ljudska prava, demokratija i – nasilje - Helsinki Committee for ...

Bez kosenzusa o sistemu vrednosti
33
članicama pogođenih krizom. U međuvremenu, zbog krize i EU je počela
da se koleba oko daljeg širenja.
Kada je reč o srpskoj neutralnosti ona se pre svega odnosi na članstvo
u NATO. Na to ju je obavezala Rusija. Zato je 10-godišnjica NATO intervencije
iskorišćena za propagandu protiv NATO u čemu su učestvovali i ruski
zvanični predstavnici. Motivi Rusije su jasni, jer na Balkanu uvek iskušava
EU, kako bi pokazala da Unija nema bezbednosni mehanizam i snagu
za održavanje reda na Balkanu. Osim Srbije i Republika Srpska je u istom
“dilu”. Predstavnik Rusije u NATO Dimitrij Rogozin je afirmisao pravo Republike
Srpske da se otcepi, uz pozivanje na Kosovo. Ruski ekspert za geostrategiju
Aleksandar Dugin je izjavio da “Srbi sada imaju mogućnost da
istupe kao okidač. A to može da promeni tok svetske istorije...”
Odnosi sa SAD ostaju najkomplikovaniji, jer su emotivni i ambivalentni.
Predizborna kampanja za predsedničke izbore u SAD praćena je sa
velikom pažnom uz procenjivanje koja bi buduća administracija bila naklonjenija
Srbiji. Izbor Baraka Obame je dočekan sa oduševljenjem u liberalnim
krugovima, međutim, u konzervativnim, na njegovu pobedu se
gleda sa dozom sumnjičavosti zbog Klintona i uopšte, Demokratske stranke.
Izbor Hilari Klinton za državnog sekretara i mnogih drugih ličnosti iz
Klintonovog vremena na važne funkcije u administraciji stvorili su rezervu
u odnosu na novu administracije. Slučaj Miladina Kovačevića samo je dodatno
povećao animozitet prema Hilari Klinton koja je insistirala na njegovoj
ekstradiciji SAD.