ljudska prava, demokratija i – nasilje - Helsinki Committee for ...

9
Zaključci i preporuke
Tokom 2008. godine, uporedo sa ekonomskom stagnacijom, nastavljen je
trend urušavanja svih institucija sistema, što se negativno odrazilo na raspoloženje
građana. Proevropska koalicija koja je pobedila na izborima u
proleće 2008. izneverila je očekivanja jer nije imala dovoljno političke hrabrosti
da iskorači u pravcu suštinskih reformi. U međuvremenu je Srbija,
kao i sve ostale zemlje u regionu, ušla u recesiju, što je rezultat unutrašnje
krize, koja će biti pogoršana i globalnom krizom. Osam godina nakon
smene Miloševića pokazalo se da Srbija nije uspela da se transformiše jer
nije došlo do suštinske promene elita, niti do distanciranja od Miloševićevog
programa.
Nacionalni projekat nije poražen, odnosno ta ideologija još uvek ima
snažnu podršku srbijanske elite. Ona je bila i glavni inspirator Memoranduma
SANU i kreator projekta. Haški tribunal nije se bavio ulogom onih
članova Akademije, SPC, Udruženja književnika, novinara i kulturne elite,
koji su pripadali tom krugu. Nije bilo ozbiljne moralne osude njihove
uloge ni u Srbiji, ni izvan nje, što im omogućava da nastave delovanje
i u postmiloševićevom vremenu. Oni i dalje profilišu kulturnu matricu i
“moralne” standarde. To je ujedno i glavna opstrukcija za uspostavljanje
moralne vertikale, neophodne za ozdravljenje srbijanskog društva. Osim
toga, teritorijalne pretenzije su još prisutne, što se prelama preko Bosne,
odnosno Republike Srpske.
Nacionalizam, socijalna i ekonomska stagnacija pothranjuju desni nacionalistički
radikalizam, ksenofobiju i mržnju prema drugima, posebno
prema Romima, Albancima, gej populaciji, braniteljima ljudskih prava.
Nakon propasti bivših socijalističkih pokreta i sindikalnih organizacija u
Srbiji se nije artikulisala alternativa koja bi se uspešno nosila sa socijalnim
i ekonomskim problemima. Zato državne institucije moraju odlučno
da reaguju na sve pojave radikalizma da bi se sprečila dalja radikalizacija
društva.
U Srbiji ne postoji energija potrebnu za iskorak prema demokratizaciji.
Poricanje i relativizacija su značajno smanjili potencijal za kritičku refleksiju