Novi predsednik SO je Dobrivoj Raškov Dolgozik ... - Bečejski mozaik
16.02.2014 • Views
Share Embed Flag

Novi predsednik SO je Dobrivoj Raškov Dolgozik ... - Bečejski mozaik

Novi predsednik SO je Dobrivoj Raškov Dolgozik ... - Bečejski mozaik

Novi predsednik SO je Dobrivoj Raškov Dolgozik ... - Bečejski mozaik

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
becejski.mozaik.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

Lepota <strong>je</strong> obećan<strong>je</strong> sreće.<br />

Niče<br />

4. decembar 2009.<br />

broj 483.<br />

SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE NOVI BEČEJ<br />

<strong>Novi</strong> <strong>predsednik</strong> <strong>SO</strong><br />

<strong>je</strong> <strong>Dobrivoj</strong> Raškov<br />

STRANA<br />

2<br />

ÚJDONSÁG A KÖZSÉGHÁZÁN<br />

<strong>Dolgozik</strong> a Szolgáltató<br />

Iroda<br />

7.<br />

OLDAL<br />

REKORDER IZ BEČEJA<br />

LOKALNA SAMOUPRAVA<br />

Otvoren uslužni<br />

centar<br />

Institut za kukuruz Zemun<br />

pol<strong>je</strong> <strong>je</strong> u utorak u Vrdniku<br />

organizovao proglašen<strong>je</strong> najboljih<br />

proizvođača kukuruza u<br />

Srbiji u ovoj godini. Titula<br />

rekordera u proizvodnji ove<br />

kulture pripala <strong>je</strong> Nandoru<br />

Kovaču, poljoprivredniku iz<br />

Bečeja<br />

STRANA 4<br />

NA JAVNOJ RASPRAVI O OPŠTINSKOM BUDŽETU<br />

Obećana <strong>je</strong><br />

racionalnija potrošnja<br />

STRANA<br />

3<br />

STRANA<br />

10<br />

FOTO: Igor Avžner<br />

Vesti<br />

U ponedeljak, dan nakon nekadašn<strong>je</strong>g velikog državnog praznika,<br />

Dana republike, i neposredno posle potvrde Statuta Vojvodine u srbijanskom<br />

parlamentu, ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU usvojili<br />

su dopunu Regulative 539/2001 kojom se državljani Srbi<strong>je</strong> (osim žitelja s<br />

prebivalištem na Kosovu), Crne Gore i Makedoni<strong>je</strong> koji imaju biometrijske<br />

pasoše stavljaju na „pozitivan šengenski spisak“, što znači da će biti<br />

„izuzeti od obaveze vađenja viza“ za zeml<strong>je</strong> EU, osim Velike Britani<strong>je</strong> i<br />

Irske.<br />

Ova vest <strong>je</strong> izuzetno obradovala pripadnike pretežno mlađe populaci<strong>je</strong><br />

koji su većim delom proevropski ori<strong>je</strong>ntisani i propraćena <strong>je</strong> komentarom:<br />

„Posle berlinskog pao <strong>je</strong> i šengenski zid“. Nedugo potom <strong>je</strong> krenula<br />

i cirkularna SMS poruka: „Ko poslednji napusti Srbiju, neka ugasi svetlo“<br />

koja potvrđu<strong>je</strong> pretpostavku da <strong>je</strong> ukidan<strong>je</strong> viza na neki način željno<br />

iščekivano.<br />

Ravnodušni su ostali oni koji i dan danas žale za tvorcem 29. novembra<br />

sa kojim su gradili „našu budućnost“, a razljutile su se „novopečene<br />

patriote“, oni, kojima <strong>je</strong> na srcu Rusija i više vole votku i babuške nego<br />

Coca-Colu i pitu od jabuka.<br />

Uvod i ono što <strong>je</strong> prethodilo vesti o ukidanju viza <strong>je</strong> ražestilo (a možda<br />

i uplašilo) one kojima <strong>je</strong> potvrda Statuta Vojvodine nepodnošljiva i čiji su<br />

idoli već duže vreme na privremenom boravku u Rusiji.<br />

Bez vize.<br />

V.F.<br />

Donošen<strong>je</strong>m ovog kupona u redakciju Bečejskog <strong>mozaik</strong>a stičete pravo na besplatan<br />

mali oglas na dva <strong>je</strong>zika za broj 484. Kupon doneti do srede do 12 časova.<br />

Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 484.<br />

számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A szelvényt<br />

szerdáig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe.<br />

FOTO: S.M.

2<br />

broj 483. 4. decembar 2009.<br />

VLADAJUĆA KOALICIJA U SKUPŠTINI SRBIJE<br />

Potvrdila Statut<br />

Vojvodine<br />

NAKON GODINU dana iščekivanja,<br />

menjanja, popravljanja i ko zna<br />

čega još, 30. novembra Skupština<br />

Srbi<strong>je</strong> potvrdila <strong>je</strong> Statut Vojvodine<br />

sa 137 glasova poslanika vladajuće<br />

koalici<strong>je</strong> i opozicione Liberalno demokratske<br />

parti<strong>je</strong>. Protiv <strong>je</strong> glasalo<br />

24 poslanika. U trenutku glasanja u<br />

sali <strong>je</strong> bilo 163 poslanika.<br />

Poslanici SNS-a, SRS-a i DSS-a<br />

u toku rasprave o Zakonu o utvrđivanju<br />

nadležnosti i Statuta Vojvodine<br />

nebro<strong>je</strong>no puta su istakli da <strong>je</strong><br />

Statut neustavan i ima elemente<br />

državnosti, a poslanici vladajućih<br />

stranaka su iznosili kontraargumente.<br />

U toku rasprave - kao argument<br />

valjda - letela <strong>je</strong> i cipela radikalske<br />

poslanice Gordane Pop-Lazić ka<br />

predsedavajućoj u Skupštini Srbi<strong>je</strong>.<br />

Maksimum autonomi<strong>je</strong><br />

Šandor Egereši, <strong>predsednik</strong><br />

Skupštine Vojvodine, rekao <strong>je</strong> da<br />

<strong>je</strong> Statutom dosegnut maksimum<br />

autonomi<strong>je</strong> Vojvodine koji omogućava<br />

Ustav u koji bi trebalo do<br />

kraja mandata ove vlade uneti izmene.<br />

„Statutom <strong>je</strong> dosegnut maksimum<br />

autonomi<strong>je</strong> Vojvodine koji<br />

PRVI DECEMBAR se od 1988. godine<br />

obeležava kao Međunarodni<br />

dan borbe protiv side.<br />

Prema podacima Svetske<br />

zdravstvene organizaci<strong>je</strong> i UNA-<br />

IDS-a, virusom HIV-a <strong>je</strong> zaraženo<br />

33 miliona ljudi na svetu, a do sada<br />

<strong>je</strong> od ove bolesti umrlo 25 miliona<br />

osoba.<br />

U Srbiji živi oko tri hiljade ljudi<br />

inficiranih virusom HIV-a, a 960<br />

njih <strong>je</strong> preminulo od posledica ove<br />

Bez obzira na neukus i primitivizam,<br />

Statut Vojvodine <strong>je</strong> potvrđen i<br />

stupiće na snagu nakon donošenja<br />

odluke o proglašenju u Skupštini<br />

Vojvodine i objavljivanja u „Službenom<br />

listu AP Vojvodine“, a odluku o<br />

sprovođenju Statuta treba da donese<br />

Skupština Vojvodine dvotrećinskom<br />

većinom glasova od ukupnog<br />

broja poslanika.<br />

Pre potvrđivanja Statuta Skupština<br />

Srbi<strong>je</strong> usvojila <strong>je</strong> i Zakon o<br />

utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.<br />

U vreme glasanja u Skupštini<br />

Srbi<strong>je</strong> ispred Doma Narodne skupštine<br />

u Beogradu nekoliko desetina<br />

građana protestovalo <strong>je</strong> zbog potvrđivanja<br />

Statuta Vojvodine i usvajanja<br />

Zakona o utvrđivanju nadležnosti<br />

pokrajine.<br />

K.D.F.<br />

omogućava Ustav Srbi<strong>je</strong>, ali mislim<br />

da naš Ustav ni<strong>je</strong> dovoljno<br />

usklađen sa evropskim načelima<br />

i podržavam raniju najavu <strong>predsednik</strong>a<br />

Borisa Tadića da do kraja<br />

mandata ove vlasti treba načiniti<br />

izmene tog akta“, rekao <strong>je</strong><br />

<strong>predsednik</strong> pokrajinskog parlamenta<br />

Šandor Egereši.<br />

MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV SIDE<br />

Promotivne<br />

akci<strong>je</strong> i u Bečeju<br />

IZMEĐU DVA BROJA<br />

LOKALNA SAMOUPRAVA<br />

Otvoren uslužni centar<br />

Prolaz za invalidna lica zaključan<br />

Iako <strong>je</strong> pre otvaranja opštinskog<br />

uslužnog centra <strong>predsednik</strong><br />

opštine najavio da će vrata na<br />

stražn<strong>je</strong>m ulazu u opštinu na kojima<br />

se nalazi rampa za osobe<br />

sa invaliditetom biti otključana da<br />

bi i invalidna lica mogla da koriste<br />

usluge uslužnog centra, to se<br />

u ponedeljak, utorak i sredu ni<strong>je</strong><br />

desilo.<br />

Takođe, zaposlena osoba na<br />

šalteru informacija <strong>je</strong> imala problema<br />

u komunikaciji sa gluvim i<br />

FOTO: S.M.<br />

OPŠTINSKI uslužni centar otvoren<br />

<strong>je</strong> prošlog petka u zgradi Skupštine<br />

opštine. Tako <strong>je</strong> posle više od tri godine<br />

realizovana ideja o otvaranju<br />

pri<strong>je</strong>mne kancelari<strong>je</strong> u kojoj bi građani,<br />

ali i potencijalni investitori, na<br />

<strong>je</strong>dnom mestu, brzo i lako mogli da<br />

dobiju potrebna dokumenta iz delokruga<br />

rada lokalne samouprave.<br />

U uslužnom centru ima deset<br />

šaltera - informaci<strong>je</strong>, pisarnica,<br />

overa, građanska stanja i državljanstvo,<br />

matičar, dečji dodatak,<br />

društvene delatnosti, komunalni<br />

poslovi, urbanizam i građevinarstvo<br />

i šalter pošte. U centru radi<br />

osamnaest radnika (deset na šalterima<br />

i osam zamena), a svi su i pre<br />

otvaranja kancelari<strong>je</strong> bili zaposleni<br />

u opštini. Za opreman<strong>je</strong> uslužnog<br />

centra potrošeno <strong>je</strong> četiri miliona dinara,<br />

a novac su obezbedili Pokrajinski<br />

sekretarijat za lokalnu samoupravu<br />

i međuopštinsku saradnju i<br />

opština Bečej (50:50 posto).<br />

„Pokrajinsko Izvršno veće i Sekretarijat<br />

za lokalnu samoupravu<br />

opredelili su u ovoj godini 22 miliona<br />

dinara za sufinansiran<strong>je</strong> otvaranja<br />

uslužnih centara u vojvođanskim<br />

opštinama. Pokrajinske vlasti<br />

moraju pomoći lokalnim samoupravama<br />

da bol<strong>je</strong> i kvalitetni<strong>je</strong> obavljaju<br />

poslove. Na konkurs koji smo<br />

raspisali, prijavilo se 26 opština, a<br />

uspeli smo da finansiramo 14. Moram<br />

da kažem da su Bečejci podneli<br />

najbolji pro<strong>je</strong>kat, i ni<strong>je</strong> teško bilo<br />

odobriti im sredstva. Uslužni centar<br />

<strong>je</strong> važan za građane <strong>je</strong>r na <strong>je</strong>dnom<br />

mestu mogu efikasno da obave<br />

poslove zbog kojih su došli u opštinu,<br />

ali <strong>je</strong> isto toliko važan i za ubrzavan<strong>je</strong><br />

opšteg razvoja opštine“,<br />

rekla <strong>je</strong> na konferenciji za novinare<br />

povodom otvaranja opštinskog<br />

uslužnog centra Jadranka Beljan-<br />

Balaban, pokrajinska sekretarka za<br />

lokalnu samoupravu i međuopštinsku<br />

saradnju.<br />

Peter Knezi, <strong>predsednik</strong> opštine<br />

Bečej, rekao <strong>je</strong> da „uslužni centar<br />

posle mnogo priče najzad otvoren,<br />

i to u prostoriji koja <strong>je</strong> primerena 21.<br />

veku za razliku od ostalih kancelarija<br />

u opštini. Siguran sam da će sve<br />

službe ko<strong>je</strong> su zastupl<strong>je</strong>ne u centru<br />

raditi kvalitetno i efikasno, na zadovoljstvo<br />

građana koji će na brz<br />

i komotan način rešavati zahteve<br />

prema lokalnoj samoupravi“.<br />

Knezi <strong>je</strong> govorio i o dobroj saradnji<br />

opštine sa Pokrajinskim sekretarijatom<br />

za lokalnu samoupravu<br />

uz nadu da će ona biti nastavl<strong>je</strong>na<br />

i u narednim godinama - reč <strong>je</strong> o<br />

opremanju zgrade Skupštine opštine.<br />

Načelnik Opštinske uprave Zoran<br />

Kovač govorio <strong>je</strong> o sistematizaciji<br />

rada kancelari<strong>je</strong>. Na pitan<strong>je</strong><br />

koliko će vremena biti potrebno za<br />

izdavan<strong>je</strong> po<strong>je</strong>dinih dokumenata,<br />

Kovač <strong>je</strong> odgovorio: „U uslužnom<br />

centru čovek može da dobi<strong>je</strong> razna<br />

dokumenta, od izvoda iz matičnih<br />

knjiga, uverenja o državljanstvu, pa<br />

do građevinske dozvole za gradnju,<br />

recimo, ban<strong>je</strong> Bečej. Zbog toga su<br />

rokovi različiti. Što se tiče uverenja<br />

o državljanstvu on se može dobiti<br />

za minut, a za izvod iz matičnih<br />

Otvaran<strong>je</strong> uslužnog centra u prisustvu Jadranke Beljan-Balaban<br />

nagluvim ljudima koji su u utorak<br />

zatražili dokumenta. Problem <strong>je</strong><br />

rešen „pismenim“ putem, a čelnici<br />

opštine bi trebalo da razmisle<br />

da za svo<strong>je</strong> zaposlene koji su u<br />

neposrednom kontaktu sa građanima,<br />

organizuju kurs gestovnog<br />

<strong>je</strong>zika. Jedan kurs <strong>je</strong> već<br />

održan, ali su ga pohađali samo<br />

predstavnici Opštinskog suda,<br />

Doma zdravlja, privatni preduzetnici,<br />

„obični“ građani i novinari.<br />

knjiga prosek <strong>je</strong> devet minuta. Još<br />

unosimo podatke u elektronsku<br />

bazu podataka i kada to bude urađeno,<br />

i ova dokumenta će se brže<br />

dobijati“.<br />

Načelnik Opštinske uprave najavio<br />

<strong>je</strong> da bi tokom ove nedel<strong>je</strong> na<br />

sajtu opštine trebalo da putem virtuelnog<br />

matičara bude moguće dobijan<strong>je</strong><br />

izvoda.<br />

Opštinski uslužni centar otvoren<br />

<strong>je</strong> od 8 do 13 sati. S. Malešev<br />

Efikasnost na<br />

nivou<br />

Napravili smo eksperiment<br />

kako bismo ustanovili da li šalteri<br />

uslužnog centra rade onako<br />

kako su osnivači i zamislili. Za<br />

dobijan<strong>je</strong> izvoda iz matične knjige<br />

rođenih od trenutka traženja<br />

dokumenta do dobijanja trebalo<br />

<strong>je</strong> minut i 27 sekundi, a za uveren<strong>je</strong><br />

o državljanstvu trebalo <strong>je</strong><br />

minut i 40 sekundi.<br />

Ulična akcija<br />

bolesti. Ovi podaci našu zemlju svrstavaju<br />

među zeml<strong>je</strong> sa najmanjim<br />

bro<strong>je</strong>m zaraženih ovim virusom u<br />

Evropi.<br />

Nizom manifestacija pod sloganom<br />

„Poveži se sigurno. Zaštiti<br />

ljubav. Koristi kondom.“ u Srbiji <strong>je</strong><br />

obeležen Svetski dan borbe protiv<br />

AIDS-a kako bi se skrenula pažnja<br />

građana na ovu opaku bolest i izrazila<br />

solidarnost sa obolelima i njihovim<br />

porodicama.<br />

U Bečeju <strong>je</strong> 1. decembar obeležen<br />

uličnom akcijom Savetovališta<br />

za mlade Doma zdravlja. Na<br />

štandu ispred Gradskog pozorišta<br />

članovi tima Savetovališta za mlade<br />

delili su građanima, prvenstveno<br />

mladima, promotivni materijal i<br />

kondome, odgovarali na pitanja i<br />

davali uputstva i osnovne informaci<strong>je</strong><br />

o načinu prenošenja AIDS-a,<br />

zaštiti, zabludama...<br />

Aktivisti „Omladine JAZAS“ iz<br />

Bečeja su u srednjim školama i u<br />

osnovnim školama „Zdravko Gložanski“<br />

i „Šamu Mihalj“ učenicima<br />

delili promotivni materijal i razgovarali<br />

sa vršnjacima o AIDS-u.<br />

LJ.M.<br />

FOTO: LJ.M.<br />

VIRUS A H1N1<br />

Stigle prve vakcine<br />

u Srbiju<br />

U NEDELJU (29. novembra) <strong>je</strong> u<br />

Srbiju stigao prvi kontigent - 140.000<br />

doza - vakcina protiv novog gripa<br />

farmaceutske kuće „Novartis“.<br />

Kako <strong>je</strong> za B92 rekao član Radne<br />

grupe za praćen<strong>je</strong> novog virusa,<br />

Branislav Tiodorović, uzorci vakcine<br />

će prvo biti predati Agenciji za lekove<br />

na testiran<strong>je</strong>, a biće distribuirane<br />

širom Srbi<strong>je</strong> tek pošto dobiju pozitivan<br />

sertifikat.<br />

Početak vakcinaci<strong>je</strong> se očeku<strong>je</strong><br />

oko 15. decembra i vakcina protiv<br />

novog gripa će biti besplatna za sve<br />

građane.<br />

Do 30. novembra u Srbiji <strong>je</strong><br />

od novog gripa obolelo 373 osobe,<br />

a od posledica izazvanih virusom<br />

A H1N1 <strong>je</strong> umrlo 22 osobe.<br />

LJ.M.<br />

FOTO: www.rts.rs

GRAĐANI OPŠTINE ni ove<br />

godine nisu iskoristili mogućnost<br />

da učestvuju na<br />

javnoj raspravi o opštinskom<br />

budžetu i da, eventualno,<br />

pokušaju da utiču na to kako<br />

da se troši njihov novac. Na<br />

javnoj raspravi o opštinskoj<br />

kasi za 2010. godinu, osim<br />

predstavnika vlasti, učestvovali<br />

su samo predstavnici direktnih<br />

i indirektnih korisnika<br />

opštinskih para - škole, instituci<strong>je</strong>,<br />

javna preduzeća,<br />

civilne organizaci<strong>je</strong> itd.<br />

Predlog budžeta opštine<br />

za sledeću godinu predstavio<br />

<strong>je</strong> <strong>predsednik</strong> opštine<br />

Peter Knezi koji <strong>je</strong> rekao da<br />

će lokalni budžet i dal<strong>je</strong> biti<br />

socijalnog, a ne razvojnog<br />

karaktera. Direktnim - javne<br />

ustanove i javna preduzeća,<br />

škole, vrtić, Opštinska<br />

uprava i lokalni funkcioneri<br />

- i indirektnim korisnicima -<br />

civilne organizaci<strong>je</strong>, mediji,<br />

sportski klubovi itd. - budžeta<br />

će biti na raspolaganju<br />

oko 500 miliona dinara, međutim,<br />

budžet će, po planovima,<br />

biti 758,8 miliona dinara.<br />

Predsednik opštine pokušao<br />

<strong>je</strong> da objasni kako <strong>je</strong><br />

od realno očekivanih 500<br />

miliona budžetskih prihoda<br />

IZMEĐU DVA BROJA<br />

NA JAVNOJ RASPRAVI O OPŠTINSKOM BUDŽETU<br />

Obećana <strong>je</strong> racionalnija<br />

potrošnja<br />

Meni, tebi, vama<br />

Od oko 500 miliona<br />

očekivanih prihoda budžeta<br />

za 2010. godinu 103 miliona<br />

predviđeno <strong>je</strong> za Opštinsku<br />

upravu, a za opštinske<br />

funkcionere (<strong>predsednik</strong> opštine,<br />

lokalnog parlamenta,<br />

Opštinsko veće...) trebalo bi<br />

da se obezbedi 29,7 miliona<br />

dinara. Osnovnim školama<br />

će se obezbediti ukupno<br />

56,2 miliona, srednjim 24,3<br />

miliona, a dečji vrtić će dobiti<br />

55 miliona dinara.<br />

Za kulturu se planira<br />

48,6 miliona dinara – za<br />

pozorište 12, za biblioteku<br />

13,6, za muzej 10, za<br />

Istorijski arhiv 3,5, dok će<br />

kulturno-umetnička društva<br />

dobiti ukupno 4 miliona<br />

FOTO: K.D.F.<br />

Učesnici javne rasprave<br />

dinara. Za proslavu dana<br />

opštine predviđeno <strong>je</strong> 4,5<br />

miliona dinara, ali će se iz tih<br />

sredstava finansirati i druge<br />

kulturne manifestaci<strong>je</strong>.<br />

Za fizičku kulturu<br />

predviđeno <strong>je</strong> 23 miliona<br />

dinara - OSC-u „Mladost“<br />

17,5 miliona, klubovima<br />

4,2 miliona, za sportske<br />

stipendi<strong>je</strong> 600.000, za<br />

vrhunske sportiste 400.000,<br />

a za sportske manifestaci<strong>je</strong><br />

500.000 dinara.<br />

Za socijalne kategori<strong>je</strong><br />

predviđeno <strong>je</strong> 14,7, za<br />

Gerontološki centar 7,<br />

za mesne za<strong>je</strong>dnice 19,<br />

za Komunalac 22, za<br />

Vodokanal 2,5, za Stankom<br />

25 miliona dinara...<br />

O ZELENIM POVRŠINAMA i<br />

čistoći Bečeja brine Komunalac,<br />

a otpadom upravlja firma<br />

Potis<strong>je</strong>.<br />

Jesen <strong>je</strong> <strong>je</strong>dno od najlepših<br />

godišnjih doba, ali u <strong>je</strong>sen<br />

svake godine javljaju se isti<br />

problemi - lišće na ulicama<br />

i zelenim površinama radnici<br />

Komunalca očigledno ne<br />

mogu da „savladaju“. Iako<br />

svakodnevno pet-šest ljudi<br />

uz pomoć mehanizaci<strong>je</strong> sakuplja<br />

lišće, grad ne izgleda<br />

uredno. To se pogotovo odnosi<br />

na Pogaču na kojoj lišća<br />

ima na sve strane - u fontani,<br />

oko ograde crkava, drveća, u<br />

rundelama... Prema nezvaničnim<br />

informacijama, ali i po<br />

onom što se može videti u jutarnjim<br />

časovima, Pogaču čisti<br />

samo <strong>je</strong>dan radnik Komunalca,<br />

ponekad dvojica.<br />

Produžena vegetacija ove<br />

<strong>je</strong>seni uslovila <strong>je</strong> da trava i korov<br />

još uvek rastu, ali ih niko<br />

ne kosi, pa tako na po<strong>je</strong>dinim<br />

delovima zelenih površina<br />

ispred i iza gradske kuće postoji<br />

korov i do 50 centimetara<br />

visine.<br />

I još nešto: i Bečejci su<br />

lenji da ispred svojih kuća<br />

počiste i sakupe lišće, ubace<br />

ih u džakove i ostave Potisju<br />

da ih odnese. Umesto toga lišće<br />

se često pali, mada <strong>je</strong> to<br />

zabran<strong>je</strong>no opštinskom odlukom<br />

o zelenim površinama<br />

(iz ’99. godine) i odlukom o<br />

održavanju čistoće koja <strong>je</strong> na<br />

snazi od 2006. godine.<br />

S.M.<br />

„napravl<strong>je</strong>no“ 758,8 miliona<br />

dinara. Rekao <strong>je</strong> da <strong>je</strong> prilikom<br />

planiranja opštinske<br />

kase za 2010. godinu na<br />

ovaj realni iznos dodato još<br />

120 miliona (buduće kreditno<br />

zadužen<strong>je</strong> opštine), pa<br />

60 miliona (prihod od zakupa<br />

državnog poljoprivrednog<br />

zemljišta), potom 24 miliona<br />

dinara (rani<strong>je</strong> preuzete obaveze<br />

za pro<strong>je</strong>kat Toplane) i<br />

na kraju i 25 miliona dinara<br />

(za bušen<strong>je</strong> termalne bušotine,<br />

međutim, taj novac će se<br />

zaista potrošiti tek 2011. godine,<br />

ali zbog javne nabavke<br />

za izbor najpovoljni<strong>je</strong>g ponuđača<br />

potrebno <strong>je</strong> unapred<br />

obezbediti sredstva).<br />

Peter Knezi <strong>je</strong> saopštio<br />

da sledeće godine svi<br />

budžetski korisnici treba<br />

da budu skromniji nego do<br />

sada, <strong>je</strong>r opština ne raspolaže<br />

neograničenim sredstvima,<br />

a ukoliko neko od<br />

korisnika misli da za n<strong>je</strong>ga<br />

predviđeni novac neće biti<br />

dovoljan, neka sam kaže<br />

kome drugom da se oduzmu<br />

sredstva da bi se dala<br />

n<strong>je</strong>mu.<br />

Knezi <strong>je</strong> rekao da ni<strong>je</strong><br />

optimista što se tiče 2010.<br />

godine, <strong>je</strong>r ne postoji ni<strong>je</strong>dan<br />

znak da će naredna<br />

godina biti bolja od 2009.<br />

On <strong>je</strong> dodao da će opština<br />

u najgorem slučaju striktno<br />

poštovati Zakon o budžetu,<br />

a to znači da će novca biti<br />

MUKE SA LIŠĆEM<br />

Centar <strong>je</strong> najneuredniji<br />

FOTO: S.M.<br />

Ko čisti lišće?<br />

samo za direktne budžetske<br />

korisnike, ali bi to, po rečima<br />

Knezija, značilo da <strong>je</strong> država<br />

bankrotirala.<br />

Sledeće godine, obećao<br />

<strong>je</strong> <strong>predsednik</strong> opštine, neće<br />

biti ni „avanturističkih poduhvata“<br />

(to bi u prevodu značilo<br />

da se neće obezbediti<br />

novac svakom ko traži).<br />

Predstavnici škola i civilnih<br />

organizacija imali su<br />

brojne primedbe na predlog<br />

budžeta opštine za sledeću<br />

godinu. Direktori Ekonomsko-trgovinske<br />

i Tehničke<br />

škole rekli su da nisu zadovoljni<br />

načinom raspodele<br />

novca srednjim školama<br />

(desilo se, recimo, da <strong>je</strong><br />

Ekonomsko-trgovinskoj školi<br />

predviđen skoro isti iznos<br />

kao i Gimnaziji, u kojoj se<br />

školu<strong>je</strong> upola man<strong>je</strong> đaka).<br />

Čula se i primedba da <strong>je</strong> prilikom<br />

raspodele sredstava<br />

„radila“ politika. Pored toga,<br />

konstatovano <strong>je</strong> da <strong>je</strong> prilikom<br />

sastavljanja predloga<br />

budžeta trebalo više misliti<br />

na socijalno ugrožene kategori<strong>je</strong><br />

stanovništva, nego na<br />

kulturna udruženja, sportske<br />

klubove i na proslavu dana<br />

opštine.<br />

K.D.F.<br />

FOTO: S.M.<br />

IZ LOKALNE SAMOUPRAVE<br />

najavili su pre tri nedel<strong>je</strong> da<br />

nameravaju da tokom zimskog<br />

perioda „upristo<strong>je</strong>“ prostor<br />

nesuđene plaže.<br />

Ideja <strong>je</strong> da se u saradnji<br />

sa DTD-om „Srednja Bačka“ i<br />

PIK-om „Bečej“ zemljom naspe<br />

prostor između pristaništa<br />

i Kamp naselja i da se na proleće<br />

pose<strong>je</strong> trava i osmisle<br />

sportski sadržaji. Iz opštine<br />

su najavili da bi radovi trebali<br />

početi kada to „vremenski<br />

uslovi dozvole“, a lepo vreme<br />

i neuobiča<strong>je</strong>no visoke temperature<br />

za ovo doba godine su<br />

svakako bili dobar povod za<br />

početak. Međutim, do sada<br />

ništa ni<strong>je</strong> urađeno.<br />

PROTEKLIH DESET GODINA<br />

Bečejci, ali i njihovi gosti iz<br />

raznih kra<strong>je</strong>va Vojvodine imali<br />

su priliku da na Pogači dočekaju<br />

Novu godinu. Lokalna<br />

samouprava <strong>je</strong> organizovala<br />

provod za „najluđu“ noć, bilo<br />

<strong>je</strong> ića i pića, a veliki broj ljudi<br />

uz muziku i vatromet i dobar<br />

provod nadao se da će nova<br />

godina biti bolja od stare.<br />

Međutim, ove godine ostaće<br />

samo nada, <strong>je</strong>r organizovanog<br />

dočeka na Pogači neće<br />

biti. Lokalna samouprava će<br />

broj 483. 4. decembar 2009. 3<br />

SEDNICA <strong>SO</strong> BEČEJ 10. DECEMBRA<br />

Usvajan<strong>je</strong><br />

budžeta<br />

ZA 10. DECEMBAR sazvana<br />

<strong>je</strong> 20. sednica Skupštine opštine<br />

Bečej na kojoj bi trebalo<br />

da se donese budžet opštine<br />

za 2010. godinu.<br />

Kako sada sto<strong>je</strong> stvari,<br />

lokalni parlament će izvesno<br />

vreme - makar do sledeće<br />

sednice - imati <strong>je</strong>dnog odbornika<br />

man<strong>je</strong>, <strong>je</strong>r <strong>je</strong> odbornik<br />

„Kao <strong>je</strong>dne kuće“ Zoran<br />

Subotički podneo ostavku na<br />

ovu funkciju, a dnevnim redom<br />

sednice Skupštine opštine<br />

ni<strong>je</strong> predviđeno da neki<br />

drugi član „Kao <strong>je</strong>dne kuće“<br />

preuzme funkciju Subotičkog.<br />

Na sednici Skupštine opštine<br />

trebalo bi da se izmeni<br />

Statut opštine, da se uskladi<br />

Prostorni plan opštine sa<br />

Zakonom o planiranju i izgradnji,<br />

a potom će odbornici<br />

doneti odluke o izradi Plana<br />

generalne regulaci<strong>je</strong> naselja<br />

Bečej, o javnim zelenim površinama<br />

i o prestanku važenja<br />

odluke o držanju domaćih<br />

životinja.<br />

Lokalni poslanici trebali bi<br />

da daju saglasnost na Statut<br />

Gradskog muzeja, na odluku<br />

o izmeni Statuta Narodne biblioteke,<br />

na izveštaj o realizaciji<br />

godišn<strong>je</strong>g programa rada<br />

Deč<strong>je</strong>g vrtića „Labud Pejović“<br />

za 2008/2009. godinu, ali i da<br />

usvo<strong>je</strong> program rada vrtića<br />

za 2009/2010. godinu.<br />

Kraj sednice <strong>je</strong> rezervisan<br />

za razrešen<strong>je</strong> i izbor člana u<br />

Upravnom odboru Toplane i<br />

za razrešen<strong>je</strong> i izbor članova<br />

u školskim odborima po<strong>je</strong>dinih<br />

škola u Bečeju. B.M.<br />

DTD „SREDNJA BAČKA“<br />

Nasipan<strong>je</strong> plaže<br />

Ovde će <strong>je</strong>dnom biti sportski sadržaji<br />

„Radovi kasne iz praktičnih<br />

razloga. Mehanizacija<br />

PIK-a koja bi trebalo da bude<br />

angažovana na iskopavanju<br />

i transportu, trenutno radi na<br />

prevozu repe i za dve nedel<strong>je</strong><br />

bi trebalo da bude slobodna.<br />

Onda ćemo krenuti sa prevozom<br />

zeml<strong>je</strong> iz Velikog don<strong>je</strong>g<br />

rita koja <strong>je</strong> izvađena prilikom<br />

čišćenja kanalske mreže u<br />

okviru javnih radova. Prenećemo<br />

oko 500 kubika zeml<strong>je</strong><br />

koja će biti dovoljna za nivelisan<strong>je</strong><br />

tog prostora. Ovaj posao<br />

bi trebalo da košta oko<br />

100.000 dinara“, rekao <strong>je</strong><br />

Svetozar Midić, v.d. direktora<br />

DTD-a „Srednja Bačka“.<br />

S.M.<br />

DOČEK 2010. GODINE<br />

Bez žurke na<br />

Pogači<br />

prirediti samo program za<br />

najmlađe 31. decembra po<br />

podne. Večern<strong>je</strong>g koncerta<br />

neće biti, kao ni vatrometa u<br />

ponoć.<br />

U opštini ovu odluku<br />

pravdaju nedostatkom novca<br />

u budžetu.<br />

I pored čin<strong>je</strong>nice da organizovanog<br />

dočeka na Pogači<br />

neće biti, grad bi trebalo da<br />

bude okićen kao i ranijih godina.<br />

Svetleći ukrasi trebalo<br />

bi da budu postavl<strong>je</strong>ni sredinom<br />

decembra. S.M.

4 broj 483. 4. decembar 2009.<br />

NAJBOLJI PROIZVOĐAČI KUKURUZA U SRBIJI<br />

Nandor Kovač<br />

rekorder<br />

Nandor Kovač<br />

NAKNADA ZA ODVODNJAVANJE<br />

Paori neprijatno<br />

iznenađeni<br />

VOJVOĐANSKIM poljoprivrednicima<br />

<strong>je</strong> iz Poreske uprave stiglo neprijatno<br />

iznenađen<strong>je</strong> - rešen<strong>je</strong> da<br />

plate naknadu za odvodnjavan<strong>je</strong><br />

za ovu i prošlu godinu, a i akontaciju<br />

za narednu. Poljoprivrednici<br />

su revoltirani, <strong>je</strong>r su naknade visoke<br />

i nema mogućnosti plaćanja u<br />

više rata. Još više ih ljuti to što se<br />

ta obaveza plaća retroaktivno i što<br />

postoji i zatezna kamata. Naknada<br />

za odvodnjavan<strong>je</strong> uplaću<strong>je</strong> se<br />

na račun JVP „Vode Vojvodine”,<br />

a utvrđena <strong>je</strong> na osnovu katastarskog<br />

prihoda. Prosečna naknada<br />

za odvodnjavan<strong>je</strong> za ovu i prošlu<br />

godinu <strong>je</strong> oko 1.000 dinara po<br />

hektaru.<br />

Bečejski paori do srede nisu<br />

dobili rešen<strong>je</strong> o plaćanju naknade<br />

za odvodnjavan<strong>je</strong>, ali će se to sigurno<br />

desiti narednih dana. „Ni<strong>je</strong><br />

na mestu što se naknada plaća<br />

retroaktivno, <strong>je</strong>r <strong>je</strong> to rani<strong>je</strong> bilo<br />

kvartalno. Niske cene poljoprivrednih<br />

proizvoda i mali rod skoro<br />

svih kultura ove godine finansijski<br />

su iscrpeli proizvođače i ne znam<br />

kako će platiti naknadu za odvodnjavan<strong>je</strong>,<br />

a sigurno će biti i sporova.<br />

Mislim da će država paorima<br />

morati da omogući da prispele<br />

obaveze, o kojima nisu bili obavešteni,<br />

isplate u ratama. Država bi<br />

takođe trebala da radi više na revitalizaciji<br />

kanala za odvodnjavan<strong>je</strong><br />

i navodnjavan<strong>je</strong>, <strong>je</strong>r <strong>je</strong> mnogo njih<br />

ruinirano i ne služe svrsi“, rekao<br />

<strong>je</strong> Živko Đakonov, direktor Opšte<br />

Živko Đakonov<br />

FOTO: S.M.<br />

INSTITUT za kukuruz Zemun<br />

pol<strong>je</strong> <strong>je</strong> u utorak u Vrdniku organizovao<br />

proglašen<strong>je</strong> najboljih<br />

proizvođača kukuruza u Srbiji u<br />

ovoj godini. Titula rekordera u<br />

proizvodnji ove kulture pripala <strong>je</strong><br />

Nandoru Kovaču, poljoprivredniku<br />

iz Bečeja, koji <strong>je</strong> sa hibridima ZP<br />

ostvario sjajne rezultate, ostavivši<br />

„konkurenciju“ daleko iza sebe.<br />

Kovač <strong>je</strong> sa hibridom ZP 505<br />

imao prinos od 13.425 kilograma<br />

po hektaru, sa ZP 560 13.170, a<br />

sa ZP 606 13.037 kilograma po<br />

hektaru. Institut iz Zemuna će do<br />

kraja godine uručiti nagradu bečejskom<br />

poljoprivredniku.<br />

S.M.<br />

zemljoradničke zadruge Bečej.<br />

Plaćan<strong>je</strong> naknade za odvodnjavan<strong>je</strong><br />

propisano <strong>je</strong> Zakonom o vodama.<br />

Obračun, zadužen<strong>je</strong> i naplatu<br />

naknada za poljoprivredno i šumsko<br />

zemljište za fizička lica obavlja<br />

Ministarstvo finansija, odnosno<br />

Poreska uprava. Do prošle godine<br />

naknadu za odvodnjavan<strong>je</strong> fizička<br />

lica plaćala su u okviru rešenja o<br />

porezu na prihode od poljoprivrede<br />

i šumarstva. U skladu sa Zakonom<br />

o privremenom izuzimanju<br />

od oporezivanja poreza na dohodak<br />

građana, propisano <strong>je</strong> da se<br />

za prošlu i ovu godinu ne utvrđu<strong>je</strong><br />

i ne plaća porez na prihod od<br />

poljoprivrede i šumarstva, ali <strong>je</strong> u<br />

dispozitivu rešenja za 2007. navedeno<br />

da se do donošenja rešenja<br />

za narednu godinu plaća akontacija<br />

u visini posledn<strong>je</strong> naknade.<br />

Kako <strong>je</strong> nova rešenja Poreska<br />

uprava donela tek pre oko mesec<br />

dana, poljoprivrednici koji nisu<br />

plaćali akontaci<strong>je</strong> sada treba da<br />

plate dvogodišnji iznos naknade.<br />

Ona se, inače, plaća kvartalno, u<br />

četiri rate, ali onima koji su rešenja<br />

dobili posle 15. novembra, ili<br />

će ga tek dobiti, faktički <strong>je</strong> dospela<br />

naknada za celu godinu i dužni<br />

su da <strong>je</strong> plate u roku od 15 dana<br />

od dana dostavljanja rešenja. Po<br />

isteku propisanog roka za plaćan<strong>je</strong>,<br />

obračunava se kamata. Paorima<br />

sada osta<strong>je</strong> samo da se žale<br />

državi, što će ih, takođe, koštati.<br />

S.M.<br />

FOTO: S.M.<br />

INFO<br />

PRAVI SE NOVI PROGRAM ZA DRŽAVNU ZEMLJU<br />

Zakup tek sledeće godine<br />

PREMA Zakonu o veterinarstvu<br />

od početka godine proizvođači<br />

hrane životinjskog porekla moraju<br />

da imaju HACCP sistem bezbednosti<br />

hrane. Veterinarska inspekcija<br />

Uprave za veterinu Ministarstva<br />

poljoprivrede, šumarstva i<br />

vodoprivrede sredinom februara<br />

započela <strong>je</strong> kontrolu ob<strong>je</strong>kata za<br />

proizvodnju hrane životinjskog porekla.<br />

Prema izveštaju San<strong>je</strong> Čelebićanin,<br />

načelnice veterinarske<br />

inspekci<strong>je</strong> Uprave za veterinu, u<br />

Srbiji do sada 1.500 ob<strong>je</strong>kata koji<br />

proizvode za domaće tržište <strong>je</strong><br />

sklopilo ugovore za uvođen<strong>je</strong> HA-<br />

FOTO: S.Malešev<br />

<strong>Novi</strong> program za gazdovan<strong>je</strong> državnim zemljištem<br />

U POSLEDNJIH mesec i po dana<br />

pojavile su se različite informaci<strong>je</strong><br />

o sudbini poljoprivrednog zemljišta<br />

u državnom vlasništvu na teritoriji<br />

opštine Bečej. Bilo <strong>je</strong> reči o<br />

tome da će se ove godine dati u<br />

zakup samo 1.700 hektara državne<br />

zeml<strong>je</strong>, a potom <strong>je</strong> saopšteno<br />

da će opština ipak ponuditi potencijalnim<br />

zakupcima oko 12.000<br />

hektara, koliko državnih oranica<br />

ukupno i ima na teritoriji katastarske<br />

opštine Bečej.<br />

Podsetimo, najveći korisnik<br />

državne zeml<strong>je</strong> u Bečeju <strong>je</strong> privatno<br />

poljoprivredno preduzeće PIK<br />

„Bečej“ koji obrađu<strong>je</strong> oko 9.500<br />

hektara poljoprivredne zeml<strong>je</strong> u<br />

vlasništvu države, i to preduzeće<br />

od 2006. godine se protivi ideji<br />

da ostane bez „svo<strong>je</strong>“ zeml<strong>je</strong> i da<br />

učestvu<strong>je</strong> na licitaciji i da na taj<br />

način zakupi zemlju koju želi da<br />

obrađu<strong>je</strong>.<br />

Opština Bečej od 2006. godine,<br />

od kada se primenju<strong>je</strong> Zakon<br />

o poljoprivrednom zemljištu, tek<br />

ove godine <strong>je</strong> uspela da izradi i da<br />

na sednici lokalnog parlamenta<br />

usvoji Godišnji program za gazdovan<strong>je</strong><br />

državnim zemljištem, te<br />

<strong>je</strong> trebala i da raspiše javni oglas<br />

- licitaciju za zakup državnih oranica.<br />

Međutim, to se ove godine,<br />

ipak, neće desiti. Naime, PR služba<br />

Ministarstva poljoprivrede u<br />

odgovoru na pitan<strong>je</strong> novinara o<br />

tome da li će ove godine biti raspisan<br />

javni oglas za zakup državnog<br />

poljoprivrednog zemljišta na<br />

teritoriji opštine Bečej, navela <strong>je</strong><br />

da <strong>je</strong> opština Bečej usvojila Godišnji<br />

program zaštite, uređenja i<br />

korišćenja poljoprivrednog zemljišta<br />

11. juna 2009. godine. „Ovim<br />

programom planirano <strong>je</strong> da se<br />

11.044,24 hektara poljoprivrednog<br />

zemljišta u državnoj svojini<br />

da u zakup. Dana 22. oktobra Ministarstvo<br />

<strong>je</strong> prosledilo dopis opštini<br />

Bečej kojim traži od opštine<br />

da u odluci o oglašavanju poljoprivrednog<br />

zemljišta u zakup uvrsti<br />

svih 11.044,2424 hektara (opština<br />

<strong>je</strong> predložila da se oko 1.700<br />

hektara da u zakup, a ostala površina<br />

se smatra spornom). Posle<br />

toga, a na zahtev opštine Bečej<br />

održan <strong>je</strong> sastanak u Ministarstvu<br />

i dogovoreno <strong>je</strong> da opština Bečej<br />

izradi godišnji program u skladu<br />

sa izmenama i dopunama zakona<br />

o poljoprivrednom zemljištu“, navodi<br />

PR služba Ministarstva poljoprivrede<br />

i doda<strong>je</strong> da će novim programom<br />

(za 2010. godinu; prim.<br />

nov.) biti obuhvaćen celokupan<br />

fond državnog zemljišta i biće<br />

predmet zakupa.<br />

Iz Ministarstva su dobi<strong>je</strong>ni odgovori<br />

i na pitanja o tome da li <strong>je</strong><br />

najveći korisnik državnih oranica,<br />

PIK „Bečej“, za 2007/2008. ekonomsku<br />

godinu platio vansudskim<br />

poravnan<strong>je</strong>m određenu cenu za<br />

korišćen<strong>je</strong> državne zeml<strong>je</strong>, te da<br />

li <strong>je</strong> određeno koliko treba da plati<br />

za 2008/2009. ekonomsku godinu.<br />

„PIK ’Bečej’ ima obavezu plaćanja<br />

poljoprivrednog zemljišta u<br />

državnoj svojini po osnovu vansudskog<br />

poravnanja za 2007/08.<br />

do 30. decembra 2009. godine.<br />

Ovim ugovorom definisana <strong>je</strong><br />

obaveza PIK-a ’Bečej’ da plati<br />

iznos od 801.268,07 evra u dinarskoj<br />

protivvrednosti na dan uplate,<br />

a kao sredstvo obezbeđenja<br />

stavl<strong>je</strong>na <strong>je</strong> hipoteka I reda u korist<br />

Ministarstva. Ukoliko PIK ’Bečej’<br />

ne uplati ugovoreni iznos do<br />

predviđenog roka, Ministarstvo će<br />

aktivirati hipoteku i naplatiti predviđeni<br />

iznos kroz nepokretnosti<br />

ko<strong>je</strong> su u vlasništvu PIK-a ’Bečej’“,<br />

piše PR služba Ministarstva<br />

CCP-a i trenutno su u postupku<br />

sprovođenja. Do 1. novembra 135<br />

proizvođača koji robu plasiraju<br />

van granica Srbi<strong>je</strong> imaju uveden<br />

HACCP.<br />

Prema podacima Uprave za<br />

veterinu, u Bečeju su u postupku<br />

uvođenja HACCP-a mesara BIF<br />

2000 d.o.o., PIK Bečej i SZTR „Karolji<br />

nektar“ (proizvodnja meda).<br />

Tokom veterinarsko-sanitarnih<br />

kontrola inspekcija <strong>je</strong> sprovodila<br />

mere i na zahtev vlasnika <strong>je</strong> produžen<br />

rok za izvršen<strong>je</strong> naloženih<br />

mera. Inspekcijom <strong>je</strong> takođe utvrđeno<br />

da mlekara „ŠG“ ni<strong>je</strong> uvela<br />

poljoprivrede.<br />

Što se tiče naplate korišćenja<br />

državne zeml<strong>je</strong> u 2008/2009. godini,<br />

navodi se: „Ministarstvo poljoprivrede<br />

i lica koja su koristila<br />

poljoprivredno zemljište u državnoj<br />

svojini na teritoriji opštine Bečej<br />

još uvek nisu zaključili ugovore<br />

o vansudskom poravnanju za<br />

2008/09. godinu. Lokalna samouprava<br />

<strong>je</strong> predložila ugovore o<br />

vansudskom poravnanju u istom<br />

iznosu kao i za 2007/08. godinu.<br />

Nepotpisivan<strong>je</strong> i neizvršen<strong>je</strong> obaveza<br />

iz ugovora o vansudskom<br />

poravnanju eliminiše učesnike iz<br />

nadmetanja za državnu zemlju u<br />

2010. godini“.<br />

Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo<br />

<strong>je</strong> i nezvanične informaci<strong>je</strong><br />

o tome da <strong>je</strong> protiv odgovornog<br />

lica u opštini podnelo prekršajnu<br />

prijavu: „Ministarstvo <strong>je</strong> podnelo<br />

prekršajnu prijavu protiv odgovornog<br />

lica u opštini Bečej gospodina<br />

Petera Knezija, zbog toga što<br />

opština Bečej ni<strong>je</strong> izradila godišnji<br />

program zaštite, uređenja i korišćenja<br />

poljoprivrednog zemljišta<br />

za 2008. godinu“.<br />

Ova informacija potvrđena <strong>je</strong><br />

i u Organu za prekrša<strong>je</strong> u Bečeju.<br />

Kristina Demeter Filipčev<br />

KONTROLA UVOĐENJA HACCP-A<br />

U Bečeju samo četiri firme<br />

uvode Hasap<br />

HACCP, kao ni 10 sub<strong>je</strong>kata koji<br />

se bave proizvodnjom i prodajom<br />

proizvoda od meda.<br />

Ukoliko se ustanovi da registrovani<br />

ob<strong>je</strong>kti nemaju sklopl<strong>je</strong>n<br />

ugovor za uvođen<strong>je</strong> HACCP sistema,<br />

veterinarska inspekcija će<br />

podneti prijavu za privredni prestup,<br />

kako <strong>je</strong> to zakonom i predviđeno.<br />

Krajnja mera <strong>je</strong> zatvaran<strong>je</strong><br />

tih ob<strong>je</strong>kata. Akcija kontrole se nastavlja<br />

i u narednim mesecima.<br />

Domaćinstva (fizička lica) koja<br />

svo<strong>je</strong> proizvode prodaju na pijaci,<br />

za sada ne moraju da imaju sistem<br />

bezbednosti hrane. S.M.

SPORTSKI SAVEZ opštine Bečej<br />

<strong>je</strong>, u okviru akci<strong>je</strong> „Očistimo Srbiju“<br />

Ministarstva zaštite životne<br />

sredine i prostornog planiranja,<br />

prikupio više od 70 tona iskorišćenih<br />

guma motornih vozila i radnih<br />

mašina i lagerovao ih na tri mesta<br />

u gradu, u dvorištu DTV Partizan,<br />

na <strong>je</strong>vrejskom groblju i u okolini<br />

voćnjaka PIK-a „Bečej“.<br />

U utorak <strong>je</strong> novosadsko preduzeće<br />

„Eko-recycling“ počelo da<br />

nosi gume iz Bečeja. Partizan <strong>je</strong><br />

već očišćen, na redu <strong>je</strong> <strong>je</strong>vrejsko<br />

grobl<strong>je</strong>, a zatim deponija kod PIKovog<br />

voćnjaka. Nakon recikliranja<br />

guma, Sportskom savezu će biti<br />

vraćeno oko 10 tona granulata<br />

koji će se iskoristiti za presvlačen<strong>je</strong><br />

rukometnog terena u Partizanu.<br />

Nova podloga trebalo bi<br />

da se postavi na proleće. S.M.<br />

PROGRAM „Moja škola, škola<br />

bez nasilja“ u Bečeju <strong>je</strong> prva sprovela<br />

Osnovna škola „Petefi Šandor“,<br />

koja <strong>je</strong> pre nepunih godinu<br />

dana dobila i sertifikat o tome, što<br />

<strong>je</strong> obavezu<strong>je</strong> da nastavi proces<br />

rada na sman<strong>je</strong>nju svih vrsta nasilja.<br />

Učenici ove škole su sa profesoricom<br />

srpskog <strong>je</strong>zika Natašom<br />

Knežević svo<strong>je</strong> aktivnosti nastavili<br />

kroz Forum teatar, poseban oblik<br />

NEDAVNO SU građanima Bečeja<br />

na kućne adrese dostavl<strong>je</strong>ni fla<strong>je</strong>ri<br />

od Pošte Srbi<strong>je</strong> sa obavešten<strong>je</strong>m<br />

o novom načinu adresiranja poštanskih<br />

pošiljki, odnosno o zameni<br />

poštanskog broja poštanskim adresnim<br />

kodom (PAK).<br />

Upravnica pošte u Bečeju, Sn<strong>je</strong>žana<br />

Olić, objasnila <strong>je</strong> šta PAK znači,<br />

zašto se uvodi i šta će građani<br />

ovakvim načinom adresiranja dobiti.<br />

Po n<strong>je</strong>nim rečima, poštanski adresni<br />

kod (PAK) precizni<strong>je</strong> određu<strong>je</strong><br />

adresu i uvodi se pre svega radi lakšeg<br />

i efikasni<strong>je</strong>g rada pošte, <strong>je</strong>r će<br />

razvrstavan<strong>je</strong> pošiljki biti automatizovano,<br />

a građanima se obezbeđu<strong>je</strong><br />

tačno i brzo uručen<strong>je</strong> poštanskih<br />

pošiljki. <strong>Novi</strong> način adresiranja<br />

poštanskih pošiljki će se postepeno<br />

uvoditi u primenu, građanima će biti<br />

ostavl<strong>je</strong>n rok za „prilagođavan<strong>je</strong>“, te<br />

će moći da i na stari (ime, ulica, broj,<br />

mesto, poštanski broj) i na novi način<br />

(biće naznačen još i PAK, koji za<br />

sada ni<strong>je</strong> obavezan) adresiraju svo<strong>je</strong><br />

pošiljke.<br />

Ovakav način adresiranja će<br />

stvoriti problem, <strong>je</strong>r će građani<br />

morati da traže PAK na<br />

internetu (www.posta.rs) ili<br />

će taj kod dobiti ako pozovu<br />

informacioni centar pošte<br />

( 0700-100-300). Šta će<br />

pozorišta, u ko<strong>je</strong>m publika uzima<br />

aktivno učešće u predstavi. Deca<br />

su nedavno sa Forum teatrom<br />

obišli sve osnovne škole u Bečeju i<br />

učenicima škola prikazali način rešavanja<br />

i izbegavanja konflikata.<br />

„Drago mi <strong>je</strong> da su naši učenici,<br />

inače jako motivisani za dalji<br />

rad, posebno kroz Forum teatar,<br />

sa svojom profesoricom naišli na<br />

dobar pri<strong>je</strong>m učenika svih posećenih<br />

škola, koji su se rado uključili<br />

INFO<br />

SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE BEČEJ<br />

Otklanjan<strong>je</strong> starih guma<br />

NA ŠTANDU opštine Bečej na<br />

8. Međunarodnom sajmu preduzetništva<br />

„Biznis baza“ na Beogradskom<br />

sajmu, od 26. do 28.<br />

novembra predstavilo se četrdesetak<br />

preduzeća.<br />

Dragan Mesaroš, član Opštinskog<br />

veća zadužen za mala i<br />

srednja preduzeća, zadovoljan <strong>je</strong><br />

nastupom na sajmu: „Privrednici<br />

i preduzetnici su predstavili svo<strong>je</strong><br />

poslovne ponude - proizvode i<br />

promotivne materijale. Svi su pozitivno<br />

ocenili nastup na sajmu i<br />

dogovoreno <strong>je</strong> da naredne godine<br />

ponovo za<strong>je</strong>dnički učestvu<strong>je</strong>mo<br />

na sajmu“.<br />

Član Opštinskog veća rekao<br />

<strong>je</strong> da <strong>je</strong> vladalo veliko interesovan<strong>je</strong><br />

za ponude iz Bečeja i dodao<br />

da su pored promoci<strong>je</strong> privrednika<br />

iz opštine Bečej, uspostavl<strong>je</strong>ni<br />

i kontakti sa drugim vojvođanskim<br />

opštinama, kao i sa gradovima iz<br />

BiH.<br />

NOVI NAČIN ADRESIRANJA<br />

Čemu služi PAK?<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Odnošen<strong>je</strong> starih guma iz Partizana<br />

SAJAM „BIZNIS BAZA“<br />

Promocija bečejskih<br />

preduzetnika<br />

Mala preduzeća<br />

U Srbiji ima više od 300.000<br />

malih i srednjih preduzeća.<br />

Začudo, bez obzira na efekte<br />

ekonomske krize, 2009. godine <strong>je</strong><br />

osnovano oko 13.000 novih malih<br />

Što se tiče same opštine, ona<br />

<strong>je</strong> predstavila Odel<strong>je</strong>n<strong>je</strong> za privredu<br />

i razvoj, One stop shop i industrijsku<br />

zonu.<br />

Troškove nastupa na sajmu -<br />

oko 130.000 dinara - snosila <strong>je</strong> lokalna<br />

samouprava.<br />

K.D.F.<br />

preduzeća.<br />

Ove godine <strong>je</strong> iz Fonda za<br />

razvoj odobreno oko 3.000 kredita<br />

za početnike, u ukupnoj vrednosti<br />

od četiri milijarde dinara.<br />

se desiti ako građani nemaju<br />

mogućnost da saznaju koji<br />

poštanski adresni kod im <strong>je</strong><br />

potreban?<br />

- Ljudi u početku imaju otpor, ali<br />

će vremenom i ovo ući u rutinu, kao<br />

i dosadašnji način adresiranja. Svaka<br />

pošiljka, kao i do sada, mora da<br />

ima adresu na osnovu ko<strong>je</strong> će se<br />

sve pošiljke i dal<strong>je</strong> dostavljati bez<br />

obzira da li <strong>je</strong> upisan PAK ili ne. Za<br />

sada primena PAK-a ni<strong>je</strong> obavezna.<br />

Građanin koji ne zna svoj ili PAK<br />

primaoca pošiljke, može od službenika<br />

na šalteru pošte tražiti taj kod<br />

na osnovu adrese - rekla <strong>je</strong> upravnica<br />

pošte Sn<strong>je</strong>žana Olić. LJ.M.<br />

OSNOVNA ŠKOLA „PETEFI ŠANDOR“<br />

Bez nasilja kroz Forum teatar<br />

u forum scene, bili aktivni i izrazili<br />

želju da ovakav oblik rada sami<br />

sprovode u svojim školama. To <strong>je</strong><br />

svakako veliko priznan<strong>je</strong> za rad<br />

učenika i profesorice ove škole“,<br />

rekla <strong>je</strong> Dragica Krstić, direktorica<br />

škole „Petefi Šandor“.<br />

Forum teatar <strong>je</strong> predstavio načine<br />

rešavanja konflikata na srpskom<br />

<strong>je</strong>ziku, a u narednom periodu<br />

će to uraditi i na mađarskom<br />

<strong>je</strong>ziku.<br />

LJ.M.<br />

FOTO: S. Malešev<br />

FOTO: LJ.M.<br />

NEKADA JE U BEČEJU ispred svake<br />

zgrade postojao kontejner u<br />

koji su stanari odlagali smeće, ali<br />

su te velike kontejnere ponekad<br />

koristili i žitelji okolnih kuća. Od<br />

kako <strong>je</strong> Potis<strong>je</strong> preuzelo brigu o<br />

gradskom otpadu, zamen<strong>je</strong>n <strong>je</strong><br />

deo kontejnera, postavl<strong>je</strong>ni su<br />

manji ili su vlasnici stanova dobili<br />

broj 483. 4. decembar 2009. 5<br />

BORBA PROTIV LOŠIH NAVIKA<br />

Kante za smeće<br />

na zaključavan<strong>je</strong><br />

Svako ima svoj ključ<br />

U UTORAK <strong>je</strong> u hotelu „Bela lađa“<br />

održana 63. sednica Rotari kluba<br />

Stari Bečej na kojoj <strong>je</strong> Društvu za<br />

afirmaciju invalida „Feniks plus“<br />

uručena donacija, kompletna konfiguracija<br />

za računar i prateća oprema<br />

(štampač). Stevanu Markovu,<br />

<strong>predsednik</strong>u „Feniks plusa“, vredan<br />

poklon <strong>je</strong> uručio <strong>predsednik</strong> Rotari<br />

kluba Stari Bečej Aleksandar Obrovački.<br />

On <strong>je</strong> rekao da se nada da će<br />

Rotari klub i u budućnosti moći da<br />

pomaže rad udruženja, te da će<br />

kante za otpatke.<br />

Međutim, i dal<strong>je</strong> <strong>je</strong> praksa da<br />

komšija baca smeće u tuđu kantu<br />

ili kontejner, pa su se stanari <strong>je</strong>dne<br />

od zgrada u Malom ritu dosetili<br />

da zaključavaju svo<strong>je</strong> kante. Kažu<br />

da <strong>je</strong> to delotvorno, kante im sada<br />

nisu pune već prvog dana nakon<br />

što su ispražn<strong>je</strong>ne. S.M.<br />

ROTARI KLUB STARI BEČEJ<br />

Računar na poklon<br />

Sednica Rotari kluba<br />

nastojati da pomogne u rešavanju<br />

problema u vezi sa prostorijom za<br />

rad i okupljan<strong>je</strong> „Feniks plusa“.<br />

Ovo <strong>je</strong> prva donacija Rotari kluba<br />

upućena Društvu za afirmaciju<br />

invalida.<br />

„Ova donacija <strong>je</strong> za nas velika<br />

podrška i podsticaj u našem dal<strong>je</strong>m<br />

radu, koja će nam na određeni način<br />

dati mogućnost da što više afirmišemo<br />

osobe sa invaliditetom, kojih<br />

u opštini Bečej ima zaista mnogo i<br />

da ih uključimo u društvene tokove“,<br />

rekao <strong>je</strong> Markov.<br />

LJ.M.<br />

Program Gradskog<br />

pozorišta<br />

5. decembar, 22 časa (pozorišni klub): „Vesela subota“ - DJ Fakir<br />

5. decembar, 18 časova (pozorišni klub i hol): Promocija Međunarodnog<br />

dana volontera<br />

11. decembar, 19 časova i 30 minuta (velika sala): Premi<strong>je</strong>ra predstave<br />

„Gavrilo“ Dramskog studija mladih Gradskog pozorišta Bečej

6<br />

broj 483. 4. decembar 2009.<br />

KULTURNI MOZAIK<br />

Naše pravoslavno<br />

„v<strong>je</strong>ruju”<br />

U Novom Sadu, pozadi Srpskog narodnog pozorišta, nalazi se Uspenska<br />

crkva. Na levom zidu priprate (predvorja crkve) okačena <strong>je</strong> slika<br />

- poster slepl<strong>je</strong>n na drvenu dasku - pod parolom „<strong>Novi</strong> Irod”. Jevanđelsko<br />

predan<strong>je</strong> judejskog kralja Iroda prikazu<strong>je</strong> kao krvoloka koji <strong>je</strong><br />

naredio pokolj dece kako bi sprečio tek rođenog Isusa da postane kralj<br />

i sveopšti spasitelj. U novosadskoj Uspenskoj crkvi „savremeni Irod”<br />

<strong>je</strong> ginekolog koji vrši abortus! Vitlajući mačem ispred hrpe okrvavl<strong>je</strong>nih<br />

dečijih udova, on iščeku<strong>je</strong> nove kli<strong>je</strong>ntkin<strong>je</strong> (odreda prostitutke) da<br />

mu pristupe. Ovakva eksplicitnost - za prosečnog pravoslavnog vernika<br />

gotovo nesnosna i neverovatna - nažalost, krajn<strong>je</strong> <strong>je</strong> retka u mislećoj<br />

praksi Srpske pravoslavne crkve. Vernicima se prećutku<strong>je</strong> - a zar ni<strong>je</strong><br />

bitno, štaviše smrtno ozbiljno, da li se pokraj njih (u ginekološkim ordinacijama)<br />

svakodnevno vrše pokolji, sistematska uništavanja ljudi?<br />

Vernik nastoji da ne prekrši božanski zakon (Jehovin svedok, držeći da<br />

<strong>je</strong> u krvi sedište duše, ne prihvata transfuziju).<br />

Ukoliko se duša obrazu<strong>je</strong> u trenutku združivanja spermatozoida<br />

i jajne ćeli<strong>je</strong> (o preciznim okolnostima nastajanja duše teolozi i dal<strong>je</strong><br />

diskutuju), tada abortus nesumnjivo predstavlja ubistvo. Ova <strong>je</strong> pretpostavka,<br />

međutim, sasvim sumnjiva, da ne kažem budalasta - čak i<br />

većini današnjih vernika - te crkva radi<strong>je</strong> izbegava otvorene kolizi<strong>je</strong> (sukobe)<br />

sa mišl<strong>je</strong>n<strong>je</strong>m ko<strong>je</strong> preovladava umesto da ga pokuša izmeniti.<br />

Obratimo pažnju na reči patrijarha Pavla „budimo ljudi” (možemo<br />

očekivati da će sasvim uskoro prigodne „knjige bisera” patrijarha Pavla<br />

preplaviti tezge uz značajan „komercijalni uspeh”). Naime, one, same<br />

za sebe, ne govore mnogo - deluju prazno. Šta znači biti čovek i, što <strong>je</strong><br />

teže odgovoriti, kako primeniti to određen<strong>je</strong> na po<strong>je</strong>dinačne praktične<br />

sluča<strong>je</strong>ve i primere? Uput „budimo ljudi” <strong>je</strong>ste upozoren<strong>je</strong> da se preispitamo<br />

- da taj pojam ne prihvatimo samorazumljivim, niti da ga od<br />

drugih preuzmemo (upravo <strong>je</strong> 90-tih umnogome važilo da biti Srbin već<br />

znači biti čovek). Zapravo, ove reči dobijaju „na težini” <strong>je</strong>dino s obzirom<br />

na gotovo herojski egzistencijalni modus njihovog autora - pokojni patrijarh,<br />

na kraju kra<strong>je</strong>va, i ni<strong>je</strong> bio „interesantan” svojim teološkim (čak i<br />

religioznim) dostignućima, već svojim načinom postojanja - današn<strong>je</strong>m<br />

čoveku (pa i verniku) nepojamnim.<br />

Način n<strong>je</strong>govog životnog držanja shvaćen <strong>je</strong> kao nedostižan - proglašavamo<br />

ga svecem ne želeći da prihvatimo odgovornost (svest da smo<br />

slobodni i sami napraviti od života svo<strong>je</strong>vrsno čudo). N<strong>je</strong>gova smrt bila<br />

<strong>je</strong> prilika da nam pred očima (i dušom) na trenutak promine <strong>je</strong>dan egzistencijalni<br />

modus.<br />

Ljudi su<br />

se postideli na<br />

trenutak sebe<br />

samih. I ništa.<br />

Tren <strong>je</strong> prošao.<br />

Patrijarh Pavle<br />

<strong>je</strong> sahran<strong>je</strong>n i<br />

mi se više ne<br />

stidimo.<br />

On <strong>je</strong> bio i<br />

ostao marginalac<br />

- u pastvi<br />

čak i više nego<br />

u samoj crkvi<br />

(kako se obično<br />

drži). N<strong>je</strong>govim će primerom malo ko poći. Štaviše, sa stajališta aktuelnih<br />

vrednosti našega (divl<strong>je</strong> kapitalističkog) društva on <strong>je</strong>, naime, bio<br />

budala! Kusati suvog hleba i kašu od koprive, a biti u prilici svakodnevno<br />

se puniti kavijarom i ćurećim medaljonima ili bauljati peške, a imati<br />

na raspolaganju skupoceni vozni park - stvar <strong>je</strong> anahronizma, nesporazuma,<br />

čudaštva. Namesto da ščepa ono što ima ovde i sada, čovek se<br />

zamlaću<strong>je</strong> nečim onostranim (neočevidnim).<br />

Stiče se utisak (a to <strong>je</strong> možda i najveće priznan<strong>je</strong> čoveku koji život<br />

posveti bogu) da <strong>je</strong> Gojko Stojčević, kako <strong>je</strong> patrijarhu svetovno ime,<br />

ostvario pravu ispun<strong>je</strong>nu egzistenciju makar nikakav bog „ne sedeo na<br />

oblaku”.<br />

Crkva ne tera vernika da misli, ne muči ga pitanjima (ona, doduše,<br />

„udara” na osećajnost ali <strong>je</strong> sa teološke ravni umnogome skliznula na<br />

političku gde <strong>je</strong>, na veliku žalost, po mišl<strong>je</strong>nju ovog naroda bila u moći<br />

ponuditi znatno plodnija i pri<strong>je</strong>mčivija rešenja i odgovore). Naprosto,<br />

ona ne želi nikoga da odbi<strong>je</strong> sa svog praga - ali ne zato što „nema<br />

srca”, već stoga što svoju snagu isključivo vidi u brojnosti stada.<br />

Crkva traži površnost od svog vernika. Lenj, zamašćen mozak, dakle<br />

(i nešto para). Govori li išta kada o nekome ču<strong>je</strong>mo da <strong>je</strong> vernik Srpske<br />

pravoslavne crkve? Ne mnogo, čini mi se. Okvir <strong>je</strong> preširok - tu sve<br />

prolazi, sve može. Crkva ni<strong>je</strong> imala petlju (a možda ni dovoljno snage)<br />

da jasno i razgovetno izloži vernicima svo<strong>je</strong> mišl<strong>je</strong>n<strong>je</strong> o po<strong>je</strong>dinim (svakodnevnim)<br />

životnim pitanjima - ma kako ono nepopularno bilo. I time<br />

<strong>je</strong> upravo verniku naštetila, i stanju n<strong>je</strong>gove vere. „Stvari vere” uzimaju<br />

se <strong>je</strong>dino uz uslov, neozbiljno, simbolično (naime tradicionalno!) - posvećeno<br />

vino ni<strong>je</strong> tek u simboličnom (bajkovitom) smislu krv Isusova<br />

već <strong>je</strong> ono to zaista (putem transsupstancijaci<strong>je</strong> - suština se promenila<br />

ali ne i pojavnost).<br />

Uspenska crkva, stoga, zaslužu<strong>je</strong> (i pored brutalnosti i primitivnosti<br />

svo<strong>je</strong> poruke) priznan<strong>je</strong> zbog doslednosti i spremnosti da otvoreno izlaže<br />

svoja uverenja.<br />

IZLOŽBA U GALERIJI „KRUG“<br />

Tisa - reka koja spaja<br />

PROSTORIJA Galeri<strong>je</strong> „Krug“ bila<br />

<strong>je</strong> mala da primi ljubitel<strong>je</strong> likovne<br />

umetnosti koji su želeli da 26.<br />

novembra prisustvuju otvaranju<br />

izložbe slika „Tisa - reka koja spaja“,<br />

nastalih na prvoj međunarodnoj<br />

likovnoj koloniji u septembru u<br />

Bečeju.<br />

Na izložbi <strong>je</strong> predstavl<strong>je</strong>no<br />

dvadeset umetničkih dela šesnaest<br />

slikara iz Zrenjanina, Novog<br />

Bečeja, Čuruga, Sente, Kanjiže,<br />

Čongrada i Bečeja, na kojima su<br />

prikazani motivi sa Tise.<br />

Otvaranju izložbe prisustvovali<br />

su Peter Knezi, <strong>predsednik</strong><br />

opštine, koji se posetiocima obratio<br />

na mađarskom <strong>je</strong>ziku, i Dušan<br />

Jovanović, <strong>predsednik</strong> Skupštine<br />

opštine Bečej, koji <strong>je</strong> prisutne pozdravio<br />

na srpskom <strong>je</strong>ziku.<br />

„Jedna dobra ideja gospodina<br />

Bore Jakšića, koja <strong>je</strong> prepoznata<br />

od Agenci<strong>je</strong> ’Stajić’ i Turističke<br />

organizaci<strong>je</strong> opštine Bečej, a podržana<br />

od lokalne samouprave,<br />

finalizovana <strong>je</strong> ovom izložbom, a<br />

rezultati kroz umetnička dela nalaze<br />

se večeras pred nama. Naša<br />

želja <strong>je</strong> bila da reka Tisa bude i<br />

kulturna misao koja spaja ljude<br />

koji žive na n<strong>je</strong>nim obalama, da<br />

kroz umetničko stvaralaštvo iskažemo<br />

našu pripadnost reci Tisi,<br />

Bečejce interesu<strong>je</strong> umetnost<br />

n<strong>je</strong>noj lepoti i svemu onome što<br />

ona može da pruži. U tome su<br />

GRUPA „<strong>SO</strong>L<strong>SO</strong>NIC“ <strong>je</strong> kra<strong>je</strong>m<br />

novembra prvi put nastupila u pozorišnom<br />

klubu u Bečeju. Iako u<br />

ovom sastavu i pod ovim imenom<br />

postoji svega tri-četiri meseca,<br />

grupa „Solsonic“ okuplja iskusne<br />

muzičare iz Zrenjanina, Kikinde,<br />

Novog Sada, Novog Bečeja i Bečeja.<br />

Saksofonista Bela Farkaš,<br />

klavijaturista Tabor Burai, bubnjar<br />

Miodrag Milovanov, basista<br />

Vladimir Vukša i gitarista Zvonko<br />

Stojkov su se bečejskoj publici<br />

predstavili raznovrsnim repertoarom<br />

- od soula do džeza - koji su<br />

izuzetno dobrim, zvonkim i jakim<br />

vokalima upotpunile Snežana Đokić<br />

i Marina Krulj. Koncert <strong>je</strong> trajao<br />

više od dva sata, a dobar zvuk <strong>je</strong><br />

privukao pažnju publike koja <strong>je</strong> napunila<br />

prostor pozorišnog kluba.<br />

LJ.M.<br />

FOTO: LJ.M.<br />

nam svakako pomogli umetnici.<br />

Ove godine likovna kolonija trajala<br />

<strong>je</strong> <strong>je</strong>dan dan, a sigurno <strong>je</strong> da će<br />

Otvaran<strong>je</strong> izložbe<br />

naredne godine trajati duže i da<br />

će postati tradicionalna, čime će<br />

Bečej dobiti još <strong>je</strong>dnu umetničku,<br />

turističku manifestaciju. Zahvalju<strong>je</strong>m<br />

se umetnicima koji su darovali<br />

gradu Bečeju i n<strong>je</strong>govim građanima<br />

ova vredna umetnička dela, sa<br />

željom da se sledeće godine okupimo<br />

u što većem broju i da rezultat<br />

rada na koloniji ponovo bude<br />

prikazan na izložbi u Bečeju“, rekao<br />

Jovanović.<br />

Izložbu <strong>je</strong> otvorio slikar Borislav<br />

Jakšić, koji <strong>je</strong> <strong>predsednik</strong>u<br />

opštine Bečej predao spisak slika<br />

ko<strong>je</strong> su sada vlasništvo lokalne<br />

samouprave. Slike će verovatno<br />

biti izložene u prostorijama uslužnog<br />

centra opštine.<br />

Na otvaranju izložbe nastupio<br />

<strong>je</strong> i tamburaški orkestar Muzičke<br />

škole „Petar Konjović“.<br />

Izložba „Tisa - reka koja spaja“<br />

će biti otvorena dve nedel<strong>je</strong>.<br />

LJ.M.<br />

Izložba<br />

keramičkih<br />

radova<br />

U prostorijama Agenci<strong>je</strong><br />

„Stajić“ će 17. decembra u 19<br />

časova biti otvorena izložba keramičkih<br />

radova „Keramike<br />

Ras“, umetničke porodice iz<br />

Sremskih Karlovaca.<br />

GRADSKO POZORIŠTE<br />

Prvi nastup „Solsonica“<br />

FOTO: LJ.M.<br />

Nastup grupe „Solsonic“

KÖZVITA A 2010. ÉVI KÖLTSÉGVETÉS TERVEZETÉRŐL<br />

„Szűkösen, de ’bele<br />

fogunk férni’“<br />

A KÖZSÉGI ÖNKORMÁNYZAT<br />

vezetői a múlt héten közvitát<br />

tartottak a 2010. évi költségvetés<br />

tervezetéről, amelyet<br />

758,8 millió dinárban határoztak<br />

meg. A 2009. év tapasztalatainak<br />

tükrében a<br />

A költségvetésről szóló közvita<br />

jövő évi költségvetéstervezet<br />

megalománnak tűnik, hiszen<br />

a folyó évi költségvetést is<br />

eredetileg több mint 700<br />

millió dinárban határozták<br />

meg, majd az év folyamán<br />

kétszer is karcsúsították, hiszen<br />

a községi kincstár nem<br />

töltődött/ik a tervezett és várt<br />

ütemben.<br />

Knézi Péter, Becse<br />

község elnöke, a közvitán<br />

elmondta, hogy a község<br />

2010. évi költségvetését a<br />

2009-ben befolyt összegek<br />

határozták meg, ugyanis a<br />

<strong>je</strong>lenlegi költségvetés mindössze<br />

65-67 százalékban<br />

valósult meg, ami kb. ötszáz<br />

millió dinár bevételt <strong>je</strong>lent.<br />

Szavai szerint ez az összeg<br />

képezi a jövő évi költségvetés<br />

alapját. Mint mondta,<br />

„minden olyan összeg, ami<br />

efölött van, nem reális, mert<br />

pillanatnyilag nem rendelkezünk<br />

olyan kimutatással,<br />

amely azt bizonyítaná, hogy<br />

jövőre jobb lesz, mint 2009-<br />

ben. A kormány semmiféle<br />

utasítást nem adott a jövő évi<br />

büdzsével kapcsolatban, magunk<br />

határoztuk meg az alapot,<br />

ami alapján elkészítettük<br />

a költségvetés tervezetét“.<br />

A polgármester válaszolt<br />

a kérdésre, hogy hogyan lett<br />

mégis az 500 milliós reális<br />

költségvetésből 758 millió<br />

dinár: „A költségvetés e-<br />

gyes tételei visszaszámolásos<br />

technikával készültek.<br />

Az 500 millióból indultunk ki<br />

és osztottuk le a tételeket,<br />

összegeket, amelyeknek kötelezően<br />

benne kell lenniük a<br />

költségvetésben. Amikor öszszevetettük<br />

az összegeket és<br />

a kapott eredményt, rájöttünk,<br />

FOTÓ: F.D.K.<br />

hogy a tervezett 500 millió<br />

dinárba semmiféleképpen<br />

sem tudunk ’beleférni’. Ekkor<br />

döntöttünk úgy, hogy hat<br />

százalékkal - 29 millió dinárral<br />

- emeljük a költségvetést.<br />

Mivel 2009-ben a képviselőtestület<br />

arról döntött, hogy<br />

120 millió dináros kölcsönt<br />

is felvehet az önkormányzat,<br />

ennek az összegét is hozzáadtuk<br />

az alapösszeghez,<br />

továbbá a földbérekből származó<br />

pénzekkel, mintegy 60<br />

millió dinárral is számoltunk,<br />

emellett egy 25 millió dináros<br />

összeget csak fiktíven mutattunk<br />

ki a költségvetés tervezetében,<br />

ugyanis előre kell<br />

biztosítani a pénzt arra, hogy<br />

kiírjuk a termálkút fúrására a<br />

közbeszerzést, de ez az öszszeg<br />

voltaképpen nem lesz<br />

sem kiadása, sem bevétele a<br />

költségvetésnek, mert a közbeszerzési<br />

pályázatot úgy írjuk<br />

ki, hogy 2011-ben legyen<br />

a kifizetés. A még hiányzó 24<br />

millió dinár a Toplana Közvállalatnak<br />

egy nemzetközi pályázaton<br />

megnyert kötelességét<br />

<strong>je</strong>lenti, ami, reméljük,<br />

nem a költségvetést fogja terhelni,<br />

hanem más forrásból<br />

fedezzük“.<br />

Az 529 millió dinárban<br />

meghatározott reális költségvetés<br />

egyötödét a Községi<br />

Közigazgatás emészti fel.<br />

Erre a célra 103 millió dinárt<br />

láttak elő. Emellett a kinevezett<br />

személyek költségeire<br />

csaknem 30 millió dinárt terveztek.<br />

Knézi ki<strong>je</strong>lentette, hogy<br />

az előírások szerint a költségvetést<br />

az előlátott elsődleges<br />

kötelezettségek fedezésére<br />

látták elő. „Közvetlen használója<br />

a büdzsének a Községi<br />

Közigazgatás. Itt az összegek<br />

olyan mértékben lettek<br />

a tavalyi évhez képest csökkentve,<br />

hogy nem láttunk elő<br />

fizetésemelést. A kormány<br />

által előlátott létszámkarcsúsítást<br />

el fogjuk végezni, de mi<br />

tel<strong>je</strong>s létszámmal számoltuk<br />

a keretet. Az alkalmazottak<br />

száma 50 és 64 között fog<br />

mozogni, de <strong>je</strong>len pillanatban<br />

még nem tudjuk, hogy jövőre<br />

mennyivel leszünk kevesebben.<br />

A kormány e téren még<br />

nem rendelkezett, a törvény<br />

is késik.“<br />

A költségvetés tervezete<br />

szerint az óvodának jövőre<br />

55 millió dinárt juttatnak, a<br />

három középiskola 22,5 millió<br />

dinárt kap, míg a hat általános,<br />

illetve a zeneiskola és<br />

a gyógypedagógiai iskola kb.<br />

48 millió dinárra számíthat.<br />

Az iskolák esetében a fűtés,<br />

az óvoda esetében pedig<br />

a fizetések teszik ki a költségek<br />

nagy részét.<br />

Jövőre is tervezik az utazó<br />

középiskolások hónapos<br />

<strong>je</strong>gyeinek támogatását.<br />

A tervek szerint a község<br />

a busz<strong>je</strong>gyek árának ötven<br />

százalékát fogja fedezni, de<br />

a diákok tanulmányi eredményétől<br />

függ majd a támogatás.<br />

A Népkonyha üzemeltetésére<br />

2,90 millió dinárt szánnak.<br />

Jelenleg 300 adag ételt<br />

készítenek a Népkonyhán.<br />

A kulturális intézmények<br />

tevékenységére - Városi<br />

Színház, Népkönyvtár, Múzeum,<br />

Levéltár - 39 millió dinárt<br />

láttak elő. A sportkluboknak<br />

4,2 millió, a Mladost Sportközpontnak<br />

17,6 millió dinár<br />

jár. Külön tételként szerepel a<br />

városnapi ünnepség, amelyre<br />

4,5 millió dinárt láttak elő.<br />

„A község napja gyűjtőfogalom<br />

lett, mert ide nem csak ez<br />

az egy rendezvény tartozik,<br />

hanem más, az önkormányzatnak<br />

fontos rendezvények<br />

pénzelését is előláttuk. A városnapi<br />

ünnepségre a 2010.<br />

évi költségvetésben is 3 millió<br />

dinárt láttunk elő, a többi<br />

rendezvényt, az Uborkanapokat,<br />

a Szent István-napi<br />

rendezvényt, a Kőketáncot, a<br />

péterrévei Gyöngyösbokrétát,<br />

a Đido táncegyüttes fennállásának<br />

harmincéves évfordulója<br />

alkalmából tervezett<br />

ünnepséget pedig 1,5 millió<br />

dinárral fogjuk támogatni. A<br />

KMV-re 250 000 dinárt láttunk<br />

elő, a Májusi Játékokat pedig<br />

500 000 dinárral támogatjuk.<br />

A művelődési egyesületek 2<br />

millió dinárt kapnak havi lebontásban,<br />

továbbá még 2<br />

millió dinárra pályázhatnak.<br />

A többi civil szervezet között<br />

1,5 millió dinárt osztunk szét<br />

pályázat útján“, mondta Becse<br />

község elnöke, aki szerint,<br />

„szűkösen, de ’bele fogunk<br />

férni’ a költségvetésbe.<br />

Természetesen csak akkor,<br />

ha a kormány nem foganatosít<br />

rendkívüli intézkedéseket<br />

és megszorításokat“.<br />

Ricz Róbert<br />

FOTÓ: S.M.<br />

AZ EU belügyminisztereinek<br />

hétfői döntése alapján<br />

Macedónia, Montenegró és<br />

Szerbia polgárai számára feloldják<br />

a vízumkényszert.<br />

A gyakorlatban ez azt<br />

<strong>je</strong>lenti, hogy december 19-<br />

től a schengeni övezethez<br />

tartozó 25 uniós, valamint a<br />

schengeni szabályokat alkalmazó<br />

további négy európai<br />

államba vízummentesen<br />

NOVEMBER 27-ÉN Becsén<br />

is megkezdte működését a<br />

Szolgáltató Iroda. Az irodahelyiség<br />

a községháza földszintjén<br />

található.<br />

A Szolgáltató Irodát Jadranka<br />

Beljan Balaban tartományi<br />

önkormányzati és<br />

községközi ügyekkel megbízott<br />

titkár és Knézi Péter<br />

polgármester nyitották meg.<br />

Az iroda létrehozásának<br />

ötlete már néhány éve felmerült,<br />

de csak most került<br />

sor a terv megvalósítására.<br />

„Az iroda megnyitásának ötletét<br />

néha jobban, néha kevésbé<br />

dédelgettük, de 2009<br />

februárjától intenzívebben<br />

foglalkoztunk vele. Az iroda<br />

beindításához 4 millió<br />

dinárra volt szükségünk. Az<br />

összeg felét a Tartományi<br />

önkormányzati és községközi<br />

titkárság, a másik felét<br />

pedig az önkormányzat biztosította.<br />

Ezzel modern feltételeket<br />

biztosítottunk, illetve<br />

lehetőséget teremtettünk<br />

a polgároknak, hogy egy<br />

helyen intézzék el a helyi<br />

önkormányzat hatáskörébe<br />

tartozó ügyeiket“, mondta a<br />

polgármester.<br />

A Szolgáltató Irodában<br />

kilenc tolóablak áll az ügyfelek<br />

rendelkezésére, valamint<br />

egy postai ablak is,<br />

tehát nem kell elhagyniuk<br />

az épületet, ha valamilyen<br />

illetéket kell befizetniük.<br />

Az irodában a polgárok<br />

el tudják intézni a kommunális<br />

osztály hatáskörébe<br />

tartozó ügyeiket, itt van az<br />

iktató, az anyakönyvvezető,<br />

s a családi pótlékot is itt lehet<br />

kérelmezni.<br />

Gyakorlatilag minden<br />

ügykezelés elvégezhető az<br />

irodában.<br />

A község a tolóablakoknál<br />

biztosította a kétnyelvű<br />

ügyfélszolgálatot.<br />

A szolgáltatások időtartama,<br />

kérvénytől függően,<br />

utazhatunk. A vízum a Nagy-<br />

Britanniába és az Írországba<br />

való beutazáskor továbbra is<br />

kötelező lesz, ez a két ország<br />

ugyanis nem csatlakozott a<br />

schengeni határőrizetet alkalmazó<br />

államok csoportjához.<br />

Ugyanakkor a vízummentesség<br />

négy olyan országra is<br />

érvényes, amelyek nem tagjai<br />

az EU-nak, Svájcba, Izlandra<br />

és Norvégiába, valamint<br />

péntekenként<br />

2009. december 4.<br />

új sorogat,<br />

483. szám<br />

ÚJDONSÁG A KÖZSÉGHÁZÁN<br />

<strong>Dolgozik</strong> a Szolgáltató<br />

Iroda<br />

Ügyfélfogadás a Szolgáltató Irodában<br />

DECEMBER 19-TŐL<br />

Vízum nélkül<br />

utazhatunk<br />

pár perctől náhány napig<br />

tarthat. Az anyakönyvi kivonatot<br />

és az állampolgársági<br />

bizonylatot néhány perc<br />

alatt megkapja az ügyfél.<br />

Az iroda 8-tól 13 óráig<br />

fogadja az ügyfeleket, de<br />

tervezik a munkaidő meghosszabbítását<br />

(hetente egyszer),<br />

vagy pedig havi egy<br />

munkaszombat beiktatását<br />

is.<br />

A közeljövőben bevezetik<br />

az internetes és telefonos<br />

úton történő ügyintézést is<br />

a községben lakók részére:<br />

telefonon és e-mailben<br />

is meg lehet majd rendelni<br />

a kivonatokat és az okmányokat.<br />

Újdonság az is, hogy a<br />

községnek sikerült beszereznie<br />

egy robogót, amellyel<br />

házhoz szállítják az okiratokat,<br />

de ezért a szolgáltatásért<br />

a polgároknak fizetniük<br />

kell majd.<br />

Erer<br />

Lichtensteinbe is vízummentesen<br />

utazhatnak majd mindazok,<br />

akik új (biometrikus)<br />

útlevéllel rendelkeznek. Bulgária,<br />

Románia és Ciprus<br />

nem tagjai még a schengeni<br />

övezetnek, de már alkalmazzák<br />

az idevágó szabályokat,<br />

így az említett országokba<br />

való beutazáshoz sem kell<br />

vízum.<br />

B.M.

8<br />

ÚTKERESZTEZŐDÉS<br />

483. szám, 2009. december 4.<br />

A NÉPTÁNCO<strong>SO</strong>K ORSZÁGOS BEMUTATÓSZÍNPADÁN<br />

Kiválóan minősült a<br />

Szelence<br />

TIZENKÉT ÉVE ANNAK, hogy<br />

kétévenként Vajdaságban is<br />

megrendezik a Néptáncosok<br />

Országos Bemutatószínpadának<br />

Minősítő Fesztiválját.<br />

A sorrendben hetedik fesztivált<br />

a hétvégén az Újvidéki<br />

Színházban tartották meg<br />

A kiválóan minősült Szelence táncegyüttes<br />

a budapesti Martin György<br />

Néptáncszövetség, a Vajdasági<br />

Magyar Folklórközpont<br />

és az újvidéki székhelyű<br />

Vajdasági Magyar Népművészeti<br />

és Közművelődési<br />

Központ szervezésében.<br />

Az együttesek tel<strong>je</strong>sítményét<br />

magyarországi szakmai<br />

zsűri - Diószegi László,<br />

Szilágyi Zsolt, Mlinár Pál,<br />

Eredics Gábor és Ratkó Lujza<br />

- értékelte.<br />

„Valamennyi vajdasági<br />

fesztiválon <strong>je</strong>len voltam, a<br />

szemem előtt bontakozott ki<br />

ez a rendezvény, évről évre<br />

színvonalasabbá vált, látványos<br />

a fejlődés. Az évek során<br />

azt tapasztaltam, hogy<br />

a mozgalom tömegesebbé<br />

OLVASÓKUCKÓ<br />

Jó könyvek<br />

1. Dan Brown: Az elveszett<br />

<strong>je</strong>lkép. Megkerült, ami<br />

elveszett... Robert Langdont,<br />

a Harvard szimbólumkutatóját<br />

az utolsó percben kérik<br />

fel egy esti előadásra a<br />

Capitolium épületében. Közvetlenül<br />

megérkezése után<br />

azonban egy hátborzongató<br />

szimbólumokkal rejt<strong>je</strong>lezett,<br />

nyugtalanító tárgyat fedeznek<br />

fel a Rotunda kellős közepén.<br />

Langdon egy ősi<br />

meghívót közvetít benne,<br />

amely a titkos ezoterikus bölcsesség<br />

rég letűnt világába<br />

invitálja megfejtőjét.<br />

Amikor brutálisan elrabolják<br />

Peter Solomont, a híres<br />

filantrópot és szabadkőművest,<br />

Langdon nagyra becsült<br />

mentorát, a professzor<br />

ráébred, hogy csak úgy<br />

mentheti meg barátja életét,<br />

ha elfogadja a rejtélyes meghívást<br />

és követi az utat, akárhova<br />

vezessen is.<br />

Langdon gyorsan ott találja<br />

magát Amerika legnagyobb<br />

hatalmi központjának<br />

színfalai mögött, a város láthatatlan<br />

termeiben, templomaiban,<br />

alagútjaiban. Ami<br />

mindeddig ismerős volt, az<br />

most átváltozik egy mesterien<br />

elleplezett múlt titokzatos,<br />

félhomályos világává, amelyben<br />

szabadkőműves rejtélyek<br />

és sosem látott felfedezések<br />

vezetik őt az egyetlen<br />

lehetséges és felfoghatatlan<br />

igazsághoz. Az elveszett <strong>je</strong>lkép<br />

az eltitkolt históriák,<br />

misztikus ikonok és kódok<br />

ragyogóan összecsomózott<br />

szőttese; intelligens, villámgyors<br />

tempójú thriller, amelyben<br />

egymást érik a meglepetések.<br />

Hiszen, miként azt<br />

Robert Langdon felfedezi,<br />

nincs páratlanabb vagy megrendítőbb,<br />

mint az a titok,<br />

amely mindvégig a szemünk<br />

előtt volt...<br />

FOTÓ: Ricz Róbert<br />

vált”, mondta Diószegi László,<br />

a zsűri elnöke, de hozzáfűzte,<br />

hogy ez a minősítés<br />

nem tartható meg örökre.<br />

„Ha az együttes igényli, kétévenként<br />

újra és újra meg<br />

kell szereznie. Szerintem<br />

sokkal nehezebb folyamatosan<br />

tartani egy magas szintet,<br />

mint időnként elérni azt.<br />

Nagyon megörültem, amikor<br />

a Vajdasági Magyar Folklórközpont<br />

kezdeményezésére<br />

a vajdasági táncosok is bekapcsolódtak<br />

a Kárpát-medencei<br />

mozgalomba. Ez azt<br />

<strong>je</strong>lentette számomra, hogy a<br />

vajdaságiak sem elégednek<br />

meg a különböző tá<strong>je</strong>gységek<br />

táncanyagának ismeretével,<br />

hanem a szakmai<br />

vérkeringésbe is be akarnak<br />

kerülni. Nagyon jól állják ezt<br />

a próbát. A vajdasági magyarokban<br />

megvan az az<br />

egyértelmű akarás, hogy<br />

a Kárpát-medencéhez, és<br />

ezen belül az egységes magyar<br />

kultúrkörhöz tartozzanak”,<br />

mondta Diószegi.<br />

Idén kilenc együttes<br />

<strong>je</strong>lentkezett a megmérettetésre.<br />

Péterrévéről kettő,<br />

a Tisza és a Tiszavirág, a<br />

kishegyesi Rizgetős, a kanizsai<br />

Hetrefitty, a becsei<br />

Szelence, a horgosi Ropogós,<br />

a törökbecsei Csalogató,<br />

a szabadkai Róna és<br />

a topolyai Cirkalom. A zsűri<br />

négy kategóriába sorolta a<br />

résztvevőket: részt vett, minősült,<br />

jól minősült és kiválóan<br />

minősült. A tizenkét év<br />

alatt a kiválóan minősült címet<br />

Vajdaságból nyolc táncegyüttes<br />

érdemelte ki, idén<br />

azonban csak három csoport<br />

kapta meg ezt az elismerést:<br />

a topolyai Cirkalom<br />

táncegyüttes, a kishegyesi<br />

Rizgetős táncegyüttes és a<br />

becsei Szelence táncegyüttes.<br />

A péterrévei Tisza táncegyüttes<br />

jól minősült címet<br />

nyert, míg a Tiszavirág és<br />

a törökbecsei Csalogató<br />

táncegyüttes minősült címet<br />

szerzett.<br />

„A Szelence táncegyüttes<br />

műsorának címe Értékek<br />

és emlékek. A három<br />

koreográfia, szucsági,<br />

magyarszentbenedeki és<br />

bodrogközi táncok, egy történetbe<br />

van összefoglalva.<br />

A ’főszereplő’ fölmegy a<br />

padlásra egy könyvért, de<br />

keresgélés közben rátalál<br />

egy régi szüreti koszorúra,<br />

egy énekesfüzetre, fényképekre,<br />

s ezekről a tárgyakról<br />

eszébe jutnak a táncos<br />

események és mulatságok.<br />

Közben a padlásra fölszűrődik<br />

a rádióból egy népzenei<br />

műsor muzsikája. A ’főszereplő’<br />

visszaemlékezéseit a<br />

pontos idő hangja szakítja<br />

félbe, aki sietve lejön a padlásról<br />

a keresett könyvvel”,<br />

mesélte el a koreográfia<br />

„történetét“ Kisimre Szerda<br />

Anna, a Szelence táncegyüttes<br />

vezető<strong>je</strong>. Erer<br />

2. A világ legszebb természeti<br />

csodái. Vajon miért<br />

szemlélik az árdagályt Yanguanban,<br />

Ázsiában, augusztus<br />

10-én? Miért költözött<br />

Hale Thorp egy kiégett mammutfenyő<br />

törzsébe a kalifor-<br />

AZ IRODALMI ÉS KÉPZŐMŰVÉSZETI PÁLYÁZATRA<br />

Sok alkotás érkezett<br />

A KÖNYVHÓNAP alkalmából<br />

a Népkönyvtár irodalmi és<br />

képzőművészeti pályázatot<br />

írt ki általános iskolások és<br />

középiskolások részére. A<br />

verseny díjkiosztó ünnepségét<br />

november 26-án tartották<br />

meg a könyvtár dísztermében,<br />

ahol Toll Irén, a gyermekosztály<br />

könyvtárosa köszöntötte<br />

az egybegyűlteket.<br />

A képzőművészeti pályázatra<br />

- az Itt van az ősz, itt<br />

van újra... és a Lépten nyomon<br />

szemétbe ütközöm téma<br />

közül lehetett választani - 27<br />

alkotás érkezett. A munkákat<br />

Toll Izabella, az újvidéki Művészeti<br />

Akadémia harmadéves<br />

hallgatója bírálta el. A<br />

díjazottak a Sever Đurkić<br />

iskola tanulói. Az első Budai<br />

Viktor, a második Kovács<br />

Gábor, míg a harmadik Kovács<br />

Rihárd lett. A különdíjat<br />

Bezeg Réka kapta. A III. és<br />

IV. osztályosok kategóriájában<br />

Kovács Jónás bizonyult<br />

a legjobbnak Bozsóki Petra<br />

és Sinkovics Zalán előtt.<br />

Az általános iskolások<br />

felsősei, valamint a középiskolások<br />

fogalmazási pályázaton<br />

vettek részt. Az általános<br />

iskolások munkáit Nacsa<br />

Gabriella gyógypedagógus,<br />

Ricz Róbert újságíró és Toll<br />

Irén könyvtáros bírálták el,<br />

míg a középiskolások írásairól<br />

Börcsök László nyugdíjas<br />

magyartanár, Ferenc<br />

Deisinger Hajnalka magyartanárnő<br />

és B. Csábi Éva újságíró<br />

mondtak véleményt.<br />

MA, DECEMBER 4-ÉN, 17<br />

órai kezdettel a Népkönyvtár<br />

dísztermében ünnepi műsort<br />

tartanak a könyvtár napja alkalmából.<br />

Ünnepi köszöntőt<br />

Kinka Erzsébet, a könyvtár<br />

megbízott igazgatónő<strong>je</strong><br />

mond, de felszólal még Knézi<br />

Péter polgármester, Dušan<br />

A díjazott felsős tollforgatók felkészítőikkel<br />

Az ötödik és hatodik osztályos<br />

diákok két cím közül<br />

választhattak: A varázsló<br />

kalapja és Pillanatképek a<br />

könyvtárban. A gyerekek 51<br />

fogalmazást írtak. A zsűri<br />

szerint Kéringer Karina (Petőfi<br />

Sándor iskola) írása volt<br />

a legjobb. A második Kálmán<br />

Szilárd (Sever Đurkić iskola)<br />

volt, a harmadik helyezettek<br />

pedig Tóth Norbert (Samu<br />

Mihály iskola) és Ferenc Lúcia<br />

(Zdravko Gložanski iskola).<br />

A hetedik és nyolcadik<br />

osztályosok is két téma közül<br />

választhattak: Az erőszak<br />

nem iskolai tantárgy és A<br />

bolygónk jövő<strong>je</strong>. Ez a korosztály<br />

33 írással pályázott.<br />

Az első díjat Horváth Sarolta<br />

DECEMBER 4-ÉN<br />

A könyvtár napja<br />

FOTÓ: Ricz Róbert<br />

niai Óriások erdejében? Hol<br />

él a világ legnagyobb madarai<br />

közé tartozó gólyafaj Dél-<br />

Amerikában? Miért ejti ámulatba<br />

az utazókat a 2000 kilométer<br />

hosszan húzódó korallzátony<br />

Ausztráliában?<br />

Mikor pillantották meg az<br />

első okapit, Afrika legeldugottabb<br />

esőerdejében? Bolygónkat<br />

csodálatosan szép,<br />

elképzelhetetlenül sokféle,<br />

változatos természeti csoda<br />

gazdagítja. Síkságok és erdőségek<br />

buja zöldjétől, szürke<br />

ormok és magas hegyvidékek<br />

zord világán át lélegzetelállító<br />

jégformációkig vezet<br />

utunk. A világ hét új természeti<br />

csodája címért 261<br />

<strong>je</strong>lentkező verseng szerte a<br />

világon. Ezek közül a legszebbeket<br />

és legérdekesebbeket<br />

fedezhetjük fel e kötet<br />

segítségével.<br />

3. Verena Wermuth: A<br />

tiltott nő - Hálid dubai sejkkel<br />

töltött éveim. Verena, a<br />

csinos és fiatal svájci nő egy<br />

angliai nyelvtanfolyamon ismerkedik<br />

meg Hálid bin<br />

Szultán ar-Rásiddal, és<br />

azonnal beleszeret a tüzes<br />

pillantású arab srácba, aki a<br />

tanfolyam végeztével visszautazik<br />

Amerikába. Egy végzetszerű<br />

dubai nyaraláson<br />

azonban ismét találkoznak,<br />

és újult erővel lobban lángra<br />

szerelmük. Verena csak ekkor<br />

tudja meg, hogy a férfi<br />

nagy tekintélyű sejk, az emirátus<br />

egyik leggazdagabb<br />

családjának sarja.<br />

Kezdetét veszi egy tizenkét<br />

éven át tartó viharos szerelem,<br />

amelyben Hálid szembeszáll<br />

családja akaratával,<br />

a társadalom elvárásaival és<br />

a hagyományok kényszerítő<br />

erejével, hogy megtartsa<br />

élete szerelmét, de vajon feladja-e<br />

mindazt, amit a sors<br />

kegyelt<strong>je</strong>ként kaphatna: pénzt,<br />

(Samu Mihály iskola) érdemelte<br />

ki nagyszerű írásával<br />

az erőszakról. Az osztott<br />

második helyet Kovács Noémi<br />

(Petőfi Sándor iskola) és<br />

Bognár Róbert (Samu Mihály<br />

iskola) szerezték meg. A harmadik<br />

ebben a kategóriában<br />

Hain Boglárka lett (Zdravko<br />

Gložanski iskola).<br />

A középiskolások 42 fogalmazást<br />

írtak. Ők is két<br />

cím közül választhattak:<br />

Az én e-életem és a Nyitott<br />

szemmel. Az első díjat Bővíz<br />

Izabella (Műszaki iskola)<br />

szerezte meg, Beretka Judit<br />

(Gimnázium) és Péter Donald<br />

(Közgazdasági-kereskedelmi<br />

iskola) előtt. Arežina Leontina<br />

(Gimnázium) különdíjban<br />

részesült.<br />

B.M.<br />

Jovanović, a képviselő-testület<br />

elnöke és Varnyú Ilona, a<br />

Községi Tanács művelődési<br />

és oktatási ügyekkel megbízott<br />

tagja. Az ünnepi műsorban<br />

fellép Svetislav Travica<br />

költő, Csáky S. Piroska<br />

egyetemi tanár, Sterbik Laura<br />

és Kovács Franciska hegedűkettős,<br />

Rusák Renáta<br />

fuvolán játszik, Toll Izabella<br />

szólóénekes szórakoztatja<br />

a vendégeket, valamint<br />

Kormányos Sára népmesemondó<br />

és Staša Subotički<br />

szavaló is bemutatkozik a<br />

közönségnek.<br />

B.M.<br />

sikert, üzleti birodalmat?<br />

4. Johanna Lindsey:<br />

Tengernyi szerelem - A<br />

Malory család 3. Georgina<br />

Anderson egy nagy csalódás<br />

után alig várja, hogy<br />

maga mögött hagyja Angliát,<br />

és a gyűlölt angolokat. Minél<br />

előbb vissza akar térni Amerikába,<br />

ezért fiúruhába öltözve<br />

felkéredzkedik a Maiden<br />

Anne fedélzetére, hogy a kapitány<br />

inasaként dolgozva<br />

tegye meg a hosszú tengeri<br />

utat hazáig. Hames, a Malory<br />

család fekete báránya hamar<br />

átlát a szitán, és elbűvöli<br />

az ártatlan lány bátor és<br />

önálló személyisége. Malory<br />

kapitány, aki annak idején<br />

megfogadta, hogy soha nem<br />

nősül meg, most mégis megtalálja<br />

szíve választottját: a<br />

lány soha nem tapasztalt<br />

szenvedélyt kelt a lelkében.<br />

(Forrás:<br />

www.alexandra.hu)

Pomen<br />

Posle kratke i teške bolesti u svojoj 44. godini preminula <strong>je</strong><br />

JASMINA FILIPOV<br />

(30.03.1965-28.08.2009)<br />

Kratak <strong>je</strong> život tvoj bio i ostavila si decu nezbrinutu.<br />

Tvoji Miroslav i Jovan<br />

OGLASNA<br />

broj 483. 4. decembar 2009. 9<br />

MALI OGLASI<br />

• Emajliramo kade svih tipova<br />

i dimenzija. Ulepšajte svoj stan! Za<br />

samo tri sata imaćete novu kadu<br />

uz garanciju kvaliteta! Tel.:<br />

0230/454-059, 060/39-07-093.<br />

• Potrebna kuća za izdavan<strong>je</strong><br />

sa dvorištem. Tel.: 064-25-95-<br />

231.<br />

• Pro da <strong>je</strong>m do maće vi no, sezonsko<br />

voće i grožđe. Dostava na<br />

kućnu adresu. Te l.: 063-531-833.<br />

• Na prodaju lekovita jaja japanskih<br />

prepelica. Tel.: 021/6918-<br />

424, 062-84-67-479.<br />

• Da<strong>je</strong>m privatne časove iz<br />

matematike osnovcima i srednjoškolcima.<br />

Tel.: 065-69-20-628.<br />

• Na prodaju „jugo koral“<br />

2002/2003. godište, registrovan<br />

na ime kupca. Cena 1.450 evra.<br />

Tel.: 063-712-33-38.<br />

• Proda<strong>je</strong>m stolarske mašine.<br />

Tel.: 021/6910-518. Zvati posle 15<br />

časova.<br />

• Proda<strong>je</strong>m „Tomos automatik“,<br />

1988. godište, u dobrom stanju.<br />

Cena 250 evra. Tel.: 064-25-<br />

80-704.<br />

• Bušim rupe u zemlji motornom<br />

mašinom za voćnjake, vinograde,<br />

betonske, metalne i drvene<br />

stubove za ograde. Tel.: 064-28-<br />

59-280.<br />

• Proda<strong>je</strong>m 4 jutra zeml<strong>je</strong> na<br />

izlazu iz Bečeja, na Srbobranskom<br />

putu, s desne strane. Cena 7.000<br />

evra po jutru. Tel.: 063-108-70-70.<br />

• Izda<strong>je</strong> se dvosoban stan u<br />

ulici Žarka Zrenjanina 2, u prizemlju.<br />

Tel.: 064-33-11-449.<br />

• U Bečeju, u ulici Vladimira<br />

Nazora 34, na prodaju starija kuća<br />

(dve sobe, kupatilo). Cena 16.000<br />

evra. Tel.: 021/6912-509.<br />

• Proda<strong>je</strong>m stan i kuću u Bečeju.<br />

Tel.: 063-77-14-769.<br />

• Vršimo dubinsko pran<strong>je</strong> sedišta<br />

u automobilima. Pogodnost -<br />

plaćan<strong>je</strong> preko računa. Tel.:<br />

021/6916-594.<br />

• Iznajmlju<strong>je</strong>m komplet opremu<br />

za karaoke party i žurke. Tel.: 062-<br />

255-277.<br />

• Proda<strong>je</strong>m „jugo 45“, 1991.<br />

godište, registrovan godinu dana,<br />

plin - atest, i „fiću“ 1984. godište,<br />

registrovan. Tel.: 021/6912-809,<br />

063-71-02-791, 062-17-91-823.<br />

• Proda<strong>je</strong>m „Fiat stilo“, 1.9<br />

JTD-W, 2003. godište, registrovan<br />

do 14. januara 2010. godine (beo,<br />

petoro vrata, klima, ABS oprema),<br />

vlasnik. Može i zamena za manjin<br />

uz doplatu. Telefon za informaci<strong>je</strong>:<br />

063-540-320.<br />

• Izda<strong>je</strong>m nenameštenu kuću<br />

u Novom selu, bez gazde. Cena<br />

60 evra. Tel.: 062-82-56-710.<br />

• Na prodaju lucerkino seme,<br />

ovas, proso i mak. Tel.: 069-59-12-<br />

135.<br />

• Izda<strong>je</strong> se lokal u centru Bačkog<br />

Petrovog Sela - 90 m 2 . Interesovati<br />

se na broju telefona: 063-<br />

531-663.<br />

• Magánórákat tartok<br />

matematikából általános iskolásoknak,<br />

valamint felvételi<br />

előkészítőt tartok. Tel: 064-<br />

281-34-33.<br />

• Házat bérelek Becsén,<br />

nagy udvarral. Tel.: 064-25-<br />

95-231.<br />

• Házi készítésű bor eladó.<br />

Tel.: 063-531-833.<br />

• Szerb nyelv és irodalomórákat<br />

tartok. Tel.: 064-<br />

306-27-56.<br />

• Karaoke partik és zsúrok<br />

szervezéséhez szükséges<br />

felszerelést adok bérbe.<br />

Tel.: 062-255-277.<br />

• Gyümölcsfáknak, szőlőnek,<br />

beton, fém és fa kerítésoszlopoknak<br />

motoros<br />

géppel lyukakat fúrok. Tel.:<br />

064-28-59-280.<br />

• Eladó: Yugo 45-ös,<br />

1991-es évjáratú gépkocsi,<br />

be<strong>je</strong>gyezve, gáz-ateszt, valamint<br />

egy 1984-es évjáratú,<br />

be<strong>je</strong>gyzett Fićo. Telefon:<br />

021/6912-809 és 063-71-02-<br />

APRÓHIRDETÉSEK<br />

791 és 062-17-91-823.<br />

• Gyógyhatású japán<br />

fürjtojás eladó. Telefon:<br />

021/6918-424 és 062-846-<br />

74-79.<br />

• Magánórákat tartok<br />

matematikából általános és<br />

középiskolás diákoknak. Tel.:<br />

065-69-20-628.<br />

• Lakás és ház eladó Becsén.<br />

Telefon: 063-77-14-<br />

769.<br />

• Fiat Stilo 1,9 JTD-W<br />

2003-as évjáratú gépkocsi<br />

eladó - be<strong>je</strong>gyezve<br />

2010.01.14-ig, 5 ajtó, fehér,<br />

klímaberendezés, ABS felszerelés,<br />

tulajdonos. Csere<br />

is lehetséges kisebb autóért,<br />

hozzáfizetéssel. Tel.: 063-<br />

540-320.<br />

• Autóülések mélytisztítása.<br />

Fizetés pénzátutalással<br />

is. Telefon: 021/6916-594.<br />

• Eladó: 2002/2003-as<br />

évjáratú Yugo Koral. A vevő<br />

nevére lesz be<strong>je</strong>gyezve. Ára:<br />

1450 euró. Tel.: 063-712-33-<br />

38.<br />

• Óbecsén régebbi végház<br />

(két szoba, fürdőszoba)<br />

eladó a Vladimir Nazor 34-es<br />

szám alatt. Ára: 16 000 euró.<br />

Tel.: 021/6912-509.<br />

• Asztalosgépek eladók.<br />

Tel: 021/6910-518, 15 óra<br />

után.<br />

• Kétszobás lakás kiadó<br />

a Žarko Zrenjanin utca 2-es<br />

szám alatt, a földszinten. Tel.:<br />

064-33-11-449.<br />

• Komoly házaspár idős<br />

férfit vagy asszonyt ápolna<br />

ingatlanáért. Tel.: 061-61-69-<br />

919.<br />

• Bútorozatlan ház kiadó<br />

az Újfaluban - nincs gazda.<br />

Ára: 60 euró. Tel.: 062-82-56-<br />

710.<br />

• Heremag, zab, köles és<br />

mák eladó. Tel.: 069-59-12-<br />

135.<br />

• Üzlethelyiség kiadó<br />

Péterréve központjában, 90<br />

m 2 . Érdeklődni a 063-531-<br />

663-as telefonszámon.<br />

MATIÈNE VESTI<br />

VENČANI: Goran Jovanović i Ranka Ćuk.<br />

UMRLI: Katalin Balaž Molnar (1916), Eržebet Pastor Bobanj<br />

(1934), Anka Raletić (1948), Đerđ Nađ (1961).<br />

Cela strana 12.000 din<br />

Pola strane 7.200 din<br />

1/4 strane 4.600 din<br />

Mali oglasi:<br />

na <strong>je</strong>dnom <strong>je</strong>ziku 50 din<br />

dvo<strong>je</strong>zièno 80 din<br />

TELEDOM - ECDL ISPITNI<br />

CENTAR NOVI BEČEJ<br />

Ulica Radnička 80, <strong>Novi</strong> Bečej<br />

Tel.: 023/771-056, 062-407459<br />

Budite spremni za Evropu!!!<br />

BUTAN na kućnu<br />

adresu od 0 do 24<br />

časa.<br />

Tel.: 021/6915-112,<br />

021/6911-299.<br />

CENOVNIK REKLAMNOG PROSTORA<br />

1/8 strane 2.400 din<br />

1/12 strane 1.450 din<br />

cene su bez PDV-a<br />

Èitul<strong>je</strong>:<br />

<strong>je</strong>dnostubaèno 150 din,<br />

dvostubaèno 300 din<br />

Vreme <strong>je</strong> za primenljivo informatičko obrazovan<strong>je</strong>, ko<strong>je</strong> će<br />

vam omogućiti lakše zaposlen<strong>je</strong> i veću produktivnost.<br />

Prijavite se za ECDL.<br />

Potvrdite svo<strong>je</strong> znan<strong>je</strong> rada na računaru i steknite ECDL<br />

(European Computer Driving Licence) sertifikat, koji priznaju<br />

najveće evropske i domaće kompani<strong>je</strong>.<br />

Sve za Vas - sportska hala, bazeni,<br />

teretana, trim kabinet, streljana,<br />

sauna...<br />

Petrovoselski put 107, Bečej<br />

Tel: 021/6910-172<br />

„TREND” SR<br />

Čarno<strong>je</strong>vićeva 13<br />

Telefon/faks: 6915-323<br />

trend@stcable.net<br />

RADNO VREME:<br />

8-15h, 18-21h<br />

NA NOVOJ ADRESI,<br />

SA NOVOM,<br />

POVOLJNOM PONUDOM<br />

FISKALNIH KASA!<br />

ÚJ CÍMEN, ÚJ, KEDVEZŐ FELTÉTELEKKEL<br />

VÁSÁROLJON PÉNZTÁRGÉPET!<br />

caffe-restoran<br />

radno vreme<br />

svakim danom:<br />

07-23h

oj 118.<br />

SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE<br />

<strong>Novi</strong> <strong>predsednik</strong> <strong>SO</strong> <strong>je</strong><br />

<strong>Dobrivoj</strong> Raškov<br />

NA 19. SEDNICI Skupštine opštine<br />

<strong>Novi</strong> Bečej u četvrtak, na mesto<br />

<strong>Dobrivoj</strong> Raškov polaže zakletvu<br />

REFERENDUM o uvođenju samodoprinosa<br />

u Mesnoj za<strong>je</strong>dnici <strong>Novi</strong><br />

Bečej ni<strong>je</strong> održan u novembru mesecu<br />

kako <strong>je</strong> prvobitno bilo planirano,<br />

<strong>je</strong>r zbog prekida 18. sednice<br />

lokalnog parlamenta, ni<strong>je</strong> na vreme<br />

oforml<strong>je</strong>na komisija za sprovođen<strong>je</strong><br />

referenduma.<br />

Izjašnjavan<strong>je</strong> građana putem<br />

referenduma o uvođenju samodoprinosa<br />

na teritoriji Mesne za<strong>je</strong>dnice<br />

<strong>Novi</strong> Bečej će se sprovesti 12. i<br />

13. decembra (subota i nedelja) od<br />

7 do 20 časova.<br />

Ivan Kolarov, sekretar Mesne<br />

za<strong>je</strong>dnice <strong>Novi</strong> Bečej, očeku<strong>je</strong> da<br />

će referendum biti uspešan, da će<br />

50 posto plus <strong>je</strong>dan birač u Mesnoj<br />

za<strong>je</strong>dnici <strong>Novi</strong> Bečej glasati za uvođen<strong>je</strong><br />

samodoprinosa.<br />

- Pretpostavljamo da su građani<br />

prepoznali potrebu za samodoprinosom,<br />

<strong>je</strong>r gotovo sve što se radilo<br />

u Novom Bečeju poslednjih 50 godina,<br />

rađeno <strong>je</strong> - u celini ili delom -<br />

sredstvima samodoprinosa. Svaka<br />

veća investicija, počev od kanalizaci<strong>je</strong>,<br />

gasovoda, vodovoda, keja na<br />

Tisi, Doma kulture, sportske hale pa<br />

do Doma zdravlja, rađena <strong>je</strong> sredstvima<br />

samodoprinosa i bez n<strong>je</strong>ga<br />

ne bi ovaj grad izgledao kako danas<br />

izgleda. Međutim, s obzirom na<br />

krizu i n<strong>je</strong>no trajan<strong>je</strong> došli smo u situaciju<br />

da ob<strong>je</strong>kte ko<strong>je</strong> smo nekada<br />

sagradili više ne možemo ni da održavamo.<br />

To <strong>je</strong> ozbiljan problem.<br />

Šta će se desiti ukoliko većina<br />

građana mesne za<strong>je</strong>dnice<br />

na referendumu odluči da<br />

ni<strong>je</strong> za uvođen<strong>je</strong> samodoprinosa?<br />

- Veru<strong>je</strong>m da do toga neće doći<br />

<strong>je</strong>r naši sugrađani znaju da <strong>je</strong> od<br />

sredstava samodoprinosa oko 30<br />

posto opredel<strong>je</strong>no za za<strong>je</strong>dničke<br />

društvene potrebe, to se prvenstveno<br />

odnosi na sportske klubove,<br />

udruženja građana, kulturno-umetnička<br />

društva... Potrebe sportskih<br />

klubova pokrivamo iz samodoprinosa<br />

i bez tih sredstava oni ne bi mogli<br />

da funkcionišu. To bi za njihovu<br />

egzistenciju bio velik problem, <strong>je</strong>r<br />

sponzora <strong>je</strong> sve man<strong>je</strong> gotovo da ih<br />

i nema, firme su u velikim problemima<br />

- oni bi prvi došli na udar i<br />

bukvalno bi bili prinuđeni da zatvore<br />

klubove. Što se tiče kapitalnih<br />

investicija, ko<strong>je</strong> radimo iz samodoprinosa,<br />

one bi, takođe, bile zaustavl<strong>je</strong>ne:<br />

od proširenja kanalizacione<br />

mreže na koju smo u posledn<strong>je</strong><br />

vreme stavili akcenat, do svih drugih<br />

aktivnosti ko<strong>je</strong> smo imali. Zbog<br />

svega ovoga očeku<strong>je</strong>m da će rezultati<br />

referenduma biti prema očekivanjima.<br />

prošle nedel<strong>je</strong> smen<strong>je</strong>nog <strong>predsednik</strong>a<br />

lokalnog parlamenta Mati<strong>je</strong><br />

Kovača (Demokratska stranka)<br />

izabran <strong>je</strong> n<strong>je</strong>gov stranački kolega<br />

<strong>Dobrivoj</strong> Raškov. Za Raškova <strong>je</strong><br />

glasalo 18 odbornika.<br />

Pre toga su donete odluke o<br />

prestanku mandata odbornicima<br />

DS-a Aleksandru Svilengaćinu,<br />

Matiji Kovaču i Olgici Abramović.<br />

Njihova mesta zauzeli su <strong>Dobrivoj</strong><br />

Raškov, Dragan Stojkov i Aca Đorđević.<br />

Novobečejski poslanici trebali<br />

su da donesu Prostorni plan opštine<br />

<strong>Novi</strong> Bečej i odluku o matičnim<br />

područjima, da „zakažu“ referendum<br />

za uvođen<strong>je</strong> samodoprinosa<br />

u Mesnoj za<strong>je</strong>dnici <strong>Novi</strong> Bečej za<br />

12. i 13. decembar, kao i da imenuju<br />

direktora Centra za socijalni<br />

rad, članove Upravnog i Nadzornog<br />

odbora Fonda za očuvan<strong>je</strong><br />

kulturno-istorijske baštine opštine i<br />

člana Upravnog odbora Doma kulture.<br />

Opširniji izveštaj sa sednice lokalnog<br />

parlamenta biće objavl<strong>je</strong>n u<br />

sledećem broju novina, <strong>je</strong>r <strong>je</strong> sednica<br />

još bila u toku u vreme zaključenja<br />

ovog broja Mozaika. K.D.F.<br />

S obzirom na navedeno realno<br />

<strong>je</strong> očekivati da samodoprinos<br />

bude izglasan, <strong>je</strong>r na osnovu<br />

signala i „šumova“ koji dolaze<br />

od građana, procena <strong>je</strong> da<br />

su protivnici u manjini. Šta po<br />

vašem mišl<strong>je</strong>nju može biti argument<br />

oponenata referenduma,<br />

to <strong>je</strong>st samodoprinosa?<br />

- Glavni problem u vezi sa samodoprinosom<br />

<strong>je</strong> teška situacija<br />

svih građana. Svima nedosta<strong>je</strong> tih<br />

tri posto koliko bi se izdvajalo za<br />

samodoprinos. Plate su već degradirane,<br />

i sada treba dodatno da se<br />

opterete sa tim procentom... Ni<strong>je</strong> on<br />

velik, rani<strong>je</strong> <strong>je</strong> bio osam posto, ali<br />

danas <strong>je</strong> ljudima sve mnogo i zato<br />

<strong>je</strong> najveći problem da dodatno opterećuju<br />

svoju, ionako tešku materijalnu<br />

situaciju. To <strong>je</strong> najveći problem.<br />

Međutim, mislim da će presuditi čin<strong>je</strong>nica<br />

da građani vide da ni<strong>je</strong> sve<br />

izgrađeno, znaju da <strong>je</strong> to potrebno,<br />

naročito u situaciji kada <strong>je</strong> opštini<br />

sman<strong>je</strong>n budžet za 53 posto.<br />

Postoji li nešto što <strong>je</strong> prioritet,<br />

a finansiraće se sredstvima<br />

samodoprinosa u 2010.<br />

godini?<br />

- Najveći problem u Novom Bečeju<br />

<strong>je</strong> fekalna kanalizacija.<br />

Pro<strong>je</strong>kti su već pripreml<strong>je</strong>ni?<br />

- Da. Uradili smo u prethodnom<br />

periodu glavne kanalizacione vodove,<br />

vran<strong>je</strong>vački sliv, koji <strong>je</strong>, u stvari,<br />

i najskuplji, ta glavna mreža prikuplja<br />

sve bočne sekundarne slivove,<br />

i ostalo nam <strong>je</strong> da priključimo man<strong>je</strong><br />

ulice. Samo taj sliv će pokriti 75 posto<br />

teritori<strong>je</strong> i tako bismo omogućili<br />

ljudima da reše svo<strong>je</strong> probleme.<br />

Naime, građani su prinuđeni da<br />

puštaju fekalnu kanalizaciju svojih<br />

KANCELARIJA za lokalni ekonomski<br />

razvoj (LER) opštine u saradnji<br />

sa Programom podrške opštinama<br />

severoistočne Srbi<strong>je</strong> (MSPNE) nedavno<br />

<strong>je</strong> organizovala prezentaciju<br />

Akcionog plana opštine <strong>Novi</strong> Bečej.<br />

Prezentaciji <strong>je</strong> prisustvovao tim ljudi<br />

koji su učestvovali u izradi Strategi<strong>je</strong><br />

održivog razvoja i Akcionog plana<br />

opštine (akcioni plan <strong>je</strong> skup predviđenih<br />

aktivnosti ko<strong>je</strong> treba da omoguće<br />

realizaciju Strategi<strong>je</strong> održivog<br />

razvoja).<br />

Strategija održivog razvoja -<br />

usvo<strong>je</strong>na na sednici Skupštine opštine<br />

u julu 2008. godine - izrađena<br />

<strong>je</strong> uz pomoć i podršku Stalne konferenci<strong>je</strong><br />

gradova i opština u okviru<br />

pro<strong>je</strong>kta „Lokalna agenda 21 - prekograničnom<br />

saradnjom do održive<br />

za<strong>je</strong>dnice” koji <strong>je</strong> finansiran sredstvima<br />

Evropske uni<strong>je</strong> posredstvom<br />

Evropske agenci<strong>je</strong> za rekonstrukciju.<br />

Kako bi obezbedila ostvaren<strong>je</strong><br />

Strategi<strong>je</strong> održivog razvoja, opština<br />

<strong>Novi</strong> Bečej <strong>je</strong> uz pomoć i podršku<br />

Programa podrške opštinama severoistočne<br />

Srbi<strong>je</strong> izradila Akcioni<br />

plan koji <strong>je</strong> sastavni deo Strategi<strong>je</strong>.<br />

Realizacijom Akcionog plana Strategi<strong>je</strong><br />

održivog razvoja treba da se<br />

omogući lokalnoj za<strong>je</strong>dnici da izrazi<br />

septičkih jama u ulične atmosferske<br />

kanale i time stvaramo ozbiljan<br />

svo<strong>je</strong> potrebe i žel<strong>je</strong>, koordinira aktivnostima<br />

Skupštine opštine i društvenih,<br />

privatnih i organizacija civilnog<br />

društva kako bi se te potrebe<br />

zadovoljile.<br />

Redefinisan<strong>je</strong>m strateških cil<strong>je</strong>va<br />

po oblastima, koji su uopšteno<br />

definisani u Strategiji, određivan<strong>je</strong>m<br />

prioriteta kroz mere i pro<strong>je</strong>kte počin<strong>je</strong><br />

rad na ostvarivanju Strategi<strong>je</strong><br />

održivog razvoja.<br />

Akcioni plan obuhvata realizaciju<br />

pro<strong>je</strong>kata u toku ove i narednih<br />

godina, a omogućiće da i Kancelarija<br />

za lokalni ekonomski razvoj opštine<br />

dobi<strong>je</strong> bazu podataka pro<strong>je</strong>kata<br />

sa utvrđenim potrebama institucija u<br />

oblasti zdravstvene i socijalne zaštite,<br />

zaštite životne sredine, turizma,<br />

ekonomskog razvoja, poljoprivrede,<br />

sporta, kulture, obrazovanja, urbanističkog<br />

planiranja i infrastrukture.<br />

U izradi plana učestvovali su<br />

Opštinska uprava, predstavnici mesnih<br />

za<strong>je</strong>dnica, JP Direkcija za planiran<strong>je</strong>,<br />

izgradnju, uređen<strong>je</strong> naselja i<br />

zaštitu životne sredine opštine <strong>Novi</strong><br />

Bečej, obrazovne instituci<strong>je</strong>, Centar<br />

za socijalni rad, Dom za smeštaj<br />

duševno obolelih lica „Sveti Vasili<strong>je</strong><br />

Ostroški - Čudotvorac“, Dom zdravlja,<br />

SRC „Jedinstvo“, Dom kulture i<br />

mnogi drugi. Kristina Kočiš<br />

IVAN KOLAROV, SEKRETAR MZ NOVI BEČEJ O UVOĐENJU SAMODOPRINOSA<br />

Očeku<strong>je</strong>mo da će referendum biti uspešan<br />

Ivan Kolarov<br />

FOTO: K.D.F.<br />

FOTO: S. Malešev<br />

KANCELARIJA ZA LER I MSPNE<br />

Akcioni plan<br />

Izgradnja kanalizaci<strong>je</strong><br />

Infrastruktura i društvene<br />

problem. To <strong>je</strong> najveći problem i mi<br />

ćemo akcenat staviti na to i u narednom<br />

periodu. Najveći deo prikupl<strong>je</strong>nih<br />

sredstava će ići baš u kanalizaciju.<br />

Ona <strong>je</strong>, u principu, najskuplja,<br />

ne vidi se, ali puno znači. Svi su<br />

bežali od toga, ali <strong>je</strong> sada krajn<strong>je</strong><br />

vreme da to uradimo i zbog toga<br />

<strong>je</strong> ovaj samodoprinos i neophodan.<br />

V. Filipčev<br />

delatnosti<br />

Inicijativu o uvođenju samodoprinosa<br />

od 1. januara 2010. godine<br />

do 31. decembra 2020. pokrenuli<br />

su građani Novog Bečeja, a<br />

Savet Mesne za<strong>je</strong>dnice utvrdio <strong>je</strong><br />

namenu sredstava samodoprinosa<br />

(ukupno 350 miliona dinara za<br />

narednih deset godina): za izgradnju<br />

infrastrukturnih ob<strong>je</strong>kata i održavan<strong>je</strong><br />

posto<strong>je</strong>ćih, izgradnju puteva<br />

u ulicama, izgradnju kanalizacione<br />

mreže otpadnih i atmosferskih<br />

voda, izgradnju ulične mreže<br />

gasovoda, uređen<strong>je</strong> grada i održavan<strong>je</strong><br />

komunalnih ob<strong>je</strong>kata (70 posto),<br />

za društvene delatnosti (25<br />

posto) i za troškove samodoprinosa<br />

i stručne službe (5 posto).

NOVI ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA<br />

NOVI BEČEJ<br />

Stop nepoštovanju pravila<br />

PRIMENA novog Zakona o bezbednosti<br />

saobraćaja na putevima<br />

(ZOBS) počin<strong>je</strong> 10. decembra. Zakon<br />

predstavlja potpunu novinu<br />

u zakonodavnom sistemu Srbi<strong>je</strong>.<br />

Pisan <strong>je</strong> po ugledu na regulativu<br />

Evropske uni<strong>je</strong> i za cilj ima povećan<strong>je</strong><br />

bezbednosti na našim putevima<br />

(do 2012. sman<strong>je</strong>n<strong>je</strong> saobraćajnih<br />

nesreća za 50 posto u odnosu na<br />

2001. godinu).<br />

ZOBS uvodi veliki broj novina,<br />

stroži<strong>je</strong> kazne za saobraćajne prekrša<strong>je</strong>,<br />

sistem kaznenih bodova,<br />

promene u obuci i načinu polaganja<br />

vozačkih ispita, nove vozačke<br />

kategori<strong>je</strong>…<br />

Najdal<strong>je</strong> se otišlo u kaznenoj<br />

politici, gde su novčane kazne, ali i<br />

kazne zatvora višestruko povećane<br />

u odnosu na stari zakon koji <strong>je</strong> na<br />

snazi već 20 godina.<br />

Jedna od novina u ZOBS-u <strong>je</strong><br />

uvođen<strong>je</strong> kaznenih poena za prekrša<strong>je</strong><br />

koji su rangirani po težini, pa<br />

tako ukoliko nesavesni vozač sakupi<br />

18 poena biće mu oduzeta vozačka<br />

dozvola i moraće ponovo na<br />

polagan<strong>je</strong>.<br />

Od 10. decembra smanju<strong>je</strong> se<br />

dozvol<strong>je</strong>na brzina vozila na putevima.<br />

U nasel<strong>je</strong>nom mestu vozila<br />

neće smeti da idu brže od 50, a u<br />

zonama usporenog saobraćaja od<br />

30 kilometara na čas (okolina škola,<br />

vrtića). Limit na autoputu <strong>je</strong> 120,<br />

na putu rezervisanom za saobraćaj<br />

motornih vozila 100, a na regionalnim<br />

drumovima 80 kilometara na<br />

čas.<br />

U zavisnosti od „stepena“ prekoračenja<br />

brzine, vozačima preti<br />

kazna i do 30.000 dinara, zatvor do<br />

30 dana i čak do 14 kaznenih poena.<br />

I najman<strong>je</strong> prekoračen<strong>je</strong> - do 20<br />

kilometara na čas više od dozvol<strong>je</strong>ne<br />

brzine van naselja i do deset<br />

u naselju, podrazumevaće kaznu<br />

od 3.000 dinara. To znači da će, na<br />

primer, policija moći da zaustavi i<br />

odredi kaznu svakome ko u gradu<br />

ili nasel<strong>je</strong>nom mestu bude išao brzinom<br />

od 51 kilometar na čas.<br />

Oni koji propisanu brzinu prekorače<br />

za 11 do 20 kilometara na čas,<br />

platiće 5.000 dinara, a kazna za duplo<br />

veće prekoračen<strong>je</strong> <strong>je</strong> od 6.000<br />

do 20.000 dinara. Prekoračen<strong>je</strong> od<br />

61 do 80 kilometara na čas van nasel<strong>je</strong>nog<br />

mesta (180 na sat na autoputu<br />

i 140 na ostalim putevima) i<br />

51 do 70 u gradu, kažnjava se sa<br />

15.000 do 30.000 dinara, mada vozač,<br />

u ovom slučaju, može da izabere<br />

i drugu opciju - mesec dana<br />

zatvora. Najteže kazne, naravno,<br />

očekuju one koji baš „nagaze“ po<br />

gasu. Ko u nasel<strong>je</strong>nom mestu bude<br />

vozio brže od 120 na sat, u zoni<br />

oko škola brže od 110, a na autoputu<br />

200 - odmah će ići u zatvor.<br />

Zbog vozača koji svojim bezobzirnim<br />

ponašan<strong>je</strong>m ugrožavaju bezbednost<br />

ostalih učesnika u saobraćaju<br />

u novi Zakon o bezbednosti<br />

na putevima uveden <strong>je</strong> pojam „nasilnička<br />

vožnja“. Nasilnička vožnja<br />

<strong>je</strong> po definiciji postupan<strong>je</strong> vozača u<br />

suprotnosti sa pravilima saobraćaja,<br />

odnosno vožnja kada šofer ne<br />

pokazu<strong>je</strong> obzir prema bezbednosti<br />

ostalih učesnika u saobraćaju. Zakon<br />

predviđa dve konkretne situaci<strong>je</strong><br />

ko<strong>je</strong> se tretiraju kao nasilnička<br />

vožnja - ukoliko vozač u intervalu<br />

od 10 minuta dva ili više puta prođe<br />

na crveno svetlo, ili pretiče kolonu<br />

vozila, odnosno najman<strong>je</strong> tri vozila<br />

preko pune lini<strong>je</strong>. Međutim, ima još<br />

mnogo situacija ko<strong>je</strong> se mogu okarakterisati<br />

kao nasilnička vožnja,<br />

kao npr. divljan<strong>je</strong> po gradu, egzibici<strong>je</strong><br />

motociklima po ulicama...<br />

Za „nasilničku vožnju“ predviđene<br />

su rigorozne kazne, od 30 do<br />

60 dana zatvora, 15 kaznenih bodova,<br />

kao i oduziman<strong>je</strong> dozvole na<br />

najman<strong>je</strong> devet meseci. Odmah po<br />

evidentiranju saobraćajnog prekršaja,<br />

vozač će biti isključen iz saobraćaja<br />

na 24 časa i dodeljuju mu<br />

se 15 do 17 kaznenih poena. Kazna<br />

se uvećava za još dva poena<br />

ako <strong>je</strong> u vozilu dete mlađe od 12<br />

godina. Ukoliko <strong>je</strong> prilikom nasilničke<br />

vožn<strong>je</strong> vozač izazvao saobraćajnu<br />

nesreću, predviđena kazna zatvora<br />

<strong>je</strong> od najman<strong>je</strong> 45 dana i 17<br />

kaznenih poena, a dozvola se oduzima<br />

na 10 meseci.<br />

<strong>Novi</strong> ZOBS dozvoljava da vozač<br />

bezbedno može upravljati vozilom<br />

sa 0,3 promila alkohola u organizmu<br />

(profesionalni vozači ne<br />

smeju da imaju ni promil), a sve<br />

preko toga predstavlja prekršaj. Takođe,<br />

stepenovana <strong>je</strong> količina alkoholisanosti<br />

pa <strong>je</strong> od 0,3 do 0,5 promila<br />

umerena alkoholisanost, od<br />

0,5 do 1,2 srednja, od 1,2 do 1,6<br />

teška, od 1,6 do 2, veoma teška, i<br />

preko dva promila potpuna alkoholisanost.<br />

U zavisnosti od prekršaja<br />

(količine alkohola u krvi) kreću se i<br />

kazne, mandatna od 3 hiljade, novčane<br />

od 15.000 do 30.000 dinara, 6<br />

do 14 kaznenih bodova, oduziman<strong>je</strong><br />

dozvole od tri meseca do godinu<br />

dana, i kazna zatvora od najman<strong>je</strong><br />

15 dana.<br />

<strong>Novi</strong> Zakon o bezbednosti saobraćaja<br />

ne bavi se samo vozačima<br />

automobila nego i ostalim učesnicima.<br />

U saobraćaju biciklom neće<br />

moći da upravljaju deca mlađa od<br />

12 godina, osim ako to čine u pešačkoj<br />

zoni, oko škole ili u pratnji<br />

osobe stari<strong>je</strong> od 16 godina. Biciklistima,<br />

baš kao i motociklistima,<br />

strogo <strong>je</strong> zabran<strong>je</strong>no da imaju slušalice<br />

na oba uha, a i <strong>je</strong>dni i drugi<br />

moraće da nose kacige na glavi.<br />

Ukoliko se ne povinuju slovu zakona<br />

i zaustavi ih policija, ljubitelji<br />

dvotočkaša treba da budu spremni<br />

na mogućnost da plate kaznu od<br />

5.000 dinara.<br />

Od 10. decembra, za volanom<br />

više neće biti telefoniranja - osim<br />

ako ne koristite „hendsfri“ uređaj.<br />

Ako koristite mobilni telefon držeći<br />

ga u ruci i pri tom vas zaustavi saobraćajna<br />

kontrola, platićete mandatnu<br />

kaznu od 5.000 dinara (bez<br />

kaznenih poena).<br />

Dete do tri godine od 10. decembra<br />

mora da se prevozi u bezbednosnom<br />

sedištu i to na zadn<strong>je</strong>m<br />

sicu. Jedini izuzetak kada <strong>je</strong> dozvol<strong>je</strong>na<br />

vožnja na mestu suvozača<br />

<strong>je</strong> da <strong>je</strong> dete u posebnom sedištu,<br />

okrenutom suprotno od pravca kretanja<br />

automobila, i to u kolima koja<br />

nemaju, ili u kojima su isključeni<br />

vazdušni jastuci. Ko vozi dete bez<br />

sedišta ili nosiljke riziku<strong>je</strong> da bude<br />

oglobl<strong>je</strong>n i sa 30.000 dinara.<br />

<strong>Novi</strong> ZOBS prati i novi pravilnik<br />

o tehničkom pregledu. Prema n<strong>je</strong>mu,<br />

automobili stariji od 15 godina<br />

- kao i autobusi i taksi vozila - moraće<br />

dva puta godišn<strong>je</strong> na tehnički<br />

pregled. <strong>Novi</strong> automobili ići će<br />

na tehnički tek posle dve godine, a<br />

ostali na godinu dana. <strong>Novi</strong>m pravilnikom<br />

uvodi se video nadzor nad<br />

tehničkim pregledom, ali i mnogo<br />

stroži kriterijumi za izduvne gasove,<br />

meren<strong>je</strong> osovinskog opterećenja,<br />

ispravnost pneumatika, trapa i<br />

kočnica…<br />

Od 10. decembra zabran<strong>je</strong>no <strong>je</strong><br />

posedovan<strong>je</strong> radar detektora, obuka<br />

vozača će biti mnogo obimnija<br />

i duža, obavezna oprema vozila<br />

<strong>je</strong> proširena (fluorescentni prsluk,<br />

zimski pneumatici na vozilu od 15.<br />

oktobra do 15. marta), a preporuka<br />

za svakog vozača <strong>je</strong> da obavezno<br />

dobro prostudira novi Zakon o bezbednosti<br />

saobraćaja. S. Malešev<br />

Opreman<strong>je</strong> neće biti <strong>je</strong>ftino<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Pripreman<strong>je</strong> vozila za novi režim<br />

u saobraćaju neće biti nimalo<br />

<strong>je</strong>ftino. Sedišta za decu koštaju od<br />

6.000 dinara pa naviše, naj<strong>je</strong>ftiniji<br />

zimski pneumatik <strong>je</strong> oko 3.200 dinara,<br />

fluorescentni prsluk 300 dinara,<br />

„hendsfri“ uređaj oko 1.500,<br />

kaciga od 1.000 (kineska) pa naviše…<br />

Međutim, u svakom slučaju<br />

se isplati uložiti u opremu i edukaciju,<br />

nego <strong>je</strong>dnom platiti kaznu za<br />

kršen<strong>je</strong> saobraćajnih propisa.<br />

FOTO: M. Kiselički FOTO: K. Kočiš<br />

broj 483. 4. decembar 2009. 11<br />

DOM KULTURE<br />

Sećan<strong>je</strong> na<br />

Zagorku Jegdić<br />

I OVE GODINE, u organizaciji<br />

Doma kulture, 1. decembra u galeriji<br />

Tiske akademi<strong>je</strong> akvarela, održano<br />

<strong>je</strong> veče posvećeno sećanju<br />

na nekadašnju direktorku Zagorku<br />

Zagu Jegdić koja <strong>je</strong> „ostavila neizbrisiv<br />

trag na kulturnom nebu Novog<br />

Bečeja i svoju iskru kulture da<br />

Nastup kvarteta „A.cord“<br />

nam zauvek svetli“. Pred rodbinom<br />

i mnogobrojnim prijateljima istaknute<br />

kulturne radnice, prikazan<br />

<strong>je</strong> dokumentarni film pod nazivom<br />

„Sećan<strong>je</strong> na Zagorku Jegdić“. Film<br />

<strong>je</strong> urađen u saradnji sa prijateljima<br />

Zagorke Jegdić, a snimili su ga i<br />

tehnički uredili Milivo<strong>je</strong> Novaković<br />

i Jožef Balo.<br />

Nakon prikazivanja dokumentarnog<br />

filma, kvartet „A.cord“ iz Novog<br />

Sada održao <strong>je</strong> koncert ozbiljne<br />

muzike.<br />

Kristina Kočiš<br />

PREVENCIJA DEVIJANTNOG PONAŠANJA DECE<br />

Bezbedni internet<br />

PREDSTAVNICI Centra za prevenciju<br />

devijantnog ponašanja<br />

dece, koordinatorka Biljana Grujić<br />

i psihologica Biljana Ristić, tokom<br />

prošle nedel<strong>je</strong> su posetile Osnovnu<br />

školu „Milo<strong>je</strong> Čiplić“ u Novom<br />

Bečeju, gde su na temu interneta<br />

sa decom vodile sadržajan i koristan<br />

razgovor.<br />

Internet, inovacija našeg vremena,<br />

od ko<strong>je</strong> ima bezbroj koristi,<br />

veoma <strong>je</strong> popularan među mladima.<br />

Interesovn<strong>je</strong> za internet <strong>je</strong><br />

veliko, ali i mogućnosti zloupotrebe<br />

pa i nasilja nad decom i to na<br />

mestu gde roditelji misle da su im<br />

deca bezbedna, u svojoj kući.<br />

Edukacija dece o bezbednom korišćenju interneta<br />

Elektronsko nasil<strong>je</strong>, o čemu <strong>je</strong><br />

bilo najviše reči, uključu<strong>je</strong> razne<br />

oblike slanja poruka putem interneta<br />

i mobilne telefoni<strong>je</strong>, često sa<br />

cil<strong>je</strong>m povređivanja, uznemiravanja<br />

i nanošenja štete najmlađima.<br />

Gotovo u svakoj školi ima dece<br />

sa neprijatnim iskustvima, <strong>je</strong>r se,<br />

umesto vršnjaka na vezi često pojavljuju<br />

mnogo starija lica sa lošim<br />

namerama.<br />

Deca brzo usvajaju znanja o<br />

tehnologiji, u komuniciranju preko<br />

interneta sa virtuelnim osobama<br />

detin<strong>je</strong> iskreno i nekritički odaju<br />

podatke o sebi, porodici i ljudima<br />

iz svog okruženja i tako izlažu opasnostima<br />

sebe i porodicu, o čemu<br />

svedoče sluča<strong>je</strong>vi zlostavljanja<br />

dece. Deca mogu znati više o tehnologiji,<br />

ali stariji znaju više od njih<br />

o životu, pa bi ovu lekciju najmlađi<br />

trebalo da uče od starijih.<br />

To <strong>je</strong> razlog zbog ko<strong>je</strong>g su<br />

predstavnici Centra za prevenciju<br />

devijantnog ponašanja mladih, Ministarstva<br />

za telekomunikaci<strong>je</strong>, Sekretarijata<br />

za obrazovan<strong>je</strong> Vojvodine,<br />

uz podršku Telenora, osmislili<br />

program za zaštitu dece na internetu<br />

„Klikni bezbedno“, koji sadrži<br />

osnovna pravila komunikaci<strong>je</strong>.<br />

Programom <strong>je</strong> predviđen obilazak<br />

150 škola iz 30 vojvođanskih<br />

opština i razgovor sa najmlađima,<br />

sa cil<strong>je</strong>m da se deca upoznaju sa<br />

stan<strong>je</strong>m i da im se ponude rešenja<br />

za bezbedno korišćen<strong>je</strong> interneta.<br />

M.K.

12<br />

KALEIDOSKOP<br />

broj 483. 4. decembar 2009.<br />

LISTANJE STARIH NOVINA<br />

Novo vreme<br />

Tifus u Starom Bečeju još<br />

neprestano hara te se svakodnevno<br />

pojavljuju novi sluča<strong>je</strong>vi obol<strong>je</strong>nja.<br />

Do sad ima preko 40 sluča<strong>je</strong>va<br />

tifusa. Interesantno <strong>je</strong>, da<br />

se bolest pojavila i u onom delu<br />

mesta gde rani<strong>je</strong> ni<strong>je</strong> bio ni <strong>je</strong>dan<br />

slučaj obol<strong>je</strong>nja. Prvi sluča<strong>je</strong>vi su<br />

se javili u severnom delu mesta<br />

tako zvanoj „Lapurdi“. Sanitetske<br />

vlasti su uzele probu pijaće vode<br />

sa sumnjivih bunara i poslali <strong>je</strong> u<br />

<strong>Novi</strong> Sad Higi<strong>je</strong>nskom zavodu na<br />

bakteriološko ispitivan<strong>je</strong><br />

(Novo vreme, 16. oktobar<br />

1932. godine, rubrika: Vesti str. 3)<br />

Kako da se sačuvamo od tifusa.<br />

Pošto u mestu vlada zaraza<br />

od tifusa, važno <strong>je</strong> za građanstvo<br />

da se upozna sa merama kako će<br />

se od zaraze sačuvati.<br />

I. Izbegavaj bolesnika od tifusa<br />

i ne dotiči se n<strong>je</strong>govih stvari. Naročito<br />

se čuvaj bolesničkih izmetina<br />

i prljavog rublja, <strong>je</strong>r <strong>je</strong> sve to puno<br />

zaraznih klica.<br />

Ne ulazi u kuću gde ima bolesnika<br />

od vrućice, niti se sastaji<br />

sa n<strong>je</strong>govim ukućanima; iz bolesničkih<br />

kuća ne primaj nikakve<br />

stvari, ni na poklon, ni na uslugu.<br />

Ako ipak slučajno dođeš u<br />

dodir sa bolesnikom od tifusa i<br />

n<strong>je</strong>govim stvarima, naročito ako<br />

se zagadiš sa bolesničkim izmetima,<br />

očisti brižljivo i promeni odelo,<br />

a ruke operi u rastvoru od sublimata<br />

ili krezola.<br />

II. Ne <strong>je</strong>di nikad ništa presno<br />

i nekuvano; naročito leti i u <strong>je</strong>sen<br />

čuvaj se presnog povrća, neopranog<br />

i neoljuštenog voća i nekuvanog<br />

mleka.<br />

Jela i životne namirnice pokrivaj<br />

i čuvaj da ih muve ne upljuju.<br />

Pre <strong>je</strong>la operi uvek ruke vodom<br />

i sapunom, a u kući gde ima<br />

bolesnika od tifusa nemoj uopšte<br />

ništa <strong>je</strong>sti ni piti.<br />

III. U svojoj kući troši samo čistu<br />

i zdravu vodu. Vodu iz reka,<br />

potoka, bara, otvorenih bunara i<br />

bunara koji su blizu nužnika i đubrišta<br />

ne uzimaj nikada ni za piće<br />

ni za kuvan<strong>je</strong>. Ako nema druge,<br />

a ti <strong>je</strong> prvo dobro iskuvaj, pa tek<br />

onda, ohlađenu, troši.<br />

Bunar u kući kopaj daleko<br />

od nužnika i đubrišta, zidove mu<br />

dobro izidaj a gornji otvor ogradi i<br />

pokri da se ozgo ne može da zagadi<br />

prljavom kišnjicom ili drugim<br />

kakvim gadom.<br />

Dr. Bogdan Bogdanović,<br />

sreski san. referent.<br />

(Novo vreme, 23. oktobar<br />

1932. godine, rubrika: Vesti str. 3)<br />

Kad muž za ljubav krevetnih<br />

haljina ostavlja ženu na cedilu.<br />

Antun Šrajber stanovnik velikobečkerečki<br />

živio <strong>je</strong> četiri godine u<br />

divl<strong>je</strong>m braku sa Anom Ma<strong>je</strong>r ondašnjom<br />

udovicom. U posledn<strong>je</strong><br />

vreme ni<strong>je</strong> im išlo najbol<strong>je</strong>, te <strong>je</strong><br />

muž nagovorio ženu, da se presele<br />

u <strong>Novi</strong> Vrbas i da tamo oprobaju<br />

sreću. Posle dužeg nagovaranja,<br />

žena <strong>je</strong> pristala da se otsele<br />

iz Bečkereka. I tako su se krenuli<br />

na put za Vrbas. U Starom Bečeju<br />

Šrajber <strong>je</strong> predložio ženi da zavežljaj<br />

krevetskih stvari predadu na<br />

žel<strong>je</strong>znicu, kao putnički prtljag, na<br />

što <strong>je</strong> žena pristala. Zatim <strong>je</strong> Šrajber<br />

ženi izvadio žel<strong>je</strong>zničku kartu<br />

do Vrbasa, a on <strong>je</strong> pak otišao da<br />

prtljag preda. Posle nekoliko minuta<br />

voz <strong>je</strong> krenuo i žena <strong>je</strong> uzbuđena<br />

čekala muža, bo<strong>je</strong>ći se da<br />

ne ostane iza voza. Kada <strong>je</strong> stigla<br />

u Vrbas tražila <strong>je</strong> svoga muža na<br />

sve strane ali uzalud. Šrajbera<br />

ni<strong>je</strong> bilo nigde. Sirota žena izišla<br />

<strong>je</strong> i pred sledeći voz, misleći da će<br />

sa istim doći, no on ni<strong>je</strong> došao ni<br />

sa ovim vozom. Ni<strong>je</strong> došao uopšte.<br />

Sirota žena koju <strong>je</strong> muž ostavio<br />

bez novca i krevetskih haljina,<br />

uzalud <strong>je</strong> čekala na Šrajbera, te <strong>je</strong><br />

na posletku protiv n<strong>je</strong>ga kod redarstva<br />

učinila prijavu. Redarstvo<br />

energično traga za besrčnim supružnikom,<br />

koji posle četiri godine<br />

supružnog života našao da <strong>je</strong> bol<strong>je</strong><br />

ostati veran krevetskim haljinama<br />

- nego vlasnici haljina.<br />

(Novo vreme,<br />

24. septembar 1933. godine,<br />

rubrika: Vesti str. 3)<br />

Fotomonografija Beèeja<br />

III izmen<strong>je</strong>no izdan<strong>je</strong><br />

fotomonografi<strong>je</strong> Bečeja<br />

(srpski, mađarski i<br />

engleski <strong>je</strong>zik)<br />

možete kupiti<br />

u prostorijama<br />

Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />

u ul. Mati<strong>je</strong> Gupca 43<br />

po ceni od<br />

3.300 dinara.<br />

Informaci<strong>je</strong> na<br />

telefon: 021/6910-114<br />

Fotograf Blago<strong>je</strong><br />

Sretenović<br />

NASTANAK FOTOGRAFIJE vezu<strong>je</strong><br />

se za francuskog slikara Luja<br />

Žaka Dagera (1787-1851), koji <strong>je</strong><br />

1839. godine na posrebrenoj bakarnoj<br />

ploči, pomoću živine pare,<br />

napravio prvi snimak – dagerotip.<br />

U Srbiji, zabeleženo <strong>je</strong>, prvi fotograf<br />

bio <strong>je</strong> akvarelist, litograf i<br />

crtač Anastas Jovanović (1817-<br />

1899). Pošto <strong>je</strong> XIX vek, a naročito<br />

n<strong>je</strong>gova druga polovina, bio,<br />

uopšteno, vek naučne i tehničke<br />

ekspanzi<strong>je</strong>, to se desilo i sa razvitkom<br />

fotografi<strong>je</strong>, pa <strong>je</strong> ona postajala<br />

zanat sve većeg broja ljudi.<br />

Tako su se, pomoću fotografi<strong>je</strong>,<br />

ljudi borili protiv zaborava, najvećeg<br />

„tamanitelja“ uspomena, čuvajući<br />

prošlost, a doživljavajući u<br />

sadašnjosti prohujala vremena.<br />

Tim putem krenuo <strong>je</strong> i Blago<strong>je</strong><br />

Sretenović, fotograf ovdašnji, koji<br />

<strong>je</strong> više od trideset godina ovekovečavao<br />

Bečej i Bečejce.<br />

Rođen <strong>je</strong> 7. februara 1929. godine,<br />

u dragačevskom selu Negrišori,<br />

opština Lučani. Otac Milo<strong>je</strong><br />

i majka Nadežda, zemljoradnici,<br />

pored n<strong>je</strong>ga imali su sinove Miroslava<br />

i Dojčila i kćerku Branku.<br />

Posle završene osnovne škole,<br />

shvativši da sredina ne obećava<br />

neku perspektivu, Blago<strong>je</strong> <strong>je</strong>,<br />

uoči Drugog svetskog rata, otišao<br />

na izučavan<strong>je</strong> fotografskog zanata<br />

u Kikindu, kod strica Vasilija.<br />

Po okončanju rata, završio <strong>je</strong> zanat<br />

i položio majstorski ispit.<br />

Pun energi<strong>je</strong> i poleta, odlučio<br />

<strong>je</strong> da stvori sebi ime, ali to u Kikindi,<br />

zbog konkurenci<strong>je</strong>, ni<strong>je</strong> mogao,<br />

pa <strong>je</strong> svo<strong>je</strong> namere realizovao u<br />

Mokrinu. N<strong>je</strong>gove „mokrinske godine“,<br />

formirale su ga, doduše,<br />

kao fotografa, ali nisu zadovoljile<br />

ambici<strong>je</strong> mladog zanatli<strong>je</strong>. Tragajući<br />

za urbanijom sredinom u kojoj<br />

će se potpuno afirmisati, sredinom<br />

pedesetih godina prošlog<br />

veka obilazio <strong>je</strong> varošice i gradove<br />

u Srbiji, u nameri da nađe dobru<br />

lokaciju i malu konkurenciju.<br />

I, kao što <strong>je</strong> to davno zapisao Miloš<br />

Crnjanski, „slučaj komedijant“<br />

uticao <strong>je</strong> na budući život Blagoja<br />

Sretenovića.<br />

Naime, vraćajući se, neobavl<strong>je</strong>nog<br />

posla, u Mokrin, svratio <strong>je</strong> u<br />

Bečej, da poseti druga iz vojske.<br />

Saznavši iz priče za čim Blago<strong>je</strong><br />

traga, n<strong>je</strong>gov drug mu <strong>je</strong> preporučio<br />

lokal u Novosadskoj ulici (bivša<br />

Moše Pijade). Te, 1957. godine,<br />

fotograf Sretenović <strong>je</strong> okačio,<br />

iz Mokrina tek pristiglu, staklenu<br />

tablu s nazivom firme (za divno<br />

čudo, ni<strong>je</strong> se razbila tokom transporta!)<br />

i odmah počeo da radi.<br />

U početku <strong>je</strong> snimao engleskim<br />

fotoaparatom, onim s drvenim<br />

kućištem, kojim se fotografisalo<br />

na staklene ploče. Zatim<br />

uvodi fotografisan<strong>je</strong> s reflektorima,<br />

a kra<strong>je</strong>m šezdesetih godina<br />

proteklog veka kupu<strong>je</strong> „Linof“<br />

aparat, koji <strong>je</strong> radio „plan film“ i<br />

„rol film“. Cena tog aparata bila <strong>je</strong><br />

<strong>je</strong>dnaka ceni tada vrlo popularnog<br />

„fiće“! Idući u korak sa razvo<strong>je</strong>m<br />

fotografske tehnike, sedamdesetih<br />

godina kupu<strong>je</strong> aparat marke<br />

„Mamija“, na principu rol-filma.<br />

Njime počin<strong>je</strong> da pravi studijske<br />

fotografi<strong>je</strong> za kataloge i prospekte<br />

raznih preduzeća i ustanova.<br />

Vremenom <strong>je</strong>, „Foto-studio Sretenović“<br />

počeo da stiče reputaciju,<br />

pored već afirmisanih fotografa<br />

Nače, Ćirića, Guelmino. U prilog<br />

tome svedoči i podatak da su<br />

brojni budući fotografi izučavali<br />

zanat baš u n<strong>je</strong>govom studiju, a<br />

među njima i budući vlasnik fotostudija<br />

„Balint“.<br />

Kao ličnost, bio <strong>je</strong> miran, tih,<br />

staložen i odmeren. Blago<strong>je</strong> Sretenović<br />

<strong>je</strong> voleo svoj posao, a<br />

obavljao <strong>je</strong> u skladu sa svojom<br />

ličnošću, polako i studiozno.<br />

Blago<strong>je</strong> Sretenović<br />

Kao fotograf, naginjao <strong>je</strong> studijskoj<br />

fotografiji, a posebnu naklonost<br />

<strong>je</strong> imao prema portretima.<br />

Napred <strong>je</strong> pomenuto da se<br />

godinama bavio industrijskom<br />

fotografijom, izrađujući naručene<br />

fotose za kataloge i prospekte raznih<br />

firmi. Ali, n<strong>je</strong>govi pravi dometi<br />

iskazivali su se u saradnji sa muzejima<br />

i galerijama u Bečeju i Novom<br />

Sadu, a naročito se ponosio<br />

saradnjom sa Maticom srpskom.<br />

S posebnom pažnjom <strong>je</strong> pratio<br />

zbivanja u svojoj struci, a koja<br />

<strong>je</strong>, opet, zahtevala stalno usavršavan<strong>je</strong>.<br />

Zato <strong>je</strong> Blago<strong>je</strong> Sretenović<br />

postao član tadašn<strong>je</strong>g jugoslovenskog<br />

Udruženja samostalnih<br />

umetničkih fotografa (USUF).<br />

To mu <strong>je</strong> omogućilo postavke na<br />

izložbama u niškom Domu JNA,<br />

Beogradskom sajmu, u Sava centru,<br />

a u Zagrebu, u Društvu filmskih<br />

radnika Hrvatske... Izlažući<br />

svo<strong>je</strong> fotografi<strong>je</strong> širom bivše države,<br />

stekao <strong>je</strong> zvan<strong>je</strong> „Majstora<br />

fotografi<strong>je</strong>“, kao <strong>je</strong>dan od devetorice<br />

fotografa u Vojvodini s tim<br />

zvan<strong>je</strong>m. Pored učešća na različitim<br />

izložbama, USUF <strong>je</strong> svojim<br />

članovima omogućavao i organizovao<br />

usavršavan<strong>je</strong> u Nemačkoj,<br />

obično u Kelnu. Blago<strong>je</strong> <strong>je</strong> to<br />

21.<br />

koristio da izloži svo<strong>je</strong> fotografi<strong>je</strong><br />

na Evropskom sajmu fotografija,<br />

upravo u Kelnu.<br />

Naravno, bio <strong>je</strong> i član lokalnog<br />

„Udruženja zanatlija“, a izvesno<br />

vreme i n<strong>je</strong>gov <strong>predsednik</strong>.<br />

Za celokupni doprinos umetničkoj<br />

fotografiji i za svoj rad<br />

uopšte, nagrađen <strong>je</strong> „Zlatnom<br />

značkom Anastas Jovanović“, a<br />

povodom obeležavanja 150 godina<br />

fotografi<strong>je</strong> u svetu.<br />

Van posla, Blago<strong>je</strong> Sretenović<br />

<strong>je</strong> bio poznat kao druželjubiv<br />

čovek, koji <strong>je</strong> voleo kafanu, ali i<br />

uljudno ponašan<strong>je</strong>. Iz kuće nikada<br />

ni<strong>je</strong> izlazio bez kravate, a imao<br />

<strong>je</strong> zavidnu kolekciju kravata, svih<br />

boja i različitog dizajna. Komunikativan<br />

po prirodi, imao <strong>je</strong> veliki<br />

broj prijatelja i u Bečeju, i daleko<br />

van n<strong>je</strong>ga. Redovno <strong>je</strong> održavao<br />

kontakte i razmenjivao iskustva<br />

sa svojim rođacima Sretenovićima,<br />

takođe poznatim fotografima<br />

u Kikindi, Vrbasu, Srbobranu<br />

i Rumi.<br />

Penzionisao se 1989. godine,<br />

posle trideset i dve godine provedene<br />

iza ob<strong>je</strong>ktiva fotoaparata.<br />

Radnju <strong>je</strong> prepustio svom nasledniku,<br />

sinu Nenadu, a „Foto studio<br />

Sretenović“ <strong>je</strong>, posle četiri deceni<strong>je</strong><br />

na istoj lokaciji, presel<strong>je</strong>n na<br />

novu, u Zelenu ulicu (bivša Borisa<br />

Kidriča).<br />

Blago<strong>je</strong> Sretenović <strong>je</strong> umro<br />

početkom januara 2009. godine,<br />

uoči svog osamdesetog rođendana.<br />

Sa suprugom Nadom imao <strong>je</strong><br />

sina <strong>je</strong>dinca, Nenada.<br />

Ovaj tekst i fotografija uz n<strong>je</strong>ga,<br />

skroman su prilog sećanju na<br />

<strong>je</strong>dnog vrsnog fotografa i dobrog<br />

čoveka.<br />

Dušan Opinćal

TIME OUT<br />

broj 483. 4. decembar 2009. 13<br />

Rešite se celulita pomoću<br />

prirodnih napitaka<br />

NIJEDNA do sada poznata<br />

metoda ni<strong>je</strong> sama po sebi u<br />

potpunosti uspešna, ali <strong>je</strong> zato<br />

moguće značajno smanjiti<br />

spoljašn<strong>je</strong> izražavan<strong>je</strong> i napredovan<strong>je</strong><br />

celulita.<br />

Voda <strong>je</strong> napitak broj <strong>je</strong>dan<br />

u borbi protiv celulita. Međutim,<br />

uopšte ni<strong>je</strong> potrebno piti<br />

mnogo vode, sa ubeđen<strong>je</strong>m<br />

da će to izbaciti toksine iz organizma.<br />

Mnogo <strong>je</strong> bol<strong>je</strong> smanjiti<br />

konzumaciju i popiti litru i<br />

Lekovita brusnica<br />

ZBOG LEKOVITIH i ukusnih<br />

plodova, brusnica <strong>je</strong> postala<br />

veoma cen<strong>je</strong>no i traženo jagodičasto<br />

voće.<br />

Ove crvene bobice su<br />

pune vitamina, minerala i drugih<br />

hranljivih materija. Imaju<br />

snažno antioksidativno dejstvo,<br />

smanjuju rizik od bolesti<br />

srca i krvnog sistema, snižavaju<br />

glukozu u krvi i povoljno<br />

utiču na zdravl<strong>je</strong> zuba i desni.<br />

Brusnica <strong>je</strong> prava riznica<br />

različitih zaštitnih materija i<br />

blagotvorno delu<strong>je</strong> na zdravl<strong>je</strong>.<br />

Iako <strong>je</strong> nekima, možda,<br />

previše kisela <strong>je</strong>r sadrži mnogo<br />

vitamina C, najčešće se<br />

konzumira u obliku soka.<br />

Istraživanja su dokazala da tri<br />

po vode dnevno. Gaziranu<br />

vodu pijte u manjim količinama,<br />

<strong>je</strong>r <strong>je</strong> ona bogatija solima i<br />

pospešu<strong>je</strong> zadržavan<strong>je</strong> vode<br />

u organizmu. Ipak, nemojte <strong>je</strong><br />

potpuno izbaciti <strong>je</strong>r mineralna<br />

voda sadrži vredne minerale.<br />

Biljke ko<strong>je</strong> su dobre za pripremu<br />

efikasnih ča<strong>je</strong>va protiv<br />

celulita su: gorska suručica,<br />

peteljke trešanja i jasen. Vrlo<br />

efikasan <strong>je</strong> i list vinove loze,<br />

koji <strong>je</strong> poznat po efektu aktivaci<strong>je</strong><br />

cirkulaci<strong>je</strong>. Verovatno<br />

neke od ovih biljaka nikada niste<br />

koristili, pa ni<strong>je</strong> na odmet<br />

da napomenemo da ne morate<br />

da angažu<strong>je</strong>te travare, <strong>je</strong>r<br />

svaku od ovih biljaka možete<br />

kupiti u formi već gotovih ča<strong>je</strong>va.<br />

Anticelulitna di<strong>je</strong>ta podrazumeva<br />

niskokaloričnu i<br />

raznovrsnu ishranu, bogatu<br />

vlaknima, voćem, povrćem i<br />

biljnim uljima. Takođe, potrebno<br />

<strong>je</strong> konzumirati i namirnice<br />

ko<strong>je</strong> sadrže dovoljne količine<br />

vitamina A, E, C i K, <strong>je</strong>r poboljšavaju<br />

tonus kože, jačaju vene<br />

i kapilare. Pri tom, hranu treba<br />

što man<strong>je</strong> soliti.<br />

Za borbu protiv celulita<br />

dobrodošli su i dodaci ishrani,<br />

posebno multivitamini i minerali.<br />

Takve materi<strong>je</strong>, a naročito<br />

one sa antioksidativnim<br />

delovan<strong>je</strong>m, pomažu organizmu<br />

u odbrani od slobodnih radikala,<br />

koji su otpadni produkti<br />

zarobl<strong>je</strong>ni u promen<strong>je</strong>nom potkožnom<br />

tkivu. Za uklanjan<strong>je</strong><br />

slobodnih radikala i toksina od<br />

pomoći mogu biti i alge i dodaci<br />

na bazi algi. Njihovo delovan<strong>je</strong><br />

<strong>je</strong> korisno zbog hlorofila,<br />

Šareno šljapkan<strong>je</strong><br />

DIZAJNERI SU, uz pomoć<br />

stilizovanih čizmica za kišu,<br />

omogućili damama da se vrate<br />

u detinjstvo i da bez straha<br />

zagaze u najveću baru.<br />

Veseli dezeni, ali i čin<strong>je</strong>nica<br />

da nožni prsti ostaju suvi i<br />

posle najvećeg pljuska, čine<br />

da ta obuća posta<strong>je</strong> sve popularnija.<br />

Budući da <strong>je</strong> <strong>je</strong>sen godišn<strong>je</strong><br />

doba kada uzbudljivi<br />

novi trendovi mogu da se prikažu<br />

na poslu, zabavama, slavama,<br />

fakultetu ili u školi, dizajneri<br />

najveći broj kreacija<br />

namenjuju upravo prvim vetrovitim<br />

i kišnim danima. Pravilo<br />

se, naravno, odnosi i na obuću.<br />

Uprkos direktnoj asocijaciji<br />

na ribolov, poplavu, blato i<br />

obrađivan<strong>je</strong> bašte gumene<br />

čizme za zimu poslednjih nekoliko<br />

sezona sve su popularni<strong>je</strong>.<br />

FOTO: www.proximus.os.hr<br />

FOTO: www.zena.blic.rs<br />

saponina i mineralnih materija.<br />

Zeleni čaj <strong>je</strong> idealan napitak<br />

u borbi protiv celulita, ali i u<br />

svim restriktivnim di<strong>je</strong>tama.<br />

Zbog diuretičkih svojstava, zeleni<br />

čaj ograničava apsorpciju<br />

lipida (masti) i bogat <strong>je</strong> antioksidansima.<br />

Zeleni čaj sadrži<br />

vitamine, kao i provitamin A.<br />

Ako ne volite intenzivnu aromu<br />

ovog čaja, izaberite zeleni<br />

čaj sa dodacima voćnih aroma<br />

ili se odlučite za beli čaj.<br />

Pripremite topli jutarnji<br />

napitak od decilitra i po vruće<br />

vode sa nekoliko kapi limuna.<br />

Ovaj napitak omogućava<br />

čišćen<strong>je</strong> organizma od<br />

toksina, a potrebno ga <strong>je</strong> piti<br />

na eks.<br />

Vitamin C i bioflavonoidi<br />

pomažu antioksidativnim dejstvom.<br />

Takvim delovan<strong>je</strong>m pomažu<br />

da se ne zadržavaju<br />

međućelijske tečnosti u predelu<br />

obuhvaćenom celulitom.<br />

U<strong>je</strong>dno omogućavaju smanjivan<strong>je</strong><br />

volumena naraslih masnih<br />

ćelija. Vitamini C i E su<br />

važni i za održavan<strong>je</strong> i postizan<strong>je</strong><br />

bol<strong>je</strong> elastičnosti vezivnog<br />

tkiva.<br />

(Izvor: Alo)<br />

čaše soka od brusnica dnevno<br />

povećavaju nivo antioksidanasa<br />

u plazmi preko 120<br />

odsto, takođe se u krvi podiže<br />

i nivo dobrog holesterola<br />

(HDL), pa se na taj način rizik<br />

od bolesti srca i krvnih sudova<br />

smanju<strong>je</strong> za 40 odsto.<br />

Najčešća i najnezgodnija<br />

bakterija, Ešerihija koli, lepi<br />

se na zidove urinarnog trakta.<br />

Sok od brusnica na neki način<br />

sprečava lepl<strong>je</strong>n<strong>je</strong> opasnih<br />

bakterija za urinarni trakt,<br />

pa ih urin lakše izbacu<strong>je</strong> iz<br />

tela. <strong>Novi</strong>ja istraživanja pokazuju<br />

delovan<strong>je</strong> nekih sastojaka<br />

iz brusnica na još <strong>je</strong>dnu<br />

opasnu bakteriju, Heliko bakteriju,<br />

koja <strong>je</strong> u najvećem procentu<br />

uzročnik čira na želucu.<br />

Stopostotni čisti sok od<br />

brusnica možete da nabavite<br />

u prodavnicama zdrave hrane.<br />

Cena ni<strong>je</strong> mala, ali svako<br />

će znati da proceni koliko mu<br />

<strong>je</strong> zdravl<strong>je</strong> važno.<br />

Preporuču<strong>je</strong> se sok i čaj<br />

od plodova i lišća brusnice<br />

deci i starijim osobama.<br />

Napomena: lišće se bere<br />

posle berbe plodova.<br />

Naučna istraživanja otkrila<br />

su da kondenzovani tanini<br />

u brusnicama sprečavaju ulaz<br />

bakterija u urinarni trakt, bešiku<br />

i bubrege, a sok od brusnica<br />

sprečava razvoj štetnih mikroorganizama.<br />

Brusnice su odlične u odbrani<br />

i zaštiti ćelija od slobodnih<br />

radikala <strong>je</strong>r sadrže antioksidanse.<br />

Aktivni sastojci brusnice<br />

mogu da sman<strong>je</strong> broj bakterija<br />

u usnoj šupljini čime se<br />

sprečava stvaran<strong>je</strong> zubnog<br />

plaka, glavnog uzročnika upale<br />

zubnog mesa.<br />

Brusnice sadrže flavonoide<br />

koji uveliko doprinose zaštiti<br />

od ateroskleroze, ali i deluju<br />

preventivno protiv razvoja<br />

srčanih bolesti.<br />

Brusnice su i prirodni antibiotik.<br />

Snižavaju glukozu u<br />

krvi, pomažu obnovu ćelija<br />

ko<strong>je</strong> su zaslužne za dobar<br />

vid, pomažu u normalizovanju<br />

funkcija <strong>je</strong>tre i bubrega i<br />

jačaju imunitet.<br />

(Izvor: Žena Blic)<br />

Prema oceni modnih<br />

stručnjaka, u pitanju <strong>je</strong> obuća<br />

koju obavezno treba imati, i to<br />

ne samo zbog nesumnjive<br />

praktičnosti.<br />

Vlasnice čizama za kišu<br />

kupovinu te obuće smatraju<br />

<strong>je</strong>dnom od najisplativijih modnih<br />

investicija.<br />

Mlađe, ali i stari<strong>je</strong>, pripadnice<br />

lepšeg pola odlučuju se<br />

za „obuću za šljapkan<strong>je</strong> po barama“<br />

na osnovu bo<strong>je</strong>, šara,<br />

stila, proizvođača, i na kraju<br />

zbog cene.<br />

Čizme za kišu moraju biti<br />

stilizovane i dobro uklopl<strong>je</strong>ne<br />

sa ostatkom garderobe. Takođe,<br />

veoma važno <strong>je</strong> voditi računa<br />

o tome da u vašoj okolini<br />

nema previše sličnih modela<br />

<strong>je</strong>r u tom slučaju ćete sve<br />

izgledati uniformisano, što ni<strong>je</strong><br />

preporučljivo ukoliko težite <strong>je</strong>dinstvenom<br />

stilu.<br />

Na iznenađen<strong>je</strong> mnogih,<br />

posto<strong>je</strong> čak i „posledn<strong>je</strong> reči<br />

tehnike“ ko<strong>je</strong> odolevaju i najjačim<br />

i najvetrovitijim olujama i<br />

uprkos teškim „terenskim“<br />

uslovima traju više sezona.<br />

Jedan od važnih trikova <strong>je</strong><br />

i znati kada treba nositi gumene<br />

čizme. Nema svrhe nositi<br />

čizme ko<strong>je</strong> su namen<strong>je</strong>ne kišnom<br />

vremenu onda kada ne<br />

pada kiša, kažu modni stručnjaci<br />

ističući da ipak nisu toliko<br />

moderne da bismo ih nosili i<br />

onda kada za to nema potrebe.<br />

Međutim, uz kišobran odgovarajućeg<br />

dezena šarene<br />

čizmice do kolena, ne samo<br />

što će vam omogućiti bezbedno<br />

šetan<strong>je</strong> po kiši i prolazak<br />

„kroz“ baru, već će biti i pun<br />

pogodak u modnom smislu.<br />

(Izvor: RTS)<br />

ZANIMLJIVOSTI<br />

Nema osmeha,<br />

nema posla<br />

MLADA BELGIJANKA, zaposlena<br />

kao šalterska radnica,<br />

dobila <strong>je</strong> otkaz zato što se ni<strong>je</strong><br />

dovoljno osmehivala strankama.<br />

Taj slučaj, koji <strong>je</strong> privukao<br />

veliku medijsku pažnju u zemlji,<br />

izazvao <strong>je</strong> žestok protest<br />

sindikata koji smatraju da to<br />

ni<strong>je</strong> dovoljan razlog za otkaz.<br />

„Nemamo zamerki na n<strong>je</strong>n<br />

rad već na n<strong>je</strong>no ponašan<strong>je</strong> sa<br />

strankama“, izjavio <strong>je</strong> predstavnik<br />

Centra za socijalni rad<br />

Erva, na istoku Belgi<strong>je</strong>, gde <strong>je</strong><br />

žena radila.<br />

„Ni<strong>je</strong> bila dovoljno srdačna,<br />

što <strong>je</strong> neophodno kada<br />

neko radi sa strankama“, objasnio<br />

<strong>je</strong> on, dodajući da se veliki<br />

broj stranaka, naročito starijih<br />

osoba, žalio na n<strong>je</strong>no<br />

„hladno“ ponašan<strong>je</strong>.<br />

HOROSKOP<br />

OVAN<br />

(21.03. – 20.04.)<br />

Iskoristite ovaj povoljan<br />

momenat,<br />

kada vam prija timska saradnja,<br />

<strong>je</strong>r ćete tako daleko više<br />

postići. Ostvaru<strong>je</strong>te povoljnu<br />

partnersku ideju. Emotivno ste<br />

zadovoljni zahvaljujući Blizancu<br />

ili Devici. I oni udovoljavaju<br />

vašim željama.<br />

BIK<br />

(21.04. – 20.05.)<br />

Niste zadovoljni<br />

okružen<strong>je</strong>m: sve<br />

vam smeta, svima nalazite<br />

manu. Na emotivnom planu<br />

su iskrsla ograničenja izazvana<br />

vašim nekontrolisanim postupcima,<br />

posesivnošću i ljubomorom.<br />

BLIZANCI<br />

(21.05. – 20.06.)<br />

Pošto trenutno izuzetno<br />

trezveno razmišljate,<br />

shvatate da <strong>je</strong> realnost<br />

daleko surovija i da<br />

zahteva veće angažovan<strong>je</strong>.<br />

Obećanja su mrtvo slovo na<br />

papiru, podršku nemate, mada<br />

vam to ne smeta.<br />

RAK<br />

(21.06. – 22.07.)<br />

Osobina dobrog<br />

psihologa danas<br />

vam ide u prilog. Od n<strong>je</strong> imate<br />

više koristi nego što možete<br />

da pretpostavite. Nikome neće<br />

poći za rukom da vas nasamari.<br />

Poslovnu situaciju držite<br />

pod čvrstom kontrolom i vladate<br />

svojom učenošću.<br />

LAV<br />

(23.07. – 22.08.)<br />

Na okolinu delu<strong>je</strong>te<br />

fascinantno. Umete<br />

ponekad, kada vam <strong>je</strong> do<br />

toga stalo, da iskoristite svo<strong>je</strong><br />

magične efekte kako biste<br />

došli do cilja. U ovom slučaju,<br />

cilj ni<strong>je</strong> za potcenjivan<strong>je</strong>. Veliki<br />

novac <strong>je</strong> u pitanju.<br />

DEVICA<br />

(23.08. – 22.09.)<br />

Razmišljate o ljubavi,<br />

svesni partnerovih<br />

nedostataka. Jadan on,<br />

ni<strong>je</strong> ni bio svestan čin<strong>je</strong>nice da<br />

se sa Devicom uhvatio u kolo i<br />

da će biti raščlan<strong>je</strong>n do detalja.<br />

Grešite kad <strong>je</strong> ljubav u pitanju.<br />

Sačekajte da se strasti stišaju.<br />

FOTO: www.furka.com<br />

Kolegijum centra <strong>je</strong> na kraju<br />

odlučio da otpusti neljubaznu<br />

radnicu, navodeći da <strong>je</strong><br />

ona „krnjila imidž službe“.<br />

(Izvor: Tanjug)<br />

VAGA<br />

(23.09. – 22.10.)<br />

Očeku<strong>je</strong>te susret<br />

sa bolesnim osobama,<br />

a možda ćete se i vi<br />

tako osećati. Razlog <strong>je</strong> sub<strong>je</strong>ktivan.<br />

U takvom stanju<br />

vam sve smeta, pa ste preoštri<br />

prema partneru. Ukoliko<br />

vas on ne pozna<strong>je</strong> dovoljno,<br />

može se uplašiti i pobeći.<br />

ŠKORPIJA<br />

(23.10. – 22.11.)<br />

Situacija se stabilizu<strong>je</strong>.<br />

Imate podršku<br />

osoba merkurijanskog<br />

tipa. Poželjno <strong>je</strong> ugledati se<br />

na njih, <strong>je</strong>r možete mnogo<br />

toga da naučite, ako ništa drugo,<br />

barem da ćutite onda kada<br />

to situacija zahteva.<br />

STRELAC<br />

(23.11. – 21.12.)<br />

Saradnici shvataju<br />

da ste u pravu, pa<br />

rešavaju da popuste. Pošto <strong>je</strong><br />

partner u izvesnoj krizi, pokušajte<br />

da mu svojim savetima<br />

pomognete. Sada ste mu najpotrebniji.<br />

Zahvaljujući vašem<br />

duhu, uspeh <strong>je</strong> zagarantovan.<br />

JARAC<br />

(22.12. – 19.01.)<br />

Prija vam samoća.<br />

Situacija zahteva<br />

da se pokrenete iz učmalosti,<br />

bilo da se radi o poslu ili<br />

novoj vezi. Strah i izolacija<br />

samo su odbrambeni mehanizmi.<br />

Ne veru<strong>je</strong>te dovoljno<br />

vlastitim mogućnostima, pa se<br />

stoga i povlačite.<br />

VODOLIJA<br />

(20.01. – 18.02.)<br />

Imaginacija <strong>je</strong> pojačana,<br />

nove ide<strong>je</strong><br />

vam se motaju po glavi. Kombinacija<br />

mašte i stvarnosti <strong>je</strong><br />

ono ka čemu treba težiti i što<br />

će vam bar danas pomoći da<br />

dobro funkcionišete. Čuvajte<br />

se prevara.<br />

RIBE<br />

(19.02. – 20.03.)<br />

Nadahnuti ste paranormalnim<br />

fenomenima.<br />

Jedan od razloga<br />

leži u pojačanoj intuiciji. Prizemne<br />

Ribe će, zahvaljujući inovacijama,<br />

imati dobar uticaj na<br />

okolinu, posebno kada su u<br />

pitanju posao i novac.

14<br />

SPORTSKI MOZAIK<br />

broj 483. 4. decembar 2009.<br />

TELEKS<br />

VATERPOLO<br />

Prva B liga<br />

1. kolo (subota, 5. decembar,<br />

19.00)<br />

Bečej 2005 - ŽAK<br />

KOŠARKA<br />

Prva srpska liga –<br />

Sever (m)<br />

9. kolo<br />

Jedinstvo (NB) – Dunav<br />

(S.Banovci) 64:68<br />

10. kolo<br />

Nova Pazova - Jedinstvo<br />

(NB)<br />

Kvalitetna liga juniora (m)<br />

10. kolo<br />

Jedinstvo (NB) – Kri Kros<br />

(PA) 68:50<br />

11. kolo<br />

Jedinstvo (NB) - slobodno<br />

Kvalitetna liga kadeta (m)<br />

10. kolo<br />

Kris Kros I (PA) - Jedinstvo<br />

(NB) 111:39<br />

11. kolo<br />

Kris Kros II (PA)- Jedinstvo<br />

(NB)<br />

Kvalitetna liga pionira (ž)<br />

8. kolo<br />

Sremska Mitrovica – Old<br />

gold 91:58<br />

9. kolo (subota, 5. decembar,<br />

11.30)<br />

Old gold - N<strong>je</strong>goš (Vrbas)<br />

VIBA liga<br />

kadeti<br />

6. kolo<br />

Tisa <strong>je</strong> bila slobodna.<br />

RUKOMET<br />

Druga liga Srbi<strong>je</strong><br />

13. kolo<br />

Jedinstvo (BPS) – Milicionar<br />

26:24<br />

Odložena utakmica 11.<br />

kola<br />

Jedinstvo (BPS) – Jabuka<br />

– odigrano u sredu.<br />

14. kolo (nedelja, 6. decembar)<br />

Hercegovina – Jedinstvo<br />

(BPS)<br />

Prva liga Vojvodina (m)<br />

15. kolo<br />

Jedinstvo (NB) – Sivac 69.<br />

35:24<br />

Jedinstvo (NB) <strong>je</strong> prvi<br />

deo prvenstva završilo na<br />

trećem mestu sa dvadeset<br />

<strong>je</strong>dnim bodom.<br />

ODBOJKA<br />

Prva liga Vojvodine (m)<br />

7. kolo<br />

Bečej – Vrbas 3:1 (25:22,<br />

20:25, 25:18, 25;20)<br />

Odbojkaši Bečeja <strong>je</strong>senji<br />

deo sezone završili su<br />

na 4. mestu na tabeli.<br />

Druga liga Vojvodine (ž)<br />

5. kolo<br />

VST (NS) - Bečej 3:1 (25:17,<br />

25:21, 24:26, 25:18)<br />

KUGLANJE<br />

Kvalifikaci<strong>je</strong> za Prvenstvo<br />

Srbi<strong>je</strong> u pionirskoj<br />

konkurenciji održane su<br />

prošlog vikenda u Kljajićevu.<br />

Odličan uspeh napravio<br />

<strong>je</strong> najmlađi takmičar<br />

KK Bečej Čaba Zavarko<br />

koji <strong>je</strong> osvojio prvo mesto<br />

oborivši 524 čunja. Drugo<br />

mesto pripalo <strong>je</strong> Norbertu<br />

Ern<strong>je</strong>šiju mladom kuglašu<br />

Jedinstva iz Novog Bečeja,<br />

(522) dok <strong>je</strong> četvrto mesto<br />

zauzeo Adrian Lakatoš<br />

(KK Bečej) sa 507 „drva“.<br />

Oni su obezbedili plasman<br />

na finalni turnir Prvenstva<br />

Srbi<strong>je</strong> koji će biti održan<br />

13. decembra u Banji Junaković.<br />

DRUGA LIGA SRBIJE<br />

Pobeda Petrovoselaca<br />

RUKOMETAŠI JEDINSTVA<br />

pobedili su prošle nedel<strong>je</strong><br />

u OSC „Mladost“ ekipu Milicionara<br />

sa 26:24 (14:10).<br />

Petrovoselci su na taj način<br />

zabeležili tek treću pobedu<br />

u aktuelnom šampionatu<br />

Druge lige Srbi<strong>je</strong>.<br />

Utakmica 13. kola bila <strong>je</strong><br />

srećna za rukometaše Jedinstva<br />

koji su angažovanom i<br />

odgovornom igrom pokazali<br />

da imaju kvalitet za gornji<br />

deo tabele, samo <strong>je</strong> za tako<br />

nešto potrebno da budu kompletni.<br />

I ovoga puta nastupili<br />

su oslabl<strong>je</strong>ni, kapiten Zoltan<br />

„Lepeza“ za udžbenike - Siniša Bakrač<br />

Feldeši zbog povrede ni<strong>je</strong><br />

igrao, ali su ga mlađi momci<br />

dostojno zamenili na terenu.<br />

Već u prvih 20 minuta<br />

igre Jedinstvo <strong>je</strong> steklo prednost<br />

od pet golova razlike. U<br />

tom periodu igre odbrana <strong>je</strong><br />

funkcionisala kao „švajcarski<br />

sat“, golman Bakrač <strong>je</strong><br />

sjajnim odbranama dovodio<br />

do očaja napadače Milicionara,<br />

a većinu pokupl<strong>je</strong>nih<br />

lopti u lake golove realizovali<br />

su raspoloženi Velimirov,<br />

Puhača, Nikolić i Višković.<br />

Početkom drugog poluvremena<br />

gosti su smanjili vođstvo<br />

Jedinstva na samo dva<br />

PRVO PRVENSTVO SRBIJE<br />

za osobe sa invaliditetom<br />

održano <strong>je</strong> prošle subote u<br />

Novom Sadu uz učešće 26<br />

karatista iz klubova iz Beograda,<br />

Kovina, Zrenjanina,<br />

Kleka i Bečeja. Ispred KBV<br />

„Dojo“ nastupili su brat i sestra<br />

Marko i Kristina Velimirov<br />

koji su ostvarili zapažen<br />

uspeh. Obo<strong>je</strong> su na svom<br />

prvom takmičenju u sportskoj<br />

kari<strong>je</strong>ri u disciplini „prikaz<br />

tehnike“ osvojili bronzane<br />

medal<strong>je</strong>.<br />

Marko ima <strong>je</strong>danaest godina,<br />

a Kristina <strong>je</strong> četiri godine<br />

starija, učenici su ŠO<strong>SO</strong><br />

„Bratstvo“, i oko pola godine<br />

se bave karateom u bečejskom<br />

klubu borilačkih veština.<br />

Inače, u „Dojo“-u postoji<br />

program za osobe sa posebnim<br />

potrebama, a Velimirovi<br />

su prvi polaznici. Sa decom<br />

rade nosioci crnog pojasa<br />

Nikola i Radmila Petrićević.<br />

U skladu sa težnjom<br />

gola razlike (17:15), ali su domaći<br />

smirenom i efikasnom<br />

igrom ponovo došli na +5<br />

(21:16). U poslednjih nekoliko<br />

minuta došlo <strong>je</strong> do opuštanja<br />

u redovima Jedinstva<br />

pa su gosti uspeli da sman<strong>je</strong><br />

poraz na pristojnih 26:24.<br />

Na<strong>je</strong>fikasniji na terenu<br />

bili su Dina Velimirov i Marko<br />

Puhača koji su postigli<br />

šest golova, Goran Nikolić<br />

i Nemanja Višković postigli<br />

su po četiri, Milan Đuričić i<br />

Goran Živkov Aksin po dva,<br />

a Dejan Slavnić i Dragan<br />

Jakšić po <strong>je</strong>dan pogodak.<br />

U ekipi Jedinstva bili<br />

su zadovoljni posle treće<br />

pobede u sezoni:<br />

- Izgleda da smo se zaželeli<br />

dobrih utakmica i kvalitetnih<br />

protivnika pa smo večeras<br />

odigrali maksimalno i<br />

najzad došli do pobede. Igrali<br />

smo kako znamo i možemo, i<br />

kako bi trebalo da igramo tokom<br />

cele sezone. Ipak, i na<br />

ovoj utakmici se videlo da<br />

nam nedosta<strong>je</strong> snage, ali na<br />

svu sreću bilo nas <strong>je</strong> dovoljno<br />

pa <strong>je</strong> trener Tomić mogao da<br />

nas „rotira“. Utakmicu su presudile<br />

dobre odbrane Bakrača,<br />

i ozbiljnost ostalih igrača<br />

u napadu. Cenili smo loptu,<br />

nismo <strong>je</strong> olako prodavali, i<br />

bili smo precizni prilikom šuteva<br />

– rekao <strong>je</strong> Dina Velimirov,<br />

rukometaš Jedinstva.<br />

Jedinstvo <strong>je</strong> u sredu (posle<br />

zatvaranja ovog broja novina)<br />

odigralo zaostali meč<br />

protiv Jabuke, a u subotu u<br />

okviru 14. kola Druge lige<br />

igra protiv Hercegovine. Velimirov<br />

se nada novoj pobedi:<br />

- Ako u Sečanj odemo u<br />

kompletnom sastavu očeku<strong>je</strong>m<br />

pobedu. Hercegovina<br />

ni<strong>je</strong> ekipa ko<strong>je</strong> treba da se<br />

plašimo, teren <strong>je</strong>ste „vruć“<br />

ali ekipa ni<strong>je</strong> za respekt.<br />

Ako ponovimo igru kao večeras,<br />

sigurno pobeđu<strong>je</strong>mo.<br />

S.M.<br />

PRVENSTVO SRBIJE ZA O<strong>SO</strong>BE SA INVALIDITETOM<br />

Uspešni Marko i<br />

Kristina Velimirov<br />

FOTO: S. Malešev<br />

RUKOMET<br />

13. kolo: Jedinstvo (BPS) –<br />

Milicionar 26:24, ŽSK (Žabalj)<br />

– Vojput (S) 29:29, Radnički<br />

(NS) – Proleter 40:36, Metalac<br />

– Hercegovina 34:20,<br />

Gradnulica – Titel 26:24,<br />

Apatin – Jabuka 33:24, Ruma<br />

– Sombor 38:30, Železničar –<br />

Hajduk (Č) 38:19. Slobodan<br />

<strong>je</strong> Radnički (Š).<br />

1. Radnički (NS) 13 12 0 1 425:359 24<br />

2. Vojput (Su) 12 10 1 1 385:300 21<br />

3. Železničar 12 9 0 3 340:278 18<br />

4. ŽSK (Žabalj) 13 8 2 3 420:380 18<br />

5. Ruma 12 8 1 3 409:365 17<br />

6. Gradnulica 12 7 0 5 373:346 14<br />

7. Jabuka 11 6 1 4 303:316 13<br />

8. Milicionar 12 6 0 6 331:305 12<br />

9. Titel 11 5 1 5 339:302 11<br />

10. Hajduk (Č) 13 5 0 8 358:391 10<br />

11. Jedinstvo 11 3 2 6 270:305 8<br />

12. Metalac 10 3 1 6 275:291 7<br />

13. Hercegovina 12 3 1 8 305:345 7<br />

14. Apatin 11 2 0 8 292:324 6<br />

15. Proleter 11 2 2 7 338:371 6<br />

16. Sombor 11 3 0 8 330:414 6<br />

17. Radnički (Š) 11 0 0 11 305:400 0<br />

11. kolo (13-15. novembar):<br />

Jedinstvo (BPS) – Jabuka,<br />

Radnički (Š) – Proleter,<br />

ŽSK (Žabalj) – Hercegovina,<br />

Radnički (NS) – Milicionar,<br />

Metalac – Titel, Gradnulica –<br />

Sombor, Apatin – Hajduk (Č),<br />

Ruma – Železničar. Slobodna<br />

<strong>je</strong> ekipa Vojput iz Subotice.<br />

KARATE<br />

Kristina i Marko Velimirov sa trenerom Radmilom Petrićević<br />

Evropske uni<strong>je</strong> o uključivanju<br />

osoba sa invaliditetom u<br />

sportske aktivnosti, a u skladu<br />

sa nastojanjima Svetske<br />

karate federaci<strong>je</strong> da se ovaj<br />

sport nađe u programu Paraolimpijskih<br />

igara, Karate<br />

federacija Srbi<strong>je</strong> <strong>je</strong>dna <strong>je</strong><br />

od retkih nacionalnih sportskih<br />

organizacija koja se prihvatila<br />

organizaci<strong>je</strong> pro<strong>je</strong>kta<br />

značajnog za čitavo društvo.<br />

Ovo prvenstvo <strong>je</strong> u<strong>je</strong>dno i<br />

pokušaj uključivanja osoba<br />

sa invaliditetom u društvo,<br />

a sport <strong>je</strong> <strong>je</strong>dan od najboljih<br />

načina za to.<br />

S.M.<br />

KLUB MALOG FUDBALA BEČEJ FUTSAL<br />

Prija pogled<br />

sa vrha<br />

POBEDOM nad ekipom<br />

Petrograda KMF Bečej <strong>je</strong><br />

prošlog vikenda spustio zavesu<br />

na izuzetno uspešnu<br />

sezonu. Bečejci su samo tri<br />

godine posle osnivanja kluba,<br />

u prvom delu sezone<br />

Druge futsal lige Srbi<strong>je</strong> zauzeli<br />

prvo mesto. Bečej <strong>je</strong> ove<br />

<strong>je</strong>seni bio nerešiva enigma<br />

za sve ekipe osim novosadskog<br />

Tanga koji <strong>je</strong> <strong>je</strong>dini uzeo<br />

meru Bečejcima. Na svim<br />

ostalim utakmicama izabranici<br />

trenera Dejana Stano<strong>je</strong>va<br />

su ubedljivo pobedili:<br />

- Ekipa Tanga <strong>je</strong> <strong>je</strong>dna<br />

od boljih u ligi, ali sam siguran<br />

da smo utakmicu protiv<br />

njih igrali kasni<strong>je</strong>, a ne u prvom<br />

kolu, i taj meč ne bi izgubili.<br />

Poraženi smo od njih<br />

<strong>je</strong>r nisam u potpunosti znao<br />

mogućnosti svo<strong>je</strong> ekipe, a i<br />

pomalo smo „kukavički“ igrali.<br />

Ipak, i pored toga svi u klubu<br />

su zadovoljni rezultatima i<br />

prvim mestom na tabeli. Pre<br />

početka šampionata nadali<br />

smo se da možemo da budemo<br />

na vrhu, a sada kada<br />

smo videli i kvalitet ostalih<br />

ekipa, siguran sam da možemo<br />

da ostanemo na liderskoj<br />

poziciji do kraja prvenstva.<br />

Fudbaleri KMF Bečej<br />

tokom <strong>je</strong>sen<strong>je</strong>g dela sezone<br />

igrali su stvarno dobro, a<br />

evidentan <strong>je</strong> bio i veliki voljni<br />

momenat kod svakog igrača<br />

ponaosob:<br />

- Momci su bili zapeti kao<br />

strune, međutim, iako igramo<br />

odlično, još uvek smo „zeleni“<br />

u ovom sportu, i imamo<br />

šta da naučimo. Ako se poredimo<br />

sa Vršcem, Tangom<br />

ili Kačarevom onda smo neiskusni<br />

<strong>je</strong>r su navedene ekipe<br />

šest, sedam godina na okupu<br />

i igraju futsal. Mi ozbiljno<br />

radimo tek dve godine, i kada<br />

se sve što <strong>je</strong> validno stavi na<br />

tas, prezadovoljni smo igrama<br />

i plasmanom u <strong>je</strong>sen<strong>je</strong>m<br />

Plasman<br />

Prvi na tabeli <strong>je</strong> Bečej<br />

sa 18 bodova, sledi Forum<br />

(Vršac) sa 16 bodova<br />

koliko ima i trećeplasirani<br />

Tango, četvrto <strong>je</strong> Kačarevo<br />

(15), peta Kula (7), šesti<br />

Petrograd (7), sedmi<br />

Sombor i poslednja <strong>je</strong><br />

Kruna bez bodova.<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Dejan Stano<strong>je</strong>v<br />

Publika za desetku<br />

Futsal <strong>je</strong> u posledn<strong>je</strong><br />

dve godine postao najgledaniji<br />

sport u Bečeju. U<br />

proseku svaku utakmicu<br />

bečejskog kluba u OSC<br />

„Mladost“ u protekloj polusezoni<br />

pratilo <strong>je</strong> preko 300<br />

gledalaca, a protiv Foruma<br />

iz Vršca ih <strong>je</strong> bilo preko<br />

600.<br />

- Publika <strong>je</strong> imala mnogo<br />

udela u našoj želji da<br />

idemo na prvo mesto. Sjajno<br />

nas bodre na domaćem<br />

terenu, ali nas prate i na<br />

gostovanjima. Upravo oni<br />

delu prvenstva.<br />

Bečejci su u prvom delu<br />

sezone žestokim tempom rušili<br />

gotovo sve prepreke pred<br />

sobom. KMF Bečej ima sedam,<br />

osam pod<strong>je</strong>dnako kvalitetnih<br />

igrača ko<strong>je</strong> Stano<strong>je</strong>v<br />

pod<strong>je</strong>dnako koristi u rotaciji,<br />

kao i Nebojšu Sekulića, najbol<strong>je</strong>g<br />

strelca lige. Upravo<br />

žestok presing po celom terenu<br />

doneo <strong>je</strong> prevagu Bečejcima<br />

u derbi utakmicama:<br />

- Presing igrom skoro<br />

svih 40 minuta iznenadili<br />

smo protivnike, a posebno<br />

<strong>je</strong> to bilo vidljivo u utakmicama<br />

protiv Vršca i Kačareva.<br />

Dolazak Vedrana Raškovića<br />

u tim doneo <strong>je</strong> veliku dozu<br />

agresivnosti koju su prihvatili<br />

i ostali igrači. Dobra fizička<br />

sprema im <strong>je</strong> omogućila da<br />

tu agresivnost i sprovedu u<br />

delo, tako da <strong>je</strong> odbrana bila<br />

ključ svake pobede.<br />

Fudbaleri KMF Bečej od<br />

1. decembra su na odmoru,<br />

a pripreme za drugi deo sezone<br />

počinju odmah posle<br />

Nove godine:<br />

- Šampionat se nastavlja<br />

sredinom februara, i na vreme<br />

želimo da počnemo pripreme.<br />

Plan i program <strong>je</strong> već<br />

urađen, a akcenat će i ovoga<br />

puta biti na fizičkoj spremi,<br />

segmentu igre koji nam <strong>je</strong><br />

doneo plasman na prvo mesto.<br />

Ambici<strong>je</strong> kluba su i dal<strong>je</strong><br />

iste, plasman u Prvu ligu, ali<br />

da li ćemo u tome uspeti ne<br />

zavisi samo od nas na terenu.<br />

Sport u opštini ni<strong>je</strong> na visokim<br />

granama, i nadam se<br />

da će uprava kluba uspeti da<br />

pronađe rešen<strong>je</strong>. Bečejprevoz<br />

<strong>je</strong> naš generalni sponzor<br />

i tokom prvog dela sezone<br />

obezbedili su nam dobre<br />

uslove za rad. Siguran sam<br />

da će u tome uspeti i dogodine<br />

- rekao <strong>je</strong> Stano<strong>je</strong>v. S.M.<br />

nam daju snage da istra<strong>je</strong>mo<br />

u onom što smo zacrtali,<br />

i znam da će ih biti sve<br />

više i više. U našem timu<br />

niko ni<strong>je</strong> plaćen, svi igraju<br />

amaterski, ekipa <strong>je</strong> sto posto<br />

sastavl<strong>je</strong>na od igrača iz<br />

opštine Bečej. I to publika<br />

zna da ceni. Inače, futsal <strong>je</strong><br />

sport u ko<strong>je</strong>m sa najman<strong>je</strong><br />

uloženih para možemo da<br />

stignemo do prve lige i u<br />

Bečeju gledamo sjajne<br />

ekipe ko<strong>je</strong> imaju u svojim<br />

redovima reprezentativce -<br />

rekao <strong>je</strong> Stano<strong>je</strong>v.

BEČEJ OLD GOLD <strong>je</strong> <strong>je</strong>senji<br />

deo sezone Područne lige<br />

<strong>Novi</strong> Sad završio na osmom<br />

mestu na tabeli sa pet pobeda,<br />

šest remija i četiri poraza.<br />

Bečejci su sjajno započeli<br />

takmičen<strong>je</strong>, u prva tri kola<br />

ostvarili su isto toliko pobeda,<br />

pa su ponekim navijačima<br />

porasli apetiti. Međutim,<br />

u kasnijim mečevima Bečeja<br />

bilo <strong>je</strong> mnogo oscilacija, pa<br />

<strong>je</strong>, kada se sve uzme u obzir,<br />

plasman realan. U rukovodstvu<br />

Bečeja Old gold su zadovoljni<br />

igrama u <strong>je</strong>sen<strong>je</strong>m<br />

delu šampionata:<br />

- Očekivanja koja smo<br />

imali pred početak sezone<br />

smo ostvarili tako da mogu<br />

da budem zadovoljan - rekao<br />

<strong>je</strong> Siniša Todorović, trener-igrač<br />

Bečeja Old gold.<br />

- Klub <strong>je</strong> u teškoj situaciji<br />

već nekoliko godina i naš<br />

cilj pred početak <strong>je</strong> bio da iz<br />

svog kadra oformimo dobar<br />

tim, da aktiviramo što više<br />

igrača iz juniorskog sastava,<br />

i da tako „upakovani“ uradimo<br />

što više. Mislim da smo<br />

SPORTSKI MOZAIK<br />

JESENJI DEO VOJVOĐANSKE LIGE - ISTOK<br />

Jedinstvo ispod očekivanja<br />

NOVI BEČEJ: U godini<br />

kada se u Novom Bečeju<br />

obeležava veliki jubilej, <strong>je</strong>dan<br />

vek od kada <strong>je</strong> odigrana<br />

prva fudbalska utakmica,<br />

svojim igrama u aktuelnom<br />

prvenstvu Vojvođanske lige<br />

– Istok, fudbaleri Jedinstva<br />

nisu opravdali očekivanja.<br />

Posle 17 prvenstvenih kola<br />

Fudbaleri Novog Bečeja<br />

Novobečejci su zimsku pauzu<br />

dočekali na osmom mestu<br />

sa 26 bodova i gol razlikom<br />

27:22.<br />

Zbog loše igre Jedinstva<br />

u prvom delu prvenstva došlo<br />

<strong>je</strong> do promene tri trenera.<br />

Posle neuspešnog starta i<br />

nerešene igre u prvom kolu<br />

sa Radničkim iz Bajmoka<br />

(2:2), smen<strong>je</strong>n <strong>je</strong> dugogodišnji<br />

trener Dragan Vukajlović.<br />

Ekipu <strong>je</strong> preuzeo Milorad<br />

Popović iz Kikinde, međutim,<br />

slab učinak ekipe, na 12<br />

utakmica samo pet pobeda,<br />

ni<strong>je</strong> zadovoljio čelnike kluba<br />

pa <strong>je</strong> četiri kola pre kraja<br />

poveren<strong>je</strong> ukazano <strong>Novi</strong>ci<br />

Glavaškom. Pod n<strong>je</strong>govim<br />

vođstvom ekipa <strong>je</strong> zabeležila<br />

tri uzastopne pobede i<br />

tako, bar donekle, popravila<br />

utisak. Jedinstvo <strong>je</strong> najubedljiviju<br />

pobedu na domaćem<br />

terenu zabeležilo protiv Dinama<br />

iz Pančeva (7:0), a u<br />

gostima protiv Bačke iz Pačira<br />

(1:4).<br />

Za ekipu <strong>je</strong> igralo 19 fudbalera.<br />

Svih 17 utakmica odigrali<br />

su golman Bojan Nemčev<br />

i Ervin Rigo, a utakmicu<br />

man<strong>je</strong> Velibor Škero, Goran<br />

Stanković i Živa Parabucki.<br />

Kapiten Davorin Šijanović,<br />

Strahinja Vasković, Ogn<strong>je</strong>n<br />

Maleš, Srđan Lisica i Bojan<br />

Matić 15, Milorad Ivančev<br />

14, Žarko Đokić, Marko Drljača<br />

i Damir Garčev 13, Damir<br />

Ćurčić 9, Dušan Milašinović<br />

šest, Marko Balaban<br />

pet, Ervin Almaši dve i Miša<br />

Iličić <strong>je</strong>dnu utakmicu.<br />

U listu strelaca upisalo<br />

se sedam fudbalera. Prvi<br />

strelac <strong>je</strong> Bojan Matić sa<br />

šest, Šijanović i Đokić postigli<br />

su pet, Maleš, Parabucki i<br />

Rigo tri, a Ćurčić <strong>je</strong>dan gol.<br />

Sportski direktor Arsen<br />

Tošić <strong>je</strong> očekivao daleko bolji<br />

plasman:<br />

- Kada smo preuzeli klub<br />

želja nam <strong>je</strong> bila da <strong>Novi</strong> Bečej<br />

ima stabilnog vojvođanskog<br />

ligaša, što podrazumeva<br />

plasman u gorn<strong>je</strong>m<br />

delu tabele. Zauziman<strong>je</strong>m<br />

osmog mesta taj cilj smo<br />

donekle ostvarili, međutim,<br />

bilo <strong>je</strong> mnogo oscilacija u<br />

igri. Pobeđivalo se, ali i gubilo<br />

u serijama, pa smo promenama<br />

trenera želeli da<br />

„oživimo“ ekipu koja <strong>je</strong> po<br />

kvalitetu igrača morala biti<br />

među prvih pet. Posebno<br />

alarmantno <strong>je</strong> da smo ekipa<br />

sa najviše žutih kartona, što<br />

zaslužu<strong>je</strong> posebnu analizu i<br />

dodatni rad na prevazilaženju<br />

tog problema.<br />

Dolazak trenera <strong>Novi</strong>ce<br />

Glavaškog bilo <strong>je</strong> spasonosno<br />

rešen<strong>je</strong>:<br />

- Igrama u finišu prvenstva<br />

popravili smo ukupni<br />

utisak, međutim, možemo<br />

biti zadovoljni osmim mestom,<br />

ali ne i bro<strong>je</strong>m osvo<strong>je</strong>nih<br />

bodova. Ovaj sastav<br />

<strong>je</strong> mogao i morao imati daleko<br />

bolji učinak. Dugo sam<br />

u fudbalu i slobodan sam da<br />

kažem da po prvi put organizacija<br />

kluba prevazilazi stepen<br />

takmičenja. Rukovodstvo<br />

<strong>je</strong> učinilo velike napore<br />

da stvori, za sadašn<strong>je</strong> finansijske<br />

mogućnosti, dobre<br />

uslove za rad. Funkcionišemo<br />

kao dobro organizovani<br />

klub što na proleće mora<br />

rezultirati daleko boljim igrama.<br />

Da li se razmišlja o pojačanjima?<br />

- Kako da ne. Jedan od<br />

uzroka slabi<strong>je</strong>g plasmana<br />

<strong>je</strong> mali fond igrača. To moramo<br />

prevazići dovođen<strong>je</strong>m<br />

novih igrača. Neophodno <strong>je</strong><br />

osvežiti napadačku liniju dovođen<strong>je</strong>m<br />

klasičnog strelca,<br />

a dobro bi nam došao i<br />

<strong>je</strong>dan iskusniji vezni igrač,<br />

mada ću veću pažnju pokloniti<br />

afirmaciji mlađih igrača.<br />

To su nam žel<strong>je</strong>, a da li će<br />

se one realizovati znaće se<br />

25. januara naredne godine,<br />

kada će početi pripreme za<br />

nastavak prvenstva, na ko<strong>je</strong>m<br />

očeku<strong>je</strong>m da popravimo<br />

ukupan utisak. S.D.<br />

PODRUČNA LIGA NOVI SAD<br />

Zlatna sredina ni<strong>je</strong> po meri<br />

Fudbaleri Bečeja Old gold<br />

FOTO: S. Davidović<br />

u tome uspeli, i kao trenera<br />

me to izuzetno radu<strong>je</strong>.<br />

Mnogo bodova u ovom<br />

delu sezone ste izgubili<br />

na Gradskom stadionu.<br />

Da li si zadovoljan<br />

bodovnim saldom?<br />

- Kada sa ove distance<br />

pogledam sve ekipe protiv<br />

kojih smo igrali, i rezultate<br />

ko<strong>je</strong> smo ostvarili, ne mogu<br />

a da ne primetim da smo<br />

po kvalitetu trebali da budemo<br />

bol<strong>je</strong> plasirani od osmog<br />

mesta, i da smo trebali imati<br />

više pobeda i bodova. Uzrok<br />

što to ni<strong>je</strong> bilo tako <strong>je</strong> u neiskustvu<br />

mladih igrača, ali<br />

ima i mo<strong>je</strong> krivice. Možda<br />

sam pogrešno procenio mogućnosti<br />

nekih igrača, očekivao<br />

sam od po<strong>je</strong>dinaca više,<br />

ali se ispostavilo da nisam<br />

bio u pravu. Ipak, odnos prema<br />

klubu <strong>je</strong> bio na zavidnom<br />

nivou, rad <strong>je</strong> bio na prvom<br />

FOTO: S. Malešev<br />

FOTO: S. Davidović<br />

TURNIR KADETKINJA<br />

FUDBAL<br />

LASK pobednik<br />

Kadetkin<strong>je</strong> ŽFK „<strong>Novi</strong> Bečej“ sa trenerima<br />

Božićni turnir<br />

NOVI BEČEJ: U organizaciji<br />

SRC „Jedinstvo“ i KMF<br />

„<strong>Novi</strong> Bečej“, a pod pokroviteljstvom<br />

opštine <strong>Novi</strong><br />

Bečej, od 11. decembra do<br />

6. januara biće održan tradicionalni<br />

Božićni turnir u<br />

malom fudbalu (5+1). Uplata<br />

po ekipi, koja broji deset<br />

igrača, <strong>je</strong> 10 hiljada dinara, a<br />

prijave se primaju do 10.<br />

NOVI BEČEJ: ŽFK „<strong>Novi</strong> Bečej“<br />

bio <strong>je</strong> protekle nedel<strong>je</strong><br />

veoma uspešan organizator<br />

Međunarodnog turnira kadetkinja<br />

(do 14 godina) u malom<br />

fudbalu.<br />

Na turniru „<strong>Novi</strong> Bečej<br />

2009“ koji <strong>je</strong> održan u sportskoj<br />

hali SRC „Jedinstvo“,<br />

pored dve domaće ekipe<br />

učestvovali su LASK iz Lazarevca,<br />

Mašinac iz Niša, Ravangrad<br />

iz Sombora, Radnički<br />

1919. iz Zrenjanina, Kikinda<br />

i Ekonomist iz Nikšića. Turnir<br />

<strong>je</strong> protekao u znaku ekipe<br />

LASK koja <strong>je</strong> zabeležila četiri<br />

pobede i ostvarila gol razliku<br />

(28:1). Ekipa iz Lazarevca <strong>je</strong><br />

u finalu pobedila <strong>Novi</strong> Bečej<br />

(4:0), dok <strong>je</strong> u borbi za treće<br />

mesto Mašinac pobedio Ekonomist<br />

(3:0).<br />

Za najbolju igračicu proglašena<br />

<strong>je</strong> Aleksandra Savanović<br />

(LASK), a najbolja<br />

golmanka <strong>je</strong> n<strong>je</strong>na klupska<br />

drugarica Sandra Milo<strong>je</strong>vić.<br />

Golgeterke turnira su Jelena<br />

Čubrilo (LASK) i Nikolet Časar<br />

(Ravangrad) sa osam<br />

postignutih golova.<br />

Osvajan<strong>je</strong>m drugog mesta<br />

mlade fudbalerke Novog<br />

Bečeja napravile su pravi<br />

podvig. Novobečejke su pobedile<br />

Mašinac (1:0), Radnički<br />

1919. (2:0) i Kikindu (6:2).<br />

ŽFK „<strong>Novi</strong> Bečej“ trenira Dušan<br />

Jurković, a tim <strong>je</strong> igrao<br />

u sastavu: Livija Šimon, Keli<br />

Heđeši, Marijana Jankov, Melinda<br />

Sopka, Jovana Radišić,<br />

Vukica Erdeljan, Nikolina<br />

Abazaj, Dragana Juhas i Rita<br />

Čaba. Sve utakmice odlično<br />

su sudile Dani<strong>je</strong>la Pavić i Eni<br />

Heđeši. S. Davidović<br />

decembra u sportskoj hali<br />

SRC „Jedinstvo“ u Novom<br />

Bečeju. Ukupni nagradni<br />

fond <strong>je</strong> 300 hiljada, od kojih<br />

će pobedniku pripasti 190<br />

hiljada dinara. Pored novčanih,<br />

obezbeđen <strong>je</strong> veliki broj<br />

robnih nagrada. Više informacija<br />

možete dobiti putem<br />

telefona 063/71-57-163 ili<br />

063/68-37-66.<br />

mestu, i retki su bili oni koji<br />

su izostajali. Iskusniji igrači<br />

poput Andrića i Ivaniševića<br />

su bili pravi lideri, a gledajući<br />

njih, mladi su dobro radili<br />

i pokazali da se FK Bečej u<br />

budućnosti može osloniti na<br />

njih.<br />

Pogledom na tabelu, i<br />

skor datih i priml<strong>je</strong>nih<br />

golova (14:13), i laiku<br />

<strong>je</strong> jasno da <strong>je</strong> <strong>je</strong>dan<br />

od najvećih problema<br />

u prvom delu prvenstva<br />

bila neefikasnost.<br />

Zbog čega <strong>je</strong> to bilo<br />

tako, i da li <strong>je</strong> moglo<br />

biti prevaziđeno?<br />

- U prošloj sezoni veliki<br />

problem imali smo u odbrambenoj<br />

liniji. Glavni cilj<br />

tokom letn<strong>je</strong>g perioda bio <strong>je</strong><br />

da što bol<strong>je</strong> uigramo zadnju<br />

liniju, da zatvorimo sve prilaze<br />

našem golu. U klub se<br />

vratio Miloš Andrić i sve <strong>je</strong><br />

dobilo višu dimenziju. Posle<br />

15 odigranih kola ispostavilo<br />

se da imamo treću odbranu<br />

u ligi, međutim, ove <strong>je</strong>seni<br />

smo „pali“ u napadu. Realizacija<br />

<strong>je</strong> bila veoma slaba,<br />

stvarali smo dobre šanse, ali<br />

nismo znali da ih iskoristimo.<br />

Da smo pogodili mrežu protivnika<br />

još tri do četiri puta, a<br />

promašili smo i deset puta<br />

više, sada bi bili na trećem ili<br />

četvrtom mestu na tabeli.<br />

Od prošlog petka ekipa<br />

<strong>je</strong> na odmoru koji<br />

će trajati do druge polovine<br />

januara. Da li će<br />

biti odlazaka i dolazaka<br />

u tim tokom zimskog<br />

prelaznog roka?<br />

- Igrači su zaslužili odmor<br />

od mesec i po dana. Stvarno<br />

su ove sezone bili redovni<br />

na treninzima, odnos prema<br />

radu <strong>je</strong> bio profesionalan,<br />

trenirali su svakodnevno,<br />

i nisu se štedeli. Tokom<br />

pauze većina njih će sigurno<br />

održavati formu i verovatno<br />

će igrati mali fudbal na turnirima.<br />

Što se tiče sastava<br />

ekipe, nadam se da će ostati<br />

isti, za sada nemamo najave<br />

odlazaka, ali ni planova za<br />

dovođen<strong>je</strong> novih igrača.<br />

S.M.<br />

broj 483. 4. decembar 2009. 15<br />

TELEKS<br />

STONI TENIS<br />

Memorijalni turnir „Tibor<br />

Mesaroš“ za pionire, kadete<br />

i veterane, uz učešće<br />

161 stonotenisera održan<br />

<strong>je</strong> prošlog vikenda u Bačkoj<br />

Topoli. Na turniru su učestvovali<br />

članovi STK Bečej<br />

i STK Vojvodina iz Bačkog<br />

Gradišta, a medaljama su<br />

se okitili Gradištanci. Sabina<br />

Šurjan i Akoš Benke su u<br />

konkurenciji mlađih pionira<br />

osvojili zlatne medal<strong>je</strong>, dok<br />

<strong>je</strong> Aneta Poljak kod kadetkinja<br />

osvojila bronzu. Kod<br />

mlađih veterana Šandor<br />

Poljak <strong>je</strong> bio treći, a u paru<br />

sa Čabom Šurjan osvojio<br />

<strong>je</strong> srebrnu medalju. Bečejci<br />

Reka Bezeg, Brigita Bilik i<br />

David Čolak u pionirskoj<br />

konkurenciji, kao i Ferenc<br />

Čeh, Tibor Bezeg i Đorđe<br />

Petrov turnir su završili u<br />

takmičenju po grupama.<br />

KUNG FU<br />

NOVI BEČEJ: Prvenstvo<br />

Srbi<strong>je</strong> u kung fuu u<br />

disciplini sanda borbe održano<br />

<strong>je</strong> protekle nedel<strong>je</strong> u<br />

fiskulturnoj sali OŠ „Milo<strong>je</strong><br />

Čipić“ u Novom Bečeju. U<br />

konkurenciji 54 takmičara<br />

iz 9 klubova, članovi Jedinstva<br />

osvojili su petnaest<br />

medalja.<br />

U pionirskoj konkurenciji<br />

zlatne medal<strong>je</strong> osvojili<br />

su Miroslav Rakita, Čaba<br />

Šimončik, Milan Rakita,<br />

Dani<strong>je</strong>l Bito, Goran Olćan,<br />

Čaba Vereš i Vanja N<strong>je</strong>govan,<br />

srebrne Jožef Šimon i<br />

Marijana Rakić, a bronzane<br />

Denis Šijački, Srđan Popov<br />

i Dimitri<strong>je</strong> Đorđi<strong>je</strong>v. U konkurenciji<br />

kadeta Tomislav<br />

Glavaški <strong>je</strong> osvojio zlatnu,<br />

a Želimir Josimović srebrnu<br />

medalju, dok <strong>je</strong> Aleksandar<br />

Marticki osvojio zlatnu medalju<br />

u konkurenciji juniora.<br />

DIZANJE TEGOVA<br />

NOVI BEČEJ: Na posledn<strong>je</strong>m<br />

ovogodišn<strong>je</strong>m<br />

tak mičenju za seniore ko<strong>je</strong><br />

<strong>je</strong> održano prošle subote<br />

u Baču, dizači tegova Jedinstva<br />

iz Novog Bečeja<br />

su u konkurenciji preko 40<br />

takmičara iz klubova sa<br />

teritori<strong>je</strong> Vojvodine, osvojili<br />

četiri medal<strong>je</strong>. Srebrnim<br />

odličjima su se okitili Zoltan<br />

Tot u kategoriji 56 kg<br />

sa 133 podignuta kilograma<br />

(58,75), Atila Sanislo<br />

(do 62 kg) 174 (77,97), i<br />

Oto Galamboš (69) 160<br />

(75,85), dok <strong>je</strong> u kategoriji<br />

preko 105 kg Zoltan Hebek<br />

bio treći, sa rezultatom 160<br />

(70,90) kilograma.<br />

KARATE<br />

Školsko prvenstvo Srbi<strong>je</strong><br />

(osnovne i sredn<strong>je</strong> škole)<br />

održano <strong>je</strong> prošle nedel<strong>je</strong><br />

u Novom Sadu. Karatisti<br />

iz Bačkog Petrovog Sela<br />

osvojili su pet medalja. U<br />

konkurenciji učenica srednjih<br />

škola, Agneš Feldeši,<br />

članica KK „B.P.S.“ <strong>je</strong> u<br />

izvođenju kata osvojila dve<br />

srebrne medal<strong>je</strong> (u svojoj<br />

konkurenciji i apsolutno).<br />

Dve medal<strong>je</strong> (bronzane)<br />

u Novom Sadu osvojila <strong>je</strong><br />

i Nevena Kosanović (OŠ<br />

„Šamu Mihalj“), a Dino Subotički,<br />

takođe učenik ove<br />

škole, zaslužio <strong>je</strong> bronzu.

16 broj<br />

arl.noaa.gov<br />

pripremio-pomo<br />

483. 4. decembar 2009.<br />

FENJER<br />

Prognoza za vikend<br />

Petak<br />

Subota<br />

Nedelja<br />

Opis vremena<br />

Pre podne<br />

malo<br />

oblaèno.<br />

Po podne<br />

oblaèno sa<br />

kišom.<br />

Pre podne<br />

promenljivo<br />

oblaèno.<br />

Po podne<br />

oblaèno sa<br />

jakom kišom.<br />

Pre podne<br />

promenljivo<br />

oblaèno.<br />

Po podne<br />

promenljivo<br />

oblaèno.<br />

Temp.<br />

min/max<br />

6°C 11°C<br />

4°C 9°C<br />

3°C 9°C<br />

Šorom sredom...<br />

• Strancu ovde preti životna opasnost,<br />

ali i domaćinu tamo gde smo mi stranci.<br />

• Sa godinama šansa za ljubav do groba<br />

posta<strong>je</strong> sve očiglednija.<br />

• Što <strong>je</strong> treznom na umu, pijanom <strong>je</strong> u<br />

ruci.<br />

Svetislav Travica<br />

PROBLEMATIKA 244<br />

<br />

<br />

<br />

<br />

<br />

<br />

<br />

<br />

Izbor: M. Dragović<br />

O.C. Budde 1880.<br />

Mat u dva poteza<br />

<br />

Rešen<strong>je</strong>: De7<br />

ĆOŠE<br />

H A<br />

–<br />

H A<br />

Bio Ivica kod prijatelja na ručku.<br />

Nakon što su počeli <strong>je</strong>sti, začuđeno<br />

upita:<br />

- Vi se ne pomolite pre ručka?<br />

A prijatelj odgovori:<br />

- Ne, naša mama dobro kuva.<br />

*<br />

Utrčava muž u kuću i s vrata<br />

viče:<br />

- Ženooo... šta bi radila kad<br />

bih dobio na lotou?<br />

- Uzela bih ti pola i ostavila<br />

te!<br />

Muž izvadi 20 evra, da<strong>je</strong><br />

ženi 10 i kaže:<br />

- Ajde sad briši.<br />

Priredio: Goran Topličević

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!