Ivana Kuzmanovic, knjiÅ¾evnica i love-life coach - Magazin

More documents

Recommendations

Info

Piše: Branislava Mićić, fotografije: Zoran Mirčetić Najlepšistanovi Pokazivanje slabosti je velika snaga“, poručili ste posetiocima vašeg sajta. Šta je vama dalo snagu da progovorite javno o tome u vreme koje nas uči suprotnom? Ako nas iskustvo koje u životu stičemo ne uči i ne menja, onda ga samo jalovo gomilamo i traćimo dragoceno vreme. Dugi niz godina prikrivala sam svoje slabosti a one su se pomaljale iz mene u vidu neuroza, psihosomatskih bolesti, nesanice, neuspeha, grča... Shvatila sam da to nije dobitna kombinacija i da je na meni da nešto promenim. Kada ste uporni u izabranom načinu, a taj način nikako ne daje željene rezultate, vreme je da se zapitate da li je način ispravan. Na moje iskreno pitanje usledio je niz odgovora koji su stizali kroz knjige, nove ljude, situacije. Svi su nosili istu poruku: samo nas istina može osloboditi. A istina je ta da smo mi i jaki i slabi i da samo prihvatanjem svih delova sebe možemo razumeti i sebe i druge. U protivnom uvek upoznajemo parčiće, nikada nemajući jasnu sliku. Ostajemo po strani dubokih i bliskih odnosa sa samim sobom, ljudima i životom. Vaš životni put je slika i prilika ljudi rođenih šezdeset i neke. Selili ste se iz države u državu, menjali zanimanja, voleli i patili... Kada se osvrnete unazad, šta vas je razlikovalo od generacije? Nije to baš bila slika i prilika jer u to vreme nije bilo potrebe napustiti zemlju u potrazi za nečim drugačijim, niti je to bio trend među mladim ljudima. Iz sadašnjeg ugla, baš se dobro živelo. Tačno je da nismo vozili automobile već smo iz provoda išli na „noćni“, ali smo živeli punim plućima u svakom pogledu. Ipak, mojoj ubrzanoj prirodi i tada neobuzdanoj ličnosti, ovaj grad je postao tesan. Želela sam potpuno nova iskustva. Zbog toga je izbor pao na New York jer „Who can make it there, can make it everywhere“. Šta me je izdvajalo od generacije? Pre svega to što sam uvek „trčala pred rudu“, čim bih postigla cilj grabila sam dalje, već tada sam počela da istražujem neistražene oblasti duše i jurcala naokolo u želji da umirim njenu galamu. Takođe, bila sam nestrpljiva, svojeglava, uporna... Vidite, ni jedna osobina nije apriori mana ili vrlina. Jer tada su te osobine zadavale glavobolju mojim roditeljima, profesorima, prijateljima. Ipak, da njih nije bilo, ne bih doživela sve što jesam i ne bih sada bila ovakva. Nema pravila, a ishod nikada ne možete znati pre kraja. Na jednom mestu kažete da ste, u vreme partijskih knjižica i ateizma, potrebu za duhovnim razvojem utaživala na razne načine. Može li se ona utažiti ako nije utkana u čovekovu potku? Postoji stav da je ta potreba neodvojiva od čoveka, odnosno da predstavlja njegovu suštinu. Različiti razlozi, a pogotovu u društvima kod kojih duhovna svest nije razvijena, utiču na to da čovek 1 2 ne prepozna tu svoju potrebu, te da ne učini ništa kako bi je utažio. Iako to na prvi pogled izgleda paradoksalno, iskustvo pokazuje da ljudi nemaju jasan odnos prema tome šta su njihove stvarne potrebe i šta je ono što ih suštinski čini srećnima, već se prepuštaju stihiji, trendovima, i zadovoljenju potreba „socijalnog ja“ za koje veruju da će ih lakše i brže dovesti do željenih odnosa. Ali, to se nikada ne dešava. Sreća, uspeh, Ljubav, radost, ništa od svega toga ne postoji izvan čoveka, te ako to ne pronađe u sebi ni sva blaga ovog sveta ne mogu mu to obezbediti. A do njih ne može stići ako je odvojen od svoje suštine, svoje Božanske prirode. Pa kako onda poverovati da je potreba za duhovnim razvojem nešto što pripada samo pojedincima? U poslednje četiri godine izdali ste četiri knjige: „Lemurova ljubav“, „Manje od tri“, „Amor porteño“ i „Od kada sam se zavolela - VOLIM“. Vaše knjige imaju ispovedni ton. Da li se neko našao „prozvan“ u njima? Najlepše što mi je donelo objavljivanje romana jeste povezivanje sa ljudima koje ne poznajem a sa kojima sam, nakon čitanja mojih romana, mogla da osetim povezanost i bliskost. To je zato što je njihov ispovedni ton olakšao identifikaciju čitalaca. Međutim, ono što je bilo presudno nije ispovedni ton, već iskrenost. Nju ljudi uvek osete. Ne znam da li je bilo „prozvanih“. Znam da nikoga nisam „prozivala“, a ako se neko tako osetio, to je njegova lična stvar... i sigurno taj neko ima razlog zašto se tako osetio, a u tuđe razloge ne ulazim... Za nekoliko dana (26. maja), imaćete promociju vaše nove knjige u knjižari Delfi. Da li imate tremu i o čemu najviše 3 4 12 13 www.onamagazin.com Ona Svaki čovek ima svoj sopstveni odgovor, bez obzira koliko su nam pitanja slična www.pomerisrca.rs 1 Svoju treću knjigu „Amor porteño“ Ivana je pisala i promovisala uz tango 2 Slavska ikona ima centralno mesto 3 U savremenom stilu i jarkih boja 4 Stanom dominiraju biljke i knjige 5 Decentni detalji na trpezarijskom stolu 6 Zgodna domaćica uz jutarnju kafu 7 Ivana je stan oplemenila neobičnim, unikatnim lampama razmišljate vezano za nastup? Radujem se svečanoj promociji, tim pre što će to ujedno biti prilika da se proslavi veliki uspeh knjige. Za samo tri meseca štampano je šest izdanja, a na top listama je vodeća, što je prevazišlo sva moja očekivanja. Već duže vreme nemam tremu pred javni nastup bilo koje vrste. Nemam čak ni brigu, svesna da je sve uvek onako kako treba, pa baš i ako nije perfektno. Imam sjajan tim učesnika, organizatora, muzičara i prijatelja. Odane i angažovane čitaoce i kolege. To unapred znači uspeh. Kakav je osećaj kad pisac izloži svoja intimna razmišljanja sudu javnosti? Nisam razmišljala o „sudu javnosti“ jer da jesam možda ne bih ni napisala takve knjige. O tome ne razmišljam ni danas. Rukovodila sam se idejom Ona svakog 20. na kioscima 7 5 da smo svi mi mnogo više slični nego različiti, da ljudi u biti nisu loši nego preplašeni, da svi želimo isto: da budemo srećni i da ne patimo. Da nas vole i da volimo. To što su nam pristupi i načini različiti ne znači da moramo zazirati jedni od drugih. Kada prvi pružite ruku, najčešće vam biva uzvraćena. Ja sam poželela da čitaocima pružim podršku za skidanje maski koje nas možda štite, ali koje onemogućavaju ono istinski lepo i dobro. Hvala Bogu, reakcije su pokazale da sam kod nekih, upravo to proizvela. Takođe, dužnost nam je da prenosimo znanja, a ja sam sigurna da posedujem neka koja mogu biti od koristi. I na posletku, reći ću vam: nisam postala glumica zbog straha od javnosti, nisam snimila ploču zbog straha od tabloida i kvazi muzičkih kritičara, mnoge stvari nisam uradila zbog straha od tuđeg mišljenja. Kada sam odlučila da se na njega ne osvrćem, počeli su prvi uspesi i priznanja. 6 Jedini pravi uspesi u životu i jesu oni kada se krećemo izabranim putem uprkos strahu u grudima. Krajem meseca krećete u Grčku na prvo putovanje „Pomeri srca“, u organizaciji Putnik Travela i Lagune. Obilaze se Meteori, Delfi i Diona. Da li je na mestima neiscrpne snage lakše otkriti i zavoleti sebe? Postoje mesta koja su energetski jača od drugih. Najčešće su to svetilišta, hramovi i sve one tvorevine u koje je utkana viševekovna energija ljudi u potrazi sa Sobom, u potrazi za Bogom (što
Najlepšistanovi se svodi na isto). Takva mesta su, na primer, Aja Sofija, Vatikan, Jerusalim, Vestminsterska palata, egipatske piramide itd. Energija takvih mesta ubrzava procese u čoveku i zato se na ovakvim putovanjima događaju veliki pomaci, a nekada i čitavi skokovi. S obzirom na to da već dve godine organizujem Susrete pomerisrca, kao i radionice Ljubav, Život, Radost, a da sam veliki ljubitelj i učestali polaznik seminara, radionica i drugih retreat grupa, odlučila sam da počnem sa putovanjima pomerisrca. U pravu ste, svaki korak ka upoznavanju sebe vodi nas bliže Ljubavi prema sebi, a onda i prema drugima. Zato na ulazu u proročište u Delfima stoji natpis: Upoznaj samoga sebe!, kao najveća poruka tragaocima. Kako se odnosite prema „nevernim Tomama“ koji će, kada uđete u autobus, reći: „Baš ćeš ti da me učiš ljubavi“? Ti koji uđu u autobus već znaju zašto su odlučili da ih baš ja vodim na ovo putovanje i ne mislim da mogu postaviti takvo pitanje. S druge strane, ne Ne da može, već jedino ta mogućnost postoji. Data nam je samo sposobnost, potencijal. A da li ćemo ga razvijati i koliko, zavisi od nas samih. Uostalom, za one koji misle da se ne uči, imam pitanje: a zar je nismo učili posmatrajući naše roditelje, svet oko sebe, tuđe odnose, stvarne ili izmišljene? Nažalost, prečesto je ono što učimo pogrešno ili nedovoljno. Zato Učitelji traže da prvo sve zaboravite, da napravite mesta za nova saznanja. Za nove izbore. Za iskorak. Za spiralno, umesto kružno kretanje. Ljubav se uči, a ja za Učitelje uvek biram one koji autentično i harmonično žive svoje živote, koje razvijaju svoju spontanost i kreativnost, koji ne gube radoznalost deteta, koji imaju svest o tome da je ceo život proces i učenje. Andrić je rekao „lepša duša dublje jeca“. Zašto se pozivate baš na te njegove reči? Nisam se nikada pozvala na tu rečenicu, i ne znam ni da li bih se saglasila s njom... deluje mi površno. Ima duša i duša... i sve su lepe... Kako mi znamo koja je lepša? I kako znamo koji jecaj je dublji? Kojim aršinima merimo? I na kraju: zašto merimo? Zašto se stalno bavimo drugima? Gledaj u svoju 14 15 doživljavam često da mi se ne veruje. Ili možda ja to ne uviđam. Ali, iskreno, nije mi ni važno. Ja nisam tu da nekoga uverim, ubedim, pa ni naučim. Ja sam tu da sa nekim podelim ono što ja znam, a od tog nekog uvek dobijem novi uvid, svežu energiju i inspiraciju. Rastemo zajedno i jedni drugima smo Učitelji. Sve se dešava kad mu je vreme. Za neverne Tome ni Isus nije bio dovoljno veliki Učitelj, pa za- 8 što bih ja? I uvek ostaje rečenica: po veri tvojoj neka ti bude. Onaj ko veruje da će od mene nešto lepo i korisno dobiti, sigurno hoće. Onaj ko želi da dokaže suprotno, uvek će moći. Jer svi znamo sve. Poenta je u tome što je kod nekoga Znanje osvešćenije, kod nekoga manje. Neko svoja Znanja primenjuje, neko nema hrabrosti za to. Može li se ljubav naučiti? 9 www.onamagazin.com Ona dušu... i uspećeš da vidiš sve ostale... Osluškuj svoje jecaje.. i čućeš jecaje celog sveta. Ali isto tako i pesmu radosti u Slavu Života i Ljubavi. Kada se vraćate kući posle dugog putovanja, kako zamišljate svoj stan? Ne zamišljam ga. Uvek znam da će me dočekati lep, uredan i čist, sa biljkama koje su me se uželele. Imam ja moju Radu koja i stan i biljke neguje i o njima brine dok me nema. Kada konačno otvorite vrata svog doma, šta je ono što prvo primetite? Da li je hibiskus patio dok me nije bilo. Izuzetno je razmažen i nekada to voli da demonstrira pa protestvuje povećanim brojem žutih listova. A onda osetim miris. Uvek volim miris svoga stana. Da li je Karaburma deo Beograda koji je po meri vašeg srca? Na njoj sam odrastala... Ali, vratila sam se sticajem okolnosti. Izabrala sam stan, a ne deo grada, mada sam potom, s oduševljenjem konstatovala mir, ušuškanost i pogled na Dunav. S druge strane, za par minuta sam u centru. Izvesno je da ću se seliti. Nadam se negde gde ima mnogo više zelenila i još manje komšiluka. Koliko se vaš stan menjao u procesu vašeg osvešćivanja u ljubavi? Pa, tu baš ne bih mogla da uočim velike promene. Selila sam se često, ali svi moji stanovi su imali nešto zajedničko: dušu, toplinu, boje, biljke, tople materijale i jednostavnost... i mirisali su divno. U kom delu stana pišete knjige? Od kada pišem na laptopu, a ne na kompjuteru, pišem u dnevnoj sobi. Na istom mestu na kojem i meditiram. To je neko, moje mesto za sve. Da možete samo jednu stvar da stavite kraj Ona svakog 20. na kioscima 10 11 12 8 Kuhinja ne služi samo za ukras, naprotiv, tu nastaju čarollije ukusa 9 Pored svih njenih umeća, Ivana je i odlična kuvarica 10 Književnica je jako vezana za porodične slike 11 Či-gong upražnjava svakodnevno 12 Najlepši ukras u stanu je odraz lepe žene u ogledalu 13 Jedan od Ivaninih najdražih predmeta u domu - putni antikvitet koji služi i kao stočić sebe dok pišete, da li bi to bio CD sa prijatnom muzikom, šolja kafe ili mobilni telefon? Pretpostavljam CD, mada sve učestalije pišem u potpunoj tišini. Mobilni sve jedno isključujem. A kafu pijem jednom dnevno i to ujutru dok pregledam mejlove... Mislim da bih stavila flašu vode. Evo, baš sada otpijam gutljaj. Instruktor ste či-gonga i reikija... O čemu je zapravo reč? Reiki je japanska isceliteljska metoda koja se koristi za smanjenje stresa, relaksaciju i pokretanje životne energije koja ubrzava proces izlečenja. Završila sam tri nivoa ove metode i dobila diplomu senseja. Či-gong je drevna kineska veština u kojoj su udruženi pokret, disanje i svesnost a koja služi pospešivanju fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja. Nju sam učila u školi Maria Topolšeka od 2004. godine. Da li svojim prijateljima otkrivate sadržaj budućih knjiga? Uglavnom da. Da li koristite fiksni telefon i gde ste ga postavili u stanu? Koristim, ali retko. To je telefon rezervisan za mame, tetke i rodbinu uopšte... Nalazi se na divnoj drvenoj polici koju je osmislio i napravio moj bivši suprug. Volim tu policu i ovo je već treći stan u kojem se divno uklopila. Koju biste prostoriju u stanu prvu renovirali i zašto? Ništa ja tu ne bih menjala.... 13 Koji predmet u svom stanu smatrate najvrednijim? Nema naj. Sve je vredno, čim se nalazi u stanu... u protivnom bih se toga već otarasila jer je potrebno da energija teče, a ne da se zaustavlja. Realna vrednost tih stvari ne postoji... One su vredne samo meni i mom suprugu. Volimo sitnice i uspomene sa putovanja kojih je naš dom pun. Da li donosite suvenire sa putovanja Ne, mada se nosim mišlju da počnem, i to one polulopte iz kojih pada sneg kada ih promućkate. Globalizacija je uništila zadovoljstvo kupovine na putovanjima. Sve je svuda isto. Izjavili ste da najbolje pišete u ritmu tanga. Imate li partnera za ples? To je važilo samo dok sam pisala roman „Amor portenjo“. Knjigu „Od kada sam se zavolela –VOLIM“ pisala sam uz CD Branka Isakovića – „VOLIM“. Meditativna, opuštajuća muzika. Novi roman za sada pišem u tišini... ali, tek sam na početku... A partnera imam za sve vrste plesova, s tim što neke znamo, a neke tek učimo i savladavamo prve korake. Važno je osluškivati jedno drugog. Važno je pratiti se. Ali nikada ne zaboraviti svoj igrački izraz. I naravno, ne zaboraviti da je sve igra... Ona
Page 1: Najlepšistanovi Dva njena romana s

Ivana Kuzmanovic, knjiÅ¾evnica i love-life coach - Magazin

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?