. На основу досадашње<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је тумечења једног од нај<strong>и</strong>нтр<strong>и</strong>гантн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х дела нашег нобеловца, аутор ће<br />
покушат<strong>и</strong> да дā свој допр<strong>и</strong>нос у домену <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања феномена луд<strong>и</strong>ла, нач<strong>и</strong>на<br />
његовог појављ<strong>и</strong>вања у нарат<strong>и</strong>вној структур<strong>и</strong> као <strong>и</strong> т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> заснованој на<br />
савремен<strong>и</strong>м теор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вањ<strong>и</strong>ма ове теме у светској л<strong>и</strong>тератур<strong>и</strong>.<br />
Ненад НИКОЛИЋ (Београд)<br />
Иво Андр<strong>и</strong>ћ о Вуку Караџ<strong>и</strong>ћу
У реферату се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра на кој<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н је Иво Андр<strong>и</strong>ћ у некол<strong>и</strong>ко есеја<br />
представ<strong>и</strong>о Вука Караџ<strong>и</strong>ћа као п<strong>и</strong>сца, реформатора јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong> културног делатн<strong>и</strong>ка.<br />
Посебна пажња посвећује се поређењу Андр<strong>и</strong>ћевог односа према Вуку Караџ<strong>и</strong>ћу са<br />
оценама Слободана Јованов<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Меше Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћа, како б<strong>и</strong> се прец<strong>и</strong>зно одред<strong>и</strong>ло<br />
место које у разумевању улоге Вука Караџ<strong>и</strong>ћа у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> српске културе зауз<strong>и</strong>мају<br />
есеј<strong>и</strong> Ива Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Александар ПЕТРОВИЋ (Крагујевац)<br />
Иво Андр<strong>и</strong>ћ у Ћупр<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> Конопац: култура <strong>и</strong> пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета у делу Иве<br />
Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Б. Вонгара<br />
Рад указује на прож<strong>и</strong>мања књ<strong>и</strong>жевног <strong>и</strong> антрополошког рада српско -<br />
абор<strong>и</strong>џ<strong>и</strong>нског п<strong>и</strong>сца Б. Вонгара (Сретена Бож<strong>и</strong>ћа) са делом Иве Андр<strong>и</strong>ћа. Вонгар<br />
духовно <strong>и</strong>зраста на ч<strong>и</strong>тању Андр<strong>и</strong>ћа, што <strong>и</strong>зр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>то <strong>и</strong> пом<strong>и</strong>ње у свом<br />
аутоб<strong>и</strong>ографском делу Д<strong>и</strong>нгово легло, јер је На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ћупр<strong>и</strong>ја друга књ<strong>и</strong>га коју је<br />
уопште проч<strong>и</strong>тао. То је његов заветн<strong>и</strong> сп<strong>и</strong>с јер од тренутка упознавања с њ<strong>и</strong>м<br />
стварање сл<strong>и</strong>чне књ<strong>и</strong>ге сматра свој<strong>и</strong>м главн<strong>и</strong>м сп<strong>и</strong>сатељск<strong>и</strong>м ц<strong>и</strong>љем. После<br />
четрдесет год<strong>и</strong>на рада он је ту намеру оствар<strong>и</strong>о у роману Рак<strong>и</strong> (Конопац) кој<strong>и</strong><br />
поставља духовн<strong>и</strong> мост <strong>и</strong>змеђу културе староседелаца Аустрал<strong>и</strong>је <strong>и</strong> српског<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јског обрасца. Рак<strong>и</strong>, ч<strong>и</strong>ја радња се одв<strong>и</strong>ја у Аустрал<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong> на Балкану, <strong>и</strong>зв<strong>и</strong>ре<br />
<strong>и</strong>з препознавања да је антрополошко теж<strong>и</strong>ште Андр<strong>и</strong>ћевог рада усмерено ка<br />
<strong>и</strong>зградњ<strong>и</strong> моста <strong>и</strong>змеђу култура <strong>и</strong> трагању за корен<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> подељеног<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета. На том трагу, транспонујућ<strong>и</strong> Ћупр<strong>и</strong>ју у Конопац, Вонгар сагледава<br />
сукоб бр<strong>и</strong>танске колон<strong>и</strong>јалне <strong>и</strong> трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналне абор<strong>и</strong>џ<strong>и</strong>нске културе о чему је од<br />
шездесет<strong>и</strong>х год<strong>и</strong>на прошлог века до данас нап<strong>и</strong>сао преко двадесетак књ<strong>и</strong>га које су<br />
преведене на све вел<strong>и</strong>ке јез<strong>и</strong>ке.<br />
М<strong>и</strong>на ЂУРИЋ (Београд)<br />
Гномон <strong>и</strong> uncanny, Џојс <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћ<br />
У компарат<strong>и</strong>вном ч<strong>и</strong>тању пр<strong>и</strong>поведака Џејмса Џојса <strong>и</strong> Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
уочавају се феномен<strong>и</strong> гномон <strong>и</strong> uncanny, кој<strong>и</strong> се доводе у међусобну везу, као важан<br />
знак модерн<strong>и</strong>тета у обе културе двадесетог века. Како <strong>и</strong> један <strong>и</strong> друг<strong>и</strong> појам <strong>и</strong>ма<br />
в<strong>и</strong>ше могућ<strong>и</strong>х тумачења, овом пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ком се кроз нарат<strong>и</strong>ве Дабл<strong>и</strong>наца <strong>и</strong> одабран<strong>и</strong>х<br />
Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>поведака, гномон представља у значењу у којем се јавља код<br />
Еукл<strong>и</strong>да, као знак одсуства, док се uncanny посматра у обл<strong>и</strong>ку у којем је назначен<br />
код Фројда, као нешто чудно, далеко, д<strong>и</strong>вље, пот<strong>и</strong>снуто, што у гран<strong>и</strong>чној с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
неочек<strong>и</strong>вано <strong>и</strong>зрања. Истражује се како је могуће сенку гномона у структур<strong>и</strong>, тем<strong>и</strong>,<br />
мот<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ма, тачк<strong>и</strong> глед<strong>и</strong>шта, ст<strong>и</strong>лу пр<strong>и</strong>поведања двају аутора прозрет<strong>и</strong> нав<strong>и</strong>рањем<br />
онога што је uncanny у свету л<strong>и</strong>кова <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>че. Пр<strong>и</strong> томе се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чна<br />
ретор<strong>и</strong>ка т<strong>и</strong>ш<strong>и</strong>не карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чна за Џојса <strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Влад<strong>и</strong>м<strong>и</strong>р ОСОЛНИК (Љубљана)
Иво Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Словенц<strong>и</strong><br />
Л<strong>и</strong>чност <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> рад Ива Андр<strong>и</strong>ћа у Словен<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> су добро познат<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
цењен<strong>и</strong>. На словеначк<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к преведена су многа његова дела, а о њ<strong>и</strong>ма постој<strong>и</strong><br />
об<strong>и</strong>мна књ<strong>и</strong>жевно<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јска л<strong>и</strong>тература. Његова поез<strong>и</strong>ја, проза <strong>и</strong> есеј<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ка<br />
дож<strong>и</strong>веле су неподељено повољан пр<strong>и</strong>јем код словеначк<strong>и</strong>х ч<strong>и</strong>талаца <strong>и</strong> стручне<br />
кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ке. О л<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> аутора дела 'На др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> чупр<strong>и</strong>ја', кој<strong>и</strong> се после распада СФР<br />
Југослав<strong>и</strong>је поново нашао у фокусу хрватске, босанске <strong>и</strong> српске књ<strong>и</strong>жевне кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ке,<br />
сведоче његов<strong>и</strong> познат<strong>и</strong> моралн<strong>и</strong> ставов<strong>и</strong>, <strong>и</strong>зражен<strong>и</strong> за време тамновања у<br />
аустроугарск<strong>и</strong>м затвор<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> за време Другог светског рата (1941-1945), када н<strong>и</strong>је<br />
објав<strong>и</strong>о н<strong>и</strong> слова, односно његова п<strong>и</strong>сма м<strong>и</strong>н<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>ма културе кв<strong>и</strong>сл<strong>и</strong>ншк<strong>и</strong>х влада<br />
Срб<strong>и</strong>је <strong>и</strong> Хрватске М<strong>и</strong>лана Нед<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Анте Павел<strong>и</strong>ћа, у кој<strong>и</strong>ма се захваљује на част<strong>и</strong><br />
да његове песме буду укључене односно публ<strong>и</strong>коване у њ<strong>и</strong>хов<strong>и</strong>м<br />
д<strong>и</strong>скр<strong>и</strong>м<strong>и</strong>наторн<strong>и</strong>м рас<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м публ<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јама, <strong>и</strong> одб<strong>и</strong>ја понудјен<strong>и</strong> хонорар. Уз<br />
то познат<strong>и</strong> су <strong>и</strong> оп<strong>и</strong>с<strong>и</strong> Словен<strong>и</strong>је <strong>и</strong> Словенаца, које је Иво Андр<strong>и</strong>ћ остав<strong>и</strong>о: то су<br />
топле опсервац<strong>и</strong>је, какве не налаз<strong>и</strong>мо н<strong>и</strong> у текстов<strong>и</strong>ма словеначк<strong>и</strong>х, н<strong>и</strong> у<br />
текстов<strong>и</strong>ма стран<strong>и</strong>х аутора.<br />
Дар<strong>и</strong>нка ДОНЧЕВА (Пловд<strong>и</strong>в)<br />
О рецепц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћевог дела у Бугарској<br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> прегледана рецепц<strong>и</strong>ја Андр<strong>и</strong>ћевог дела на бугарском јез<strong>и</strong>ку.<br />
Спец<strong>и</strong>јална пажња ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> посвећена раду Светлозара Игова на превођењу, <strong>и</strong>збору<br />
<strong>и</strong> <strong>и</strong>здању п<strong>и</strong>шчев<strong>и</strong>х дела. Будућ<strong>и</strong> да Игов в<strong>и</strong>ше од тр<strong>и</strong> децен<strong>и</strong>је планск<strong>и</strong> рад<strong>и</strong> на<br />
популар<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х дела у Бугарској, захваљујућ<strong>и</strong> њему рецепц<strong>и</strong>ја<br />
Андр<strong>и</strong>ћа у Бугарској <strong>и</strong>ма с<strong>и</strong>стематск<strong>и</strong> <strong>и</strong> обухватан карактер.<br />
Горан КОРУНОВИЋ (Београд)<br />
„Мера женског б<strong>и</strong>ћа“: обл<strong>и</strong>ковања <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета женск<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>кова у<br />
пр<strong>и</strong>поветкама Иве Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Ем<strong>и</strong>л<strong>и</strong>јана Станева<br />
Оглед ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> посвећен компарат<strong>и</strong>вном <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вању, тј. анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong><br />
саодноса пр<strong>и</strong>поведачк<strong>и</strong>х средстава <strong>и</strong> темат<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета женск<strong>и</strong>х л<strong>и</strong>кова у<br />
пробран<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>поветкама Иве Андр<strong>и</strong>ћа (Жена на камену, Злостављање, Јелена,<br />
жена које нема), <strong>и</strong> Ем<strong>и</strong>л<strong>и</strong>јана Станева (Крадљ<strong>и</strong>вац брескв<strong>и</strong>, Прошлост),<br />
објављен<strong>и</strong>м током <strong>и</strong> после Другог светског рата. Н<strong>и</strong>је реч, дакле, само о<br />
препознавању поступака карактер<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је, већ <strong>и</strong> о арт<strong>и</strong>кул<strong>и</strong>сању условљеност<strong>и</strong><br />
поступака обл<strong>и</strong>ковања <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тетâ женск<strong>и</strong>х ф<strong>и</strong>гура од пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>х стратег<strong>и</strong>ја<br />
разумеван<strong>и</strong>х у ш<strong>и</strong>рем см<strong>и</strong>слу (нарат<strong>и</strong>вне перспект<strong>и</strong>ве, д<strong>и</strong>скурс коментара, в<strong>и</strong>дов<strong>и</strong><br />
фокал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је, све то уз <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>рање сл<strong>и</strong>ке света <strong>и</strong> <strong>и</strong>деолошк<strong>и</strong>х назора „<strong>и</strong>за―<br />
наведен<strong>и</strong>х средстава). Најпре б<strong>и</strong> се <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вала зав<strong>и</strong>сност конф<strong>и</strong>гурац<strong>и</strong>је<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета од сећања <strong>и</strong> ауторефлекс<strong>и</strong>је, да б<strong>и</strong> се у наставку пажња посвет<strong>и</strong>ла
(само)обл<strong>и</strong>ковању сопства у контексту тема ерот<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> нас<strong>и</strong>ља, у окв<strong>и</strong>ру<br />
разумевања родн<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>тања, схватања пород<strong>и</strong>чне заједн<strong>и</strong>це, те саме људске<br />
пр<strong>и</strong>роде, б<strong>и</strong>ло <strong>и</strong>з поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је л<strong>и</strong>ка, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> пак самог пр<strong>и</strong>поведача. У својеврсном<br />
екскурсу, у фокусу б<strong>и</strong> на крају б<strong>и</strong>ла Андр<strong>и</strong>ћева пр<strong>и</strong>поветка Јелена, жена које нема.<br />
Мар<strong>и</strong>ја ЦИНДОРИ-ШИНКОВИЋ (Београд)<br />
Рецепц<strong>и</strong>ја дела Иве Андр<strong>и</strong>ћа у мађарској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>; грађа за б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ју<br />
превода дела Иве Андр<strong>и</strong>ћа на мађарск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к<br />
Рад ће се однос<strong>и</strong>т<strong>и</strong> на <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вање прв<strong>и</strong>х превода дела Иве Андр<strong>и</strong>ћа у<br />
мађарској пер<strong>и</strong>од<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>, на место његове поез<strong>и</strong>је у антолог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> савремене српске<br />
л<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ке Корнела Сентелек<strong>и</strong>ја објављене под насловом Bazsalikom (Бос<strong>и</strong>љак, 1928) <strong>и</strong><br />
на рецепц<strong>и</strong>ју у међуратном <strong>и</strong> поратном пер<strong>и</strong>оду, до Нобелове награде.<br />
Друг<strong>и</strong> део рада однос<strong>и</strong>ће се на рецепц<strong>и</strong>ју Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х дела после Нобелове<br />
награде све до краја ХХ века, са посебн<strong>и</strong>м освртом на тематск<strong>и</strong> број часоп<strong>и</strong>са Ex<br />
Symposion (2007/61-62).<br />
Уз рад аутор ће пр<strong>и</strong>лож<strong>и</strong>т<strong>и</strong> <strong>и</strong> грађу за б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ју превода дела Иве<br />
Андр<strong>и</strong>ћа на мађарск<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к.<br />
Рада СТАНАРЕВИЋ (Београд)<br />
Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Стр<strong>и</strong>ндберг <strong>и</strong>л<strong>и</strong> каз<strong>и</strong>вање у првом л<strong>и</strong>цу<br />
У раду представљамо Андр<strong>и</strong>ћеве пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јетке Јелена, жена које нема,<br />
Прозор, Књ<strong>и</strong>га, Панорама, Ц<strong>и</strong>ркус <strong>и</strong> упоређујемо <strong>и</strong>х са Стр<strong>и</strong>ндбергов<strong>и</strong>м дјел<strong>и</strong>ма<br />
Инферно, Легенде <strong>и</strong> Сам. Ос<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једања у првом л<strong>и</strong>цу ов<strong>и</strong>м дјел<strong>и</strong>ма<br />
заједн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> су <strong>и</strong> бројн<strong>и</strong> мот<strong>и</strong>в<strong>и</strong>, попут страха, љубав<strong>и</strong>, жене (у <strong>и</strong>деалном <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
демонском обл<strong>и</strong>чју), сна, самоће. Ал<strong>и</strong> прав<strong>и</strong> ц<strong>и</strong>љ нашег <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања је да<br />
осв<strong>и</strong>јетл<strong>и</strong>мо сам стваралачк<strong>и</strong> поступак двој<strong>и</strong>це п<strong>и</strong>саца, кој<strong>и</strong> је заправо тема<br />
наведен<strong>и</strong>х аутоб<strong>и</strong>ографск<strong>и</strong>х дјела <strong>и</strong> у једном <strong>и</strong> у другом случају.<br />
Татјана САМАРЏИЈА ГРЕК (Београд)<br />
Мот<strong>и</strong>в бел<strong>и</strong>не у Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Иве Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> у Моб<strong>и</strong> Д<strong>и</strong>ку Хермана Мелв<strong>и</strong>ла<br />
Ове 2011. год<strong>и</strong>не навршава се <strong>и</strong> 160 год<strong>и</strong>на од првог <strong>и</strong>здања Моб<strong>и</strong> Д<strong>и</strong>ка<br />
Хермана Мелв<strong>и</strong>ла, кој<strong>и</strong> се сврстава међу тзв. „вел<strong>и</strong>ке амер<strong>и</strong>чке романе―. Нашу је<br />
пажњу пр<strong>и</strong>вукло наглашено место мот<strong>и</strong>ва бел<strong>и</strong>не у овом роману, управо као <strong>и</strong> у<br />
Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Иве Анр<strong>и</strong>ћа.<br />
Андр<strong>и</strong>ћева Проклета авл<strong>и</strong>ја поч<strong>и</strong>ње <strong>и</strong> завршава свепр<strong>и</strong>сутном бел<strong>и</strong>ном<br />
снега. Снег, пропрћен <strong>и</strong>л<strong>и</strong> целац, снег кој<strong>и</strong> се оштро сукобљава са блатњавом<br />
земљом која сач<strong>и</strong>њава („јер с<strong>и</strong> прах <strong>и</strong> у прах ћеш се врат<strong>и</strong>т<strong>и</strong>―) <strong>и</strong> растаче мртве људе<br />
<strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хову прошлост.<br />
С друге стране, „орган<strong>и</strong>зован<strong>и</strong> неред― Мелв<strong>и</strong>ловог романа укључује, поред<br />
н<strong>и</strong>за поглавља о к<strong>и</strong>тов<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> к<strong>и</strong>толову уопште, <strong>и</strong> поглавље о „бел<strong>и</strong>н<strong>и</strong> к<strong>и</strong>та―, тј.
Моб<strong>и</strong> Д<strong>и</strong>ка, тог немог, ал<strong>и</strong> с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>ком главног „јунака― романа, ч<strong>и</strong>ја је бел<strong>и</strong>на<br />
преважн<strong>и</strong> кључ за разумевање с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чког значења не само к<strong>и</strong>та Моб<strong>и</strong> Д<strong>и</strong>ка, већ,<br />
још много в<strong>и</strong>ше, за разумевање Ахавовог луд<strong>и</strong>ла, крајњег објекта његове мржње <strong>и</strong><br />
за разумевање „Пекводовог― с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чког путовања <strong>и</strong> крајњег усуда. Бел<strong>и</strong>на се у<br />
Моб<strong>и</strong> Д<strong>и</strong>ку среће, као лајтмот<strong>и</strong>в, у вел<strong>и</strong>ком н<strong>и</strong>зу друг<strong>и</strong>х еп<strong>и</strong>зода у роману.<br />
Наше поређење <strong>и</strong>ма за ц<strong>и</strong>љ да укаже на вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> број сл<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> у значењу<br />
беле боје у оба ова дела, као <strong>и</strong> на неке прелазне с<strong>и</strong>мболе кој<strong>и</strong> <strong>и</strong>х могу повезат<strong>и</strong> –<br />
море, снег, смрт, <strong>и</strong>тд., како <strong>и</strong>х представља Томас Ман у Чаробном брегу.<br />
Сава ДАМЈАНОВ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Ч<strong>и</strong>тање српске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong>змеђу трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналног <strong>и</strong> модерног<br />
У раду се <strong>и</strong>стражује Андр<strong>и</strong>ћева есеј<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ка у перспект<strong>и</strong>в<strong>и</strong> његове рецепц<strong>и</strong>је<br />
српске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>. Ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>ца да је он неке од свој<strong>и</strong>х најзначајн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х есеја<br />
посвет<strong>и</strong>о управо српск<strong>и</strong>м п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong>ма, односно проблем<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> феномен<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong> су<br />
б<strong>и</strong>л<strong>и</strong> релевантн<strong>и</strong> за српску књ<strong>и</strong>жевност, указује да је његов однос према<br />
културном контексту коме је <strong>и</strong> сам пр<strong>и</strong>падао важан за разумевање његове поет<strong>и</strong>ке.<br />
Иако се на прв<strong>и</strong> поглед ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> да је Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong>мао в<strong>и</strong>ше наклоност<strong>и</strong> према ономе што<br />
је већ ушло у оф<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јелн<strong>и</strong> канон српске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, неспорно је да је показ<strong>и</strong>вао<br />
редак дар за уочавање <strong>и</strong>новац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х <strong>и</strong> неконвенц<strong>и</strong>оналн<strong>и</strong>х момената што је на себ<strong>и</strong><br />
својствен нач<strong>и</strong>н <strong>и</strong>сказ<strong>и</strong>вао „андр<strong>и</strong>ћевск<strong>и</strong>м― <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>м д<strong>и</strong>скурсом. Управо зато<br />
б<strong>и</strong> се се сушт<strong>и</strong>нска тема овога рада могла деф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>сат<strong>и</strong> као Андр<strong>и</strong>ћево ч<strong>и</strong>тање<br />
српске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>: <strong>и</strong>змеђу трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>оналног <strong>и</strong> модерног.<br />
Немања РАДУЛОВИЋ (Београд)<br />
Смрт од жабе/корњаче (једна рег<strong>и</strong>онална подврста АТУ 934)<br />
У клас<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>јама пр<strong>и</strong>поведног т<strong>и</strong>па „Предодређене смрт<strong>и</strong>― (АТУ 934)<br />
какве дају Арне-Томсон, Утер <strong>и</strong>л<strong>и</strong> Бредн<strong>и</strong>х н<strong>и</strong>је посебно <strong>и</strong>стакнута врста смрт<strong>и</strong><br />
која човека ст<strong>и</strong>же од жабе <strong>и</strong>л<strong>и</strong> корњаче. Пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong> су карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чн<strong>и</strong> за простор<br />
јужне Срб<strong>и</strong>је, Македон<strong>и</strong>је, Бугарске те се може сматрат<strong>и</strong> да је реч о рег<strong>и</strong>онално<br />
одређеном подт<strong>и</strong>пу. Мада зап<strong>и</strong>с<strong>и</strong> <strong>и</strong>мају нек<strong>и</strong>х композ<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>он<strong>и</strong>х особеност<strong>и</strong>,<br />
структурално <strong>и</strong>пак одговарају основном обрасцу т<strong>и</strong>па. Са станов<strong>и</strong>шта <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јске<br />
поет<strong>и</strong>ке, <strong>и</strong> у ов<strong>и</strong>м текстов<strong>и</strong>ма се препознају остац<strong>и</strong> архајск<strong>и</strong>х м<strong>и</strong>тск<strong>и</strong>х представа<br />
везан<strong>и</strong>х за божанства судб<strong>и</strong>не.<br />
См<strong>и</strong>љана ЂОРЂЕВИЋ (Београд)<br />
Од нарац<strong>и</strong>је до рефлекс<strong>и</strong>је – пр<strong>и</strong>рода <strong>и</strong> функц<strong>и</strong>ја ауторск<strong>и</strong>х коментара у нов<strong>и</strong>јем<br />
слоју хрон<strong>и</strong>чарске еп<strong>и</strong>ке<br />
Теор<strong>и</strong>је епа за овај в<strong>и</strong>д <strong>и</strong>зражавања (<strong>и</strong>л<strong>и</strong> обл<strong>и</strong>ковања стварност<strong>и</strong>) посебно<br />
везују категор<strong>и</strong>ју нарат<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> <strong>и</strong> објект<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> (<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чућ<strong>и</strong> је об<strong>и</strong>чно као пандан<br />
л<strong>и</strong>рском). Категор<strong>и</strong>ју ,,објект<strong>и</strong>вност<strong>и</strong>‘‘ свакако треба узет<strong>и</strong> сасв<strong>и</strong>м условно,
будућ<strong>и</strong> да се обл<strong>и</strong>кована сл<strong>и</strong>ка увек пружа <strong>и</strong>з перспект<strong>и</strong>ве аутора. Када је о<br />
усменој еп<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> реч, може се говор<strong>и</strong>т<strong>и</strong> о ,,<strong>и</strong>луз<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> објект<strong>и</strong>вност<strong>и</strong>‘‘ која се, како је<br />
пр<strong>и</strong>мет<strong>и</strong>о Бахт<strong>и</strong>н, пост<strong>и</strong>же д<strong>и</strong>станц<strong>и</strong>рањем догађаја у домен далеке прошлост<strong>и</strong><br />
колект<strong>и</strong>ва, неуп<strong>и</strong>тне у акс<strong>и</strong>олошком см<strong>и</strong>слу, самој себ<strong>и</strong> довољне, јасне, затворене,<br />
од садашњост<strong>и</strong> омеђене успостављеном ,,епском д<strong>и</strong>станцом‘‘. Са друге стране,<br />
<strong>и</strong>луз<strong>и</strong>ја објект<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> пост<strong>и</strong>же се релат<strong>и</strong>вно стаб<strong>и</strong>лном нараторском поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јом<br />
која, готово по прав<strong>и</strong>лу, <strong>и</strong>скључује ангажоване ауторске коментаре, процене<br />
поступака л<strong>и</strong>кова, односно д<strong>и</strong>ректно тумачење см<strong>и</strong>сла догађаја. Овакав <strong>и</strong>зостанак<br />
коментара <strong>и</strong>з <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалне перспект<strong>и</strong>ве предуслов је за постојање трећег момента<br />
на којем се <strong>и</strong>луз<strong>и</strong>ја објект<strong>и</strong>вног темељ<strong>и</strong> – момента пр<strong>и</strong>марне усмереност<strong>и</strong> на<br />
јунаке <strong>и</strong> њ<strong>и</strong>хово делање. Хр<strong>и</strong>шћанској еп<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> (укључујућ<strong>и</strong> <strong>и</strong> хрон<strong>и</strong>чарск<strong>и</strong> т<strong>и</strong>п<br />
епског певања), у клас<strong>и</strong>чном в<strong>и</strong>ду, готово су непознате ш<strong>и</strong>роке експоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је <strong>и</strong><br />
коментар<strong>и</strong> кој<strong>и</strong> б<strong>и</strong> долаз<strong>и</strong>л<strong>и</strong> од самог певача. Клас<strong>и</strong>чном епском <strong>и</strong>зразу<br />
својствен<strong>и</strong>је је пр<strong>и</strong>каз<strong>и</strong>вање догађаја, но њ<strong>и</strong>хово оп<strong>и</strong>с<strong>и</strong>вање <strong>и</strong> коментар<strong>и</strong>сање,<br />
мада (сведен<strong>и</strong>) коментар н<strong>и</strong>је <strong>и</strong>скључен <strong>и</strong>з епске структуре.<br />
Нов<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> слој епског хрон<strong>и</strong>чарског певања показује, међут<strong>и</strong>м, склоност<br />
разв<strong>и</strong>јању ш<strong>и</strong>рок<strong>и</strong>х ауторск<strong>и</strong>х коментара, чак <strong>и</strong> <strong>и</strong>звесн<strong>и</strong> степен њ<strong>и</strong>хове<br />
х<strong>и</strong>пертроф<strong>и</strong>је. У раду се разматрају многоструке функц<strong>и</strong>је овакв<strong>и</strong>х коментара:<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јско-пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чка контекстуал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја, сегмент<strong>и</strong>рање текста, <strong>и</strong>зношење<br />
акс<strong>и</strong>олошк<strong>и</strong>х судова...). Посматра се њ<strong>и</strong>хова улога у процесу ,,растварања‖<br />
клас<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х епск<strong>и</strong>х формула <strong>и</strong> анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рају послед<strong>и</strong>це њ<strong>и</strong>хове х<strong>и</strong>пертроф<strong>и</strong>је.<br />
Саша КНЕЖЕВИЋ (Сарајево)<br />
Што се оно Травн<strong>и</strong>к замагл<strong>и</strong>о?<br />
Ут<strong>и</strong>цај усменог стваралаштва на књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> опус Ива Андр<strong>и</strong>ћа б<strong>и</strong>о је <strong>и</strong> до<br />
сада предмет многобројн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> разнородн<strong>и</strong>х студ<strong>и</strong>ја. У овом раду покушаћемо да<br />
покажемо како је један мот<strong>и</strong>в <strong>и</strong>з антолог<strong>и</strong>јске народне л<strong>и</strong>рске љубавне пјесме Иво<br />
Андр<strong>и</strong>ћ транспоновао у осебујном пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једачком поступку у свој<strong>и</strong>м<br />
пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јеткама фокус<strong>и</strong>рајућ<strong>и</strong> се на Ан<strong>и</strong>к<strong>и</strong>на времена. Надреална моћ дјевојачког<br />
погледа кој<strong>и</strong> запал<strong>и</strong> град <strong>и</strong> његове становн<strong>и</strong>ке послуж<strong>и</strong>ла је Андр<strong>и</strong>ћу као лајтмот<strong>и</strong>в<br />
у пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јеткама у кој<strong>и</strong>ма се кроз супротстављање женског <strong>и</strong> мушког пр<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>па<br />
потврђује да у људском друштву постоје вјечне константе на које мјене, које<br />
доносе вр<strong>и</strong>јеме <strong>и</strong> друштвене околност<strong>и</strong>, не могу ут<strong>и</strong>цат<strong>и</strong>.<br />
Александра ПОПИН (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Елемент<strong>и</strong> соларног култа <strong>и</strong> веровања у женске демоне у тр<strong>и</strong>пт<strong>и</strong>ху Јелена, жена<br />
које нема<br />
Основно полаз<strong>и</strong>ште рада б<strong>и</strong>ће уочавање <strong>и</strong> анал<strong>и</strong>за мот<strong>и</strong>ва везан<strong>и</strong>х за<br />
соларн<strong>и</strong> култ у тр<strong>и</strong>пт<strong>и</strong>ху Јелена, жене које нема. У наведеном тексту могуће је<br />
уоч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>, <strong>и</strong>змеђу осталог, везу ж<strong>и</strong>вотног ц<strong>и</strong>клуса човека (пр<strong>и</strong>поведача) са сунчев<strong>и</strong>м<br />
ц<strong>и</strong>клус<strong>и</strong>ма, како на н<strong>и</strong>воу дана, тако <strong>и</strong> у вез<strong>и</strong> са променом год<strong>и</strong>шњ<strong>и</strong>х доба.<br />
Пр<strong>и</strong>поведач на некол<strong>и</strong>ко места <strong>и</strong> сам експл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>че ове везе. Даље,
посматраће се атр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја главне јунак<strong>и</strong>ње, која се може посматрат<strong>и</strong> као<br />
персон<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>ковано Сунце у обл<strong>и</strong>чју, рекл<strong>и</strong> б<strong>и</strong>смо, женског демона. У складу са т<strong>и</strong>м<br />
довод<strong>и</strong> се <strong>и</strong> само <strong>и</strong>ме јунак<strong>и</strong>ње у везу са соларн<strong>и</strong>м култом. Оно што нас навод<strong>и</strong> да<br />
Јелену доведемо у д<strong>и</strong>ректну везу са женск<strong>и</strong>м демон<strong>и</strong>ма јесте, поред одређен<strong>и</strong>х<br />
атр<strong>и</strong>бута, <strong>и</strong> то што је њено појављ<strong>и</strong>вање, односно одсуство, могуће посматрат<strong>и</strong><br />
кроз релац<strong>и</strong>је са веровањ<strong>и</strong>ма у забрану говора, тачн<strong>и</strong>је у појед<strong>и</strong>не радње које прате<br />
комун<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>ју на релац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> овај – онај свет. Свак<strong>и</strong> елемент анал<strong>и</strong>зе б<strong>и</strong>ће<br />
поткрепљен грађом везаном за словенску/српску м<strong>и</strong>толог<strong>и</strong>ју као <strong>и</strong> дел<strong>и</strong>ма српске<br />
усмене књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>.<br />
Буба Д. СТОЈАНОВИЋ (Врање)<br />
Народна мудрост у делу Аска <strong>и</strong> вук Ива Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Народна књ<strong>и</strong>жевност је <strong>и</strong>мала значајан ут<strong>и</strong>цај на многе вел<strong>и</strong>кане књ<strong>и</strong>жевне<br />
уметност<strong>и</strong>. Тај дух стар<strong>и</strong>не, дух прошлост<strong>и</strong> је н<strong>и</strong>т која спаја овде <strong>и</strong> тамо, бл<strong>и</strong>зу <strong>и</strong><br />
далеко, сада <strong>и</strong> јуче, данас <strong>и</strong> сутра. Нобеловац Иво Андр<strong>и</strong>ћ је, попут народног<br />
пр<strong>и</strong>поведача, своја дела проткао ж<strong>и</strong>вотном ф<strong>и</strong>лозоф<strong>и</strong>јом веков<strong>и</strong>ма уназад<br />
провераваном, јаком вољом, чврстом вером <strong>и</strong> надом у боље сутра. У сваком делу<br />
Ива Андр<strong>и</strong>ћа могу се препознат<strong>и</strong> елемент<strong>и</strong> народне бајке, басне, легенде, м<strong>и</strong>та,<br />
предања, <strong>и</strong>зреке.... Кол<strong>и</strong>к<strong>и</strong> значај пр<strong>и</strong>даје народној мудрост<strong>и</strong>, њеној ф<strong>и</strong>лозофској<br />
поруц<strong>и</strong>, опт<strong>и</strong>м<strong>и</strong>зму показао је небројено пута.<br />
У <strong>и</strong>гр<strong>и</strong> мале овч<strong>и</strong>це Аске, <strong>и</strong>з пр<strong>и</strong>поветке Аска <strong>и</strong> вук, кроз алегор<strong>и</strong>ју<br />
карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чну за народну басну с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>зован је сталн<strong>и</strong> нагон човека да се<br />
одупре смрт<strong>и</strong>, нестајању, пролазност<strong>и</strong>; ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> да се снађе у на<strong>и</strong>зглед без<strong>и</strong>злазној<br />
с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, бор<strong>и</strong> са злом, надајућ<strong>и</strong> се да ће добро побед<strong>и</strong>т<strong>и</strong>, верујућ<strong>и</strong> у чуда, не<br />
предајућ<strong>и</strong> се, како је у народн<strong>и</strong>м бајкама.<br />
Бојана СТОЈАНОВИЋ ПАНТОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> <strong>и</strong> егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>јалн<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>ча о градов<strong>и</strong>ма<br />
П<strong>и</strong>тање нарат<strong>и</strong>вног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета <strong>и</strong> модуса у Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>поветкама о<br />
градов<strong>и</strong>ма још једном упућују на проблемат<strong>и</strong>ку генер<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> (Шеферов терм<strong>и</strong>н),<br />
односно препл<strong>и</strong>тања <strong>и</strong> деконструкц<strong>и</strong>је путоп<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>х форм<strong>и</strong> у ужем<br />
см<strong>и</strong>слу. С друге стране, у пр<strong>и</strong>поветкама које је Иво Андр<strong>и</strong>ћ објављ<strong>и</strong>вао у пер<strong>и</strong>оду<br />
свог ж<strong>и</strong>вота, од 1920., а неке <strong>и</strong> постхумно (последња 1994. год<strong>и</strong>не), запажа се напет<br />
однос појед<strong>и</strong>нца према феномену пол<strong>и</strong>са <strong>и</strong> урбан<strong>и</strong>тета, а <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јско <strong>и</strong> културно<br />
наслеђе се појављује као позад<strong>и</strong>на одређене нарат<strong>и</strong>вне д<strong>и</strong>нам<strong>и</strong>ке. Ст<strong>и</strong>лск<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
структурно <strong>и</strong>зведене на разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те нач<strong>и</strong>не, ове пр<strong>и</strong>че сведоче о томе у којој мер<strong>и</strong> је<br />
п<strong>и</strong>шчева, условно реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чка парад<strong>и</strong>гма пр<strong>и</strong>поведања, б<strong>и</strong>ла отворена за <strong>и</strong>зазове<br />
модерн<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х, па <strong>и</strong> авангардн<strong>и</strong>х струјања. Проблем људске <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалност<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
особ<strong>и</strong>те егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>је која <strong>и</strong>зрања <strong>и</strong>з његове повезаност<strong>и</strong> са градов<strong>и</strong>ма у<br />
разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> временск<strong>и</strong>м контекст<strong>и</strong>ма, представља<br />
несвак<strong>и</strong>дашњ<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>мер мајсторства нашег нобеловца.
Ина ХРИСТОВА (Соф<strong>и</strong>ја)<br />
Град у роман<strong>и</strong>ма Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Рад се бав<strong>и</strong> стратег<strong>и</strong>јама кре<strong>и</strong>рања града у роман<strong>и</strong>ма Андр<strong>и</strong>ћа. Предмет<br />
<strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања су: посебна с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>ка града; л<strong>и</strong>терарна презентац<strong>и</strong>ја градск<strong>и</strong>х<br />
реал<strong>и</strong>ја; однос <strong>и</strong>змеђу в<strong>и</strong>з<strong>и</strong>је града <strong>и</strong> сл<strong>и</strong>ке Босне <strong>и</strong> Балкана; град у контексту<br />
опоз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>је Исток-Запад. Утврђује се важна улога града као ознака спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чног<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јског, друштвеног <strong>и</strong> културолошког контекста <strong>и</strong> као део културног<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета.<br />
Т<strong>и</strong>хом<strong>и</strong>р БРАЈОВИЋ (Београд)<br />
Андр<strong>и</strong>ћев Гоја у светлу компарат<strong>и</strong>вног ч<strong>и</strong>тања<br />
Особен положај Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х есеј<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко-нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х остварења посвећен<strong>и</strong>х<br />
вел<strong>и</strong>ком шпанском сл<strong>и</strong>кару Франс<strong>и</strong>ску Гој<strong>и</strong> (Гоја, 1929; Разговор са Гојом, 1934)<br />
унутар српске књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong>змеђу два светска рата у овом раду разматра се у<br />
двоструком, рег<strong>и</strong>оналном <strong>и</strong> европском компарат<strong>и</strong>вном контексту. Најпре се, на<strong>и</strong>ме,<br />
Андр<strong>и</strong>ћево <strong>и</strong>нтересовање за Гоју поред<strong>и</strong> с практ<strong>и</strong>чно с<strong>и</strong>нхроно публ<strong>и</strong>кован<strong>и</strong>м<br />
Крлеж<strong>и</strong>н<strong>и</strong>м есејем (Франс<strong>и</strong>ско Хосе Гоја <strong>и</strong> Лус<strong>и</strong>јентес, 1926), а онда <strong>и</strong> с узорном<br />
модерн<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чком новелом Томаса Мана Тон<strong>и</strong>о Крегер (1903). Разумевајућ<strong>и</strong><br />
Андр<strong>и</strong>ћево п<strong>и</strong>сање о Гој<strong>и</strong> као <strong>и</strong>нтер-жанровск<strong>и</strong>, у <strong>и</strong>звесном см<strong>и</strong>слу <strong>и</strong> мулт<strong>и</strong><br />
жанровск<strong>и</strong> <strong>и</strong>нтон<strong>и</strong>рано, аутор пр<strong>и</strong> томе у сред<strong>и</strong>ште пажње ставља ем<strong>и</strong>нентно<br />
модерн<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чку (ауто)темат<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ју антагон<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког односа уметн<strong>и</strong>к – друштво,<br />
односно схватање уметност<strong>и</strong> које про<strong>и</strong>з<strong>и</strong>лаз<strong>и</strong> <strong>и</strong>з њега. Очек<strong>и</strong>вано препознавање<br />
експл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно-поет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х топоса модерн<strong>и</strong>зма у овако <strong>и</strong>зведеном поступку двоструке<br />
компарац<strong>и</strong>је <strong>и</strong>ма, међут<strong>и</strong>м, <strong>и</strong> комплементарну страну која се т<strong>и</strong>че реконструкц<strong>и</strong>је<br />
елемената оног сложен<strong>и</strong>јег <strong>и</strong> захтевн<strong>и</strong>јег, <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно-поет<strong>и</strong>чког хор<strong>и</strong>зонта п<strong>и</strong>сања<br />
као својеврсне парад<strong>и</strong>гме пр<strong>и</strong>поведачке уметност<strong>и</strong> Иве Андр<strong>и</strong>ћа уопште.<br />
Бран<strong>и</strong>м<strong>и</strong>р ЧОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Д<strong>и</strong>хотом<strong>и</strong>ја „своје“ – „туђе“ у нарат<strong>и</strong>вној структур<strong>и</strong> Травн<strong>и</strong>чке хрон<strong>и</strong>ке<br />
Као значајне компоненте у Андр<strong>и</strong>ћевом пр<strong>и</strong>поведању могу се <strong>и</strong>здвој<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong> locus-а, као обележја <strong>и</strong>деалног затвореног простора за пр<strong>и</strong>чу <strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>поведање: хан, тамн<strong>и</strong>ца, кућа (на осам<strong>и</strong>), „Софа у Лутв<strong>и</strong>ној кахв<strong>и</strong>“.<br />
Романескн<strong>и</strong> свет „Травн<strong>и</strong>чке хрон<strong>и</strong>ке―, будућ<strong>и</strong> затворен у строге временске<br />
окв<strong>и</strong>ре <strong>и</strong>змеђу „Пролога― <strong>и</strong> „Еп<strong>и</strong>лога―: <strong>и</strong>змеђу два „разговора бегова на Соф<strong>и</strong><br />
Лутв<strong>и</strong>не кахве―, попр<strong>и</strong>ма још једну значајну особеност: структу<strong>и</strong>ран је према<br />
једном од најчешћ<strong>и</strong>х семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х модела - „своје― – „туђе― <strong>и</strong> представља<br />
конструкт<strong>и</strong>вну дом<strong>и</strong>нанту у композ<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong> разл<strong>и</strong>вен је по ч<strong>и</strong>тавој нарат<strong>и</strong>вној<br />
структур<strong>и</strong>.
Овом д<strong>и</strong>хотом<strong>и</strong>јом, на<strong>и</strong>ме, започ<strong>и</strong>ње (последњег петка октобра 1806. г.) <strong>и</strong><br />
завршава се (последњег петка маја 1814. г.) разговор бегова, са беседом најстар<strong>и</strong>јег<br />
угледног Хам<strong>и</strong>д-бега Тескереџ<strong>и</strong>ћа, када овај у „Прологу―, у првом разговору<br />
расправља о крају „свог― утемељеног веков<strong>и</strong>ма нач<strong>и</strong>на ж<strong>и</strong>вота у вез<strong>и</strong>рском граду <strong>и</strong><br />
успостављању новог „туђег― конзулског времена; да б<strong>и</strong> се у „Еп<strong>и</strong>логу―, у<br />
незавршеној бесед<strong>и</strong> сада већ онемоћал<strong>и</strong> Хам<strong>и</strong>д-бега, наговест<strong>и</strong>о повратак<br />
пр<strong>и</strong>времено прек<strong>и</strong>нутог „свог― нач<strong>и</strong>на ж<strong>и</strong>вота.<br />
Овом д<strong>и</strong>хотом<strong>и</strong>јом се одређује <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>рода <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>звора: с једне стране<br />
„туђ<strong>и</strong>х― (са преп<strong>и</strong>ском <strong>и</strong> мемоар<strong>и</strong>ма Пјера Дав<strong>и</strong>да, француског конзула у Босн<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
преп<strong>и</strong>ском Паула фон М<strong>и</strong>тесера <strong>и</strong> Јакоба фон Паул<strong>и</strong>ћа, аустр<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х конзула у<br />
Босн<strong>и</strong> <strong>и</strong> нек<strong>и</strong>х друг<strong>и</strong>х), а, са друге, <strong>и</strong>ако мање важн<strong>и</strong>х, „свој<strong>и</strong>х― <strong>и</strong>звора (Летоп<strong>и</strong>са<br />
фрањевачк<strong>и</strong>ог манаст<strong>и</strong>ра у Крушеву <strong>и</strong> нек<strong>и</strong>х друг<strong>и</strong>х).<br />
Најпосле, д<strong>и</strong>хотом<strong>и</strong>ја „своје― – „туђе― одређује <strong>и</strong> модел нарац<strong>и</strong>је, са<br />
другач<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>м „л<strong>и</strong>ком аутора―:„туђег― <strong>и</strong> „свог―,б<strong>и</strong>тно разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х поступака у<br />
<strong>и</strong>зношењу епског догађаја.<br />
Љ<strong>и</strong>љана БЈЕЛИЦА (Р<strong>и</strong>м)<br />
П<strong>и</strong>тање структуре романа И. Андр<strong>и</strong>ћа Омерпаша Латас<br />
У раду ће се покушат<strong>и</strong> одред<strong>и</strong>т<strong>и</strong> композ<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јско-структуралн<strong>и</strong> поступак<br />
обл<strong>и</strong>ковања недовршеног последњег Андр<strong>и</strong>ћевог романа, полазећ<strong>и</strong> од већ познат<strong>и</strong>х<br />
књ<strong>и</strong>жевно-кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х радова у нашој <strong>и</strong> страној л<strong>и</strong>тератур<strong>и</strong>.<br />
Предраг ПЕТРОВИЋ (Београд)<br />
Андр<strong>и</strong>ћев Омерпаша Латас као роман о уметн<strong>и</strong>ку<br />
Андр<strong>и</strong>ћев недовршен<strong>и</strong>, постхумно објављен<strong>и</strong> роман Омерпаша Латас<br />
садрж<strong>и</strong> неке од тематск<strong>и</strong>х <strong>и</strong> поет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х момената карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х за жанр романа<br />
о уметн<strong>и</strong>ку. Л<strong>и</strong>к сл<strong>и</strong>кара Вјекослава Караса у стваралачкој в<strong>и</strong>зур<strong>и</strong> ауторског<br />
пр<strong>и</strong>поведача отвара п<strong>и</strong>тања о односу уметност<strong>и</strong> <strong>и</strong> стварност<strong>и</strong>, пс<strong>и</strong>холошкој<br />
мот<strong>и</strong>вац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> креат<strong>и</strong>вног ч<strong>и</strong>на <strong>и</strong> друштвеној поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> уметн<strong>и</strong>ка. За разумевање овога<br />
Андр<strong>и</strong>ћевог позног романа б<strong>и</strong>тан је контекст како ауторовог прозног опуса у коме<br />
уметн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> (град<strong>и</strong>тељ<strong>и</strong>, пр<strong>и</strong>поведач<strong>и</strong>) <strong>и</strong>мају повлашћено место тако <strong>и</strong> жанровска<br />
трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја романа о уметн<strong>и</strong>ку у европској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>.<br />
Часлав НИКОЛИЋ (Крагујевац)<br />
Истор<strong>и</strong>ја, култура, говор: сведочанство трауме у роману Травн<strong>и</strong>чка хрон<strong>и</strong>ка Иве<br />
Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Премда се у досадашњ<strong>и</strong>м радов<strong>и</strong>ма учестало <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>че <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јска заснованост<br />
пр<strong>и</strong>поведног света романа Травн<strong>и</strong>чка хрон<strong>и</strong>ка Иве Андр<strong>и</strong>ћа, неопходно је ф<strong>и</strong>гуре<br />
као што су култура <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ја сагледат<strong>и</strong> <strong>и</strong> према томе како се от<strong>и</strong>скују у<br />
<strong>и</strong>нтратекстуалн<strong>и</strong>м, <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>нтелектуалн<strong>и</strong>м <strong>и</strong> уметн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м поз<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јама
Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х јунака, односно према томе какав се см<strong>и</strong>сао <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је, културе,<br />
пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ке, друштвеност<strong>и</strong>, времена <strong>и</strong> хуман<strong>и</strong>тета успоставља у хор<strong>и</strong>зонту за<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ју, Другог, драму <strong>и</strong> см<strong>и</strong>сао осетљ<strong>и</strong>вог субјекта. Феномен (ауто)поез<strong>и</strong>са<br />
француског конзула Жана Дав<strong>и</strong>ла тумач<strong>и</strong>мо као поет<strong>и</strong>чку, <strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тетску,<br />
<strong>и</strong>нстанцу која унутар самог текста дела про<strong>и</strong>звод<strong>и</strong> не тек улогу појед<strong>и</strong>нца у<br />
актуелном амб<strong>и</strong>јенту <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је <strong>и</strong> културе, већ обележава веома сенз<strong>и</strong>б<strong>и</strong>лну<br />
перспект<strong>и</strong>ву (пре)осм<strong>и</strong>шљавања (<strong>и</strong>нтер)културн<strong>и</strong>х могућност<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јског<br />
дејства у Европ<strong>и</strong> модерног доба. По сред<strong>и</strong> је, дакле, перспект<strong>и</strong>ва која унутар поља<br />
плуралн<strong>и</strong>х културн<strong>и</strong>х гласова <strong>и</strong> драмат<strong>и</strong>чне <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је не репрезентује тек један<br />
културн<strong>и</strong> образац <strong>и</strong>л<strong>и</strong> контекст, већ над<strong>и</strong>лаз<strong>и</strong> саму репрезентац<strong>и</strong>ју пром<strong>и</strong>шљајућ<strong>и</strong><br />
културолошке <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јске аспекте <strong>и</strong>спуњења модерн<strong>и</strong>тета <strong>и</strong><br />
статус/могућност/достатност хуманог својства у том <strong>и</strong>спуњењу.<br />
М<strong>и</strong>рјана Д. СТЕФАНОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
„Уб<strong>и</strong>лачк<strong>и</strong> <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тет<strong>и</strong>“ у краткој проз<strong>и</strong> Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Терм<strong>и</strong>ном Ам<strong>и</strong>на Малуфа <strong>и</strong>сказује се претпоставка која зрач<strong>и</strong> <strong>и</strong>з кратке<br />
прозе Иве Андр<strong>и</strong>ћа, пре свега, у пр<strong>и</strong>повец<strong>и</strong> П<strong>и</strong>смо <strong>и</strong>з 1920 <strong>и</strong> њен<strong>и</strong>м трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м<br />
ланцем до сувремен<strong>и</strong>х прозн<strong>и</strong>х остварења на јужнословенском простору. Основн<strong>и</strong><br />
методолошк<strong>и</strong> поступак, међут<strong>и</strong>м, кој<strong>и</strong> се у раду кор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong> јесте онај кој<strong>и</strong><br />
постколон<strong>и</strong>јална теор<strong>и</strong>ја у својој основ<strong>и</strong> <strong>и</strong> у свој<strong>и</strong>м дер<strong>и</strong>ват<strong>и</strong>ма пр<strong>и</strong>мењује, како б<strong>и</strong><br />
се <strong>и</strong> у л<strong>и</strong>тератур<strong>и</strong> показао <strong>и</strong>деолог<strong>и</strong>зован<strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> д<strong>и</strong>скурс, тј. како л<strong>и</strong>тературом<br />
може да се тумач<strong>и</strong> какав културалн<strong>и</strong> поступак.<br />
Павел РУДЈАКОВ (К<strong>и</strong>јев)<br />
Тр<strong>и</strong> врсте пр<strong>и</strong>чања <strong>и</strong> ћутања код Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х јунака<br />
Пр<strong>и</strong>ча је један од главн<strong>и</strong>х модуса Андр<strong>и</strong>ћевог нач<strong>и</strong>на пр<strong>и</strong>поведања. Према<br />
његовом схватању сушт<strong>и</strong>не ж<strong>и</strong>вота, човек напросто не може да не пр<strong>и</strong>ча неку своју<br />
пр<strong>и</strong>чу, без тога његова егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>ја неће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> потпуна. Свет Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х романа је<br />
свет пр<strong>и</strong>че.<br />
Пр<strong>и</strong>ча је код Андр<strong>и</strong>ћа пр<strong>и</strong>сно везана за ћутање. Јунак кој<strong>и</strong> ћут<strong>и</strong> у<br />
Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м роман<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>гра <strong>и</strong>сто тол<strong>и</strong>ко важну улогу као <strong>и</strong> јунак кој<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ча пр<strong>и</strong>чу.<br />
Без њега н<strong>и</strong>шта не може да доб<strong>и</strong>је свој коначан обл<strong>и</strong>к. Ћутање је везано за т<strong>и</strong>ш<strong>и</strong>ну,<br />
ал<strong>и</strong> н<strong>и</strong>је т<strong>и</strong>ш<strong>и</strong>на него нешто друго.<br />
Код Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х јунака <strong>и</strong>ма тр<strong>и</strong> основне врсте пр<strong>и</strong>чања. То су: пр<strong>и</strong>чање без<br />
ћутања, пр<strong>и</strong>чање пре ћутања, пр<strong>и</strong>чање после ћутања.<br />
И тр<strong>и</strong> врсте ћутања: ћутање уз слушање, ћутање као прек<strong>и</strong>д говора, ћутање<br />
као одустајање од говора.<br />
Уоб<strong>и</strong>чајен<strong>и</strong> нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> модел у Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м роман<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>, посебно, у<br />
Проклетој авл<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, укључује у себе јунака кој<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>чу пр<strong>и</strong>ча, јунака кој<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>чу<br />
слуша, јунака кој<strong>и</strong> ћут<strong>и</strong>. Свак<strong>и</strong> од њ<strong>и</strong>х <strong>и</strong>ма своју улогу, свак<strong>и</strong> даје свој допр<strong>и</strong>нос да<br />
б<strong>и</strong> употпун<strong>и</strong>о општ<strong>и</strong> садржај.
То се добро в<strong>и</strong>д<strong>и</strong> на пр<strong>и</strong>меру Ћам<strong>и</strong>ла, фра-Петра <strong>и</strong> друг<strong>и</strong>х јунака Проклете<br />
авл<strong>и</strong>је кој<strong>и</strong> током развоја радње мењају своје функц<strong>и</strong>је, наступајућ<strong>и</strong> час као јунак<br />
кој<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ча, час као јунак кој<strong>и</strong> слуша, час као јунак кој<strong>и</strong> ћут<strong>и</strong>.<br />
Маја АНЂЕЛКОВИЋ (Крагујевац)<br />
П<strong>и</strong>смо <strong>и</strong>з 1920. год<strong>и</strong>не: мржња <strong>и</strong> страх као основа <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета<br />
У својој пр<strong>и</strong>повец<strong>и</strong> П<strong>и</strong>смо <strong>и</strong>з 1920. год<strong>и</strong>не Андр<strong>и</strong>ћ допуњава сл<strong>и</strong>ку Балкана<br />
деф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>сањем мржње као основе за форм<strong>и</strong>рање <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалног <strong>и</strong>/<strong>и</strong>л<strong>и</strong> колект<strong>и</strong>вног<br />
<strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета. Полазећ<strong>и</strong> од речен<strong>и</strong>це: „Босна је земља мржње <strong>и</strong> страха―, у раду ћемо<br />
се бав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> мржњом као кључн<strong>и</strong>м ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong>оцем, те страхом <strong>и</strong> гневом као њен<strong>и</strong>м<br />
корелат<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ма. Показаћемо на кој<strong>и</strong> нач<strong>и</strong>н наведен<strong>и</strong> ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong>оц<strong>и</strong> ут<strong>и</strong>чу на стварање<br />
самосвојног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета Балкана, на културолошк<strong>и</strong> код, те на разв<strong>и</strong>јеност њ<strong>и</strong>ховн<strong>и</strong>х<br />
појавн<strong>и</strong>х обл<strong>и</strong>ка. С друге стране, размотр<strong>и</strong>ћемо њ<strong>и</strong>хово скр<strong>и</strong>вено дејство у<br />
окв<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ма европског <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета као макроплана кој<strong>и</strong> је унекол<strong>и</strong>ко одражен<br />
антагон<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м, <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м,пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м <strong>и</strong> културолошк<strong>и</strong>м однос<strong>и</strong>ма у простору<br />
Босне, одн. Балкана.<br />
Магдалена КОХ (Вроцлав)<br />
Интертекстуалн<strong>и</strong> <strong>и</strong> д<strong>и</strong>јалошк<strong>и</strong> карактер Другог п<strong>и</strong>сма <strong>и</strong>з 1920. год<strong>и</strong>не Мухарема<br />
Баздуља<br />
У свом раду жел<strong>и</strong>м показат<strong>и</strong> д<strong>и</strong>јалошк<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>нтертекстуалн<strong>и</strong> карактер<br />
књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х подухвата у прозном стваралаштву савременог босанског п<strong>и</strong>сца<br />
Мухарема Баздуља (1977). Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Баздуља сјед<strong>и</strong>њује <strong>и</strong>ст<strong>и</strong> genius loci, односно<br />
Травн<strong>и</strong>к у Босн<strong>и</strong> где су т<strong>и</strong> п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong> рођен<strong>и</strong> <strong>и</strong> у некој мер<strong>и</strong> су „травн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> рођац<strong>и</strong>‖. За<br />
Баздуља Анд<strong>и</strong>ћево ствараластво је вел<strong>и</strong>ка креат<strong>и</strong>вна <strong>и</strong>нсп<strong>и</strong>рац<strong>и</strong>ја. Хоћу то да<br />
покажем на пр<strong>и</strong>меру два текста – Андр<strong>и</strong>ћевој пр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong> <strong>и</strong>з 1946. П<strong>и</strong>смо <strong>и</strong>з 1920. <strong>и</strong><br />
Баздуљевом тексту Друго п<strong>и</strong>смо <strong>и</strong>з 1920. год<strong>и</strong>не (објављеном у књ<strong>и</strong>з<strong>и</strong> Травн<strong>и</strong>чко<br />
тројство, 2002). Намера овог текста је да покаже не само постмодерн<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чке<br />
Баздуљеве стратег<strong>и</strong>је у односу на Андр<strong>и</strong>ћев текст, него <strong>и</strong> пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> контекст <strong>и</strong><br />
полем<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> гест у односу на стереот<strong>и</strong>п Босне као „тамног в<strong>и</strong>лајета‖.<br />
М<strong>и</strong>лан АЛЕКСИЋ (Београд)<br />
Зло као обележје света у пр<strong>и</strong>поветкама Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
У реферату Зло као обележје света у пр<strong>и</strong>поветкама Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рал<strong>и</strong> б<strong>и</strong>смо оне пр<strong>и</strong>поветке у окв<strong>и</strong>ру пр<strong>и</strong>поведачког опуса Иве Андр<strong>и</strong>ћа у<br />
кој<strong>и</strong>ма се мот<strong>и</strong>в зла појављује као сушт<strong>и</strong>нск<strong>и</strong> део сл<strong>и</strong>ке света. У препл<strong>и</strong>тањ<strong>и</strong>ма<br />
разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х народа, култура <strong>и</strong> ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја, л<strong>и</strong>ков<strong>и</strong> у Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>поветкама<br />
сагледавају <strong>и</strong> по<strong>и</strong>мају свет као претећ<strong>и</strong> <strong>и</strong> сушт<strong>и</strong>нск<strong>и</strong> супротстављен човеку. Свет<br />
обележен злом потпуно је <strong>и</strong>ст<strong>и</strong> за све људе, без обз<strong>и</strong>ра на њ<strong>и</strong>хову нац<strong>и</strong>оналну <strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
верску пр<strong>и</strong>падност. У раду б<strong>и</strong>смо указал<strong>и</strong> <strong>и</strong> како овакво по<strong>и</strong>мање света ут<strong>и</strong>че на<br />
јунаке Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>поведака.
Горан РАДОЊИЋ (Н<strong>и</strong>кш<strong>и</strong>ћ)<br />
Т<strong>и</strong>пов<strong>и</strong> уокв<strong>и</strong>равања у Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м роман<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јеткама<br />
У раду ће се разматрат<strong>и</strong> функц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> значење окв<strong>и</strong>ра у Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>м<br />
роман<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јеткама <strong>и</strong> дат<strong>и</strong> основа за одређену т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>ју. Та т<strong>и</strong>полог<strong>и</strong>ја<br />
<strong>и</strong>ма у в<strong>и</strong>ду распоред догађаја, увођење л<strong>и</strong>кова, помјерање у простору <strong>и</strong> времену,<br />
као <strong>и</strong> метаф<strong>и</strong>кц<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> карактер окв<strong>и</strong>ра. Проучавање се ослања на <strong>и</strong>скуства<br />
наратолог<strong>и</strong>је <strong>и</strong> сем<strong>и</strong>от<strong>и</strong>ке. Андр<strong>и</strong>ћ се, такође, <strong>и</strong>з ове перспект<strong>и</strong>ве, посматра у<br />
контексту европске прозе.<br />
Предраг ЈАШОВИЋ (Пр<strong>и</strong>шт<strong>и</strong>на-Лепосав<strong>и</strong>ћ)<br />
Пр<strong>и</strong>лог проучавању експл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тне поет<strong>и</strong>ке Иве Андр<strong>и</strong>ћа<br />
На пр<strong>и</strong>меру Андр<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong>х Свезака <strong>и</strong> Знакова поред пута анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рамо<br />
експл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ране теор<strong>и</strong>јске основе на кој<strong>и</strong>ма је <strong>и</strong> сам Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong>зграђ<strong>и</strong>вао своје<br />
пр<strong>и</strong>поведно стваралаштво. Поред књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ка, Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong>ма значајна<br />
разм<strong>и</strong>шљања о књ<strong>и</strong>жевном стваралаштву, јез<strong>и</strong>ку, реч<strong>и</strong>ма, звуку реч<strong>и</strong>,<br />
пр<strong>и</strong>поветкама, роману, књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>м л<strong>и</strong>ков<strong>и</strong>ма, књ<strong>и</strong>жевној трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, реалност<strong>и</strong> у<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong> друго. Поред тога што ова разм<strong>и</strong>шљања доб<strong>и</strong>јају на значају у<br />
светлост<strong>и</strong> његовог оствареног уметн<strong>и</strong>чког дела, она су значајна <strong>и</strong> са теор<strong>и</strong>јског<br />
аспекта. Пром<strong>и</strong>шљајућ<strong>и</strong> стваралачк<strong>и</strong> процес, Андр<strong>и</strong>ћ разм<strong>и</strong>шља <strong>и</strong> о аутору, делу,<br />
ч<strong>и</strong>таоц<strong>и</strong>ма, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> о књ<strong>и</strong>жевној трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, па <strong>и</strong> о друштвеном контексту у којем је<br />
дело настајало. Његова разм<strong>и</strong>шљања о процесу настајања дела <strong>и</strong> смерн<strong>и</strong>цама које<br />
даје будућ<strong>и</strong>м п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong>ма посебно доказују своју књ<strong>и</strong>жевну сврс<strong>и</strong>сходност укол<strong>и</strong>ко се<br />
посматрају у контексту сл<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х експл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>х разм<strong>и</strong>шљања која пот<strong>и</strong>чу од<br />
светск<strong>и</strong>х песн<strong>и</strong>ка (А.А. Поа, Ш. Бодлера, А. Рембоа) <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поведача <strong>и</strong><br />
романоп<strong>и</strong>саца (Х. Џејмса, М. Пруста, Н.Џ.Велса, Т. Мана, Ф. Мор<strong>и</strong>јака <strong>и</strong> друг<strong>и</strong>х).<br />
Пол<strong>и</strong>на ЗЕНОВСКА (Санкт-Петербург)<br />
Уметн<strong>и</strong>чко време <strong>и</strong> простор у пр<strong>и</strong>чама "фратарског ц<strong>и</strong>клуса" И. Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Реферат је посвећен анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong> с<strong>и</strong>стема уметн<strong>и</strong>чког времена <strong>и</strong> простора у<br />
пр<strong>и</strong>чама "фратарског ц<strong>и</strong>клуса". Одабране су пр<strong>и</strong>поветке "У мусаф<strong>и</strong>рхан<strong>и</strong>", "Код<br />
казана" <strong>и</strong> "Испов<strong>и</strong>јед" као најт<strong>и</strong>п<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>је за п<strong>и</strong>шчево стваралаштво у овом<br />
контексту. Резултат<strong>и</strong> анал<strong>и</strong>зе дозвољавају да говор<strong>и</strong>мо о ут<strong>и</strong>цају појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х<br />
аспеката рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јско-м<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког егз<strong>и</strong>стенц<strong>и</strong>јал<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> <strong>и</strong>сточне м<strong>и</strong>толошке<br />
ф<strong>и</strong>лозоф<strong>и</strong>је на поет<strong>и</strong>ку времена <strong>и</strong> простора у размотрен<strong>и</strong>м дел<strong>и</strong>ма. Као<br />
методолошка основа <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вања кор<strong>и</strong>сте се радов<strong>и</strong> Ц. Тодорова <strong>и</strong> В. Топорова.<br />
Богуслав ЗЈЕЛИЊСКИ (Познањ)<br />
Андр<strong>и</strong>ћ као п<strong>и</strong>сац међукултурног д<strong>и</strong>јалога
Андр<strong>и</strong>ћ у роману На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ћупр<strong>и</strong>ја, преко парад<strong>и</strong>гме ц<strong>и</strong>татност<strong>и</strong>,<br />
актуал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра косовск<strong>и</strong> м<strong>и</strong>т <strong>и</strong> насупрот његошевској канон<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, враћа се на<br />
есхатолошку д<strong>и</strong>менз<strong>и</strong>ју в<strong>и</strong>соког култа косовског м<strong>и</strong>та. (Рад<strong>и</strong>сављево наб<strong>и</strong>јање на<br />
колац Андр<strong>и</strong>ћ пр<strong>и</strong>казује према теолог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> св. Јована Евангел<strong>и</strong>сте у којој крст н<strong>и</strong>је<br />
само знак муке <strong>и</strong> трпљења, него ант<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>пац<strong>и</strong>ја Бож<strong>и</strong><strong>и</strong>је славе. Према Јовану,<br />
Хр<strong>и</strong>стос тр<strong>и</strong>јумфује управо у тренутку патње, на шта указује оп<strong>и</strong>сом Исусовог<br />
узд<strong>и</strong>зања у небо, Ј 12, 32). Из те перспект<strong>и</strong>ве Андр<strong>и</strong>ћ као ревалор<strong>и</strong>затор косовског<br />
м<strong>и</strong>та п<strong>и</strong>сац је међукултурног д<strong>и</strong>јалога кој<strong>и</strong> се вод<strong>и</strong> у окв<strong>и</strong>ру јужнословенског<br />
културног простора, а посебно српске, босанске <strong>и</strong> хрватске међукултурне<br />
заједн<strong>и</strong>це. Андр<strong>и</strong>ћева порука упућена је не тол<strong>и</strong>ко пређашњ<strong>и</strong>м Турц<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> свету<br />
„свршене― прошлост<strong>и</strong>, кол<strong>и</strong>ко су њен<strong>и</strong> адресат<strong>и</strong> св<strong>и</strong> наследн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> разн<strong>и</strong>х трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја<br />
на земљама Јужн<strong>и</strong>х Словена, у другој полов<strong>и</strong>н<strong>и</strong> XX века <strong>и</strong> до данашњ<strong>и</strong>х дана.<br />
Соф<strong>и</strong>ја КОШНИЧАР (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Интеракц<strong>и</strong>ја култура у Андр<strong>и</strong>ћевој проз<strong>и</strong> с аспекта сем<strong>и</strong>осфере <strong>и</strong> сем<strong>и</strong>осферне<br />
гран<strong>и</strong>це<br />
Сложен<strong>и</strong> однос<strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х култура, културн<strong>и</strong>х наслеђа <strong>и</strong> верск<strong>и</strong>х<br />
конфес<strong>и</strong>ја (хр<strong>и</strong>шћанска - православна <strong>и</strong> катол<strong>и</strong>чка, хебрејска-јуде<strong>и</strong>зам <strong>и</strong><br />
мусл<strong>и</strong>манска-мухамеданска) које не само да се оч<strong>и</strong>тују у, условно речено,<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јској проз<strong>и</strong> Ива Андр<strong>и</strong>ћа, већ б<strong>и</strong> се могло рећ<strong>и</strong> да ч<strong>и</strong>не њену основну<br />
матер<strong>и</strong>ју арт<strong>и</strong>с, у овом раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> размотрен<strong>и</strong> у сем<strong>и</strong>от<strong>и</strong>чком кључу с аспекта<br />
сем<strong>и</strong>осфере (релац<strong>и</strong>ја: сем<strong>и</strong>осферно језгро/а – сем<strong>и</strong>осферна пер<strong>и</strong>фер<strong>и</strong>ја) као <strong>и</strong><br />
њеног најб<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>јег механ<strong>и</strong>зма – сем<strong>и</strong>осферне гран<strong>и</strong>це (функц<strong>и</strong>је: сем<strong>и</strong>от<strong>и</strong>чка<br />
једнородност <strong>и</strong> <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалност, те с т<strong>и</strong>м у вез<strong>и</strong> гран<strong>и</strong>ца <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуе <strong>и</strong> гран<strong>и</strong>ца<br />
колект<strong>и</strong>вног <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуал<strong>и</strong>тета; д<strong>и</strong>јалог; ф<strong>и</strong>лтрац<strong>и</strong>ја, аморт<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong><br />
адаптац<strong>и</strong>јска обрада спољашњег у унутрашње). У назначеном кључу б<strong>и</strong>ће<br />
размотрене неке Андр<strong>и</strong>ћеве пр<strong>и</strong>поветке (Ћоркан <strong>и</strong> Шваб<strong>и</strong>ца...) <strong>и</strong> романескна проза<br />
(Травн<strong>и</strong>чка хрон<strong>и</strong>ка, Омерпаша Латас, На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ћупр<strong>и</strong>ја).<br />
Јелена НОВАКОВИЋ (Београд)<br />
Темат<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја л<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>скустава у Андр<strong>и</strong>ћевом делу<br />
У раду се <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тује како се у Андр<strong>и</strong>ћевом делу прот<strong>и</strong>вречна л<strong>и</strong>чна <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јска <strong>и</strong>скуства оцртавају кроз тематск<strong>и</strong> сплет заснован на архет<strong>и</strong>пском<br />
полар<strong>и</strong>тету дана <strong>и</strong> ноћ<strong>и</strong>, светла <strong>и</strong> таме, ч<strong>и</strong>ја с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>ка указује на супротност<br />
<strong>и</strong>змеђу духовног <strong>и</strong> матер<strong>и</strong>јалног, добра <strong>и</strong> зла, слободе <strong>и</strong> ропства, посматрану у<br />
српском <strong>и</strong> балканском, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> у ш<strong>и</strong>рем, европском <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јском <strong>и</strong> културном<br />
контексту. У градњ<strong>и</strong> тог тематског сплета Андр<strong>и</strong>ћ се поз<strong>и</strong>ва на неке српске<br />
ствараоце, попут Вука, Коч<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong>л<strong>и</strong> Његоша, у ч<strong>и</strong>јем ж<strong>и</strong>воту <strong>и</strong> раду откр<strong>и</strong>ва ход ка<br />
светлост<strong>и</strong> кроз мукотрпно <strong>и</strong> <strong>и</strong>страјно деловање за доброб<strong>и</strong>т свога народа <strong>и</strong> његове<br />
културе, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> на неке стране п<strong>и</strong>сце као што је Горк<strong>и</strong>, ч<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> су ж<strong>и</strong>вот <strong>и</strong> дело <strong>и</strong>сто<br />
тако „само један јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>, тешк<strong>и</strong>, дуг<strong>и</strong> <strong>и</strong> непрек<strong>и</strong>нут<strong>и</strong> пут ка светлост<strong>и</strong>―, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> В<strong>и</strong>ктор<br />
Иго у ч<strong>и</strong>јем се стваралаштву оцртава мукотрпно кретање човечанства „ка светлост<strong>и</strong>
што вечно <strong>и</strong>зм<strong>и</strong>че―. То кретање, у коме налаз<strong>и</strong> <strong>и</strong> пројекц<strong>и</strong>ју власт<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х тежњ<strong>и</strong>, за<br />
Андр<strong>и</strong>ћа преваз<strong>и</strong>лаз<strong>и</strong> л<strong>и</strong>чн<strong>и</strong> <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> окв<strong>и</strong>р <strong>и</strong> доб<strong>и</strong>ја ун<strong>и</strong>верзално значење,<br />
<strong>и</strong>злаз<strong>и</strong> <strong>и</strong>зван гран<strong>и</strong>ца времена <strong>и</strong> простора <strong>и</strong> постаје пројекц<strong>и</strong>ја саме човекове<br />
судб<strong>и</strong>не.<br />
Барбара ЛОМАЂИСТРО (Бар<strong>и</strong>)<br />
Ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> токов<strong>и</strong> на Балкану у Андр<strong>и</strong>ћевој д<strong>и</strong>сертац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Die Entwicklung des<br />
geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft<br />
У пр<strong>и</strong>логу се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра састав Андр<strong>и</strong>ћеве д<strong>и</strong>сертац<strong>и</strong>је, њен<strong>и</strong>х <strong>и</strong>звора <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ографске методе са ц<strong>и</strong>љем да се покаже како п<strong>и</strong>сац довед<strong>и</strong> у везу босанску<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ју <strong>и</strong> ц<strong>и</strong>в<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ју са ш<strong>и</strong>ром балканском стварношћу средњега века <strong>и</strong><br />
отоманског доба. Скренуће се посебна пажња на Андр<strong>и</strong>ћево <strong>и</strong>злагање о разн<strong>и</strong>м<br />
верск<strong>и</strong>м елемент<strong>и</strong>ма (православн<strong>и</strong>м, р<strong>и</strong>мокатол<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м, богум<strong>и</strong>лск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> <strong>и</strong>сламск<strong>и</strong>м):<br />
на<strong>и</strong>ме, у томе је п<strong>и</strong>сац доказао какву централну улогу је хр<strong>и</strong>шћанство <strong>и</strong>грало <strong>и</strong> у<br />
Босн<strong>и</strong> <strong>и</strong> у суседн<strong>и</strong>м земљама, како у рецепц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> ант<strong>и</strong>чког културног наслеђа тако <strong>и</strong><br />
у стварању <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета балканск<strong>и</strong>х народа.<br />
М<strong>и</strong>ленко ПЕКИЋ (Косовска М<strong>и</strong>тров<strong>и</strong>ца)<br />
И Андр<strong>и</strong>ћ Иво је руш<strong>и</strong>о Аусто-Угарску<br />
Год<strong>и</strong>не 1914. <strong>и</strong>згледало је да се нас<strong>и</strong>лно рјешење јужнословенског п<strong>и</strong>тања<br />
почело оствар<strong>и</strong>ват<strong>и</strong>. Оружан<strong>и</strong> сукоб је постао стварност у коме је Аустро-Угарска,<br />
након чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong> год<strong>и</strong>не ратовања, нестала. Убрзо је створена, у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, прва заједн<strong>и</strong>чка<br />
држава Јужн<strong>и</strong>х Словена.<br />
Побјед<strong>и</strong> су допр<strong>и</strong>н<strong>и</strong>јел<strong>и</strong> <strong>и</strong> многобројн<strong>и</strong> омлад<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>, па <strong>и</strong> чланов<strong>и</strong><br />
југословенског нац<strong>и</strong>онално-револуц<strong>и</strong>онарног покрета ш<strong>и</strong>ром Краљев<strong>и</strong>не Далмац<strong>и</strong>је.<br />
Аустро-Угарску, ч<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> се крај пр<strong>и</strong>м<strong>и</strong>цао, прав<strong>и</strong>ла је сп<strong>и</strong>скове «веле<strong>и</strong>здајн<strong>и</strong>ка», хапс<strong>и</strong>ла,<br />
суд<strong>и</strong>ла, осуђ<strong>и</strong>вала <strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>и</strong>нтерн<strong>и</strong>рала омад<strong>и</strong>нце. То <strong>и</strong>х н<strong>и</strong>је омело да <strong>и</strong>зв<strong>и</strong>кују «Доље<br />
Аустр<strong>и</strong>ја», «Доље Фрањо Јос<strong>и</strong>п» <strong>и</strong> кл<strong>и</strong>чу «Ж<strong>и</strong>вјела Југослав<strong>и</strong>ја».<br />
У Далмац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> је тако 1914. год<strong>и</strong>не ухапшен <strong>и</strong> Иво Андр<strong>и</strong>ћ. Заједно са Н<strong>и</strong>ком<br />
Бартулов<strong>и</strong>ћем, Оскаром Тартањом, Јерком Чул<strong>и</strong>ћем, Јозом Шегв<strong>и</strong>ћем, Мајом Н<strong>и</strong>жет<strong>и</strong>ћ,<br />
Матом Др<strong>и</strong>нков<strong>и</strong>ћем, Гргом Анђелков<strong>и</strong>ћем.... роб<strong>и</strong>јао је у Спл<strong>и</strong>ту, Ш<strong>и</strong>бен<strong>и</strong>ку <strong>и</strong><br />
Мар<strong>и</strong>бору.<br />
Андр<strong>и</strong>ћу је боравак у затвор<strong>и</strong>ма омогућ<strong>и</strong>о је да «сретне најдраже људе <strong>и</strong> стекне<br />
најбоље пр<strong>и</strong>јатеље», ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> олакшао да <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>ше све своје будуће Проклете авл<strong>и</strong>је у<br />
времен<strong>и</strong>ма када Аустро-Угарска в<strong>и</strong>ше н<strong>и</strong>је постојала.<br />
Олена ДЗЈУБА-ПОГРЕБЊАК (К<strong>и</strong>јев)<br />
Сужањство као стваралачк<strong>и</strong> <strong>и</strong>зазов (Иво Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Прв<strong>и</strong> светск<strong>и</strong> рат)<br />
Ако скренемо пажњу на дела (пре свега прозна) о Првом светском рату у<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>ма б<strong>и</strong>вше Југослав<strong>и</strong>је, лако ћемо запаз<strong>и</strong>т<strong>и</strong> некол<strong>и</strong>ко најуочљ<strong>и</strong>в<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х
тематск<strong>и</strong>х група. На првом месту – проза коју зовемо трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>онално „ратна‖, тј.<br />
која се д<strong>и</strong>ректно однос<strong>и</strong> на зб<strong>и</strong>вања на фронту; другу групу ч<strong>и</strong>не дела која<br />
пр<strong>и</strong>поведају о трагед<strong>и</strong>јама ратног времена у позад<strong>и</strong>н<strong>и</strong>. Трећу можемо условно<br />
назват<strong>и</strong> „затворен<strong>и</strong>чком‖. Она је неупоред<strong>и</strong>во мања, ал<strong>и</strong> карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чна за<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> Срба, Хрвата <strong>и</strong> Словенаца. Реч је о текстов<strong>и</strong>ма, настал<strong>и</strong>м за време<br />
лежања у тамн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> касн<strong>и</strong>је, на основу сећања.<br />
Талас хапшења <strong>и</strong> пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х протер<strong>и</strong>вања у Аустро-Угарској монарх<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
након почетка Првог светског рата најв<strong>и</strong>ше је погод<strong>и</strong>о Србе, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> Словенце,<br />
Хрвате. Међу угледн<strong>и</strong>м затворен<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма су Иво Војнов<strong>и</strong>ћ, Иво Андр<strong>и</strong>ћ, Н<strong>и</strong>ко<br />
Бартулов<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> мног<strong>и</strong> друг<strong>и</strong>; арест<strong>и</strong>ран је <strong>и</strong> М. Црњанск<strong>и</strong>, ал<strong>и</strong> се он одмах нашао на<br />
фронту. Мада <strong>и</strong> парадоксално, ал<strong>и</strong> као послед<strong>и</strong>ца хапшења напредн<strong>и</strong>х радн<strong>и</strong>ка<br />
културе, српска, хрватска <strong>и</strong> словеначка књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> обогат<strong>и</strong>л<strong>и</strong> су се н<strong>и</strong>зом<br />
вредн<strong>и</strong>х књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х остварења, међу кој<strong>и</strong>ма су таква <strong>и</strong>зврсна дела као Ex ponto<br />
И.Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> Podobe iz sanj И. Цанкара.<br />
Зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>во да је Иво Андр<strong>и</strong>ћ, ч<strong>и</strong>је се стваралаштво асоц<strong>и</strong>ра са ф<strong>и</strong>лозофск<strong>и</strong>м<br />
осм<strong>и</strong>шљавањем токова <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је свог народа, заправо остао по стран<strong>и</strong> теме Првог<br />
светског рата. Само у нек<strong>и</strong>м његов<strong>и</strong>м дел<strong>и</strong>ма налаз<strong>и</strong>мо одјеке ратн<strong>и</strong>х зб<strong>и</strong>вања<br />
(рец<strong>и</strong>мо у Еx Pоntu, Нем<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ма, у пр<strong>и</strong>чама о Галусу, роману Госпођ<strong>и</strong>ца, у кратком<br />
чланку Наша књ<strong>и</strong>жевност <strong>и</strong> рат (1918)). Задатак овог пр<strong>и</strong>лога б<strong>и</strong>ће <strong>и</strong>страж<strong>и</strong>вање<br />
ут<strong>и</strong>цаја Првог светског рата на стваралаштво Иве Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Бранко ЗЛАТКОВИЋ (Београд)<br />
Иво Андр<strong>и</strong>ћ у каз<strong>и</strong>вањ<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> сећањ<strong>и</strong>ма савремен<strong>и</strong>ка<br />
На основу разносврсн<strong>и</strong>х каз<strong>и</strong>вања, зап<strong>и</strong>са, мемоарск<strong>и</strong>х бележака <strong>и</strong> усмен<strong>и</strong>х,<br />
па зап<strong>и</strong>сан<strong>и</strong>х анегдота, у раду ће форм<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> особена б<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ја Иве Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Тако ће се на посве зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>в <strong>и</strong> карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чан нач<strong>и</strong>н освет<strong>и</strong>л<strong>и</strong>т<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>вот <strong>и</strong> рад<br />
Иве Андр<strong>и</strong>ћа, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> веома особена рецепц<strong>и</strong>ја његова ж<strong>и</strong>вота <strong>и</strong> дела.<br />
У раду ћемо анал<strong>и</strong>зом поједн<strong>и</strong>х делова пр<strong>и</strong>поветке Аска <strong>и</strong> вук показат<strong>и</strong><br />
значајан ут<strong>и</strong>цај кој<strong>и</strong> је усмена народна књ<strong>и</strong>жевност <strong>и</strong>мала на стваралаштво Ива<br />
Андр<strong>и</strong>ћа.<br />
Октав<strong>и</strong>ја НЕДЕЛКУ (Букурешт)<br />
Стар<strong>и</strong> <strong>и</strong> нов<strong>и</strong> превод<strong>и</strong> Иве Андр<strong>и</strong>ћа на румунском<br />
Румунска ч<strong>и</strong>талачка публ<strong>и</strong>ка као <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевна кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ка памт<strong>и</strong>ле су нобеловца<br />
Ива Андр<strong>и</strong>ћа по превод<strong>и</strong>ма његов<strong>и</strong>х романа <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поведака (тр<strong>и</strong> романа: На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong><br />
ћупр<strong>и</strong>ја, Травн<strong>и</strong>чка хрон<strong>и</strong>ка, Проклета авл<strong>и</strong>ја) <strong>и</strong> <strong>и</strong>збор пр<strong>и</strong>поведака Пр<strong>и</strong>ча о<br />
вез<strong>и</strong>ровом слону). Познат<strong>и</strong> <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>знат<strong>и</strong> превод<strong>и</strong>лац Драган Стојанов<strong>и</strong>ћ (познат<strong>и</strong> јер<br />
се прочуо по превод<strong>и</strong>ма стручн<strong>и</strong>х текстова са француског, енглеског <strong>и</strong> српског <strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>знат<strong>и</strong> јер је доб<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>к награде за најбољ<strong>и</strong> превод на румунск<strong>и</strong> 2009. год<strong>и</strong>не) дао<br />
је прошле год<strong>и</strong>не сјајну верз<strong>и</strong>ју на румунском јез<strong>и</strong>ку <strong>и</strong>нт<strong>и</strong>мне хрон<strong>и</strong>ке Андр<strong>и</strong>ћеве<br />
душе, Знаков<strong>и</strong> поред пута у <strong>и</strong>здању букурештанске ед<strong>и</strong>туре Куртеа Веке. У<br />
реферату се врш<strong>и</strong> анал<strong>и</strong>за јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х, семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>и</strong> ст<strong>и</strong>лск<strong>и</strong>х замк<strong>и</strong> које нуд<strong>и</strong>
Андр<strong>и</strong>ћев текст, а претпоставља знања <strong>и</strong>з књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, ф<strong>и</strong>лозоф<strong>и</strong>је, географ<strong>и</strong>је,<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>је.<br />
Волфганг ШТАЈНИНГЕР (Грац)<br />
Немачк<strong>и</strong> превод Проклете авл<strong>и</strong>је аустр<strong>и</strong>јско-српског п<strong>и</strong>сца М<strong>и</strong>ле Дора<br />
У немачком преводу Проклете авл<strong>и</strong>је М<strong>и</strong>ле Дора појављују се б<strong>и</strong>тне<br />
промене значењске структуре ор<strong>и</strong>г<strong>и</strong>нала. Тако да се ауторска <strong>и</strong>нтенц<strong>и</strong>ја у нек<strong>и</strong>м<br />
важн<strong>и</strong>м аспектама б<strong>и</strong>тно редуц<strong>и</strong>ра однoсно отуђује.<br />
Стевка ШМИТРАН (Терамо)<br />
О преводу Андр<strong>и</strong>ћеве поез<strong>и</strong>је на <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong>: ноте на марг<strong>и</strong>нама<br />
Уоб<strong>и</strong>чајено п<strong>и</strong>тање које се поставља превод<strong>и</strong>оцу - како пост<strong>и</strong>ћ<strong>и</strong><br />
превод<strong>и</strong>лачку техн<strong>и</strong>ку у којој се „la bella fedele― ч<strong>и</strong>та као да је п<strong>и</strong>сана д<strong>и</strong>ректно на<br />
јез<strong>и</strong>ку превода, <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ра добро познату теор<strong>и</strong>ју „ослобод<strong>и</strong>т<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к у преводу―,<br />
као <strong>и</strong> друга п<strong>и</strong>тања која се односе на знања о <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> превођења, на<br />
„семант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>― <strong>и</strong> „комун<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>― превод, на прелаз <strong>и</strong>з једног л<strong>и</strong>нгв<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког<br />
кодекса у друг<strong>и</strong>. Да б<strong>и</strong> превод задовољ<strong>и</strong>о све естетске квал<strong>и</strong>тете <strong>и</strong> остао трајан у<br />
јез<strong>и</strong>ку <strong>и</strong> времену, ос<strong>и</strong>м кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чког апарата, мора да посједује јез<strong>и</strong>чко-културна<br />
знања <strong>и</strong> да потврд<strong>и</strong> ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко јед<strong>и</strong>нство јез<strong>и</strong>ка ор<strong>и</strong>г<strong>и</strong>нала. Посебна пажња б<strong>и</strong>ће<br />
посвећена преводу под наз<strong>и</strong>вом „поновљена <strong>и</strong>нсп<strong>и</strong>рац<strong>и</strong>ја―, п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong>ма превод<strong>и</strong>оц<strong>и</strong>ма,<br />
анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong> Андр<strong>и</strong>ћевог пјесн<strong>и</strong>чког јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong> <strong>и</strong>збору поетског текста за превод. Б<strong>и</strong>ће<br />
разматран <strong>и</strong>ст<strong>и</strong> koiné Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> превод<strong>и</strong>оца, као <strong>и</strong> веза књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> превод -<br />
б<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ја, значајан фактор за прв<strong>и</strong> <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong> превод зб<strong>и</strong>рке Poesie scelte.<br />
Љ<strong>и</strong>љана БАЊАНИН (Тор<strong>и</strong>но)<br />
Пр<strong>и</strong>поветка И. Андр<strong>и</strong>ћа Пут Ал<strong>и</strong>је Ђерзелеза у <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong>м превод<strong>и</strong>ма<br />
Полаз<strong>и</strong>ште реферата је анал<strong>и</strong>за два превода <strong>и</strong>сте Андр<strong>и</strong>ћеве пр<strong>и</strong>поветке:<br />
аутор хронолошк<strong>и</strong> првог (Il viaggio di Alija Gerzelez) је Ђован<strong>и</strong> Мавер (Giovanni<br />
Maver), слав<strong>и</strong>ста <strong>и</strong> ф<strong>и</strong>лолог а превод је објављен у антолог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> Novellieri слав<strong>и</strong><br />
(Р<strong>и</strong>м, 1946) доју је друг<strong>и</strong> објављен под насловом Il viaggio di Alija Gerzelez, у књ<strong>и</strong>з<strong>и</strong><br />
Ivo Andrić. Premio Nobel per la Letteratura 1961 (М<strong>и</strong>лано 1968), а ауторка је данас<br />
сасв<strong>и</strong>м непозната Франка Чентаро (Franca Centaro).<br />
Постојање два превода <strong>и</strong>стог дела <strong>и</strong>з пера два разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>та превод<strong>и</strong>оца је<br />
погодан матер<strong>и</strong>јал за анал<strong>и</strong>зу транслатолошког т<strong>и</strong>па (превођење <strong>и</strong>мена,<br />
географск<strong>и</strong>х наз<strong>и</strong>ва, турц<strong>и</strong>зама, локално обојен<strong>и</strong>х <strong>и</strong>зраза, фразеолог<strong>и</strong>зама <strong>и</strong> др.). Уз<br />
то, у превод<strong>и</strong>ма постају ев<strong>и</strong>дентн<strong>и</strong> <strong>и</strong> нек<strong>и</strong> проблем<strong>и</strong> везан<strong>и</strong> за превођење са<br />
генетск<strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>х јез<strong>и</strong>ка, што се најв<strong>и</strong>ше огледа у употреб<strong>и</strong> времена <strong>и</strong><br />
проналажењу екв<strong>и</strong>валената за перфект<strong>и</strong>вне/<strong>и</strong>мперфект<strong>и</strong>вне глаголе на јез<strong>и</strong>ку<br />
превода.
Постојање в<strong>и</strong>ше превода омогућава да се стекне ув<strong>и</strong>д у разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>та решења<br />
што је везано за ф<strong>и</strong>гуру превод<strong>и</strong>оца/превод<strong>и</strong>лаца кој<strong>и</strong> су д<strong>и</strong>ректн<strong>и</strong> канал у<br />
рецепц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> наш<strong>и</strong>х аутора у стран<strong>и</strong>м културама.<br />
Александра КОРДА-ПЕТРОВИЋ (Београд)<br />
Нов<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> превод<strong>и</strong> дела Иве Андр<strong>и</strong>ћа на чешк<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к<br />
Превод<strong>и</strong> дела Иве Андр<strong>и</strong>ћа на чешк<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к до 1987. год<strong>и</strong>не објављен<strong>и</strong> су у<br />
16 засебн<strong>и</strong>х књ<strong>и</strong>га, од кој<strong>и</strong>х је већ<strong>и</strong>на дож<strong>и</strong>вела в<strong>и</strong>ше <strong>и</strong>здања. После две децен<strong>и</strong>је<br />
зат<strong>и</strong>шја у објављ<strong>и</strong>вању чешк<strong>и</strong>х превода Андр<strong>и</strong>ћа, крајем 2009. год<strong>и</strong>не објављен је<br />
на чешком јез<strong>и</strong>ку комплет дела Иве Андр<strong>и</strong>ћа у шест књ<strong>и</strong>га. Т<strong>и</strong>ме дела српског<br />
нобеловца улазе у нов<strong>и</strong> пер<strong>и</strong>од рецепц<strong>и</strong>је у чешкој сред<strong>и</strong>н<strong>и</strong>. У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> реч<strong>и</strong> о<br />
стар<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>м <strong>и</strong> нов<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>м превод<strong>и</strong>ма уз с<strong>и</strong>стемат<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ју досада нап<strong>и</strong>сан<strong>и</strong>х чланака <strong>и</strong><br />
студ<strong>и</strong>ја посвећен<strong>и</strong>х вредновању ов<strong>и</strong>х превода <strong>и</strong>з пера чешк<strong>и</strong>х <strong>и</strong> српск<strong>и</strong>х аутора.<br />
М<strong>и</strong>лунка МИТИЋ (Н<strong>и</strong>ш)<br />
Пр<strong>и</strong>поветка Сан бега Карч<strong>и</strong>ћа Иве Андр<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> њен превод на турск<strong>и</strong><br />
Из богатог <strong>и</strong> светск<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>знатог књ<strong>и</strong>жевног опуса Иве Андр<strong>и</strong>ћа, <strong>и</strong>здвој<strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
смо за анал<strong>и</strong>зу кратку пр<strong>и</strong>чу Сан бега Карч<strong>и</strong>ћа. Она, као део његове "кратке прозе",<br />
у поетском обл<strong>и</strong>ковању, нос<strong>и</strong> спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чне карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке <strong>и</strong>зражавања кроз с<strong>и</strong>мбол<br />
<strong>и</strong> метафору, а што нас упућује на основ<strong>и</strong>цу разрађене народне <strong>и</strong>зреке (магла густа<br />
као тесто).<br />
Андр<strong>и</strong>ћева пр<strong>и</strong>поветка Сан бега Карч<strong>и</strong>ћа, са свој<strong>и</strong>м уметн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м одл<strong>и</strong>кама<br />
кратке пр<strong>и</strong>че, нашла је своје место <strong>и</strong> у публ<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> "Б<strong>и</strong>рл<strong>и</strong>к" (1975. <strong>и</strong> 1984.) на<br />
турском јез<strong>и</strong>ку, у преводу Хусамет<strong>и</strong>на Вардара.<br />
Јованка ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАНОВИЋ (Београд)<br />
Балканско наслеђе – Иво Андр<strong>и</strong>ћ у превод<strong>и</strong>ма на грчк<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к<br />
У <strong>и</strong>зградњ<strong>и</strong> мостова <strong>и</strong>змеђу Срба <strong>и</strong> Грка у другој полов<strong>и</strong>н<strong>и</strong> XX века поез<strong>и</strong>ја<br />
је препуст<strong>и</strong>ла место проз<strong>и</strong>. Пр<strong>и</strong> превођењу на грчк<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к б<strong>и</strong>ране су теме<br />
заједн<strong>и</strong>чке <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јском памћењу оба народа, пре свега <strong>и</strong>з времена отоманске<br />
владав<strong>и</strong>не. Ако је пр<strong>и</strong> представљању српске народне л<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ке у другој полов<strong>и</strong>н<strong>и</strong> XIX<br />
<strong>и</strong> првој полов<strong>и</strong>н<strong>и</strong> XX века ев<strong>и</strong>дентна <strong>и</strong>нструментал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> у<br />
пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чке сврхе са ц<strong>и</strong>љем пр<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>жавања једног „варварског― (негрчког) народа,<br />
пр<strong>и</strong> превођењу Андр<strong>и</strong>ћа је <strong>и</strong>зражено супт<strong>и</strong>лн<strong>и</strong>је праћење укуса грчке ч<strong>и</strong>талачке<br />
публ<strong>и</strong>ке <strong>и</strong> покушај <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>кац<strong>и</strong>је балканске релац<strong>и</strong>је хр<strong>и</strong>шћанског <strong>и</strong><br />
мусл<strong>и</strong>манског становн<strong>и</strong>штва. Тако је Андр<strong>и</strong>ћ б<strong>и</strong>о превођен на грчк<strong>и</strong> <strong>и</strong> пре доб<strong>и</strong>јања<br />
Нобелове награде. Његова посведочена пр<strong>и</strong>падност најбољ<strong>и</strong>м светск<strong>и</strong>м п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong>ма<br />
покренула је још снажн<strong>и</strong>је <strong>и</strong>нтересовање које не престаје <strong>и</strong> у нов<strong>и</strong>је време. Дела<br />
Иве Андр<strong>и</strong>ћа, најв<strong>и</strong>ше превођеног српског п<strong>и</strong>сца на грчк<strong>и</strong>, налазе се у ед<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>јама<br />
Балканск<strong>и</strong> хор<strong>и</strong>зонт<strong>и</strong>, 24 Нобеловца <strong>и</strong> Страна књ<strong>и</strong>жевност.
Андр<strong>и</strong>ћева дела превођена су са енглеског <strong>и</strong> српског јез<strong>и</strong>ка. Појед<strong>и</strong>на дела<br />
дож<strong>и</strong>вела су в<strong>и</strong>ше превода <strong>и</strong> <strong>и</strong>здања: На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> Ћупр<strong>и</strong>ја (Είναι ενα γεθύρι ζηον<br />
Δρινό, 1960; Το γεθύρι ηοσ Δρίνοσ, 1997, 1998, 2005), Травн<strong>и</strong>чка хрон<strong>и</strong>ка (Το τρονικό<br />
ηοσ Τράβνικ, 1960, 1963, 1999), Проклета авл<strong>и</strong>ја (Η καηαραμένη ασλή, 1982, 1989,<br />
1992), Госпођ<strong>и</strong>ца (Η δεζποινίδα, 2001, 2010), Поглед на Сарајево (Μια μαηία ζηο<br />
Σαράγεβο, 1993), Смрт у С<strong>и</strong>нановој тек<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> (Ο θάναηος ζηον ηεκέ ηοσ Σινάν, 1998),<br />
Нем<strong>и</strong>рна год<strong>и</strong>на (Ταραγμένοι καιροί), Кућа на осам<strong>и</strong> (Το ζπίηι ζηην άκρη ηης πόλης,<br />
2005) <strong>и</strong> Жеђ (Δίυα : Τρεις νοσβέλες και επηά διηγήμαηα, 2009).<br />
Предраг МУТАВЏИЋ (Београд)<br />
Прв<strong>и</strong> превод На Др<strong>и</strong>н<strong>и</strong> ћупр<strong>и</strong>ја Иве Андр<strong>и</strong>ћа на савремен<strong>и</strong> грчк<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к<br />
Окосн<strong>и</strong>цу нашег с<strong>и</strong>нопт<strong>и</strong>чког <strong>и</strong>злагања/реферата представљаће покушај да<br />
пр<strong>и</strong>кажемо у основн<strong>и</strong>м цртама разлоге због кој<strong>и</strong>х се појав<strong>и</strong>о прв<strong>и</strong> превод наведеног<br />
романа на савремен<strong>и</strong> грчк<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>к 1961. год<strong>и</strong>не. Са друге стране, покушаћемо да<br />
укажемо <strong>и</strong> на неке ст<strong>и</strong>лске карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ке овог превода. Од посебног је значаја да<br />
напоменемо како овај грчк<strong>и</strong> превод н<strong>и</strong>је урађен на основу <strong>и</strong>зворн<strong>и</strong>ка, већ посредно,<br />
<strong>и</strong> то преко француског превода, ч<strong>и</strong>ме у мног<strong>и</strong>м сегмент<strong>и</strong>ма одудара од ор<strong>и</strong>г<strong>и</strong>нала.<br />
За разл<strong>и</strong>ку од њега, друг<strong>и</strong> превод <strong>и</strong>сто<strong>и</strong>меног романа урађен је са српског<br />
јез<strong>и</strong>ка <strong>и</strong> објављен је 1997. год<strong>и</strong>не (поновљено <strong>и</strong>здање <strong>и</strong>з 2010). По св<strong>и</strong>м<br />
квал<strong>и</strong>тет<strong>и</strong>ма превода као <strong>и</strong> по самом садржају, ово <strong>и</strong>здање се у св<strong>и</strong>м јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м,<br />
ст<strong>и</strong>лск<strong>и</strong>м <strong>и</strong> експрес<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>м елемент<strong>и</strong>ма пр<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>жава Андр<strong>и</strong>ћевом <strong>и</strong> духу, <strong>и</strong> јез<strong>и</strong>ку, <strong>и</strong><br />
ст<strong>и</strong>лу.<br />
Драгана ВУКИЋЕВИЋ (Београд)<br />
Прот<strong>и</strong>в страст<strong>и</strong> <strong>и</strong> друг<strong>и</strong>х демона<br />
У раду ће се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> мот<strong>и</strong>в страст<strong>и</strong> <strong>и</strong> његова повезаност са одређен<strong>и</strong>м<br />
с<strong>и</strong>же<strong>и</strong>ма (прељубе, отм<strong>и</strong>це), заплет<strong>и</strong>ма (прерушавања <strong>и</strong> препознавања,<br />
пр<strong>и</strong>кр<strong>и</strong>вања) <strong>и</strong> јунац<strong>и</strong>ма (прељубн<strong>и</strong>к <strong>и</strong> прељубн<strong>и</strong>ца, неверна супруга,<br />
пром<strong>и</strong>ску<strong>и</strong>тетн<strong>и</strong> јунац<strong>и</strong> <strong>и</strong> др.). Мот<strong>и</strong>в страст<strong>и</strong> ће се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> у дел<strong>и</strong>ма п<strong>и</strong>саца<br />
(Обрадов<strong>и</strong>ћ, В<strong>и</strong>даков<strong>и</strong>ћ, Стер<strong>и</strong>ја, Јакш<strong>и</strong>ћ) кој<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>падају разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м поет<strong>и</strong>кама<br />
(сент<strong>и</strong>менатл<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чкој, клас<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чкој, романт<strong>и</strong>чарској). У радов<strong>и</strong>ма Дос<strong>и</strong>теја<br />
Обрадов<strong>и</strong>ћа страст се даје у алегор<strong>и</strong>јском контексту, код В<strong>и</strong>даков<strong>и</strong>ћа је део патоса,<br />
код Стер<strong>и</strong>је је пр<strong>и</strong>мер клас<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ја а код Јакш<strong>и</strong>ћа х<strong>и</strong>пербол<strong>и</strong>чне<br />
ретор<strong>и</strong>ке. Посебна пажња б<strong>и</strong>ће посвећена <strong>и</strong>деолошк<strong>и</strong>м (ет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м) <strong>и</strong> д<strong>и</strong>дакт<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м<br />
аспект<strong>и</strong>ма текста.<br />
Бојан ЈОВИЋ (Београд)<br />
Седма уметност <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поведање авангарде<br />
У тексту се разматра ут<strong>и</strong>цај ф<strong>и</strong>лмске уметност<strong>и</strong> <strong>и</strong> к<strong>и</strong>нематографске техн<strong>и</strong>ке<br />
на мот<strong>и</strong>ве, теме <strong>и</strong> поступке у пр<strong>и</strong>поведној проз<strong>и</strong> српске авангарде након И светског
рата. Укратко се оп<strong>и</strong>сује трад<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ја авангардног пр<strong>и</strong>хватања ф<strong>и</strong>лма <strong>и</strong> дож<strong>и</strong>вљај<br />
к<strong>и</strong>нематограф<strong>и</strong>је као најв<strong>и</strong>ше <strong>и</strong> обухватне уметност<strong>и</strong> у Европ<strong>и</strong> (немачк<strong>и</strong><br />
експрес<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>, Сандрар, Гол) <strong>и</strong> код нас, <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тују се ставов<strong>и</strong> наш<strong>и</strong>х авангард<strong>и</strong>ста<br />
према ф<strong>и</strong>лму <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>мена техн<strong>и</strong>ке ф<strong>и</strong>лма, пре свега поступак монтаже у прозн<strong>и</strong>м<br />
дел<strong>и</strong>ма најрепрезентат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х аутора по овом п<strong>и</strong>тању (Ток<strong>и</strong>н, Пољанск<strong>и</strong>, М<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ћ,<br />
Де Бул<strong>и</strong>, Петров<strong>и</strong>ћ). Указује се на померање у генолошком с<strong>и</strong>стему књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
стварање нов<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>х врста (‖пап<strong>и</strong>рнат<strong>и</strong>‖ ф<strong>и</strong>лмск<strong>и</strong> сценар<strong>и</strong>о) .<br />
Снежана МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛИЋ (Н<strong>и</strong>ш)<br />
В<strong>и</strong>ртуелн<strong>и</strong> нарат<strong>и</strong>в као знак модерн<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је српске прозе на почетку XX века<br />
У раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> разматран<strong>и</strong> нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> поступц<strong>и</strong> у српској проз<strong>и</strong> с краја XIX<br />
<strong>и</strong> почетка XX века кој<strong>и</strong> уносе нов<strong>и</strong>не у до тада преовлађујућ<strong>и</strong> реал<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
нарат<strong>и</strong>в. Посебна пажња б<strong>и</strong>ће усмерена ка тумачењу в<strong>и</strong>ртуелног нарат<strong>и</strong>ва (М. Л.<br />
Раyан), као посебног домена неаутент<strong>и</strong>зован<strong>и</strong>х нарат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>х могућност<strong>и</strong> (Л.<br />
Долежел), односно оног тематског аспекта нереал<strong>и</strong>зоване пр<strong>и</strong>че коју Џ. Пр<strong>и</strong>нс (G.<br />
Prince) означава терм<strong>и</strong>ном „disnarrated―. Такав нарат<strong>и</strong>в обухвата све оно што б<strong>и</strong> се<br />
могло догод<strong>и</strong>т<strong>и</strong>, ал<strong>и</strong> се <strong>и</strong>пак не догађа. Томе б<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>падала ш<strong>и</strong>рока лепеза<br />
јунаков<strong>и</strong>х менталн<strong>и</strong>х акт<strong>и</strong>вност<strong>и</strong>: жеља, страхова, не<strong>и</strong>спуњен<strong>и</strong>х нада, очек<strong>и</strong>вања,<br />
претпоставк<strong>и</strong>, снова. Тесно повезане са ов<strong>и</strong>м аспектом пр<strong>и</strong>че су нарат<strong>и</strong>вне<br />
<strong>и</strong>терац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> понављања. Посматрајућ<strong>и</strong> <strong>и</strong>х као својеврсна гран<strong>и</strong>чна подручја пр<strong>и</strong>че,<br />
нашу анал<strong>и</strong>зу ћемо усмер<strong>и</strong>т<strong>и</strong> ка функц<strong>и</strong>јама које поменут<strong>и</strong> поступц<strong>и</strong> <strong>и</strong>мају унутар<br />
жанра (пр<strong>и</strong>поветка <strong>и</strong>л<strong>и</strong> роман), на плану обл<strong>и</strong>ковања л<strong>и</strong>кова а нароч<strong>и</strong>то у односу<br />
на <strong>и</strong>нтерпретат<strong>и</strong>вн<strong>и</strong> потенц<strong>и</strong>јал књ<strong>и</strong>жевног дела <strong>и</strong> на акт<strong>и</strong>в<strong>и</strong>рање улоге ч<strong>и</strong>таоца<br />
која је <strong>и</strong>мпл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>тно садржана у в<strong>и</strong>ртуелном нарат<strong>и</strong>ву. Основн<strong>и</strong> корпус текстова<br />
ч<strong>и</strong>не књ<strong>и</strong>жевна дела Л. Лазарев<strong>и</strong>ћа, Б. Станков<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> М. Ускоков<strong>и</strong>ћа.<br />
Л<strong>и</strong>д<strong>и</strong>ја ДЕЛИЋ (Београд)<br />
Пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong> поступак Ћам<strong>и</strong>ла С<strong>и</strong>јар<strong>и</strong>ћа<br />
Проза Ћам<strong>и</strong>ла С<strong>и</strong>јар<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong>зузетно је <strong>и</strong>нтересантна са станов<strong>и</strong>шта<br />
пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>х форм<strong>и</strong> <strong>и</strong> ф<strong>и</strong>гуре пр<strong>и</strong>поведача. Један број пр<strong>и</strong>поведака ц<strong>и</strong>кл<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ран је,<br />
тако, необ<strong>и</strong>чном ф<strong>и</strong>гуром „ђачета― пр<strong>и</strong>поведача, кој<strong>и</strong> се крај воде стално „ум<strong>и</strong>ва― <strong>и</strong><br />
посматра л<strong>и</strong>кове кој<strong>и</strong> на ту воду долазе <strong>и</strong> догађаје кој<strong>и</strong> се крај ње дешавају. Дат<strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>поведач в<strong>и</strong>шеструко је обележен марг<strong>и</strong>налношћу (узрасн<strong>и</strong>м добом, својеврсном<br />
полном недеф<strong>и</strong>н<strong>и</strong>саношћу – „оно―, п<strong>и</strong>сменошћу у руралној сред<strong>и</strong>н<strong>и</strong>, просторн<strong>и</strong>м<br />
с<strong>и</strong>ту<strong>и</strong>рањем…), што резулт<strong>и</strong>ра <strong>и</strong> сасв<strong>и</strong>м спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м в<strong>и</strong>дом пр<strong>и</strong>поведања.<br />
Некол<strong>и</strong>ко пр<strong>и</strong>ча обележ<strong>и</strong>ла је, у проз<strong>и</strong> <strong>и</strong>наче ретка, м<strong>и</strong>-форма пр<strong>и</strong>поведања, пр<strong>и</strong><br />
чему је <strong>и</strong> она раслојена на в<strong>и</strong>ше модуса <strong>и</strong> креће се од м<strong>и</strong>-пр<strong>и</strong>поведача кој<strong>и</strong> је<br />
средство <strong>и</strong>рон<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> <strong>и</strong>сход<strong>и</strong>ште хумора (Како смо жен<strong>и</strong>л<strong>и</strong> Шер<strong>и</strong>фа, Наша снаха<br />
<strong>и</strong> м<strong>и</strong> момц<strong>и</strong>, Рођак) до аморфног м<strong>и</strong>-пр<strong>и</strong>повадача кој<strong>и</strong> у разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong>м момент<strong>и</strong>ма<br />
пр<strong>и</strong>поведања <strong>и</strong>ма разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т об<strong>и</strong>м <strong>и</strong> не укључује увек <strong>и</strong>ста л<strong>и</strong>ца (М<strong>и</strong>р<strong>и</strong>с л<strong>и</strong>шћа<br />
орахова). Пр<strong>и</strong>ча Хасан, с<strong>и</strong>н Хусе<strong>и</strong>нов, пак, у аутопоет<strong>и</strong>чком кључу говор<strong>и</strong> о маг<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>поведања <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поведачу као својеврсном дем<strong>и</strong>јургу. У овој проз<strong>и</strong> преклапају
се, најзад, ст<strong>и</strong>л<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чне за разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те жанрове (бајка, усмено<br />
предање, веровања <strong>и</strong> сл.), што је код С<strong>и</strong>јар<strong>и</strong>ћа увек у функц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>цања одређен<strong>и</strong>х<br />
с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>и</strong> значењск<strong>и</strong>х д<strong>и</strong>менз<strong>и</strong>ја.<br />
Перс<strong>и</strong>да ЛАЗАРЕВИЋ ДИ ЂАКОМО (Кјет<strong>и</strong>-Пескара)<br />
Кандор као део европске нарат<strong>и</strong>вне ег<strong>и</strong>птоман<strong>и</strong>је<br />
Намера је овог рада да се анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра дело Кандор <strong>и</strong>л<strong>и</strong> откровење ег<strong>и</strong>патск<strong>и</strong>х<br />
тајн<strong>и</strong> (1800) Атанас<strong>и</strong>ја Стојков<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong> да се установ<strong>и</strong> један могућ<strong>и</strong> предложак овог<br />
текста у окв<strong>и</strong>ру тадашњ<strong>и</strong>х европск<strong>и</strong>х књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х токова.<br />
Проучаваоц<strong>и</strong> дела Атанас<strong>и</strong>ја Стојков<strong>и</strong>ћа одређују Кандора као роман, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
као ф<strong>и</strong>лозофск<strong>и</strong> есеј. Ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>ца је да у генез<strong>и</strong> романа у српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong><br />
Кандор зауз<strong>и</strong>ма посебно место јер су форма, структура <strong>и</strong> садржај овог дела уско<br />
повезан<strong>и</strong> <strong>и</strong> условљавају одређ<strong>и</strong>вање пр<strong>и</strong>падност<strong>и</strong>. Реч је о тексту кој<strong>и</strong> одражава<br />
своје време, како жанровск<strong>и</strong>, тако <strong>и</strong> тематск<strong>и</strong>.<br />
У мреж<strong>и</strong> предложака на које упућују <strong>и</strong>звесна обележја Кандора, требало б<strong>и</strong><br />
претпостав<strong>и</strong>т<strong>и</strong> <strong>и</strong> могућност да се предложак потраж<strong>и</strong> у окв<strong>и</strong>ру опште европске<br />
ег<strong>и</strong>птоман<strong>и</strong>је која је карактер<strong>и</strong>зовала књ<strong>и</strong>жевно-<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> пер<strong>и</strong>од коме је<br />
Стојков<strong>и</strong>ћ пр<strong>и</strong>падао. Анал<strong>и</strong>зом разн<strong>и</strong>х елемената кој<strong>и</strong> сач<strong>и</strong>њавају ово х<strong>и</strong>бр<strong>и</strong>дно<br />
дело, Кандор ће стога, као посебна форма прозног пр<strong>и</strong>поведања у српској<br />
књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>, б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> разматран као део нарат<strong>и</strong>вне ег<strong>и</strong>птоман<strong>и</strong>је ондашње Европе.<br />
В<strong>и</strong>олета ЈОВАНОВИЋ (Јагод<strong>и</strong>на)<br />
Конструкц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> в<strong>и</strong>зура на<strong>и</strong>вне свест<strong>и</strong> у делу Драгослава М<strong>и</strong>хајлов<strong>и</strong>ћа<br />
У раду се <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тују поступц<strong>и</strong> конст<strong>и</strong>ту<strong>и</strong>сања на<strong>и</strong>вне свест<strong>и</strong> деце<br />
пр<strong>и</strong>поведача у пр<strong>и</strong>поветкама Драгослава М<strong>и</strong>хајлов<strong>и</strong>ћа <strong>и</strong>з зб<strong>и</strong>рк<strong>и</strong> Фреде лаку ноћ <strong>и</strong><br />
Ухват<strong>и</strong> звезду падал<strong>и</strong>цу као <strong>и</strong> роману Гор<strong>и</strong> Морава. В<strong>и</strong>зура на<strong>и</strong>вне свест<strong>и</strong> кроз<br />
коју је преломљен свет ов<strong>и</strong>х дела ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong> поетско врело <strong>и</strong>з којег про<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чу <strong>и</strong> кој<strong>и</strong>м су<br />
условљене <strong>и</strong> све друге њ<strong>и</strong>хове особеност<strong>и</strong>: нач<strong>и</strong>н на кој<strong>и</strong> се темат<strong>и</strong>зује <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>казује<br />
стварност, јез<strong>и</strong>к кој<strong>и</strong>м се то ч<strong>и</strong>н<strong>и</strong>, нач<strong>и</strong>н на кој<strong>и</strong> се сагледава простор <strong>и</strong> дож<strong>и</strong>вљава<br />
време, карактер<strong>и</strong>зују јунац<strong>и</strong>, град<strong>и</strong> хумор, гротеска, као <strong>и</strong> жанровске посебност<strong>и</strong><br />
ов<strong>и</strong>х дела. Доносећ<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>во <strong>и</strong> аутент<strong>и</strong>чно ун<strong>и</strong>верзалне ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> траумат<strong>и</strong>чне дож<strong>и</strong>вљаје<br />
дет<strong>и</strong>њства, ове пр<strong>и</strong>поветке се ч<strong>и</strong>тају као л<strong>и</strong>терарна <strong>и</strong>лустрац<strong>и</strong>ја «ж<strong>и</strong>вота у<br />
елементарном, рекло б<strong>и</strong> се хот<strong>и</strong>м<strong>и</strong>чно неарт<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чком в<strong>и</strong>ду, што је наравно,<br />
пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong> арт<strong>и</strong>зам првог реда», ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> као «<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ја» образовања једног уметн<strong>и</strong>ка<br />
кој<strong>и</strong> на путу одрастања ас<strong>и</strong>м<strong>и</strong>лује разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те <strong>и</strong> разноврсне светове.<br />
Марко АВРАМОВИЋ (Београд)<br />
Роман<strong>и</strong> Влад<strong>и</strong>м<strong>и</strong>ра Тас<strong>и</strong>ћа у савременој српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong><br />
Мот<strong>и</strong>вац<strong>и</strong>ју за пр<strong>и</strong>јаву ове теме налаз<strong>и</strong>мо у ч<strong>и</strong>њен<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> да је Влад<strong>и</strong>м<strong>и</strong>р<br />
Тас<strong>и</strong>ћ један од нај<strong>и</strong>стакнут<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х савремен<strong>и</strong>х српск<strong>и</strong>х романс<strong>и</strong>јера, о ч<strong>и</strong>јем раду још
увек не постој<strong>и</strong> вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> број научн<strong>и</strong>х студ<strong>и</strong>ја. За своје романе доб<strong>и</strong>о је најзначајн<strong>и</strong>је<br />
домаће књ<strong>и</strong>жевне награде: награду Другог програма Рад<strong>и</strong>о Београда за књ<strong>и</strong>гу<br />
год<strong>и</strong>не, Н<strong>и</strong>нову награду кр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ке за роман год<strong>и</strong>не <strong>и</strong> В<strong>и</strong>талову награду за књ<strong>и</strong>гу<br />
год<strong>и</strong>не. М<strong>и</strong>шљења смо да поред в<strong>и</strong>соке естетске вредност<strong>и</strong> Тас<strong>и</strong>ћев<strong>и</strong> роман<strong>и</strong> <strong>и</strong>мају<br />
<strong>и</strong> <strong>и</strong>зузетан значај у књ<strong>и</strong>жевно<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јском см<strong>и</strong>слу, те да зауз<strong>и</strong>мају важно место у<br />
развоју <strong>и</strong> променама у српском роману на почетку двадесет <strong>и</strong> првог века: с једне<br />
стране, у њ<strong>и</strong>ховом спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чном односу према постмодерн<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чкој парад<strong>и</strong>гм<strong>и</strong> која<br />
је у нашој проз<strong>и</strong> успостављена осамдесет<strong>и</strong>х <strong>и</strong> деведесет<strong>и</strong>х год<strong>и</strong>на, а с друге, у<br />
отварању нашег романа према нек<strong>и</strong>м савремен<strong>и</strong>м књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>м струјањ<strong>и</strong>ма, што<br />
ћемо у нашем раду настојат<strong>и</strong> <strong>и</strong> да покажемо. Као п<strong>и</strong>сац <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>те поет<strong>и</strong>чке свест<strong>и</strong>,<br />
овај свој однос према књ<strong>и</strong>жевном наслеђу, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> савремен<strong>и</strong>м књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>м <strong>и</strong><br />
теор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м струјањ<strong>и</strong>ма, Тас<strong>и</strong>ћ је <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>о <strong>и</strong> у свој<strong>и</strong>м есеј<strong>и</strong>ма, кој<strong>и</strong> ће нам б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> од<br />
вел<strong>и</strong>ке помоћ<strong>и</strong> у разв<strong>и</strong>јању теза нашег рада.<br />
Олга ЕЛЕРМАЈЕР-ЖИВОТИЋ (Хамбург)<br />
Одл<strong>и</strong>ке с<strong>и</strong>стема заједн<strong>и</strong>це <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>родне потребе деце<br />
У раду се на пр<strong>и</strong>мер<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>забран<strong>и</strong>х текстова оба аутора (Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong><br />
Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћ) <strong>и</strong>сп<strong>и</strong>тују <strong>и</strong> анал<strong>и</strong>з<strong>и</strong>рају сл<strong>и</strong>чност<strong>и</strong> <strong>и</strong> разл<strong>и</strong>ке њ<strong>и</strong>ховог сагледавања,<br />
<strong>и</strong>нтенз<strong>и</strong>тета (просторног <strong>и</strong> временског) <strong>и</strong> нач<strong>и</strong>на пр<strong>и</strong>каз<strong>и</strong>вања положаја,<br />
соц<strong>и</strong>јал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је <strong>и</strong> проблема у развоју деце <strong>и</strong> млад<strong>и</strong>х људ<strong>и</strong> до пубертета <strong>и</strong><br />
адолесценц<strong>и</strong>је под услов<strong>и</strong>ма соц<strong>и</strong>јалн<strong>и</strong>х конструкц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> представа са кој<strong>и</strong>ма се у<br />
балканск<strong>и</strong>м патр<strong>и</strong>јархалн<strong>и</strong>м друштв<strong>и</strong>ма разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>озне <strong>и</strong> културне<br />
ор<strong>и</strong>јентац<strong>и</strong>је посматра дет<strong>и</strong>њство. У раду се посебна пажња обраћа на фокус<strong>и</strong>ране<br />
<strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалне <strong>и</strong> друштвене послед<strong>и</strong>це траумат<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>х дож<strong>и</strong>вљаја у дет<strong>и</strong>њству, које<br />
Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong> Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћ актуал<strong>и</strong>зују у свој<strong>и</strong>м концепц<strong>и</strong>јама дет<strong>и</strong>њства, тј. на<br />
послед<strong>и</strong>це успелог <strong>и</strong>л<strong>и</strong> промашеног «очовечења» будућ<strong>и</strong>х одрасл<strong>и</strong>х чланова<br />
друштва.<br />
Слав<strong>и</strong>ца ВАСИЉЕВИЋ-ИЛИЋ (Бања Лука)<br />
Форме пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једања средњовјековне пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јетке Стефан<strong>и</strong>т <strong>и</strong> Ихн<strong>и</strong>лат<br />
Средњовјековно преводно дјело Стефан<strong>и</strong>т <strong>и</strong> Ихн<strong>и</strong>лат <strong>и</strong>ма веома<br />
зан<strong>и</strong>мљ<strong>и</strong>ву <strong>и</strong> „модерну― форму. Посебно пажњу пр<strong>и</strong>влаче пр<strong>и</strong>че у пр<strong>и</strong>ч<strong>и</strong> на<br />
некол<strong>и</strong>ко н<strong>и</strong>воа, које су омогућавале повез<strong>и</strong>вање ове моза<strong>и</strong>чке цјел<strong>и</strong>не. Задатак у<br />
раду ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> да укаже на слојев<strong>и</strong>тост овог дјела управо у погледу форме.<br />
Бранко ЛЕТИЋ (Источно Сарајево- Пале)<br />
„Сасуд<strong>и</strong>― реч<strong>и</strong> анђеоске хране <strong>и</strong> „чаше― ж<strong>и</strong>вотворећег п<strong>и</strong>ћа<br />
Наш<strong>и</strong> средњовековн<strong>и</strong> п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong> схватал<strong>и</strong> су књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> текст као „духовну<br />
храну― („трпеза реч<strong>и</strong> анђеоске хране―, Теодос<strong>и</strong>је) <strong>и</strong> „ж<strong>и</strong>вотвореће п<strong>и</strong>ће―<br />
(Арх<strong>и</strong>еп<strong>и</strong>скоп Дан<strong>и</strong>ло), кој<strong>и</strong>м су желел<strong>и</strong> „нас<strong>и</strong>т<strong>и</strong>т<strong>и</strong>― <strong>и</strong> „напој<strong>и</strong>т<strong>и</strong>― своје
ч<strong>и</strong>таоце/слушаоце, <strong>и</strong> на тај нач<strong>и</strong>н <strong>и</strong>спун<strong>и</strong>т<strong>и</strong> свој просветн<strong>и</strong>, моралн<strong>и</strong> <strong>и</strong> естетск<strong>и</strong><br />
задатак. С обз<strong>и</strong>ром на разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>те узрасте <strong>и</strong> духовне способност<strong>и</strong><br />
ч<strong>и</strong>талаца/слушалаца („њ<strong>и</strong>хово достојанство―, Теодос<strong>и</strong>је), б<strong>и</strong>ло је потребно наћ<strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>кладне књ<strong>и</strong>жевне обл<strong>и</strong>ке, „сасуде― (Патр<strong>и</strong>јарх Пајс<strong>и</strong>је), за разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>то<br />
представљање појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х садржаја, што је аналогно савременом тумачењу односа<br />
књ<strong>и</strong>жевне садрж<strong>и</strong>не <strong>и</strong> форме. Духовну трпезу леп<strong>и</strong>х реч<strong>и</strong>, „словеса― наш<strong>и</strong><br />
средњовековн<strong>и</strong> п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong> су в<strong>и</strong>дел<strong>и</strong> у складу са јеванђељск<strong>и</strong>м тумачењем реч<strong>и</strong> („У<br />
почетку бјеше р<strong>и</strong>јеч, <strong>и</strong> р<strong>и</strong>јеч бјеше у Бога, <strong>и</strong> Бог бјеше р<strong>и</strong>јеч―), као књ<strong>и</strong>жевну<br />
еухар<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>ју („нас<strong>и</strong>т<strong>и</strong>т<strong>и</strong> се словеса―): уп: „узм<strong>и</strong>те, јед<strong>и</strong>те; ово је т<strong>и</strong>јело моје― (Мт.<br />
26, 26); „И узе чашу <strong>и</strong> давш<strong>и</strong> хвалу даде <strong>и</strong>м говорећ<strong>и</strong>: „п<strong>и</strong>јте <strong>и</strong>з ње, јер ово је крв<br />
моја ...―(Мт. 26, 27-28). Зав<strong>и</strong>сно од веће <strong>и</strong>л<strong>и</strong> мање чулност<strong>и</strong>, „тврдоће―, духовне<br />
хране, кор<strong>и</strong>шћен<strong>и</strong> су разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>т<strong>и</strong> обл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> „сасуда― (пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>, реторск<strong>и</strong>, поетск<strong>и</strong>)<br />
аналогн<strong>и</strong> обредн<strong>и</strong>м л<strong>и</strong>тург<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м радњама <strong>и</strong> појањ<strong>и</strong>ма. Тако су <strong>и</strong> стар<strong>и</strong> п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong><br />
књ<strong>и</strong>жевну „трпезу―, кад је б<strong>и</strong>ла у п<strong>и</strong>тању „тврђа― храна, пр<strong>и</strong>премал<strong>и</strong> у<br />
пр<strong>и</strong>поведн<strong>и</strong>м <strong>и</strong> реторск<strong>и</strong>м „сасуд<strong>и</strong>ма― (пр<strong>и</strong>ча, парабола, слово, беседа <strong>и</strong> сл), а кад је<br />
б<strong>и</strong>ла „мекша―, емот<strong>и</strong>вн<strong>и</strong>ја, у пр<strong>и</strong>кладн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>м „сасуд<strong>и</strong>ма― (мол<strong>и</strong>тва, плач, похвала,<br />
<strong>и</strong>тд), односно, кад је прелаз<strong>и</strong>ла у „ж<strong>и</strong>вотвореће п<strong>и</strong>ће―, у „чашама― поетск<strong>и</strong>х сл<strong>и</strong>ка<br />
<strong>и</strong> топоса.<br />
Јован ЉУШТАНОВИЋ (Нов<strong>и</strong> Сад)<br />
Тачка глед<strong>и</strong>шта детета <strong>и</strong> форме пр<strong>и</strong>поведања у пр<strong>и</strong>поветкама о дец<strong>и</strong> Иве<br />
Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Иво Андр<strong>и</strong>ћ <strong>и</strong>ма круг пр<strong>и</strong>поведака у којем су главн<strong>и</strong> л<strong>и</strong>ков<strong>и</strong> деца <strong>и</strong> у кој<strong>и</strong>ма<br />
се темат<strong>и</strong>зују дечја соц<strong>и</strong>јална <strong>и</strong> пс<strong>и</strong>холошка <strong>и</strong>скуства. У т<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>поветкама важну<br />
улогу <strong>и</strong>гра тачка глед<strong>и</strong>шта детета, про<strong>и</strong>зашла <strong>и</strong>з спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чног развојног,<br />
пс<strong>и</strong>холошког <strong>и</strong> културног <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тета дет<strong>и</strong>њства. Напоредо с њом конст<strong>и</strong>ту<strong>и</strong>ше се,<br />
нем<strong>и</strong>новно, <strong>и</strong> тачка глед<strong>и</strong>шта одраслог. Све то ут<strong>и</strong>че <strong>и</strong> на модусе пр<strong>и</strong>поведања. Ове<br />
пр<strong>и</strong>поветке крећу се, на спец<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>чан нач<strong>и</strong>н, гран<strong>и</strong>цом монод<strong>и</strong>јегет<strong>и</strong>чког <strong>и</strong><br />
пол<strong>и</strong>д<strong>и</strong>јегет<strong>и</strong>чког пр<strong>и</strong>поведања. По<strong>и</strong>гравањем на тој гран<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> Иво Андр<strong>и</strong>ћ откр<strong>и</strong>ва<br />
човека у детету <strong>и</strong>, пр<strong>и</strong>ча на ж<strong>и</strong>в <strong>и</strong> потресан нач<strong>и</strong>н о патњама не само дечј<strong>и</strong>м него <strong>и</strong><br />
општељудск<strong>и</strong>м, о оном што Дан<strong>и</strong>ло К<strong>и</strong>ш наз<strong>и</strong>ва „ран<strong>и</strong>м јад<strong>и</strong>ма―, још једном<br />
ем<strong>и</strong>нентно потврђујућ<strong>и</strong> своју в<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ју човекове траг<strong>и</strong>чне судб<strong>и</strong>не.<br />
Стана Љ. СМИЉКОВИЋ (Врање)<br />
Игра <strong>и</strong> борба у зб<strong>и</strong>рц<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поведака Ива Андр<strong>и</strong>ћа<br />
Књ<strong>и</strong>жевно стваралаштво Ива Андр<strong>и</strong>ћа за децу може се посматрат<strong>и</strong> кроз<br />
сложене <strong>и</strong> с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>чке садржаје текстова пр<strong>и</strong>ча у зб<strong>и</strong>рц<strong>и</strong> под наз<strong>и</strong>вом Деца. У раду<br />
ће се детаљно сагледат<strong>и</strong> феномен <strong>и</strong>гре <strong>и</strong> борбе деце-јунака кроз анал<strong>и</strong>зу њ<strong>и</strong>хов<strong>и</strong>х<br />
дож<strong>и</strong>вљаја <strong>и</strong>гре које се гран<strong>и</strong>че са ф<strong>и</strong>з<strong>и</strong>чком <strong>и</strong> духовном борбом. Мулт<strong>и</strong>ет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
светов<strong>и</strong> у кој<strong>и</strong>ма деца одрастају остав<strong>и</strong>л<strong>и</strong> су дубоке корене кој<strong>и</strong> ће се разграњават<strong>и</strong><br />
током одрастања. Иво Андр<strong>и</strong>ћ мајсторск<strong>и</strong> уобл<strong>и</strong>чава пс<strong>и</strong>холог<strong>и</strong>ју јунака, њ<strong>и</strong>хове
страхове, поз<strong>и</strong>в на <strong>и</strong>гру која подсећа на ж<strong>и</strong>вотну <strong>и</strong> ф<strong>и</strong>лозоф<strong>и</strong>ју поступака према<br />
другоме.<br />
Недељка ПЕРИШИЋ (Београд)<br />
Д<strong>и</strong>јете као фокал<strong>и</strong>затор у пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јеткама Ива Андр<strong>и</strong>ћа<br />
„Уметност пр<strong>и</strong>поведања н<strong>и</strong>ко н<strong>и</strong>је тол<strong>и</strong>ко разв<strong>и</strong>о <strong>и</strong> усаврш<strong>и</strong>о као Иво<br />
Андр<strong>и</strong>ћ―, рекао је Нов<strong>и</strong>ца Петков<strong>и</strong>ћ, а Јован Дел<strong>и</strong>ћ наглас<strong>и</strong>о је да је „Иво Андр<strong>и</strong>ћ<br />
нап<strong>и</strong>сао најв<strong>и</strong>ше пр<strong>и</strong>повједака <strong>и</strong> најбоље пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јетке у српској проз<strong>и</strong>―.<br />
Андр<strong>и</strong>ћева пр<strong>и</strong>повједачка умјетност многоструко је осв<strong>и</strong>јетљена, б<strong>и</strong>ло да је<br />
р<strong>и</strong>јеч о наратолошк<strong>и</strong>м аспект<strong>и</strong>ма, <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јској подлоз<strong>и</strong> у пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једању, поступку<br />
есеј<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је, аутопоет<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м елемент<strong>и</strong>ма Андр<strong>и</strong>ћеве прозе, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> пак, о б<strong>и</strong>ло ком<br />
другом важном аспекту проучавања об<strong>и</strong>мног прозног дјела овога п<strong>и</strong>сца. Као<br />
кључн<strong>и</strong> проблем овог рада постављен је један особ<strong>и</strong>т нач<strong>и</strong>н грађења перспект<strong>и</strong>ве у<br />
појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јеткама Ива Андр<strong>и</strong>ћа: случај када свезнајућа нарат<strong>и</strong>вна<br />
<strong>и</strong>нстанца пр<strong>и</strong>лагођава своју в<strong>и</strong>зуру посматрања, а т<strong>и</strong>ме <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>једања,<br />
сужавајућ<strong>и</strong> је на в<strong>и</strong>дно <strong>и</strong> дож<strong>и</strong>вљајно поље дјетета које је л<strong>и</strong>к у пр<strong>и</strong>пов<strong>и</strong>јец<strong>и</strong>.<br />
Ос<strong>и</strong>м л<strong>и</strong>тературе која се бав<strong>и</strong> дјелом Ива Андр<strong>и</strong>ћа (П. Џаџ<strong>и</strong>ћ, П. Палавестра,<br />
И. Тартаља, Н. М<strong>и</strong>рков<strong>и</strong>ћ, Ј. Дел<strong>и</strong>ћ, Д. Стојанов<strong>и</strong>ћ), кор<strong>и</strong>шћена је превасходно<br />
л<strong>и</strong>тература која разматра проблеме наратолог<strong>и</strong>је (Ф. Штанцл, Ж. Женет, М. Бал),<br />
ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> л<strong>и</strong>тература <strong>и</strong>з соц<strong>и</strong>олог<strong>и</strong>је <strong>и</strong> пс<strong>и</strong>холог<strong>и</strong>је.
Change language