ljudska prava, demokratija i – nasilje - Helsinki Committee for ...

Bez kosenzusa o sistemu vrednosti
25
jevačkom fabrikom automobila Zastava i, možda najvažniji, raspoloženje
glasačkog tela koje se, mimo očekivanja, racionalizovalo.
Ovim izborima Demokratska stranka je prvi put od nastanka postala
najjača parlamentarna stranka, čemu je doprinelo njeno pomeranje ka
evropskoj opciji. Naime, DS je tokom kohabiitacije sa DSS gotovo izgubila
identitet koji je profilisao Zoran Đinđić. Predsednički izbori početkom godine
pokazali su da je Boris Tadić pobedio isključivo zbog pomeranja ka
evropskoj opciji i distanciranju od narodnjačkog bloka. To pomeranje bilo
je ključno nakon potpisivanja SSP.
Sporazum je dodatno galvanizovao podršku za evropsku opciju. Strah
građana od pobede radikala i zatvaranja ekonomske perspektive Srbije bio
je takođe, odlučujući. Mnogi ekonomski eksperti najavljivali su povratak
Srbije u devedesete godine prošlog veka, rast inflacije i trošenje državnih
rezervi i štednje građana za podmirivanje socijalnih potreba koje su radikali
u kampnaji najavljivali.
Ipak, već u prvim izjavama nakon izbora pokazala se ambivalencija
Borisa Tadića u odnosu na neka ključna pitanja. Tadić nije odustao od pet
principa na kojima se zasnivala prethodna vlada. Jedan od tih principa je
da je Kosova integralni deo Srbije. Taj princip je i najproblematičniji u odnosima
DS sa EU. Istovremeno, Tadić je u poslednjoj nedelji kampanje posetio
i Republiku Srpsku sa očitom porukom građanima šta je RS za Srbiju,
što je bila manifestacija njegovog odnosa prema Bosni.
Srpska radikalna stranka je pod Tomislavom Nikolićem doživela svoj
klimaks, ali ni ovom prilikom nije uspela da dobije izbore, što je povećalo
frustraciju ove stranke i njenog lidera. Mada je SRS u kampanji zagovarala
socijalnu državu i oslanac na rusku podršku, ipak nije uspela da ubedi
građane u svoj potencijal da ispuni obećanja.
DSS je prošla najgore. Koalicija DSS-NS je dobila 11, 3 odsto glasova
(30 mesta), što pokazuje stalni trend opadanja. Vojislav Koštunica je vodio
kampanju koja je manifestovala njegovu fanatizovanost i veoma izoštren
antievropski stav. Kampanju je bazirao isključivo na sloganu “Kosovo
je Srbija” čime je pokušao da mobiliše nacionalna osećanja. Pokazalo se,
međutim, da Kosovo, odnosno nacionalizam, nisu više dovoljni za mobi-