TABOO NEDELJNIK - BROJ 97 (.pdf)

TABOO dnevne vesti na sajtu: www.taboomagazine.org 

U čast i slavu struke 

Monika Korkošova, 

EASA, Brisel 

Treća izborna skupština 

PKS-GMA 

Dodela priznanja 

PUNOM PAROM NAPRED 

Dr Dan Herman, 

THINK SHORT, Izrael 

Ugovor o saradnji 

PROFILE i THINK SHORT

Marketinški događaj 2009. godine 

Utorak, 27. oktobar 

Monika Korkošova, predsednica Radne grupe za Centralnu 

i Istočnu Evropu EASA 

Standardi na delu 

Izlaganjem o prirodi, misiji i ciljevima 

Evropske alijanse za standardizaciju 

oglašavanja (EASA), Monika 

Korkošova, predsednica Radne grupe 

za Centralnu i Istočnu Evropu 

EASA, započela je svoju prezentaciju 

u okviru Marketinškog događaja 

2009. godine. 

Zakonito, istinito, pošteno i pristojno 

oglašavanje jesu principi na 

kojima počiva rad Evropske alijanse 

za standardizaciju oglašavanja 

(EASA), kao i nacionalnih organizacija 

za samoregulaciju oglašavanja 

(tzv. SRO-i), istakla je Korkošova i 

navela niz razloga zbog kojih je 

neophodno da se i Srbija ozbiljno 

pozabavi ovim pitanjem. 

Samoregulacija oglašavanja povećava 

poverenje potrošača u istinitost, 

relevantnost oglašavanja, a samim 

tim i poverenje u brendove, tako što 

vodi računa o tome da marketinške 

komunikacije budu u skladu sa 

vrednostima jednog društva. Takođe, 

ona pomaže kompanijama da se 

probiju na regionalna tržišta i na 

svetsko tržište vodeći računa o standardima 

koji su svojstveni određenim 

zemljama tako da lakše zadobiju 

poverenje potrošača na njima. 

Sistem samoregulacije oglašavanja 

pomaže da se „obeleže” i diskvalifikuju 

oni privredni subjekti koji ne 

poštuju pravila fer-pleja i konkurencije, 

ali i oslobađa zakonodavne organe 

pritiska i preobimnog posla 

kada je reč o regulisanju ove oblasti. 

Razvijen sistem samoregulacije omogućava 

efikasno i brzo uklanjanje ili 

menjanje oglasa i kampanja koje ne 

zadovoljavaju standarde, ali što je 

još važnije, uz pomoć institucije tzv. 

„prethodnog saveta” sprečava lansiranje 

oglasa koji ne zadovoljavaju 

standarde i na taj način štiti svoje 

članove. 

Korkošova je na primeru slovačkog 

tela za samoregulaciju – Rada 

pre reklamu, prisutnima približila 

strukturu i način funkcionisanja 

SRO-a: RPR je osnovan 1995. godine 

sa idejom da se, po ugledu na 

razvijene evropske zemlje, formira 

telo koje će doneti kodeks o samoregulaciji 

i pratiti njegovo poštovanje 

od strane učesnika na tržištu 

marketinških usluga. Prema rečima 

Korkošove, slovačko zakonodavstvo 

je odmah uključilo RPR u proces 

donošenja prvog zakona o oglašavanju 

1996. godine i od tada je ovo 

telo postalo nezaobilazan faktor u 

procesu regulisanja ovog tržišta. 

Inače, članstvo ovog tela čine oglašivači, 

agencije, njihove asocijacije, 

kao i udruženja medija, a budžet za 

2008. godinu iznosio je 134.420 evra 

(članovi uplaćuju godišnju članarinu). 

Kad je reč o strukturi Rada pre 

reklamu, Korkošova je istakla da 

postoje Skupština, Kontrolni komitet, 

tzv. Bord, Komitet za žalbe i Sekretarijat. 

Prisutni na prezentaciji 

u Privrednoj komori Srbije mogli su 

da vide niz primera u kojima je ovo 

telo reagovalo na žalbe potrošača, 

kao i kako izgleda procedura podnošenja 

žalbe ovom telu, njena obrada, 

i rešavanje „sudbine” pojedinačnih 

oglasa i kampanja. 

Statistika, kada je reč o slovačkom 

samoregulatornom telu, izgleda 

ovako: ukupno je podneseno 250 

žalbi potrošača, 75 slučajeva je prosleđeno 

sudskim organima, za 22 je 

RPR utvrdio da se radi o prekršajima 

kodeksa, kod tri je utvrđeno 

delimično kršenje kodeksa, a u 50 

slučajeva Komitet za žalbe utvrdio 

je da nije bilo kršenja kodeksa. 

TABOO NEDELJNIK 2


Treća izborna skupština Grupacije marketinških agencija 

(PKS-GMA) 

Beše burna skupština 

EASA ugao 

Kako je Monika Korkošova 

doživela nas 

Srbija ima relativno snažno razvijeno 

tržište marketinških usluga, ali 

još uvek nije formirala telo za samoregulaciju 

oglašavanja (SRO), kao 

većina država sa ovako razvijenim 

tržištem. 

Postojanje samoregulatornog tela 

za oglašavanje omogućava da oglašavanje 

u jednoj zemlji dostigne standarde 

oko kojih postoji konsenzus 

svih činilaca marketinške industrije 

u određenoj zemlji. Samoregulacija 

pomaže uspostavljanju većeg poverenja 

u oglašavanje i same brendove, 

a to automatski podrazumeva veći 

povraćaj na marketinška ulaganja i 

zdravije tržište marketinških usluga. 

Samoregulatorna tela olakšavaju 

put do ovih pogodnosti donoseći kodeks 

koji prihvata čitava oglasna industrija. 

Ona to rade pružajući savete 

oglašivačima i agencijama pre 

nego što lansiraju svoje kampanje ili 

oglase, odnosno utvrđuju da li su u 

saglasju sa kodeksom ili ne. Takođe, 

ova tela omogućavaju besplatno ulaganje 

žalbi potrošača kad god imaju 

dileme ili problem sa sadržajem oglašavanja. 

Srbija predstavlja jednu od glavnih 

„meta” za Evropsku alijansu za 

standardizaciju oglašavanja (EASA) 

kada je reč o formiranju SRO-a u narednoj 

godini. EASA je već uspostavila 

značajne kontakte u Srbiji i nekoliko 

njenih članova, kako sa strane 

oglašivača i agencija, tako i sa 

strane samoregulatornih tela, naporno 

radi na projektu koji potencira značaj 

samoregulacije za oglašavanje 

Predviđena planom i programom Marketinškog događaja 2009. godine, 

27. oktobra održana je i Treća izborna skupština Grupacije marketinških 

agencija u okviru Privredne komore Srbije (PKS-GMA). 

Prisutne članove pozdravio je predsednik GMA gospodin Žozef-Ivan 

Lončar, a zatim poželeo dobrodošlicu novim članovima – agenciji za odnose 

sa javnošću Hochegger iz Beograda i reklamnoj agenciji Imago iz Hrvatske, 

koja odskoro takođe postoji i posluje u Beogradu. 

Žozef-Ivan Lončar, predsednik PKS-GMA, Gordana Hašimbegović, sekretarka 

Udruženja za trgovinu PKS i Mihailo Vesović, potpredsednik PKS 

(sa leva na desno) 



Potom se prigodnim rečima okupljenima 

obratio potpredsednik PKS 

gospodin Mihailo Vesović, koji je 

ukazao na značaj PKS-GMA i ukratko 

predstavio svoje viđenje tržišta 

marketinških usluga u ukupnoj 

privredi Srbije: 

Značaj ovakvih agencija jeste u 

tome što predstavljaju budućnost, 

modernu Srbiju koja ide ka uslugama. 

Sami rezultati koje su marketinške 

agencije postigle prethodnih 

godina govore u prilog tome da se mi 

polako okrećemo sektoru usluga i da 

ćemo se, kao i svaka evropska ekonomija, 

više oslanjati na znanje i ideje 

nego na bazičnu proizvodnju. Jednostavno, 

to je budućnost evropskih 

ekonomija. 

Mislim da Srbija bez mnogo ulaganja 

u znanje ne može da postigne 

najbolje efekte i da upravo ove kompanije 

predstavljaju dobar primer 

primene znanja i uključivanja mladih 

ljudi u posao. 

Skupština je nastavljena formalnim 

aktivnostima, tačnije verifikacijom 

prisutnih članova. Planirano 

je usvajanje dnevnog reda čije tačke 

je trebalo da budu: konačno 

usvajanje Pravilnika o radu Etičkog 

komiteta i izbor novog predsedništva 

grupacije, obzirom da je prethodnom 

istekao mandat. 

Detaljnom proverom utvrđeno je 

da ne postoji kvorum, odnosno, da je 

prisutno svega 28 predstavnika od 

registrovana 63 člana. Shodno tome, 

prisutni su se suočili sa nemogućnošću 

donošenja bilo kakvih 

odluka. Jasno, time su neki uspeli u 

nameri da se ne usvoji pomenuti 

pravilnik. 

Predsednik GMA proglasio je 

Treću sednicu neuspešnom, objavio 

izlazak svoje firme Mark-planetak iz 

PKS-GMA i time podneo i svoju ostavku. 

Tim činom „palo je” i celo 

predsedništvo. Da li će i na koji način 

ova grupacija opstati, pokazaće 

vreme. 

Naša počasna gošća gospođa Monika 

Korkošova podnela je izveštaj 

iz Srbije na EASA konferenciji u 

Stokholmu, održane 29. oktobra. 

U ogledalu: Od 

osnivanja do 

neophodnog preokreta 

Grupaciju smo, rešavajući 

razne Scile i Haribde, 

dosta teško osnovali aprila, 

sada već daleke, 

2002. godine. Bio je to naš udruženi 

odgovor grupi agencija koje su 

htele da formiraju udruženje agencija 

(van komorskog mehanizma), 

uslovno rečeno, elitističkog tipa, sa 

10–12 članova, po njihovom izboru. 

U startu, na samoj osnivačkoj 

skupštini GMA, bio je direktan pokušaj 

sprečavanja njegovog osnivanja. 

Podsećanja radi, napor je 

bio iz redova saradnika PKS-a. 

Pobedili smo i „preboleli”. 

Sledeći napad, neposredniji, opasniji, 

skoro bez rukavica, zbio se 

27. februara 2008. godine. Na jedan 

sat pre usvajanja Deklaracije 

PKS-GMA o odgovornom tržišnom 

ponašanju. 

Samo preteći skandalom i radikalizacijom 

našeg zahteva, privremeno 

je slomljen otpor PKS, 

čiji su nosioci bili (koji će imati i 

svoj kontinuitet) saradnici iz Kabineta 

predsednika PKS i njihovog 

marketing-sektora. 

Iz navedene deklaracije, po njenom 

usvajanju, rezultirala je obaveza 

donošenja pravilnika o radu 

etičkog komiteta PKS-GMA. 

Na tom dokumentu radili smo 

godinu dana (mislim na članove 

Predsedništva PKS-GMA). 

Organizovali smo i javnu diskusiju 

koja je trajala oko trideset 

dana. 

Na Trećoj plenarnoj sednici, kada 

je javna rasprava trebalo da 

bude zaključena njegovim usvajanjem 

(na plenarnim sednicama odluke 

se donose prostom većinom 

prisutnih članova, a to smo imali 

(!)), pošto je sednica Predsedništva 

rađena u proširenom sastavu, 

javno su se pojavili oponenti sadržaju 

dokumenta. 

Lično, bio sam predlagač, a to je 

bila jedna od mojih grešaka u nizu 

– da im se da šansa da kažu svoje 

primedbe i predloge na tada već 

petu verziju materijala. 

I tako stigosmo do desete verzije, 

pripremljene za neodržanu 

skupštinu PKS-GMA. 

U međuvremenu, nastavio sam 

da pravim greške u nizu. U komorskom 

sistemu razgovarao sam i 

sa onima sa kojima nije trebalo. 

Tražio sam da na osnovu, tada već 

devete verzije pravilnika, dobijenih 

primedaba i sugestija, stručne 

službe PKS urade, kako pravna 

nauka već kaže, prečišćeni tekst 

pravilnika. 

Napravio sam novu grešku. I pored 

pisanog dogovora da to tako 

bude, to nije učinjeno, već sam 

prihvatio radni papir koji je sadržao 

mišljenja i preporuke. 

Imajući u vidu to da je mandat 

Predsedništvu PKS istekao oktobra 

prošle godine, uz pomoć pravnika 

iz advokatske kancelarije, napravljena 

je konačna, deseta verzija, 

koja je i bila ponuđena vama, 

učesnicima neodržane skupštine. 

„Rođen” da pravim greške u nizu, 

kao nepopravljivi ortodoksni 

levičar (što nema isto značenje 

koje rabe sadašnje demokrate pragmatičnijeg 

duha i sa „lepršavim” 

tumačenjem na političkoj sceni od 

centra levo ili desno), predložio 

sam Udruženju za trgovinu (kojem 

matično pripadamo) da se u pozivu 

sa dnevnim redom Skupštine napomene 

obaveznost donošenja punomoćja 

ako u radu Skupštine, u ime 

članice, učestvuje neko treći (a da 



nije vlasnik agencije, inokosni 

organ ili delegirani delegat u PKS- 

-GMA). 

To što sam tražio bio je moj 

napor ka što potpunijoj demokratizaciji 

postupka i kako bi regularnost 

usvajanja bila potpuna. 

(Ilustracije radi, to nije „običaj” 

u komorskom mehanizmu. Kvorum 

se ne utvrđuje, punomoćja se ne 

traže. Ili su to samo neproverene 

informacije kojima raspolažem?). 

Naivno, nisam očekivao da ću 

pasti na „kvorumu”. Očekivao sam 

da će to, možda, biti kroz diskusiju 

o izveštaju o radu i njegovim neusvajanjem, 

odnosno o predlogu pravilnika 

i njegovim usvajanjem. 

Svestan da i među vama koji ste 

došli na skupštinu postoje protivnici 

usvajanja pravilnika, bio sam 

ubeđen da bismo, kroz regularno 

glasanje, snagom većine izglasali 

Pravilnik o radu Etičkog komiteta 

PKS-GMA. 

I oponenti su, izgleda, bili toga 

svesni, pa su, dobrim taktičkim manevrom, 

sprečili održavanje Skupštine. 

Od 63 regularna člana PKS-GMA 

trebalo nam je 32 člana za kvorum. 

Bilo nas je 28+2 (Vanda Kučera 

predstavlja tri članice u GMA!). 

Drage moje, dragi moji, 

Kako ko od vas, u našim susretanjima, 

umeli ste da mi se požalite 

ili ukažete (informišete) na smešne 

i otužne konstrukcije pojedinih 

konkursnih uslova za „pičeve”; na 

neodgovorno ponašanje predstavnika 

raspisivača tih konkursa (pogotovu 

kada su u pitanju javna ili 

državna preduzeća); na promene 

uslova ugovaranja u odnosu na objavljene; 

na pritiske političkih stranaka 

i njihovih predstavnika (sa ovlašćenjem 

rukovodstava tih stranaka 

ili bez njega); na „razmnožavanje” 

jedne agencije na veći broj 

drugih agencija kako bi, na raznim 

pičevima, učestvovao veći broj, naizgled 

različitih a, u suštini, agencija 

iste vlasničke strukture... 

Zamerali ste mi što sam na stranicama 

TABOO NEDELJNIKA branio 

Šapera, Đilasa i Krstića od napada 

Velimira Ilića kroz njegove javne 

nastupe uz podršku pojedinih sredstava 

informisanja. Smatrao sam, a 

i sada tako mislim, da sam branio 

struku koja ne uživa baš bog zna 

kakav ugled i da ne smemo da dozvolimo 

da i ono što smo postigli, 

bude ugroženo. 

Tražili ste, tom analogijom, da 

objasnim što nisam reagovao kada 

je predstavnik Srpske radikalne 

stranke u Narodnoj skupštini Srbije 

govorio duže od devedeset minuta 

protiv istih ljudi i njihovih firmi. 

Pogrešio sam što to nisam preneo 

u inače čitanoj rubrici „Drugi 

o nama”. Mislio sam da time doprinosim 

„miru u kući”. (Da ne bude 

zabune: nijedna Šaperova agencija, 

niti Krstićeva, nisu članice 

Saveta suizdavača časopisa TABOO, 

nisu čak ni pretplatnici TABOO izdanja!) 

I sada mislim da se frontalnim 

napadima, u Srbiji, danas i u „budućnosti” 

kojoj se ne vidi kraj, u 

sivilu u kojem smo i gde se belo ne 

nazire, ne može mnogo uraditi direktnim 

konfrontiranjem. 

Smatrao sam da ćemo, uslovno 

rečeno, uvođenjem reda u „ostale 

usluge reklame i propagande”, kako 

nas zakonodavac krsti, sužavati 

manevarski prostor za moguće ili 

stvarne zloupotrebe onima koji 

više vole anarhiju nego red. 

Tako smo usvojili Pravilnik o pičevima 

(pravni naslov je formalizovano, 

poduži), Deklaraciju o odgovornom 

tržišnom ponašanju, a 

bili smo na putu usvajanja i Pravilnika 

o radu Etičkog komiteta 

PKS-GMA. 

Verovao sam, i sada u to još više 

verujem, da je osnivanje Grupacije 

oglašivača u okviru komorskog mehanizma, 

potom i kao samostalnog 

udruženja, put ka stvaranju uslova 

partnerstva u regulisanju tržišta 

marketinških usluga u Srbiji. 

Dokumenti koje je donela ili koje 

je trebalo da donese GMA, jednostrani 

su dokumenti koji obavezuju 

samo članice PKS-GMA. Da 

bi imali potrebnu obavezujuću snagu, 

ti dokumenti bi trebalo da budu 

usaglašeni a potom i da ih verifikuju 

oglašivači. I zato smo i hteli 

da osnujemo Grupaciju oglašivača. 

I dobio sam, za tu nameru, pisanu 

podršku 21 uglednog privrednika. 

Kada sam započeo u okviru PKS 

pripreme da se to i osnuje, doživeo 

sam otpor na mestu gde se tome 

nisam nadao. U PKS-u! Formalni 

razlog je retko glup: ne znaju uz 

koje udruženje bi to bilo vezano. 

Jasno je da je to formalni izgovor. 

Problem je u tome što su dobili 

zadatak da ne smeju to da dozvole. 

Osnivanjem GOS bitno bi se suzio 

manevarski prostor zloupotrebama, 

a to se ne sme dozvoliti. 

Neko je dobro shvatio moje namere 

i snagom (političkog – dopuštenog 

ili ne) autoriteta na komorski 

vrh, svojim uticajem sprečio da 

se to i desi. 

Hteo bih da vas podsetim na to 

da smo imali obezbeđene posete 

generalnog direktora Međunarodnog 

udruženja oglašivača WFA i 

generalnog direktora Evropskog udruženja 

agencija za komunikacije, 

ujedno i potpredsednika IAA za 

Evropu. Još nisu uspeli da razumeju 

ponuđena obrazloženja zbog 

čega je došlo do otkazivanja poziva 

koji su bili prihvatili sa neskrivenim 

zadovoljstvom. Najavio sam ih 

kao goste u okviru protekle manifestacije 

MARKETINŠKI DOGAĐAJ 

2009. GODINE. 

Isto se dešavalo i sa dvogodišnjim 

naporom da PKS proglasi da 

su privrednici Srbije obavezni da 

primenjuju razne kodekse koje je 

donela Međunarodna trgovinska 

komora ICC. Svemoguća obrazloženja 

sam dobio zbog čega je to 

nepotrebno! 

I sve nabrojano trebalo je da 

bude doprinos unapređenju uslova 

privređivanja u našem poslu. 

Privremeni rasplet događaja znate... 

Želim vam, od srca, da reorganizujete 

rad PKS-GMA i krenete, 

još brže, ka zacrtanim ciljevima. 

Imajte uvek na umu: „Samo je 

nebo granica!” 

Srdačno, 

Žozef-Ivan Lončar 



Sreda, 28. oktobar 

Proglašenje najuspešnijih i najboljih 

Punom parom napred 

Uvodno obraćanje Jelene Ivanović, 

zamenice glavnog urednika TABOO izdanja. 

Uvaženi slavodobitnici priznanja 

PUNOM PAROM NAPRED U 2009. 

GODINI, zbog kojih smo se danas 

okupili. 

Poštovani domaćine, potpredsedniče 

Privredne komore Srbije, gospodine 

Mihailo Vesoviću, uz čiju saradnju 

i podršku danas održavamo 

ovaj skup. 

Uvaženi laureati dosadašnjih priznanja 

koje ste osvojili 2007. i 2008. 

godine. 

Poštovane kolege, saradnici, prijatelji, 

studenti i novinari koji pratite 

marketinšku scenu Srbije, 

Čast mi je što po treći put stojim 

pred svima vama, kao zvanični predstavnik 

MARK-PLANETKA, izdavača 

TABOO izdanja. Ja sam Jelena 

Ivanović, zamenik glavnog urednika 

TABOO izdanja. 

Juče, na prvi dan manifestacije 

MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2009. 

GODINE, dogodila su se dosta ružna 

iznenađenja. I kao što se kaže da 

posle kiše obično sine sunce, danas 

nam je, barem za sada, lep dan. 

Lep je jer su, između ostalih, među 

nama i dve legende koje zaslužuju 

da im odamo poštovanje i izrazimo 

našu zahvalnost. 

Neka mi drugi oprosti što prvo 

spominjemo gospodina Branka Zrnića, 

prvog predsednika Upravnog 

odbora Udruženja ekonomskih propagandista 

Narodne republike Srbije, 

osnovanog 26. decembra 1960. 

godine. Posle osnivanja Društva ekonomskih 

propagandista Hrvatske 

formiranog godinu dana ranije, bila 

je to druga po redu asocijacija ove 

vrste na prostoru nekadašnjih socijalističkih 

zemalja. 

Naš gost, Branko Zrnić, bio je prvi 

glavni i odgovorni urednik mesečnika 

EKONOMSKA PROPAGAN- 

DA koji je izlazio zaključno sa 1968. 

godinom. 

Pod njegovim rukovodstvom u 

foajeu Doma Veća Saveza sindikata 

Jugoslavije i na trgu koji je bio ogroman 

parking (sadašnji trg Nikole 

Pašića), održana je, krajem 1964. 

godine, u izvornom smislu reči, Prva 

jugoslovenska izložba ekonomske 

propagande. 

Sa uzbuđenjem vam saopštavam 

još jedan raritet: naš čika Branko, 

gospodin Branko Zrnić, prvi je imenovani 

Šef ekonomske propagande 

Industrije poljoprivrednih mašina 

ZMAJ iz Zemuna, ali daleke 1952. 

godine. Zaboravih da kažem. Nema 

proverenih informacija koje bi dovele 

u pitanju saznanje da je to prvo 

imenovanje u jednom samoupravnom 

preduzeću SFRJ. Gospodin Zrnić 

je diplomirani ekonomista. 

Druga ličnost među nama zbog 

kojeg prvi ne bi trebalo da zameri što 

je drugi i obrnuto, ali ko će kome 

nego svoj svome pa i mi kolegi naše 

struke, je gospodin par exelans, Dragomir 

Tomić, takođe diplomirani 

ekonomista. 

Doajen srpske privrede, kao mlad 

ekonomista, doživeo je da bude postavljen 

daleke 1967. godine za prinudnog 

direktora Sime Pogačarevića. 

Ako vas, možda, zbunjuje to 

vama i meni nepoznato ime - časno 

ime narodnog heroja, to je današnja 

Industrija nameštaja SIMPO. U narodu 

poznat pod imenom Dragan, i 

danas je njegov predsednik. To znači 

da je u SIMPU četrdeset šest godina 

i da je, na naše ukupno zadovoljstvo, 

još uvek smeli kapetan broda koji 

vodi SIMPO po svim meridijanima 

gde se prodaju njegovi proizvodi. 

Neću da vam pričam šta rade 

predstavnici republika Slovenije i 

Hrvatske, organi vlasti i komorskog 

mehanizma kada su manifestacije 

slovenačkih i hrvatskih marketinških 

poslenika. 

Znamo, po mnogo osnova, koliko 

kasnimo za njima. Mi smo, za sada, 

vrlo zadovoljni što se manifestacija 

MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2009. 

GODINE održava pod krovom PRI- 

VREDNE KOMORE SRBIJE, ovog 

puta u još naprednijem odnosu. Ove 

godine mi smo ravnopravni partneri 

i to ukupnog četvorodnevnog dešavanja 

pod vama poznatim imenom. 

Pozivam potpredsednika Privredne 

komore Srbije, uvaženog gospodina 

Mihaila Vesovića da nam saopšti 

svoju poruku. 

Meni je veliko zadovoljstvo da pozdravim 

ljude iz marketinške struke, 

naravno i studente, sve doajene i 

predstavnike medija koji su sa nama 

prisutni. Moram da kažem da se 

marketing kao reč pojavio 1952. 

godine i bio je u funkciji industrije. 

Danas je marketing postao industrija 

za sebe i tako značajna industrija 

koja u Srbiji predstavlja skoro 

deset hiljada preduzeća. Raspolažem 

sa određenim podacima koji 

govore o tome koliko puta se uvećao 

broj preduzeća, broj zaposlenih, praktično 

sve ono što može da ukaže da je 

ovo industrija koja raste. Mi se ubrzano 

pomeramo prema industriji koja 

je, pre svega, uslužno opredeljena. 

Ovaj sektor je, na neki način, kreativni 

motor i motor svega onoga što 

Srbija može da izveze i u region i u 

Evropu. Prema nekim procenama 

ova industrija danas doprinosi ukupnom 

bruto društvenom proizvodu 



čak oko tri posto. Nažalost vi znate 

da smo svi ovde u situaciji da se borimo 

sa trenutnom krizom i ta kriza 

je zahvatila i ovaj biznis. Imali smo 

pogrešne poteze mnogih kompanija 

koje su, pre svega, štedele upravo na 

marketingu na početku ove godine. 

Srećom taj trend se polako menja. 

Privredna komora Srbije je želela da 

podstakne preduzeća da što više 

investiraju u svoj marketing i u znanja 

koja marketing sa sobom nosi. 

Meni je drago da ova manifestacija 

nosi simboličan naziv Punom parom 

napred i da se danas dodeljuju nagrade 

sa pozitivnom porukom. Čini 

mi se da na ovaj način šaljemo poruku 

da je marketing instrument koji 

će pomoći svima nama da krenemo 

punom parom napred. Ja vam želim 

dobrodošlicu u Privrednu komoru 

Srbije koja će i ubuduće biti domaćin 

kompanijama iz oblasti marketinga 

i pomoći im u svim njihovim 

aktivnostima. 

Poštovani gospodine Vesoviću, slušali 

smo vas i juče kada ste se obratili 

učesnicima prekinute Treće 

redovne izborne skupštine Grupacije 

marketinških agencija, koja već sedmu 

godinu u okviru PKS pokušava 

da razvije svoje tržišne aktivnosti, 

struke koju još uvek mnogi ne razumeju, 

poistovećujući nas sa reklamerstvom. 

Gospodine Vesoviću, prema službenim 

podacima zvaničnika Republičkog 

zavoda za statistiku, poslovni 

prihod agencija i specijalizovanih 

preduzeća koja posluju na tržištu 

marketinških usluga u Srbiji, u iznosu 

od 508 miliona evra, predstavlja 

ekvivalent od 3,4% bruto društvenog 

proizvoda Srbije! Da li je ovo 

cifra koja bi trebalo da promeni 

mnoge stavove kada je u pitanju 

pozicioniranje srpske privrede, kako 

na nacionalnom, tako još više na 

međunarodnom tržištu? O svemu 

ovome nekom drugom prilikom, a 

možda i na ovom mestu. 

Marketinška scena Srbije, čiji dokazani 

tragovi dosežu do 15. veka, 

ima buran razvoj u XX veku. Prva 

knjiga o reklami objavljena je 1914. 

godine; prva knjiga o prodaji 1934. 

godine; prva oglasna agencija OB- 

LIK registrovana je 1937. godine u 

Beogradu. 

I današnja marketinška, promotivna, 

oglašivačka scena, nazovite je 

već kako hoćete, je mnogo dinamičnija 

i aktivnija nego što mnogi znaju. 

Evo, pored naše manifestacije oktobra, 

januara, takođe u Beogradu, 

sledi evropski a naš događaj - dodela 

EPICA nagrada. (Prezentaciju je 

održala Ksenija Marinković, rukovodioc 

galerije NEW MOMENT). 

Znam da su laureati uzbuđeni, 

uzbuđeni još i više jer ne znaju ko će 

im uručiti plakete, rad akademskog 

slikara Đorđo Ivaniševića, našeg art 

direktora – priznanje PUNOM PA- 

ROM NAPRED. 

Ne samo zbog novih laureata, već 

i zbog nove publike danas prisutne u 

ovoj dvorani, dozvolite mi da kažem 

nekoliko reči o ovom priznanju. 

Laureati su tek prekjuče obavešteni 

da su izabrani. A, nisu znali niti 

da su kandidovani. To znači, i na to 

smo veoma ponosni, do bola koliko 

nas to košta imajući u vidu našu 

malenkost, ovo nisu komercijalna priznanja. 

Ne postoje prijave, participacije, 

kotizacije i druge razvijene 

metode koje postoje kod dosta prisutnih 

domaćih, a pogotovu inostranih 

organizatora na čije nagrade se 

„pretplatilo” dosta naših privrednika 

a štampa ih zdušno prati kako 

nose slavu srpske privrede (!), koji 

od svojih priznanja kao komercijalnih 

proizvoda napraviše dodatni izvor 

prihoda. Jasno vam je da ne 

postoje ni dotacije, iz bilo kojih 

izvora. 

Najuspešniji nisu najveći, niti najbolji. 

Oni su, jednostavno, najuspešniji. 

Koriste se podaci NBS o poslovanju 

privrede. Koristi se pet pokazatelja: 

ostvareni poslovni prihod; 

isplaćene bruto plate i nadoknade; 

ostvarena bruto dobit; ostvareni neto 

prihod, tzv. „revenue” i ukupan broj 

legalno zaposlenih radnika. Ovih pet 

pokazatelja se pojedinačno rangiraju, 

i posle toga je sve lako. Zbir pojedinačnih 

rangova podeljen sa brojem 

elemenata (u našem slučaju, to 

je pet) daju marketinšku scenu Srbije, 

predstavljene na stranicama 

časopisa TABOO koji je danas, vanrednim 

zalaganjem našeg štampara 

čije vam ime preporučujem, 

ŠTAMPARIJA JOVŠIĆ, u vašim 

rukama. 

Treba da vam kažem nekoliko reči 

o tome kako biramo kandidata za 

MARKETINŠKU LIČNOST GODI- 

NE. Pre toga, podsetimo se da je slavodobnica 

u 2007. godini bila gospođa 

Milka Forcan, potpredsednica 

DELTA HOLDINGA, za koju je Savet 

suizdavača časopisa TABOO 

procenio da je, kroz svoje aktivnosti i 

javne nastupe, najviše doprinela 

afirmaciji marketinške filozofije. 

Drugi laureat, 2008. godine bio je 

naš proslavljeni sportista, teniser 

Novak Đoković. 

Ako su prethodni izabranici opravdali 

zvanje MARKETINŠKE LIČ- 

NOSTI GODINE, verujem da ćete 

prihvatiti i laureata za ovu godinu. 

Jasno, kandidate pratimo tokom cele 

godine i predlažemo njihov izbor 

sudu javnosti. 

Pored nagrada najuspešnijim i 

najboljem, imamo i priznanja za 

MARKETINŠKI DOGAĐAJ GODI- 

NE. Ni mi, kao nosioci akivnosti, ni 

naši čitaoci, nismo se opredeli za pobednika. 

Doneli smo odluku da ih 

ove godine ima više. 

Red je da vam predstavim jednog 

po jednog laureata. Kako uz priznanje 

ide i nazdravljanje, TIKVEŠ iz 

Makedonije, uz slogan NAJUSPEŠ- 

NIJIMA IZ SRBIJE NAJBOLJE IZ 

MAKEDONIJE, daruje svakom slavodobitniku 

izbor svojih proizvoda, 

a u holu nas očekuje, po završetku 

svečanosti, TIKVEŠOV koktel u čast 

slavodobitnika i zvanica. 

Predlažem da započnemo sa ceremonijom 

svečanog proglašenja ovogodišnjih 

laureata. 



Najuspešnija agencija 

za komunikacije 

Leo Burnett 

Najuspešnija agencija za komunikacije po 

treći put je Leo Burnett. Nagradu je predao 

prvi imenovani šef ekonomske propagande na 

prostorima SFRJ uvaženi gospodin Branko 

Zrnić. U ime agencije nagradu je primila 

Anja Radulović, izvršna kreativna direktorka. 

Veliko mi je zadovoljstvo što je meni pripala 

čast da uručim nagradu. Milo mi je što se još 

uvek sećate nas koji smo prvi počeli. Zahvaljujem 

i želim vam puno uspeha u radu, prisutnima 

se obratio gospodin Zrnić. 

Čast mi je da primim ovu prestižnu nagradu 

u ime Miše Lukića i svih nas legalno 

zaposlenih u Leo Burnettu. Ovo je treći put 

zaredom da agencija Leo Burnett osvaja ovu 

nagradu, što je jedan kontinuirani uspeh koji 

ćemo, nadam se, uspeti da održimo svake 

sledeće godine. Za nas je ova nagrada zaokružila 

2008. godinu, kada smo dobili i nagradu 

za kreativnost „Golden watch” u 

Portorožu, čime je kreativnost već nagrađena. 

Ovom nagradom nagrađen je sveobuhvatni 

rad agencije, tako da smo presrećni i ovo je 

inspiracija da nastavimo punom parom napred, 

istakla je Radulovićeva. 


za marketinška i društvena 

istraživanja 

Ipsos Strategic Marketing 

Najuspešnijom agencijom za marketinška 

i društvena istraživanja u 2008. godini proglašen 

je Ipsos Strategic Marketing. Priznanje 

je u ime prof. dr Srđana Bogosavljevića 

primio njegov bliski saradnik gospodin Dragiša 

Bjeloglav (direktor operacija Ipsos Strategic 

Pulsa). Potpredsednik Privredne komore 

Srbije gospodin Mihailo Vesović uručio je 

plaketu uz napomenu da, pored nekih socijalno-društvenih 

istraživanja, marketinška 

istraživanja postaju sve značajniji instrument 

u poslovanju naših kompanija. 

Kao što ste primetili, mi od ove godine imamo 

jedan prefiks u nazivu agencije. Spajanjem 

sa Ipsosom postali smo deo jednog šireg 

lanca. Pre toga napravili smo jednu balkansku 

integraciju koja se zove Ipsos Strategic 

Puls. Kao operativni direktor, ja sam prvi 

službenik te nove tvorevine, koja pokriva Balkan 

i Albaniju. U novoj organizaciji postavili 

smo novu organizacionu strukturu. Glavna 

snaga naše organizacije jesu ljudi, pre svega 

mladi ljudi. Možemo se ponositi i time što 

imamo izuzetno dobru saradnju sa ostalim 

istraživačkim agencijama. U celoj Srbiji i na 

Balkanu gaje se veoma visoki standardi u 

istraživanjima. Posebno ističem naše najveće 

konkurente GfK, Synovate, Masmi. Mislim da 

je to veoma zdrava konkurencija, istakao je 

gospodin Bjeloglav. 



Najuspešnija agencija za planiranje 

i zakup oglasnog prostora 

Direct Media 


za odnose sa javnošću 

McCann Erickson 

Public Relations 

Agencija Direct Media proglašena je za najuspešniju 

agenciju za planiranje i zakup oglasnog 

prostora u 2008. godini. Doajen srpske privrede 

gospodin Dragomir Tomić, predsednik 

Simpa, uručio je priznanje Mariji Matić, direktorki 

medija planiranja sa rečima: Ja se sa vama 

družim 47 godina i vi ste mi puno pomogli da 

toliko dugo radim ovaj posao. Siguran sam da 

svi ovde znate vrednost marketinga, a mi koji 

smo toliko dugo opstali verujte da smo pre toliko 

godina znali da je tako. Pomagali ste privredi 

uvek, pomažete i danas ali je moj poziv da svi 

zajedno, s obzirom na konkurenciju našoj zemlji 

i privredi, udružimo napore da bi još više uspeli. 

Zahvaljujući za uručenu nagradu, gospođa 

Matić je istakla: Direct Media po treći put dobija 

nagradu da je najuspešnija medijska agencija i 

ova nagrada, pre svega, pripada svim njenim zaposlenima. 

Mi smo i dalje najveća srpska i regionalna 

medijska agencija. Uzeli smo licencu i izuzetno 

smo ponosni na to što uspevamo da svojim 

snagama nastavimo ovakve uspehe. Nadam se da 

smo ovu godinu, koja je bila izuzetno teška, iskoristili 

da se dobro edukujemo, da inoviramo. Nadamo 

se da ćemo se i sledeće godine videti na 

ovom mestu i da ćemo opet dobiti ovu nagradu. 

Najuspešnija agencija za odnose sa javnošću u 

2008. godini jeste McCann Erickson Public Relations. 

Petar Stakić, urednik veb Taboo izdanja, 

predao je nagradu direktoru agencije mr Borislavu 

Miljanoviću. 

Prisutnima u sali gospodin Miljanović se obratio 

rečima: Ako je suditi po onom ko dodeljuje 

nagrade, pi-ar pripada budućnosti i nama mladima 

koji ćemo da guramo dalje. Zahvaljujemo 

legendama, mislimo na vas, ali mi moramo nekim 

novim putem dalje. Nije lako biti na ovom 

mestu iz godine u godinu. Naša agencija postoji 

već osam godina i treću godinu zaredom primamo 

ovu nagradu. Nama je 2008. godina bila veoma 

teška, teža i od ove 2009. godine, ali smo mi koji 

vodimo ovu firmu investirali veoma mnogo u 

ljude, u uslove rada, u nove servise i nove usluge. 

Zato mogu sa ponosom da kažem da mi, u ovom 

trenutku, imamo najbolji pres-kliping u regionu. 

Sa novim uslugama koje niko nema, a to je kliping 

u roku od dva sata, u mogućnosti smo da 

pratimo sve medije. Jedini imamo onlajn pi-ar 

odelenje sa troje zaposlenih. Imamo neke nove 

ideje, nove planove, novi razvojni potencijal, jer 

mislimo da je to jedino u šta treba ulagati. U 2008. 

godini bili smo najbolji. To cifre kažu iako nismo 

najviše zaradili. Dakle, ubedljivo smo najveći u 

poslu ali smo bili značajno manji u profitu nego 

neke druge agencije, što dovoljno govori o tome šta 

smo radili i kako smo investirali. Gotovo sam siguran 

da ćemo i u 2009. godini biti najbolji. 



Najuspešnije preduzeće 

za spoljno oglašavanje 

Alma Quattro 

U kategoriji najuspešnijih preduzeća 

za spoljno oglašavanje titulu 

pobednika ponela je Alma Quattro. 

Gospodinu Vladimiru Avramoviću, 

direktoru razvoja u Alma Quattro, 

priznanje je uručila Tamara Stojanović, 

asistentkinja direktora Mark- 

-Planetka za odnose sa javnošću. 

Prilikom preuzimanja nagrade, 

gospodin Avramović je istakao sledeće: 

Obećavam vam da ćemo i sledeće 

godine osvojiti ovu nagradu. 

Svima onima koji nas podržavaju 

zahvaljujem i nadam se da će to 

činiti i dalje. Alma Quattro je preduzeće 

koje ima vrlo visoku društvenu 

svest i smatram da je trendseter 

u oblasti spoljnog oglašavanja. 

Tako će biti i dalje. 

Najuspešnija 

sajamska organizacija 

Beogradski sajam 

Najuspešnijom sajamskom organizacijom 

u Srbiji, treći put zaredom, 

proglašen je Beogradski sajam. 

Žozef-Ivan Lončar, glavni i odgovorni 

urednik Taboo izdanja, uručujući 

nagradu direktoru sajma Anđelku 

Trpkoviću, obratio se prisutnima 

rečima: Svoj položaj sam zloupotrebio 

da budem jedan od čestitara. 

S obzirom na to da sam imao prilike 

da upoznam sve prethodne generalne 

direktore Beogradskog sajma, 

mogu da konstatujem da je gospodin 

Anđelko Trpković, poslat kao prinudni 

upravnik i politički eksponent, 

čudo od privrednika. Lično 

sam ubeđen da je on toliko preformulisao 

poslovnu politiku Beogradskog 

sajma od mesta oglašavanja, 

smotre, stvaralaštva u jedno ozbiljno 

mesto susretanja ponude i potražnje. 

Poslovne aktivnosti postale su žive, 

a svečanosti burne i aktivne. Moram 

da kažem da bi bilo veoma dobro 

kad bi u ovoj privredi, bez obzira na 

to da li su u pitanju prinudni ili 

neprinudni upravnici, politički i ne- 



politički, delegirani sledili metodologiju 

i principe rada koje je gospodin 

Trpković izvorno uveo u Beogradskom 

sajmu. 

Primajući nagradu, gospodin Trpković 

je izjavio: Verujem da smo u 

proteklih pet godina na Beogradskom 

sajmu uradili ono što su drugi 

pričali ili želeli da kažu. Sve što se 

desilo na Beogradskom sajmu, može 

lako da se izmeri. Ova nagrada koju 

dobijamo, nije nagrada u kojoj žiri 

ocenjuje da smo bili dobri ili bolji od 

drugih, nego su to izmerili brojevima 

i novcem. I ove godine, podaci za prvih 

deset meseci govore da ćemo 

ostvariti dobit veću od 2.000.000 

evra, da će Beogradski sajam kao 

društveno preduzeće, kao preduzeće 

i oblik upravljanja koje više u ovoj 

zemlji zapravo i ne postoji, uspeti da 

bude jedno od najprofitabilnijih preduzeća 

u branši. Beogradski sajam 

jeste najuspešniji sajamski kolektiv 

u Srbiji. Ono što je meni posebno 

zadovoljstvo, a obećao sam to pre pet 

godina, Beogradski sajam je trenutno 

najbolji sajam na Balkanu i, verujte, 

to nije kraj. 

Možemo mi tu još ponešto da uradimo. 

Mi hoćemo da nastavimo da razvijamo 

Beogradski sajam ne samo 

zbog činjenice da bismo želeli da 

budemo veći i značajniji u Srbiji, 

nego što želimo da se potpuno potvrdimo 

i pokažemo u regionu Balkana 

i Jugoistočne Evrope. U ovom 

trenutku, Beogradski sajam je sigurno 

najbolji sajam na Balkanu i ja 

sam siguran da će od sledeće godine 

naši rezultati moći da se porede ne 

sa onim što se dešava u zemlji, nego 

sa onim što se dešava u celom regionu. 

Beogradski sajam je kompanija u 

kojoj radi 216 zaposlenih i verujem 

da će svako od njih ovu nagradu 

doživeti kao mali podstrek za budući 

rad. Jasno je da u jednom kolektivu, 

pa ni u jednoj porodici, svi ne vuku 

napred, ali nema nikakve dileme da 

je veliki broj zaposlenih na Beogradskom 

sajmu posvećen radu za svoju 

kompaniju. Svakoga dana se trude 

da postignu što bolji rezultat i mislim 

da je ovo za njih izazov kako 

napraviti bolje i kvalitetnije sajmove 

u 2010. godini. 

Najuspešnije preduzeće 

za organizaciju sajamskih nastupa, 

privrednih i drugih izložbi 

Beoexpo System 

Priznanje za najuspešnije specijalizovano preduzeće za organizovanje 

sajamskih nastupa, privrednih i drugih izložbi, dobio je Beoexpo System. 

Priznanje Viktoru Nikoliću, koji se nalazi na čelu ovog preduzeća, uručio je 

Đorđo Ivanišević, art direktor Mark-Planetka i grafički urednik Taboo 

izdanja. 

Obraćajući se prisutnima, gospodin Nikolić je naglasio: Izuzetno sam 

ponosan što firma na čijem sam ja čelu okuplja ljude koji sve vreme rade 

zajednički. Mislim da je jedan od najvećih uspeha to što ljudi ne odlaze iz 

Beoexpoa. To je još jedan od razloga zbog čega smo uspeli da uradimo 

mnogo toga, mnogo stvari da pokrenemo i pomerimo. Želim da zahvalim 

svojim zaposlenima, sajamskim kućama u Srbiji i regionu, pošto mi ne 

funkcionišemo samo u Srbiji. Mi smo jedna od retkih srpskih firmi koja 

radi i izvozi usluge. Mi smo aktivni i u regionu Balkana. Dakle, želim da 

zahvalim sajmovima i sajamskim kućama, pre svega Novosadskom i 

Beogradskom sajmu, kao i Expocentru, jer bez njihovog kvalitetnog rada ne 

bi bilo ni nas. Beoexpo se, sem sajmovima, bavi i još jednim specifičnim 

poslom, tehničkom podrškom svim vrstama događaja. Izuzetno sam ponosan 

na dva projekta u kojima smo učestvovali, to su prošlogodišnji Evrosong 

i ovogodišnja Univerzijada. Trudićemo se, koliko je god moguće, da u ovoj 

godini zadržimo isti nivo jer ja mislim da je to uspeh. Ponovio bih još jednom 

moto naše firme, da budemo hrabri jer ideje su stvarnost. 



Priznanje za realizaciju Sabora 

trubača u Guči 2009. godine dobila 

je agencija Profile. Izvršnom direktoru 

projekta gospodinu Dobrivoju 

Marketinški događaj godine 

Sabor trubača u Guči, 

Profile 


Budi VIP student, 

VIP Mobile i Hochegger 

Marinskom nagradu je predao gospodin 

Vasilije Domazet, menadžer 

za korporativne komunikacije kompanije 

Dunav osiguranje, ističući sledeće: 

U čestitki kompaniji Profile biću 

malo ličan. Kompanija Profile je 

od pre nekoliko meseci partner kompaniji 

za koju ja radim. Kompanija 

Dunav osiguranje, kao lider na domaćem 

tržištu osiguranja, a siguran 

sam da će to i ostati bez obzira na 

sve turbulencije tržišta, uvek ima 

ambiciju da radi sa najboljima. Svi 

mi znamo šta je Guča. Kulturna manifestacija 

u jednom usponu koji se, 

izgleda, ne zaustavlja, kome se ne 

vidi kraj. Manifestacija koja je već 

polako postala globalna i siguran 

sam da je kampanja koja je urađena 

za ovu manifestaciju dokaz vrhunskog 

znanja i profesionalizma. U 

tom smislu, ja čestitam kompaniji 

Profile na ovom poslu i želim im još 

mnogo ovakvih trenutaka. 

Od manifestacije koja je tiho ušla 

u ovu državu 60-ih godina, Guča je 

narasla u jedan veliki brend koji je 

prerastao ove granice. Guča će od 

svog jubileja, 2010. godine, postati 

veliki svetski festival trube. Sledeće 

godine obeležavamo taj veliki jubilej 

i evo otvorenog poziva da nas posetite 

i da vidite i da se uverite da je Guča 

nešto sasvim drugačije od onoga što 

često kolege novinari i ostali znaju 

da zabeleže, rekao je Marinski. 

Priznanje za realizaciju projekta 

Budi VIP student uručila je Jelena 

Ivanović, zamenica glavnog urednika 

Taboo izdanja, gospođi Tamari 

Milenković-Bekčić, direktorki agencije 

Hochegger, i gospođi Maji Fonda 

iz kompanije Vip Mobile, koja je 

zadužena za eksterne komunikacije . 

U svom obraćanju gospođa Fonda 

je rekla: Ova nagrada nas je prijatno 

iznenadila jer niko nije ni znao 

da smo nominovani. Kompanija VIP 

Mobile pokrenula je ovaj projekat 

pre dve godine, nekoliko meseci po 

zvaničnom dolasku na tržište Srbije. 

Budi VIP student jeste projekat namenjen 

studentima IT i biznis orijentacije 

određenih fakulteta u Srbiji 

koji žele da se usavršavaju u oblasti 

telekomunikacija i da ostanu da rade 

u Srbiji. Svi ste svesni toga koliko 

je tržište telekomunikacija kompetitivno, 

turbulentno, koliko se stvari 

menjaju iz dana u dan. Mi smo želeli 

da pružimo priliku našim studenti- 



ma da upoznaju to tržište, da vide 

kako funkcioniše jedan mobilni operater 

u Srbiji, da zavole ovu profesiju 

i da ostanu da rade u Srbiji. 

Ponudili smo im nešto što do sada 

nisu imali priliku da iskuse u programima 

stipendiranja u Srbiji. Jednu 

specifičnost, sinergiju teorije i 

prakse. Pored finansiranja studija, 

oni su boravili dva meseca na praksi 

kod nas. Putuju u Austriju, borave u 

Mobilcom Austria Groupu. Imaju 

svu pažnju i podršku mentora menadžera 

iz kompanije VIP Mobile, tako 

da mislim da su dobili jednu sveobuhvatnu 

podršku koja će im pomoći 

kasnije da se ostvare na tržištu. 

Moram priznati da smo mi imali 

veoma mali budžet za ostvarenje 

ovog projekta ali uz podršku kompanije 

Hochegger, kojoj zahvaljujem, 

uspeli smo da ga pozicioniramo među 

studentima, da ga lepo ispromovišemo, 

a sada smo priznati i od 

stručne javnosti. 

Gospođa Bekčić je dodala: Bilo je 

zadovoljstvo raditi na ovom projektu, 

osmišljavati svaki njegov detalj 

tokom prve godine, zatim unaprediti 

ga tokom druge. Mislim da ova nagrada 

pokazuje da smo u drugoj godini 

zaista uspeli da u još većoj meri 

izađemo u susret potrebama i samog 

tržišta i studenata kojima je on, pre 

svega, namenjen. 

Ovo je šesta dragocena nagrada 

koju Hochegger dobija ove godine. S 

obzirom na to da je u pitanju krizna 

godina, mislim da to na vrlo lep način 

ilustruje činjenicu da možemo da 

budemo uspešni, kreativni i efikasni, 

čak i u najtežim okolnostima. 


Belgrade Beer Fest, 

Biram da recikliram, 

Beogradska kulturna mreža 

Nagradu Marketinški događaj godine 

za kampanju Belgrade Beer 

Festa – Biram da recikliram, u ime 

Beogradske kulturne mreže primio je 

gospodin Dragan Marinković, član 

razvojnog odbora festivala, iz ruku 

jednog od najnagrađivanijih kreativnih 

stvaralaca na ovim prostorima 

gospodina Vladimira Čeha. Prenosimo 

sjajnu i upečatljivu čestitku 

gospodina Čeha: 

Kada pogledam u ovu salu, ovde 

vidim i siguran sam, svi mi ovde rođeni 

smo u prošlom veku. Mi smo svi 

iz prošlog veka spremni za novi vek. 

Samo nas nekoliko rođeno je u prvoj 

polovini prošlog veka, i ja sam, nažalost, 

među njima. Kada se rodite 

tako davno, onda vam se neke stvari 

u životu dešavaju ranije nego ostatku 

mlađeg sveta. Tako sam i ja ranije 

nego mlađi kolega dobio priznanje 

„Marketinški događaj godine”. 

Kada sam ga ja dobio pre dve 

godine, dobio sam ga u sjajnom 

društvu: Milka Forcan je bila ličnost 

godine, Dragan Sakan je bio ličnost 

godine, Dragan Kosanović je bio ličnost 

godine, samo sam ja bio događaj. 

U horoskopu, rekoh tada, jedino 

sam ja stvar – svi ostali su neka 

bića. Kada se dele nagrade, svi su 

ličnosti – ja sam događaj i bio sam 

pomalo nezadovoljan tom formulacijom. 

Danas sam srećan što ja kao 

događaj mogu jednom marketinškom 

događaju na ovom događaju 

da čestitam! Dakle, događaj čestita 

događaju i hoće da vas podseti: Reciklirajte, 

ideja je bila sjajna. Reciklirajte 

sve oko sebe za kvalitetniji 

život i kvalitetniju sredinu u kojoj 

živimo. Sve osim ideja. Samo reciklirane 

ideje zagađuju okolinu. Ovakva 

ideja, koja nije reciklirana, zaslužila 

je da bude marketinški događaj. Čestitam! 

Ideja da ideja ne može da se reciklira 

jeste upravo ideja na kojoj je 

bazirana Beogradska kulturna mreža. 

Počeli smo sa idejom o festivalu 

piva pre sedam godina, a do danas 

smo uspeli da od tog događaja napravimo 

jednu od bitnijih ponuda 

Turističke organizacije Beograda, 

zahvalio se na nagradi predstavnik 

Beogradske kulturne mreže. 



Nagradu Marketinški događaj godine 

za sportski marketing, kompanija 

VIP Mobile i Odbojkaški savez 


Odbojkaški savez Srbije 

i VIP Mobile, 

Marketing Crvena Zvezda 

Srbije primio je Vladimir Sokolović, 

direktor produkcije agencije za marketing 

Crvena zvezda, iz ruku doajena 

marketinške scene u Srbiji, autora 

fraze gospodski marketing, novosadskog 

gospodina Dragana Kosanovića: 

Postoje bar četiri razloga zbog 

kojih je nosilac ove nagrade agencija 

za marketing Crvena zvezda. Prvi je, 

svakako, ostvarivanje sjajnih rezultata 

i u muškoj i u ženskoj odbojkaškoj 

konkurenciji. Drugi razlog je 

optimizam koji su oni ugradili kod 

mladih ljudi i koji se vidi u publici 

na utakmicama. Treći razlog je to 

što su naši odbojkaši bez ikakvih afera, 

odlični sportisti i odlični građani 

ove zemlje. Četvrti razlog je marketing, 

pravi marketing kako ga ja 

nazivam, kojim su ove dve strane uspele 

da razviju dugoročnu viziju 

saradnje. Nije reč samo o sponzorstvu, 

već i o partnerstvu. Čestitam! 

Verujem da je ova nagrada podstrek, 

ne samo nama, već i drugim 

agencijama koje se bave sportskim 

marketingom. Nagrađena kampanja 

je odličan dokaz da u sportskom 

marketingu nije sve samo reklamni 

pano, nalepnica na dresu ili reklamna 

poruka na stadionu. 

Ponosni smo što smo uspeli da podignemo 

nivo tog partnerstva na 

mnogo viši nivo. Maksima agencije 

za marketing Crvena zvezda jeste da 

je sportski marketing naš sport i mi 

mu zaista tako i pristupamo, rekao 

je Sokolović. 



Marketinška ličnost godine 

Ivan Tasovac, 

direktor Beogradske 

filharmonije 

Ivanu Tasovcu, marketinškoj ličnosti 

godine, nagradu je uručila Vesna 

Dimić, istaknuta vokalna umetnica, 

u pratnji na harmonici prof. 

Nikole Rackova i uz pesmu Jutros 

mi je ruža procvetala. 

Ovo me je neodoljivo podsetilo na 

druga Tita pedestih godina prilikom 

njegove posete Privrednoj komori :) 

A kada smo već kod druga Tita, 

pronašao sam u jednoj knjizi da je 

on izjavio pedesetih godina: „Marketing? 

Ne znam točno što je to, no mi 

se čini kao vraški važna stvar!” I 

sada, stojeći ovde pred vama 2009. 

godine, čini mi se da je on definitivno 

bio u pravu. Ali da budem iskren, 

ja se sa svojom filharmonijom 

i čitavom ekipom nijednog trenutka 

nisam bavio marketingom. Mi smo, 

zapravo, pravili proizvod. A onog 

trenutka kada imate dobar proizvod 

koji publika voli i u koji veruje, u 

tom trenutku je i taj marketinški 

plasman daleko lakši. Sa druge strane, 

ne mogu da ne izrazim svoje divljenje 

i zahvalnost Vladi Republike 

Srbije i gradu Beogradu za potpuno 

odsustvo bilo kakve kulturne politike, 

jer da nije njih, cela ova stvar 

bila bi potpuno neprimećena, izjavio 

je Ivan Tasovac prilikom primanja 

nagrade i u svojoj izjavi za Taboo 

nedeljnik dodao da ovu nagradu doživljava 

kao priznanje celom timu 

Filharmonije i njenih prijatelja koji 

su pomagali tokom teškog perioda. 

Filharmonija nema budžete za marketing 

i sve što je viđeno kao marketinška 

komunikacija delo je kreativnosti 

i teških napora Beogradske 

filharmonije 

Zajednička fotografija za uspomenu: nosioci i uručioci priznanja PUNOM PAROM NAPRED 


Četvrtak, 29. oktobar 


Dr Dan Herman, osnivač i vlasnik konsultantske mreže Think Short 

Tradicionalnom marketingu 

potrebna su nova pravila 

Veoma uspešni i kvalitetni proizvodi danas nestaju sa tržišta nakon pet 

godina. Herman tvrdi da je to nova realnost kojoj se moramo prilagoditi. 

Zbog čega, po njegovom mišljenju, kratkoročno razmišljanje 

više ne sme da ima lošu reputaciju? 

Predavanje Izraelca dr Dana Hermana, 

vlasnika konsultantske mreže 

Think Short i direktora Davos 

koledža, i potpisivanje ekskluzivnog 

ugovora o regionalnom partnerstvu 

ove mreže sa agencijom Profile iz 

Beograda, obeležili su (pored dodele 

nagrada Punom parom napred) ovogodišnji 

Marketinški događaj. 

U glavnoj sali Privredne komore 

Srbije, u četvrtak 29. oktobra, Herman 

je održao predavanje, a potom i 

kreativnu radionicu na temu Mislite 

kratkoročno (Think Short) – novi 

metod za kreiranje marketinških i 

brending proizvoda za brz i uspešan 

proboj na tržištu. Predavanje i radionica 

bili su fokusirani na kreiranje 

malih, efikasnih inovacija koje 

se mogu pretvoriti u veliki uspeh na 

tržištu sa veoma malim budžetima. 

Prema Hermanovim rečima, stav da 

inovacija uvek podrazumeva uvođenje 

novih proizvoda ili usluga, jeste 

obmana. Po njegovom mišljenju, uspešna 

inovacija predstavlja sistem 

četiri glavna elementa koji donose 

rezultat. To su: proizvod ili usluga, 

„tajming”, brending i marketing. 

Metodologija think-short koju je 

Herman predstavio, trebala bi da 

pomogne marketinškim profesionalcima 

da kreiraju ovaj sistem od četiri 

elementa. Ovaj pristup on je nazvao 

sistemom uspešnih inovacija. 

će nešto propustiti. Ljudi danas pokušavaju 

da u jedan dan uglave što 

više aktivnosti. Mnoge stvari rade 

brzo a multitasking im postaje sve 

važniji. 

Danas imamo ekspres spa-centre 

u kojima provodimo po 20 minuta 

jer nemamo vremena za prave spacentre. 

Neprestano menjamo TV kanale 

jer želimo sve da pratimo. Želimo 

da uvek budemo dostupni i 

zbog toga nosimo mobilne uređaje. 

Mnogi danas biraju da budu sami 

tokom čitavog života jer ne žele da se 

posvete samo jednom partneru i tako 

onemoguće sebe da se posvete i drugima. 

Imamo parove bez dece, a oni 

koji ih imaju, počinju prerano da ih 

obrazuju kako bi deca znala strane 

jezike, rad na računaru itd. Dakle, 

danas imamo potrošače koji su zavisni 

od toga da imaju opcije. Zbog 

toga su oni danas voljni da probaju 

mnoge nove stvari i zbog toga besomučno 

usvajaju inovacije. Rezultat 

toga je da je lojalnost brendovima 

mrtva. Potrošači su sve manje lojalni 

brendovima. U ovakvom svetu, 

to je postalo neizbežno, rekao je Herman. 

Prema njegovim rečima, danas su, 

kao što svi tvrde, inovacije neminovne 

no nisu sve i revolucionarne. One 

često propadaju jer se ne razvijaju 

metode kojim bi se inovacije razvijale 

non-stop na marketinškom tržištu. 

Takođe, dolaskom novih proizvoda 

na tržište, stari proizvodi ispadaju 

sa njega. On je naveo podatke 

koje je nedavno objavila istraživačka 

agencija Nielsen koji govore 

da čak i veoma uspešni proizvodi 

nestaju sa tržišta nakon pet godina. 

Herman tvrdi da je to nova realnost 

i da joj se moramo prilagoditi. 

Zbog toga se, po njegovom mišljenju, 

konvencionalni marketing mora promeniti, 

a kratkoročno više ne sme 

da ima lošu reputaciju. 

Svi želimo da obezbedimo lojalnost 

potrošača. Da bismo to uspeli, 

pružamo im kvalitet i dobre usluge 

kako bi bili zadovoljni. Mislimo da 

nas neće ostaviti ukoliko su zado- 

Predavanje 

Potrošači su postali zavisni od 

toga da imaju opcije 

Prema Hermanovim rečima, današnjem 

marketingu potrebna su 

nova pravila. Potrošači su se promenili 

i oni su sve više motivisani strahom 

da će im nešto nedostajati ili da 



voljni. Međutim, da li su delotvorne 

promocije koje radimo kako bismo ih 

naterali da nam ostanu verni? Da li 

to sve funkcioniše? Ne baš. Rađena 

su mnoga istraživanja o potrošačima 

koji menjaju brendove i svoju 

odanost poklanjaju drugoj kompaniji 

ili proizvodu. 90 odsto onih koji 

su prešli na drugi brend bili su 

zadovoljni prethodnim. Zbog čega su 

to učinili? Kvalitet, novitet, dizajn, 

nešto ih je na to navelo. Fantazija 

tradicionalnog marketinga jeste da 

pridobije potrošača i onda da ga 

zadrži do kraja života. Ta dugoročna 

strategija danas je teško primenljiva, 

rekao je Herman. 

Kratkoročni brend je planirani 

kratkoročni uspeh 

Govoreći o profilu prosečnog čoveka/potrošača, 

Herman je rekao da on 

ima dve potrebe. Prva je potreba za 

sigurnošću, komforom, porodicom i 

stabilnošću, i tradicionalni marketing 

pokriva te potrebe. Lojalnost 

ide sa ovim potrebama. Međutim, 

Herman tvrdi da je to svega 50 odsto 

ljudskih potreba. Druge potrebe su, 

po njegovom mišljenju, potrebe za 

otkrivanjem, saznanjem, igranjem, 

zavođenjem. Lojalnost se sa tim ne 

može izboriti i zbog toga je potreban 

novi pristup koji se zove think short 

(misliti kratkoročno). Jednom kada 

marketinški profesionalci počnu da 

posmatraju tu drugu potrebu, shvatiće 

da su potencijali udvostručeni 

jer je tradicionalni marketing koristio 

svega 50 odsto tog potencijala. 

Deca su se ranije igrala medvedićima 

koji su se prenosili sa generacije 

na generaciju. Pedesetak godina 

devojčice su se igrale barbikama. 

Posle su došle lutke koje se 

zovu „bratz” i koje su jednostavno 

nestale. Imamo televizijske serije koje 

traju nekoliko godina i onda nestanu. 

Neke poput npr. Dinastije 

trajale su petnaestak godina a sada 

serije traju 5–6 godina poput npr. 

Sopranovih, koja se više ne emituje. 

Novi modeli automobila postaju 

stari nakon maksimalno 5–6 godina. 

Dok ih koristimo, nezamislivo nam 

je da će jednoga dana nestati. Neke 

karakteristike proizvoda jedno vreme 

su kul a posle toga postaju dosadne 

i nestaju. Ja npr. mislim da će 

ajfon uskoro nestati. On je sada veoma 

važan i smatramo ga gotovo 

nezamenljivim, ali i on će uskoro biti 

prošlost. Kompanija Žilet zbog toga 

stalno menja svoje proizvode. Npr. 

osmislili su brijač sa svetiljkom uz 

pomoć kojeg se možete brijati u 

mraku. Dakle, proizvođači pokušavaju 

da dodaju nešto novo svom 

postojećem brendu ili da proizvedu 

neki novi koji bi bio nastavak prethodnog, 

kaže Herman. 

On tvrdi da nema ničega lošeg u 

tome da se misli dugoročno, ali je 

veoma važno da se istovremeno misli 

i kratkoročno. Glavna svrha koncepta 

think short jeste da stvori 

entuzijazam za kratko vreme. Barak 

Obama je koncentrisao svoje ciljeve 

prvo prema osvajanju kandidature 

unutar Demokratske stranke 

a zatim za pobedu na izborima za 

predsednika SAD-a. Hilari Klinton 

Kreativna radionica 

je, sa druge strane, odmah počela da 

govori o tome šta će raditi kada postane 

predsednica. Obama je kampanju 

podelio na dva dela. Prvo je 

stvorio kratkoročni brend, a nakon 

što je postao kandidat Demokratske 

partije, počeo je da koristi dugoročnu 

strategiju. On je u prvoj fazi 

gradio entuzijazam koji, prema Hermanovim 

rečima, svaki put kada se 

takmiči sa poverenjem na kratkoročni 

period, odnese pobedu. Obama 

je zbog toga uspeo da se izbori za 

nominaciju od strane svoje partije. 

Zbog čega bi iko želeo kratkoročni 

brend? Zbog toga što ga potrošači 

vremenom takvim načine. Zato je bolje 

da ga takvog planirate. Kratkoročni 

brend je planirani kratkoročni 

uspeh. To nije neuspeh lansiranja 

dugoročnog brenda. Planirali ste ga 

kao kratkoročni uspeh. Naravno, 

ukoliko vas iznenadi i postane dugoročni 

brend, nećete imati ništa 

protiv. Kao što sam već rekao, ako je 

pogonsko gorivo dugoročnog brenda 

poverenje, kao što nam to često govore, 

onda je gorivo kratkoročnog 

brenda entuzijazam. Kada lansirate 

kratkoročni brend, palite vatru. Kompanije 

misle kratkoročno i dugoročno 

a nekada kombinuju ove dve 

metode, što je po mom mišljenju 

mudro. Često imamo primer dugoročnog 

brenda koji je u pozadini 

(beckground). Reč je o kvalitetnom 

proizvodu iz dobre kompanije kojoj 

se veruje, ali se ispred njega pojavljuju 

neki potproizvodi, kao što su 

npr. „diet coke” ili „coca-cola black” 

sa mnogo kofeina (tzv. satelit-proizvodi), 

koji neće dugo biti tu. Dakle, 

ukoliko želite da zadržite potrošače, 

morate ih držati uzbuđene i nuditi 

im nove proizvode, tvrdi Herman. 

On dodaje da jedini način da se 

proizvod danas izdvoji od konkurencije, 

jeste da se uradi nešto što nema 

veze sa samim proizvodom, navodeći 

primer čokolade „toblerone” koja je 

kao proizvod ostala ista ali joj je 

oblik jedinstven. 

Svoje predavanje, koje je ovde 

samo delimično predstavljeno, Herman 

je zaključio porukom da je danas, 

više nego ikada, potrebno igrati 

se proizvodom, zatim misliti kratkoročno 

i ponašati se neočekivano 

Petar Stakić 



Petak, 30. oktobar 

Potpisan sporazum o regionalnoj saradnji 

Agencija Profile 

i konsultantska mreža Think Short 

Na konferenciji za medije, koja je 

održana 30. oktobra u Privrednoj komori 

Srbije, potpisan je ugovor o regionalnoj 

saradnji između svetske 

mreže konsultanata Think Short i 

agencije za integralne komunikacije 

Profile, zahvaljujući kojem je agencija 

Profile postala jedini zastupnik 

ovog metodološkog sistema i novog 

pristupa na srpskom marketinškom 

tržištu. 

U ime agencije Profile ugovor je 

potpisao njen predsednik Milan Ristić 

koji je tom prilikom rekao da 

potpisivanje ugovora znači inoviranje 

i unapređenje profesionalnog 

znanja zaposlenih u agenciji kao i 

proširivanje stručne ponude agencije 

Profile na domen tržišnih strategija, 

marketinških inovacija i brendinga. 

Kako Ristić kaže, to znanje 

neophodno je našoj privredi, koju 

uglavnom servisiraju, svojim skromnim 

znanjima i potpuno pogrešnim 

pristupom, „reklamne” agencije. Primenom 

ovog inovativnog i uspešnog 

poslovnog i marketinškog modela, 

kojim klijenta vodimo od definisanja 

tržišne strategije do obuke i treninga 

zaposlenih, verujemo da ćemo 

svojim poslovnim partnerima doneti 

konkurentsku prednost. 

Naša saradnja realizovaće se preko 

obezbeđivanja udruženih usluga 

klijentima kroz sinergijski angažman 

dr Hermana i njegovog tima i 

agencije Profile. Usluge će se realizovati 

kroz konkretne konsultantske 

projekte, koji uključuju niz inovativnih 

modela (npr.„samo poželi 

inovaciju”, „brend drama”, „formula 

tržišnih pogodaka”, „kratkoročno 

brendiranje” i dr.), i kroz trening- 

-radionice. Takođe, znanje ćemo širiti 

i kroz izdavačku delatnost. Profile 

će do kraja ove godine izdati na 

srpskom jeziku novu knjigu dr Hermana 

„Misliti kratkoročno” u kojoj 

on na praktičan način predstavlja 

svoj novi poslovni model, njegove 

koristi i način primene, izjavio je 

Milan Ristić, predsednik agencije 

Profile. 

Dan Herman je prilikom potpisivanja 

ugovora izjavio kako je veoma 

uzbuđen zbog toga što je Srbija postala 

petnaesta zemlja članica mreže 

Think Short. 

Radujem se što ću sarađivati sa 

agencijom Profile jer je naša misija 

ovde u Srbiji veoma važna. Svet 

polako izlazi iz krize i uskoro će se 

postaviti neka nova pravila na tržištu. 

Ovo je prilika da zajedno kreiramo 

jake srpske brendove i srpske 

inovacije koje će biti prepoznate u 

svetu. Samim tim, pomoći ćemo i 

ekonomiji vaše zemlje, rekao je Herman 



Kolektivni pokrovitelji 

Marketinškog događaja 2009. godine 



Članice PULA 111 

poštovalaca marketinga i podsticanja razvoja 

kreativnosti 


Pretvorimo Kopenhagen 

u Hopenhagen 

Svečana promocija kampanje Hopenhagen, 

koja najavljuje veliku 

svetsku konferenciju Ujedinjenih nacija 

o klimatskim promenama (Kopenhagen 

od 7. do 18. decembra), 

održana je u Galeriji New Moment u 

utorak, 3. novembra. Organizator 

događaja bio je svetski ogranak Međunarodnog 

udruženja propagandista 

(IAA). 

Hopenhagen je pokrenut kao projekat 

koji će predstavljati jednu od 

najvećih svetskih kampanja u cilju 

podizanja svesti o alarmantnosti problema 

klimatskih promena. Njegov 

cilj je da pozove sve stanovnike planete 

Zemlje da daju svoj doprinos u 

rešavanju ovog problema. 

Njena ekselencija Mete Kjuel Nilsen, 

ambasadorka Kraljevine Danske, 

ukazala je na značaj konferencije 

u Kopenhagenu, kao i na značaj 

samog projekta Hopenhagen čiji je 

cilj da animira javnost i podigne 

svest o značaju postizanja dogovora 

među svetskim liderima kada su klimatske 

promene u pitanju: Svi mi 

imamo ulogu, svi mi imamo glas i 

svako od nas pojedinačno ima odgovornost. 

Ovde se radi o oblikovanju 

naše budućnosti. Zato je važno 

da što veći broj ljudi izrazi svoje 

mišljenje i tako svetske lidere poguramo 

u dobrom smeru. Srećna sam 

što se i u Srbiji ljudi mobilišu za ovu 

debatu. 

Poslovne vesti 

Širom sveta kampanja Hopenhagen 

postiže odlične rezultate kada je 

reč o podizanju svesti ljudi. 

Prof. dr Ivica Radović, državni sekretar 

Ministarstva životne sredine 

i prostornog planiranja, prisutnima 

je približio problem klimatskih promena 

i njihovog uticaja na život. 

Radović je citirao profesora Edvarda 

Vilsona sa Harvarda koji je rekao: 

Kada bi se planeta Zemlja našla 

u fokusu istraživanja nekog sa 

druge planete, verujem da bi taj istraživač 

zaključio da je na toj planeti 

dominantna vrsta koja se nalazi u 

srednjoj fazi svog uništenja. 

Mete Kjuel Nilsen, ambasadorka Kraljevine Danske 

i Miša Lukić, predsednik srpskog ogranka IAA 

Miša Lukić, predsednik srpskog 

ogranka IAA, obratio se prisutnima 

sledećim rečima: Na molbu generalnog 

sekretara UN Ban Ki Muna, 

Međunarodno udruženje propagandista 

(IAA) prihvatilo se obaveze da 

promoviše značaj ove konferencije 

i utiče na svetske lidere u cilju postizanja 

dogovora za dobrobit celog 

čovečanstva. Prvi korak je da što više 

ljudi potpisivanjem peticije na 

www.hopenhagen.org da svoj glas za 

novu šansu našoj planeti. Projekat u 

sebi sadrži tradicionalne momente 

marketinške kampanje (kreirala ju 

je agencija Ogilvy iz Njujorka) kao 

što su spotovi, štampani oglasi, onlajn 

rešenja, ali ne samo to. Hopenhagen 

je pokret i poziv za okupljanje 

ljudi i slanje njihove poruke svetskim 

liderima. Ta poruka je jednostavna 

i glasi: Pojedinačni interes 

bilo koje zemlje na svetu nije i ne 

može biti iznad interesa planete. 

Konferencija u Kopenhagenu jeste istorijski 

važan skup. Pretvorimo Kopenhagen 

u Hopenhagen! 

Lukić je izrazio zadovoljstvo zbog 

činjenice da je ovaj projekat u svetu 

podržao veliki broj sponzora kao što 

su Koka-kola, Filips i drugi, i izrazio 

nadu da će se isto dogoditi i u Srbiji, 

posebno istakavši kompaniju Carlsberg 

koja je to već učinila 

Agencija SVA u kampanji 

„Srbija protiv droge” 

Ministarstvo zdravlja u okviru 

nacionalne strategije Srbija protiv 

droge pokrenulo je novu kampanju 

koja treba da skrene pažnju na 

problem raširenosti droge među 

mladim ljudima. Ministar zdravlja, 

profesor dr Tomica Milosavljević 

najavio je da će u osam gradova biti 

postavljena jedinstvena interaktivna 

3D hologramska instalacija. Iz 

jedinstvene hologramske predstave, 

kazao je dr Milosavljević, mlad čovek 

može na realan način da sagleda 

negativno delovanje droge na 

organizam. 

Svako mora da radi svoj posao. 

Kada policija spreči prodaju droge 

pred školama, carina krijumčarenje, 

kada se škola izbori u edukaciji, a iz 

porodice počnu da stižu prave poruke, 

imaćemo preokret u borbi sa 

narkoticima. Evropska unija nam 

novčano pomaže da primenimo strategiju 

borbe protiv zloupotrebe droga, 

poručio je dr Milosavljević. 

Projekat je zasnovan na projekciji 

mladog čoveka u 3D prostoru sa kojim 

možete upravljati uz pomoć ekrana 

osetljivog na dodir. Čovek hologram 

govori, kreće se, reaguje na 

droge onako kako bi reagovao čovek. 

To je ubedljiv i stravičan eksperiment, 

kazao je Mirko Mandić, direktor 

agencije SVA koja je učestvovala 

u izradi hologramske projekcije. 

Ovu akciju pokrenuli su Ministarstvo 

zdravlja Republike Srbije u saradnji 

sa projektom Implementacija 

nacionalne strategije protiv zloupotrebe 

droga (INSADA) koji finansira 

Evropska unija. Kreativna rešenja i 

realizaciju aktivnosti tokom kampanje 

osmislili su agencija za tržišne 

komunikacije SVA i Galerija 12+ 


CIPR program u Srbiji 

Fakultet za medije i komunikacije 

Univerziteta Singidunum u Beogradu 

u saradnji sa britanskim institutom 

Chatered Institute of Public 

Relations od ove školske godine ponudiće 

zainteresovanima mogućnost 

da pohađaju master studije iz oblasti 

odnosa sa javnošću. 

Na konferenciji za novinare održanoj 

na FMK, 2. novembra, dekanka 

ovog fakulteta dr Nada Popović-Perišić 

izrazila je zadovoljstvo 

zbog činjenice da je upravo ovaj fakultet 

ostvario saradnju sa CIPR-om 

i dobio licencu za održavanje master 

studija iz ove oblasti. 

Ljiljana Boljanović, profesorka 

predmeta Odnosi sa javnošću na 

FMK, poručila je: Ovo tržište vapi za 

školovanim stručnjacima u oblasti 

odnosa sa javnošću i zato mi je drago 

što ovaj fakultet uvodi najpoznatiju 

evropsku licencu za program 

u ovoj oblasti. Profesor Krulj i ja 

ćemo se truditi da zadržimo najviše 

Poslovne vesti 

standarde kada je reč o predavanju 

i o programima iz oblasti odnosa sa 

javnošću, da kod studenata razvijamo 

nova znanja i veštine, ali i negujemo 

profesionalni i etički odnos 

u ovoj profesiji, koji je itekako potreban. 

Dr Vladimir Krulj tvrdi da dolazak 

CIPR podrazumeva ne samo 

dolazak novih znanja i veština, već i 

jedan standard o kojem neće biti diskusije. 

CIPR je sastavni deo mnogih 

prestižnih evropskih fakulteta. Ne 

postoji mogućnost da ono što se overava 

diplomom CIPR-a bude potpisano 

od strane bilo kog drugog, 

osim onih koji su za to ovlašćeni u 

Londonu. To je ono što obezbeđuje 

kredibilitet CIPR-a i osigurava kvalitet. 

Ovaj program je veoma intenzivan 

i zahteva predanost i ozbiljan 

rad. 

Program se izvodi na engleskom 

jeziku i obuhvata različite segmente 

odnosa sa javnošću, kao što su: planiranje 

odnosa sa javnošću, planiranje 

i izvođenje pi-ar kampanja, 

odnosi sa medijima, interna komunikacija, 

profesionalni razvoj pi-ar 

menadžmenta i druge, izjavio je jedan 

od predavača, dr Vladimir Krulj. 

Pored dr Krulja, najavljeno je da 

će predavanja u okviru ovog programa 

držati i Pol Nobl, predavač sa 

instituta CIPR, Artur Gedike, izvršni 

direktor FIMA grupe, i Dejan 

Verčič, profesor strateških komunikacija 

i odnosa sa javnošću na 

Univerzitetu u Ljubljani. 

CIPR je jedna od vodećih institucija 

za odnose sa javnošću u Evropi, 

osnovana 1948. godine. Danas okuplja 

preko 9.000 članova iz svih 

oblasti biznisa i poslovanja (članstvo 

je na individualnoj bazi). Prema podacima 

navedenim na oficijelnom 

sajtu, 45 odsto članstva CIPR radi u 

agencijama, a 55 odsto u kompanijama. 

Svi članovi CIPR obavezni su 

da poštuju Etički kodeks, ali sa druge 

strane, uživaju prednosti kao što 

je pristup informacijama, podrška 

asocijacije, saveti, učešće u radionicama 

i drugim vidovima obuke. Više 

informacija o CIPR dostupno je na 

veb-adresi: www.cipr.co.uk 


Slobodan Srećković, 

direktor marketinga, 

AD Apatinska pivara 

Biti uspešniji 

1. Šta Vas je motivisalo da pristupite 

Savetu suizdavača časopisa 

TABOO? 

Tri pitanja - tri odgovora 

Apatinska pivara kao lider u pivskoj 

industriji i jedan od najvećih 

oglašivača u zemlji, sa zadovoljstvom 

je pristupila Savetu suizdavača 

časopisa Taboo budući da je to 

domaća dobrovoljna asocijacija odgovornih 

firmi i pojedinaca koja nastoji 

da svojim aktivnim učešćem 

doprinese unapređenju tržišta marketinških 

usluga u Srbiji. Svesni 

smo da se tržišne utakmice u današnjem 

poslovnom okruženju upravo i 

dobijaju na polju marketinga i prodaje 

i zato verujemo da će Apatinska 

pivara kroz aktivno učešće u Savetu 

suizdavača časopisa Taboo doprineti 

da naše kompanije, bar u domenu 

marketinga, postanu što uspešniji 

učesnici na nacionalnom tržištu, a 

potom i na međunarodnom. 

2. Koja su Vaša očekivanja od 

članova Saveta? 

S obzirom na to da smo tržišno 

orijentisana kompanija koja značajno 

ulaže u marketing i preko svojih 

brendova ima širu društvenu ulogu, 

verujemo da ćemo kroz komunikaciju 

i saradnju sa drugim članovima 

Saveta doprineti daljem razvoju, 

standardizaciji i bliskoj interakciji 

oglašivača, sa jedne strane, i kompanija 

koje pružaju usluge iz oblasti 

marketinga, sa druge. 

3. Kako ocenjujte tržište marketinških 

usluga u Srbiji? 

U Srbiji već duži niz godina postoji 

pozitivan trend rasta i razvoja 

tržišta marketinških usluga. Ipak, 

brzina kojom se naše tržište u ovom 

domenu razvija, nije zadovoljavajuća, 

a u mnogim segmentima i dalje 

zaostajemo od zemalja zapadne Evrope. 

Jedan od faktora koji bitno utiče 

na brzinu ekspanzije našeg tržišta 

svakako je i činjenica da u Srbiji ne 

postoje snažne i aktivne organizacije, 

kako oglašivača tako i marketinških 

agencija. Imajući u vidu 

inicijativu koju je pokrenuo časopis 

Taboo kroz formiranje Saveta suizdavača, 

verujem da ćemo kroz ovu 

asocijaciju i buduću saradnju sa organizacijama 

iz razvijenih tržišta 

uspeti da se u potpunosti uključimo 

u savremene trendove i praksu međunarodnih 

tržišta. Apatinska pivara 

smatra da svako ko se bavi ovim 

poslom treba da doprinese razvoju 

struke, a to podrazumeva i uključivanje 

u inicijative poput Saveta suizdavača 

Kandidati 

za TV spot 2009. 

1. Januar 

Telekom Srbija - Uspeću, 

mogu (Profile) 

2. Februar 

Fruvita premium - Leptir 

(Orange studio) 

3. Mart 

Telenor - Deset para minut 

(Leo Burnett) 

4. April 

Telenor - Tarifni paket, 

Kombinuj (Leo Burnett) 

5. Maj 

IPTV Telekom - IPTV Open, 

(Buzz Advertising) 

6. Jun 

VIP Mobile - Odbojkaši 

(Ovation Advertising) 

7. Jul 

Loto - Kafić 

(Idea Plus Communications) 

8. Avgust 

Centroproizvod - C supe 

(GKB & SPA) 

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj formi emituje se svakog drugog petka u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom 

Časopis TABOO izlazi četiri puta godišnje Godišnja pretplata iznosi 12.000 dinara/neto, PDV 8%. Pretplatnici časopisa 

TABOO besplatno dobijaju 26 brojeva TABOO NEDELJNIKA u štampanom izdanju Sve isto samo časopis TABOO sa 

TABOO NEDELJNIKOM u elektronskom izdanju iznosi 9.000 dinara/neto Godišnja pretplata samo na TABOO NEDELJNIK 

u štampanoj formi, 26 brojeva godišnje iznosi 6.000 dinara/neto Sve isto, samo u elektronskom izdanju, iznosi 3.000 

dinara/neto Glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar Zamenik glavnog urednika: Jelena Ivanović Urednik TABOO 

NEDELJNIKA : Dušan Šunjka Grafički dizajn: Đorđo Ivanišević Urednik TABOO DNEVNIH VESTI: Petar Stakić Osnivač 

i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. Časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu 

za informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 TABOO je i 

glasilo Grupacije marketinških agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo 

t/f:013/300-093, 300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org administracija i oglašavanje e:tabooredakcija@nadlanu.com 

w:taboomagazine.org 

Taboo & Jovšić Printing Centar 


Bez teme nema ni dileme 

Piše: Ljubomir Ratković 

NON NOSTRUM INTER 

VOS TANTAS 

COMPONERE LITES... 

Prevod naslova na jezik srpski: 

NIJE MOJE DA OKONČAM TAKO VELIKU 

RASPRAVU IZMEĐU VAS! Pogotovu što rasprave 

nije ni bilo. Uzgred rečeno (OBITER 

DICTUM), jer nije postojao, ili nije obezbeđen kvorum. 

Kvorum ili Bodrum? Dilema koja nije do danas razrešena. 

Tek, Grupacija marketinških agencija kreće od 

početka (AB OVO). Ljutite se? Ne bih hteo da ste gnevni. 

Reči biram da vas stišam. Reč blaga gnev stišava 

(SERMO MOLLIS FRANGIT IRAM). 

Marketinški događaj godine je prošao. Mnoge manifestacije 

održane prošlog meseca su iza nas. Svode se 

računi, sabiraju utisci... Političkim jezikom rečeno: 

manifestacije prolaze, problemi ostaju (Milan 

Grol). Rasprave traju li traju... Šta se sve to zbiva 

u kući međ’ velikom bratijom, ko će imati najviše 

znanja da na imanju zvanom „Farma” ostane? 

U prvom slučaju se Svemoćnom Mašinerijom 

Selekcije glasa za izbacivanje, u drugom za 

opstanak. U toku je i novi serijal Opstanak... 

Ali, nije moje da o tome sudim. Sve se 

svodi na novac u rukama. Eto, kako naslov 

jedne pesme može da postane tema 

ponude jedne banke. 

Šta je novac? 

„Ako je novac veza koja me vezuje za 

ljudski život, za društvo, za prirodu i ljude, 

nije li novac veza svih veza? Ne može 

li on razrešiti i vezati sve veze? Nije li on 

zato i opšte svojstvo razdvajanja? On je 

prava moneta razdvajanja, kao što je 

pravo sredstvo veze, hemijska snaga 

društva”. Šekspir ističe dva svojstva 

novca: 

1. On je vidljivo božanstvo, 

pretvaranje svih prirodnih svojstava u njihovu 

suprotnost, opšta zamena i obrtanje stvari, on 

bratimi nemogućnosti... (Marks–Engels, O umetnosti). 

2. Drugo svojstvo novca kako ga je Šekspir doživeo, 

izbegao sam. Vulgarno je... spominje se najstariji 

zanat na svetu, svodništvo... A obećao sam na 

početku: blage reči i nimalo gneva. 

Jer, tržište je dovoljno surovo. A ono već odavno ne 

predstavlja samo potrošačko društvo... Ono je u istoj 

meri, kao što je materijalno postojalo i političko i 

ideološko i zavisno od promena vlasti bilo izloženo 

repolitizaciji i rekontekstualizaciji. 

I sve se opravdava i sve se prisvaja u ime modernizacije. 

Postoji literatura... Modernizacija u Srbiji... Tri nedovršena 

talasa... Prvi... 1880–1912, drugi... 1929–1941, 

treći... 1946–1979... Četvrti... 

Zanimljiv odeljak iz perioda drugog: „SHS je bila u 

Evropi najbogatija država železnom rudom... po bogatstvu 

nalazišta bakarne rude SHS se nalazi na prvom 

mestu u Evropi...” 

Prvim talasom je rukovodila „upravljačka elita”. 

Drugim talasom je vladala „radna Vlada”. 

U trećem talasu 1950. Amerikanci su Jugoslaviji dali 

bespovratnu pomoć u hrani vrednu 95,2 miliona 

tadašnjih dolara... Kasnije su isti ti sa Britancima i 

Francuzima dostavili još 492,9 miliona dolara. 

I trajalo je... I lepo se razvijalo... i... dominacija rada 

nad kapitalom... Presečena je... Kapital je odlučio da 

novac postane „opšte sredstvo razdvajanja”. Na ovom 

mestu ono nedorečeno o tome šta je Šekspir mislio o 

novcu: On je opšta prostitutka, opšti svodnik ljudi i 

naroda!!! 

Nisam sledbenik „teorija zavere” ali, početkom sedamdesetih, 

kako je pisalo u jednom američkom časopisu, 

sastalo se sto najuticajnijih ljudi u svetu da se dogovore 

o planovima i programima za budućnost. Bilo je 

kraljeva, prinčeva, industrijskih magnata, finansijera, 

bankara i dva člana Politbiroa Sovjetske 

komunističke partije... Zaključak... Balkan treba 

iskoristiti... za... 

Ovo je ipak časopis koji tretira teme unutar 

marketinških komunikacija. 

A, stvari stoje ovako: 56. međunarodni 

festival oglašavanja Cannes Lions: „... najviši 

direktori kompanija Kraft, Procter & 

Gamble, Johnson & Johnson i McDonalds 

složili su se sa tim da agencije 

mogu svoj posao obavljati bolje, ali i sami 

oglašivači... 

... ovogodišnji žiri u kategoriji upotrebe 

medija, prilikom ocenjivanja fokusirao 

se na postignuti učinak odbacujući sjajne 

ideje, koje su se njegovim članovima dopale 

ali nisu imale besprekornu realizaciju, 

niti su prijavitelji dali dovoljno 

dokaza o uspehu koje su postigle. Fokusirali 

smo se na rešenja koja su 

odradila sjajan posao... 

Modernizacija (ajde da tako to nazovem) oglašavanja 

u Srbiji tek počinje, ali na prilično stereotipan način. 

„Dajte dovoljno dokaza o uspehu koji ste postigli, ili 

potvrdite postignuti učinak...” 

Isključivo i jedino mislim na efekte kampanje i 

iskustva agencija i oglašivača. Međutim, ta rasprava je 

na Marketinškom događaju godine „izbegnuta”. 

Ali, nije moje da okončam tako veliku raspravu između 

vas. Pogotovu što još nije ni počela. 

A u toj raspravi nema kvoruma. Razgovara se i raspravlja 

licem u lice. 

NOTA BENE. 

Prevod znate

TABOO NEDELJNIK - BROJ 97 (.pdf)

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?