5. principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge ...

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
podesiti na parametre koji će sprečiti nagle temperaturne promene organizma, -
radnu odeću i obuću prilagoditi radnim uslovima.
10. Vozači traktora su prilikom vožnje kada je smanjena vidljivost prilikom loših
vremenskih uslova (magla, kiša, sneg), ili rada noću izloženi su povećanom
11. naprezanju čula vida. Potrebno je:- vršiti redovne provere ispravnosti osvetljenja
na vozilu,- vršiti redovne lekarske/oftamološke preglede vozača,-redovno
održavanje staklenih površina na vozilu.
12. Zaposleni na radnom mestu vozača traktora često su izloženi nepovoljnim
klimatskim uslovima ( sunce, kiša, sneg, magla i sl.). Klimatski uticaji naročito
su izraženi u zimskom i letnjem periodu. Da bi se rizik držao pod kontrolom,
potrebno je izvršiti raspodelu adekvatne zaštitne opreme zaposlenih.
13. Prilikom obavljanja radnih aktivnosti kod zaposlenih kontinuirano dolazi do
telesnog naprezanja i rada u nefiziološkom položaju tela usled dugotrajnog
sedenja. Prilikom manipulacije sa teretima većih težina iste podizati iz čučećeg
stave,- pauze i odmore upražnjavati kratkotrajnim fizičkim vežbama, - raspodela
radnog vremena i odmora, -korišćenje ličnih zaštitnih sredstava pri pregledu
vozila.
14. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:- iz potrebe obezbeđivanja i
blagovremenog izvršenja posla- iz odgovornosti za ispravnost vozila i kvantiteta
robe,- iz složenosti međuljudskih odnosa,- iz faktora vezanih za organizaciju
rada ( noćni rad, produženi rad i sl), i dr. Potrebna je: -primena organizacionih
mera (podela posla). -raspodela radnog vremena i odmora.
15. Vozač traktora u toku obavljanja redovnih aktivnosti može se naći u raznim
konfliktnim situacijama sa drugim licima, te je neohodno negovati
komunikacijske odnose i poštovati ljudsko dostojanstvo.
5. ZAKLJUČAK
Osnovna postavka metode “Kinny” u funkciji procene rizika na radnom mestu i radnoj
okolini je u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština metode sastoji se u realizaciji
sledećih aktivnosti: a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili mogu
nastati kao posledica procesa ili usluge; b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake
opasnosti i štetnosti; c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim
metodama utvrde:- verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti;- težina posledica
koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i štetnosti;- učestalost pojavljivanja opasnosti i
štetnosti. d) vrednovanje nivoa rizika čine proizvod tri faktora rizika i t o:- faktor rizika –
(verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti) ;- faktor rizika– (težina posledice koje zaposleni
trpi zbog pojave opasnosti i štetnosti) - faktor rizika –( učestalost pojavljivanja opasnosti i
štetnosti). Korišćenjem „Kinny“ metode ocenjeno je da je radno mesto vozača traktora po
osnovu stepenovanja opasnosti i štetnosti svrstano u kategoriju radnog mesta sa povećanim
rizikom. „Kinny“ metoda, je jednostavna, ali nedovoljno precizna, jer je prisutna velika
doza subjektivnosti procenjivača rizika, ona ima karakter kvalitativno–kvantitativne
analize, sa pretežno dominantnim kvalitativnim karakterom. Iz tog razloga neophodan je
multidisciplinarni pristup i timski rad, da bi se obezbedila objektivnost procene.
240