GODINA XXX. BROJ 2 (80) BOžIć 2011. ISSN: 1330-755X

Premda je malo čudna kombinacija,
redovito su se družili i prijateljevali Mate Vlaj,
Duje Splićanin i Bepo Bodul. Znali su jedan
drugome namistit trapulu, ali se na to nitko
nije ljutio. Jednom je Mate pridložio da neka
ona druga dva dođu kod njega u Proložac
na Veliku Gospu, najveći praznik imotskoga
kraja. On će, kaže, ispeći janje na ražnju
i pripremit dovoljno kujundžuše. Bepo je
nadoda kako će donit dobro bodulsko vino.
- I ja ću dat svoj doprinos – javi se Duje
– ali neka to bude iznenađenje.
Kako se dogovorili, tako i učinili. Okupiše
se na izvoru Vrljike i Duje umisto zdravice
reče:
- Ljudi moji, kad imamo janje, kruh i
vino drugo nam ništa i ne triba pa san ja na
feštu doveo svog brata Šimu.
Stara fora, nove budale, pomisliše Mate
i Bepo praveći se kako ih ova Dujina psina
nije naljutila. Duje je to dobro zna pa ih je
htio oraspoložiti.
- Dobro kumpanji, pozivam vas dogodine
na fjeru svetoga Dujma. Dođite i vidit
ćete šta je prava pašticada koju sprema
moja žena Fila.
U zakazano vrime i na zakazano misto
stigli su Mate i Bepo, ali umisto Duje dočeka
ih njegov brat Šime, onaj koji je u Prološcu
najviše janjetine potamanio. Kaže kako ih
je Duje oba lipo pozdravio i skuža se što je
mora baš ti dan službeno otić iz Splita. Uputi
ih u restoran u kojemu se pašticada priprema
baš kao i kod Dujine žene File. Tamo će ih
dočekat i počastit konobar Jere.
Dočekao ih je Jere i servirao im sve od
aperitiva, priko pašticade sve do deserta.
Kad su se dobro najili i ponapili, konobar im
donese povelik račun.
Prolo@ac
Tri prijatelja
57
- Šta, oli Duje nije sve platio? – zapitaše
konobara u čudu.
- Ma ke Duje - na to će konobar.- Duje je
reka da ste vas dva veliki gurmani i da van
nije žaj platit dobru spizu i piće.
Progucali Mate i Bepo i tu knedlu, platili
račun i čvrsto odlučili kako će i oni Duji
nasapunat dasku. Prvi slijedeći put kad su
se srili Duje ih je manta da kad će opet doć
i jesu li se dobro počastili? Na kraju upita
Bepa da kad će bit njegova fešta. Bepa nije
tribalo dva puta pitat pa će:
- Je Duje, svaka čast šta si nas onako
počastio i zaslužio si da ti uzvratim. Dogodine
na 28. travnja kod mene je fešta. Matu
san već pozva, a dođi i ti i nemoj zaboravit
povest brata.
- Tako smo Bepo i ja - priča Mate u
društvu - na zakazani dan, na dan Općine
i nebeske zaštitnice sv. Vicence u Blatu na
Korčuli guštali u ribi, lipom blatskom vinu i
ostalim delicijama.
- A Duje, je li Duje doša? – priupita jedan
od oni koji su slušali ovu štoriju.
- Da Duje - sa zagonetnim će smiješkom
Bepo – di neće Duje doć. Iša bi on i na kraj
svita za dobrom spizom i dobrim vinom.
Doša je on i doveo brata.
- Onda je Duje opet proša lišo - oni će
šta se malo prije javio.
- Je, proša je lišo, ali ga je skupo koštalo
- na kraju će Mate. - Dok smo se Bepo i
ja častili u Blatu na Korčuli, Duje i brat mu
iskrcali su se na Visu. Bepo im je reka da će
fešta bit u Komiži.
Kad je fešta, nek’ se fešta.
Tomislav Božinović