ljudska prava, demokratija i – nasilje - Helsinki Committee for ...

Bez kosenzusa o sistemu vrednosti
35
Manjine još uvek na margini
Odnos države a i društva prema manjinama još uvek je glavna prepreka
bržoj demokratizaciji i pluralizaciji Srbije. Srbija je propustila priliku
da načini nekoliko značajnih koraka na poboljšanju položaja nacionalnih
manjina. To se pre svega odnosi na unapređenje manjinskog zakonodavstva.
Značajni institucionalni pomaci, poput formiranja Ministarstva
za ljudska i manjinska prava ili manjinskih zavoda za kulturu, ostali su u
senci dugo isčekivanog zakona o nacionalnim savetima.
Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i u strahu od daljeg fragmentiranja
Srbije i predlog novog vojvođanskog statuta „pročitan“ je u ključu
zahteva za “stvaranjem države u državi”. Optužbe za separatizam nisu
mimoišle ni manjinske političke aktere koji su podržali statut. Te optužbe
čine stanje međuetničkih odnosa vrlo rovitim, što, povezano sa snažnim
osećajem pojedinih manjina (Vlaha, Makedonaca ili Crnogoraca) da su u
verskom pogledu diskriminisane, uz ignoranciju od strane političke klase,
neminovno vodi internacionalizaciji njihovog problema.
U celini, izostaje iskrenost države da prema manjinama vodi politiku
uključenja u širu političku, ekonomsku i kulturnu zajednicu, što posebno
važi za teritorijalno kompaktne manjine, kao što su Bošnjaci, Albanci i, u
velikoj meri, Mađari. Mađari su, međutim, najbolje organizovana manjina
mada i njima preti odumiranje, jer mlađe generacije sve više budućnost
vide u matičnoj zemlji.
Regionalizacija Srbije
Srbija još nije ozbiljno krenula u unutrašnje prestruktuiranje u skladu sa
modernim standardima, pre svega, onim koji se odnose na decentralizaciju
i samoupravu. Na tom pitanju se najboilje ogleda krutost konzervativnog
koncepta koji uređenje države vidi samo kroz veoma izraženi centralizam.
S obzirom da je Srbija zemlja koja ima izrazite regionalne identitete, posebno
kada je reč o Vojvodini, sve više raste tenzija između centra i periferije.
Ona se najbolje sagledava preko privrede koja je centralizovana i