5. principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge ...

Savremena poljoprivredna tehnika
Cont. Agr. Engng. Vol. 38, No. 3, 189-286, sept. 2012.
Biblid: 0350-2953 (2012) 38 (3):231-242
UDK: 647.3:631.3:616-057
Originalni naučni rad
Original scientific paper
PRINCIPI PROCENE PROFESIONALNOG RIZIKA KOD VOZAČA TRAKTORA
I DRUGE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE
PRINCIPLES OF PROFESSIONAL RISK ASSESSMENT IN TRACTOR
DRIVERS AND OTHER AGRICYLTURAL MACHINERY
Mačvanin N 1 , Prokeš B 1 , Savin L², Simikić M²
1 Medicinski fakultet, Novi Sad, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Futoška 121
² Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8
e-mail: nmacvanin@yahoo.com
SAŽETAK
Pod pojmom rizik podrazumeva se izloženost delovanju faktora koji svojom
aktivnošću mogu dovesti do neželjenih posledica, što se u praksi ogleda kao nastanak neke
vrste troškova, bilo da je reč o poznatom trošku ili propuštenoj dobiti zbog nastanka
povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom. Profesionalni rizik
predstavlja kombinaciju verovatnoće pojave opasnosti i štetnosti na radnom mestu i
ozbiljnosti povrede ili ugroženosti zdravlja (ošte ćenja zdravlja) koje može biti
prouzrokovano opasnim događajem ili izlaganjem. U radu je uradjena procena rizika i
sagledan je nivo profesionalnog rizika za sve opasnosti i štetnosti radnog mesta vozača
traktora metodom “Kinny. U aktivnostima kojima se analiziraju profesionalni rizici,
potrebno je uzeti u obzir činjenicu da potpuna eliminacija rizika nije moguća , ali ako se
rizik na vreme prepozna, utvrdi i definiše moguće je primenom preventivnih mera i
aktivnosti rizik držati pod kontrolom. Vozači traktora često obolevaju od bolesti koštanomišičnog
sistema, direktnim, ili indirektnim, delovanjem profesionalnih rizika (nefiziološki
položaj tela pri radu, naprezanja tela, vibracije, rad na otvorenom prostoru, neergonomska
sedišta mašina...) Kod bolesti kičmenog stuba mora da se ograniči težina podizanja i
nošenja tereta, dužina rada sa poljoprivrednom mehanizacijom (u skladu sa k valitetom
mašine i tlom po kojem se kreće), dužina i kvalitet angažovanja ekstremiteta, kao i
mogućnost rada u nefiziološkom položaju tela. Izuzetno je važno ograničiti rad u
ekstremnim mikroklimatskim uslovima, pre svega, pri izuzetno visokim ili niskim
temperaturama vazduha, kao i pri velikim brzinama kretanja vazduha. Mere prevencije
imaju za cilj da očuvaju zdravlje zaposlenih, po principu “zdrav čovek na zdravom radnom
mestu”.
Ključne reći: poljoprivreda, vozač traktora, procena profesionalnog rizika, mere
prevencije, oštećenje zdravlja, zdravlje i bezbednost na radnom mestu
231

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
1. UVOD
Prema Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09)
Nacionalni program ruralnog razvoja sadrži mere i druge aktivnosti, kao i očekivane
rezultate, oblike, vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja ruralnog razvoja. Ovo je
prvi Nacionalni program ruralnog razvoja koji se odnosi na period od 2011. do 2013.
godine i obuhvata mere koje će Vlada sprovoditi u narednom trogodišnjem periodu.
Značajan element mogućeg ruralnog razvoja je upravljanje rizicima, koji su u poljoprivredi
veoma brojni . (“Sl. Glasnik RS ” br. 15/11) .
Veliki broj radnika u Srbiji zaposleno je u poljoprivredi (oko 21,5%). U poljoprivrednoj
proizvodnji brojni su profesionalni rizici koji mogu ugroziti zdravlje zaposlenih. Jedno od
najzastupljenijih radnih mesta je radno mesto vozača traktora.
Narodna skupština Republike Srbije (2005) usvojila je Zakon o bezbednosti i zdravlju
na radu (“Sl. glasnik RS”, broj 101/05). Cilj ukupne nove politike u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu je, pre svega, sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, a
zasniva se na pokretanju niza preventivnih aktivnosti. (Miller et al, 2006). Pri utvrđivanju
podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini koristi se
grupisanje opasnosti i štetnosti prema Pravilniku o načinu i postupku procene rizika na
radnom mestu i u radnoj okolini. (“Sl.glasnik RS”, br. 62/06, 84/06). Procena rizika zasniva
se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada - mogućih
vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju
povredu na radu, profesionalno oboljenje, ili bolesti u vezi sa radom. (Simikić et al. 2012,
Simikić et al. 2011, Mačvanin et al. 2010, Mačvanin et al. 2004, Mačvanin et al. 2003).
Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi, sredstva za rad, sirovine i
materijali koji se koriste u tehnološkim i radnim procesima, sredstva i oprema za ličnu
zaštitu na radu, kao i drugi elementi koji mogu ugroziti zdravlje zaposlenog.
Propisi o primeni metoda i metodologija procene rizika razlikuju se od države do
države te se ocenjivanje rizika ne vrši se po nekom univerzalnom principu. Ipak, dva
pravila su od suštinskog značaja u ovoj oblasti i treba ih uvek imati u vidu:-ocena treba da
se strukturiše na takav način da se uzmu u obzir sve postojeće opasnosti; kada se utvrdi
postojanje rizika, osnovni cilj ocene je da se rizik eliminiše; odnosno da se izvor opasnosti
odstrani odnosno da se uvedu mere koje će moguće negativne posledice eliminisati. (Van
Duijne. F. H. et al, 2008, Highter education technical school of professional studies Novi
Sad, 2012).
2. CILJ RADA
Ovaj rad ima za cilj da prikaže sve opasnosti i štetnosti radnog mesta vozača traktora i
druge poljoprivredne mehanizaciije, te da se sagleda verovatnoća, koliko prepoznati rizici
mogu da ugroze zdravlje zaposlenih .
3. MATERIJAL I METOD RADA
Obzirom da naš Zakon, kao ni prateći Pravilnici ne obavezuju da se procena rizika uradi
na jedinstven, obavezujući način, ostavljena je sloboda svakom procenjivaču da odabere
232

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
način i metod obrade. Osnovna postavka metode “Kinny” u funkciji procene rizika na
radnom mestu i radnoj okolini je u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština
metode sastoji se u realizaciji sledećih aktivnosti: a) utvrđivanje svih potencijalnih
opasnosti i štetnosti koji su i/ili mogu nastati kao posledica procesa ili usluge; b)
utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake opasnosti i štetnosti; c) analiza svake opasnosti
i štetnosti sa ciljem da se analitičkim metodama utvrde:1.verovatnoća pojave potencijalne
opasnosti i štetnosti (P), 2.učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (F), 3.težine
posledice po zdravlje zaposlenog (E). Svaki procenjivač rizika mora dobro poznavati radno
mesto, mora imati radno iskustvo, kao procenjivač, da bi pocenu uradio objektivno,
sveobuhvatno i nepristrasno. Svaki od navedenih parametara izražava se numerički i to
sledećim veličinama:
VEROVATNOĆA – P
0,1 teško shvatljivo
0,2 jedva pojmljivo
0,5 shvatljivo, ali malo verovatno
1 malo verovatno, ali moguće u nekim slučajevima
3 moguće
6 sasvim moguće
10 predvidivo, očekivano
UČESTALOST – F
1 retko (godišnje)
2 ponekad (mesečno)
3 povremeno (nedeljno)
6 redovno (dnevno)
10 stalno – kontinualno
TEŽINA POSLEDICE – E
1 mali (male povrede bez bolovanja)
2 znatne (medicinski tretman i bolovanje)
3 ozbiljne (povreda sa ozbiljnim posledicama, hospitalizacija, moguć invaliditet)
6 veoma ozbiljne-pojedinačni smrtni ishod
10 katastrofalno – višestruki smrtni ishod
Tako se proizvodom navedenih faktora stepenuju rizici, na sledeći način: Index
„Kinny“: R=ExPxF. U delu koji sledi data je tabelarno kompletna procedura prepoznavanja
opasnosti i štetnosti “Kinny” metodom.
233

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
Tab. 1. Kriterijumi za određivanje nivoa rizika
Tab. 1. Criteria for determining of the risk level
Ukupna
ocena
R=ExPxF
0,1-20 R I
Nivo
rizika
Klasifikacija
nivoa rizika
Zanemarljivo
mali rizik
21-70 R II Mali rizik
71-200 R III Srednji rizik
201-400 R IV Visok rizik
Preko 400
R V
Ekstremno
visok rizik
Ne zahteva se nikakva akcija.
Opis klasifikacije nivoa rizika
Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju
operacijom.
Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik. Mogu nastupiti
izuzetno opasne posledice po zdravlje,
Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika ne bude
snižen.
Aktivnost ne sme biti započeta ni nastavljena, sve dok se nivo
rizika ne smanji. Ako nije moguće smanjiti nivo rizika, aktivnost
mora ostati zabranjena.
Tab. 2. Opis karaktera rizika
Tab. 2. Description of the risk character
Karakter rizika
Opis karaktera rizika
Prihvatljiv rizik (R I i R II) Rizik koji je smanjen do nivoa koji ne ugrožava
zdravlja i bezbednosti na radu
Povećan rizik, uslovno Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka da može
prihvatljiv rizik (R III) izazvati oštećenje zdravlja
Neprihvatljiv rizik (R IV i R V) Rizik koji sigurno uzrokuje povrede na radu,
profesionalne bolesti i oboljenja u vezi sa radom
Tab. 3. Opis karaktera rizika u cilju kontrole i upravljanja procenjenim rizikom
Tab. 3. Description of the risk character in order to control and estimated risk
manage
Nivo rizika Opis karaktera rizika
R I
Prihvatljiv rizik. Ne zahteva se praćenje i merenje parametara opasnosti i
štetnosti
R II Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati. Poželjno je praćenje i
merenje (monitoring) parametara opasnosti i štetnosti
Povećani rizik, uslovno prihvatljiv rizik. Procenjenim povećanim rizikom
R III
se može upravljati primenom adekvatnih mera prevencije. Obavezno je
praćenje i merenje (monitoring) parametara opasnosti i štetnosti, a ako se
merama ne smanji rizik na niži nivo sledi eventualni prekid rada.
Neprihvatljiv rizik. Postoji opravdana pretpostavka da može doći do
R IV aktiviranja rizika i oštećenja zdravlja. Zahteva se prekid rada i
preispitivanje sistema bezbenosti na radu.
Neprihvatljiv rizik. Rizikom se ne može upravljati. Zahteva se hitno
R V zaustavljanje procesa rada. Sa radom se ne može otpočeti dok se ne izvrši
obavezno preispitivanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu
234

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
4. REZULTATI RADA I DISKUSIJA
Rezultati rada bazirani su na sličnim istraživanjima vodećih stučnjaka iz oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu. Od 2005 godine kada je u Srbiji donet Zakon o bezbednosti
i zdravlju na radu, koji spade u grupu sistemskih zakona, upotpunosti prilagodjen
medjunarodnom zakonodavstvu iz ove oblasti, svaka organizacija mora doneti Akt o
proceni rizika. Veliki broj stručnjaka različitih profila pristupio je analizi radnih mesta i
prepoznavanju profesionalnih rizika. Stručnjaci iz oblasti medicine, težište svojih aktivnosti
stavili su na prepoznavanje rizika radnog mesta, sa apekta zaštite zdravlja zaposlenih.
Svaki rizik, koji se vrednuje kao umeren rizik, može dovesti do povrede na radu,
profesionalnog oboljenja, ili bolesti u vezi sa radom, te se moraju primeniti mere zaštite
kao bi se rizik držao pod kontrolom, odnosno rizikom se mora upravljati. U ovom radu
izvršena je analiza svih opasnosti i štetnosti radnog mesta vozača traktora po jednoj od
priznatih metoda analize rizika, -“Kinny”- metoda. Analizirana je moguća posledica
delovanja rizika na zdravlje, verovatnoća-mogućnost da opasnost, odnosno štetnost ugrozi
zdravlje zaposlenog, kao i učestalost izlaganja zaposlenog odredjenoj vrsti opasnosti i
štetnosti. Vozači traktora često obolevaju od r azličitih bolesti koje su usko povezane sa
uslovima rada, a česte su i povrede na radu. Jedna od naučestalijih grupa bolesti, koje
spadaju u grupu bolesti u vezi sa radom su bolesti koštano-mišičnog sistema, koje nastaju
direktnim, ili indirektnim, delovanjem profesionalnih rizika (nefiziološki položaj tela pri
radu, naprezanja tela, vibracije, rad na otvorenom prostoru, neergonomska sedišta
mašina...) (Mačvanin et al. 2010, Simikić et al. 2012). Kod bolesti kičmenog stuba mora da
se ograniči težina podizanja i nošenja tereta, dužina rada sa poljoprivrednom
mehanizacijom (u skladu sa kvalitetom mašine i tlom po kojem se kreće), dužina i kvalitet
angažovanja ekstremiteta, kao i mogućnost rada u nefiziološkom položaju tela. Izuzetno je
važno ograničiti rad u ekstremnim mikroklimatskim uslovima, pre svega, pri izuzetno
visokim ili niskim temperaturama vazduha, kao i pri velikim brzinama kretanja vazduha.
Mere prevencije imaju za cilj da očuvaju zdravlje zaposlenih, po principu “zdrav čovek na
zdravom radnom mestu”.
235

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
Tab. 4. Lista opasnosti na radnom mestu traktoriste
Tab. 4. A list of dangers at tractor driver
Posledice
Naziv opasnosti
(E)
a. Mehaničke opasnosti
Veoma
Nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili
ozbiljne
pokretnih delova
6
Slobodno kretanje delova i materijala ( pad
materijala, stranice prikolice i sl.)
Korišćenje opasnih sredstava za rad koji mogu
prouzrokovati eksploziju i požar ( ulja, goriva,
maziva i drugih sredstava za održavanje vozila )
Nemogućnost ili ograničenost pravovremenog
uklanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju,
mehaničkom udaru, poklapanju, prevrtanju i sl.
(stranice, zaštitni poklopci, haube, kabina vozila)
Opasnost od saobraćajne nesreće-učešće u
saobraćaju
Ozbiljne
3
Ozbiljne
3
Veoma
ozbiljne
6
Veoma
ozbiljne
6
Verovatnoća
(P)
Moguće
3
Malo
verovatno,
ali moguće
1
Moguće
3
Moguće
3
Moguće
3
b. Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta
Opasne površine ( neravan teren,,izbočeni delove,
i sl.),
Rad u skučenom, ograničenom ili opasnom
prostoru (između dva ili više fiksiranih delova,
između pokretnih delova ili vozila, rad u
zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen
ili provetravan, i sl.),
Mogućnost klizanja ili spoticanja prilikom
kretanja u radnom prostoru-po neravnom terenu
Ozbiljne
3
Ozbiljne
3
Znatne
2
c. Opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije
Opasnost od indirektnog dodira – kontakta sa Veoma
metalnim masama koje u slučaju kvara mogu doći ozbiljne
pod napon
6
Sasvim
moguće
6
Malo
verovatno
ali moguće
1
Moguće
3
Praktično
neverovatno
0,2
Učestalost
(F)
Dnevno
6
Dnevno
6
Dnevno
6
Povremeno
3
Redovno
6
Stalno
10
Redovno
6
Stalno
10
Dnevno
6
236

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
Tab. 5. Lista štetnosti na radnom mestu traktoriste
Tab. 5. A list of harmfulness at tractor driver
Posledice Verovatnoća
Naziv štetnosti
(E) (P)
a. Štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada
Hemijske štetnosti i (udisanje, gušenje, unošenje
Sasvim
u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, Ozbiljne
moguće
trovanje i sl.). Izduvni gasovi, isparenja goriva, 3
6
ulja i maziva, pesticidi i sl.
Fizičke štetnosti (buka, vibracije)
Štetni uticaj mikroklime (visoka temperatura,
niska temperatura, vlažnost vazduha, brzina
strujanja vazduha),
Neodgovarajuća-nedovoljna osvetljenost,
Štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
Ozbiljne
3
Male
1
Male
1
Znatne
2
Moguće
3
Moguće
3
Malo
verovatno
0,5
Moguće
3
b. Štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora
Napori i telesno naprezanje (ručno prenošenje
tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne
povećane telesne aktivnosti i sl.),
Nefiziološki položaj tela (dugo sedenje, prinudan
položaj tela pri radu)
Odgovornost za ispravnost vozila
Znatne
2
Znatne
2
c. Štetnosti koje su u vezi organizacije rada
Loša organizacija rada(smenski rad, produženi
rad..)
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica ( konflikti,
moguće krađe robe i sl.)
Znatne
2
Male
1
Znatne
2
Moguće
3
Moguće
3
Moguće
3
Moguće
3
Malo
verovatno,
ali moguće
1
Učestalost
(F)
Stalno
10
Stalno
10
Redovno
6
Povremeno
3
Redovno
6
Redovno
6
Redovno
6
Redovno
6
Redovno
6
Ponekad
2
237

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
Tab. 6. Procena rizika za identifikovane opasnosti i štetnosti po „Kinny“ metodi
Tab. 6. Risk assessment of risks and hazards identified by "Kinny" method
Prepoznati (identifikovani) rizik
Mere za
Nivo rizika R=ExPxF
otklanjanje
E P F R rizika
Nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih i
pokretnih delova
6 3 6 108 1
Slobodno kretanje delova i materijala 3 1 6 18 2
Korišćenje opasnih sredstava za rad koji mogu
prouzrokovati eksploziju i požar ( ulja, goriva, 3 3 6 54 4
maziva )
Nemogućnost ili ograničenost pravovremenog
uklanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju, 6 3 3 54 1
prevrtanju
Opasnost od saobraćajne nesreće 6 3 10 180 5
Opasan neravan teren 3 6 10 180 1
Rad u skučenom, ograničenom ili opasnom
prostoru ( rad u zatvorenom prostoru koji je
nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
3 1 10 18 1
Mogućnost klizanja ili spoticanja 2 3 10 60 6
Opasnost od indirektnog dodira električnih 0,
6
instalacija
2
6 7.2 7
Hemijske štetnosti ( pesticidi, izduvni gasovi) 6 3 10 180 8
Fizičke štetnosti (buka, vibracije) 3 3 10 90 9
Štetni uticaj mikroklime (visoka temperatura,
niska temperatura)
1 3 6 18 10
Neodgovarajuća-nedovoljna osvetljenost, 1
0,
5
3 1,5 11
Štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom), 2 3 6 36 12
Napori i telesno naprezanje 2 3 6 36 13
Nefiziološki položaj tela (dugo sedenje, rad u
prinudnom položaju tela)
2 3 6 36 13
Odgovornost za ispravnost vozila 2 3 6 36 14
Štetnosti vezane za organizaciju rada 1 3 6 18 14
Štetnosti koje prouzrokuju druga lica ( konflikti) 2 1 2 4 15
Analizom radnog mesta vozača traktora procenjeno je da je radno mesto vozača traktora
radno mesto pod povećanim rizikom, jer je nivo rizika ocenjen kao srednji (numerički
izraženo R-rizik je preko 70). Za navedeno radno mesto ocenjeno je da sledeće vrste rizika
mogu značajno oštetiti zdravlje zaposlenih: nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih i
pokretnih delova traktorske mehanizacije, postoji opasnost od saobraćajne nesreće-učešće u
saobraćaju, u toku rada vozač traktora vozi na opasanom, neravanom terenu, prisutne su
hemijske štetnosti (pesticidi, izduvni gasov) i fizičke štetnosti (buka, vibracije).
238

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
Neophodno je primeniti odgovarajuće preventivne mere zaštite, kako bi se rizik držao
pd kontrolom. U sledećem delu dat je predlog preventivnih mera zaštite.
3.1. Mere za kontrolu i otklanjanje rizika:
1. Sve rotirajuće delove, opasne i oštre površine na adekvatan način treba zaštititi,-
pomoću zaštitnih naprava,- prilikom popravki traktora, ukoliko se podiže hauba,
kabina i sl., iste obezbediti od nepredviđenog zatvaranja ( pada ) ,- prilikom
popravki na traktoru postaviti odgovarajuće znake obaveštenja.
2. Pre početka utovara konsultovati se sa licima koja vrše utovar o vrsti robe i
rasporedu tereta na traktoru,- po potrebi robu dodatno učvrstiti ,- pre otvaranja
stranica, vizuelno proveriti stanje robe na vozil.
3. Za održavanje i ispravan rad traktora koriste se zapaljive hemijske materije: ulja,
maziva i goriva, te je povremeno prisutan rizik od nastanka požara. U cilju
preventivnog delovanja na nastanak požara potrebno je: - koristiti samo motorna
ulja, maziva i goriva koja je proizvođač predvideo i preporučio,- u slučaju
izlivanje goriva, lokaciju sanirati, a kontaminirane površine vozila očistiti,-vršiti
redovne obuke zaposlenih iz oblasti protivpožarne zaštite,- redovano servisiranje
protivpožarnih aparata.
4. Vozač traktora kao učesnik u saobraćaju mora održavati i proveravati tehničku
ispravnost traktora.-striktno poštovati saobraćajne propise, -prilagoditi vožnju
uslovima na putu.
5. Postoji rizik od klizanja ili saplitanja i/ili pada pri ulasku/ izlasku iz vozila ili
prikolice. Potrebno je:-povećanom opreznošću ulaziti ili izlaziti iz
vozila/prikolice, naročito po lošim vremenskim uslovima, -koristiti adekvatnu
zaštitnu obuću.
6. Potrebna je: -periodična kontrola ispravnosti električnih instalacija,- periodična
osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, -korišćenje lične zaštitne
opreme.
7. Prilikom obavljanja radnih aktivnosti vozač traktora je svakodnevno izložen
isparenjima (izduvni gasovi), a povremeno i udisanju hemijskih štetnosti od
pesticida, goriva, ulja, maziva, antifriza i sl. Potrebno je : - redovno vršiti
tehničke preglede vozila i kontrolu izduvnih gasova, - uređaje za ventilaciju i
klimatizaciju kabine vozila održavati u ispravnom stanju, - koristiti lična zaštitna
sredstva.
8. Vozači traktora su tokom upravljanja istim izloženi kontinualno buci i
vibracijama. Da bi se smanjio uticaj buke i vibracija na zaposlene potreno je
preduzeti sledeće preventivne mere:-redovna kontrola ispravnosti vozila (
mehanički sklopovi, amortizeri, gibnjevi, pneumatici i sl.)- proveriti zaptivenost
kabine vozila,- proveriti ispravnost i funkcionalnost amortizera sedišta.
9. Štetni mikroklimatski uticaji na radnom mestu postoje, naročito pri čestom
ulasku i izlasku iz vozila. Da bi se smanjio negativan uticaj mikroklimatskih
parametara potrebno je: -uređaje za ventilaciju i klimatizaciju kabine vozila
održavati u ispravnom stanju,- u letnjem periodun,, uređaje za klimatizaciju
239

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
podesiti na parametre koji će sprečiti nagle temperaturne promene organizma, -
radnu odeću i obuću prilagoditi radnim uslovima.
10. Vozači traktora su prilikom vožnje kada je smanjena vidljivost prilikom loših
vremenskih uslova (magla, kiša, sneg), ili rada noću izloženi su povećanom
11. naprezanju čula vida. Potrebno je:- vršiti redovne provere ispravnosti osvetljenja
na vozilu,- vršiti redovne lekarske/oftamološke preglede vozača,-redovno
održavanje staklenih površina na vozilu.
12. Zaposleni na radnom mestu vozača traktora često su izloženi nepovoljnim
klimatskim uslovima ( sunce, kiša, sneg, magla i sl.). Klimatski uticaji naročito
su izraženi u zimskom i letnjem periodu. Da bi se rizik držao pod kontrolom,
potrebno je izvršiti raspodelu adekvatne zaštitne opreme zaposlenih.
13. Prilikom obavljanja radnih aktivnosti kod zaposlenih kontinuirano dolazi do
telesnog naprezanja i rada u nefiziološkom položaju tela usled dugotrajnog
sedenja. Prilikom manipulacije sa teretima većih težina iste podizati iz čučećeg
stave,- pauze i odmore upražnjavati kratkotrajnim fizičkim vežbama, - raspodela
radnog vremena i odmora, -korišćenje ličnih zaštitnih sredstava pri pregledu
vozila.
14. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:- iz potrebe obezbeđivanja i
blagovremenog izvršenja posla- iz odgovornosti za ispravnost vozila i kvantiteta
robe,- iz složenosti međuljudskih odnosa,- iz faktora vezanih za organizaciju
rada ( noćni rad, produženi rad i sl), i dr. Potrebna je: -primena organizacionih
mera (podela posla). -raspodela radnog vremena i odmora.
15. Vozač traktora u toku obavljanja redovnih aktivnosti može se naći u raznim
konfliktnim situacijama sa drugim licima, te je neohodno negovati
komunikacijske odnose i poštovati ljudsko dostojanstvo.
5. ZAKLJUČAK
Osnovna postavka metode “Kinny” u funkciji procene rizika na radnom mestu i radnoj
okolini je u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština metode sastoji se u realizaciji
sledećih aktivnosti: a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili mogu
nastati kao posledica procesa ili usluge; b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake
opasnosti i štetnosti; c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim
metodama utvrde:- verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti;- težina posledica
koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i štetnosti;- učestalost pojavljivanja opasnosti i
štetnosti. d) vrednovanje nivoa rizika čine proizvod tri faktora rizika i t o:- faktor rizika –
(verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti) ;- faktor rizika– (težina posledice koje zaposleni
trpi zbog pojave opasnosti i štetnosti) - faktor rizika –( učestalost pojavljivanja opasnosti i
štetnosti). Korišćenjem „Kinny“ metode ocenjeno je da je radno mesto vozača traktora po
osnovu stepenovanja opasnosti i štetnosti svrstano u kategoriju radnog mesta sa povećanim
rizikom. „Kinny“ metoda, je jednostavna, ali nedovoljno precizna, jer je prisutna velika
doza subjektivnosti procenjivača rizika, ona ima karakter kvalitativno–kvantitativne
analize, sa pretežno dominantnim kvalitativnim karakterom. Iz tog razloga neophodan je
multidisciplinarni pristup i timski rad, da bi se obezbedila objektivnost procene.
240

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
6. LITERATURA
[1] Mačvanin N, Glavaški M, Prokeš B. (2003): Značaj kost-efektivne analize u
proceni rizika.U: Nacionalna konferencija sa medjunarodnim učešćem. Ocena
profesionalnog rizika- teorija i praksa. Niš, 99-100.
[2] Van Duijne F H, Aken D Schouten E. G. (2008): Considerations in developing
complete and quantified methods for risk assessment. Safety Science, 46 (2):
245-254.
[3] Miller J, Fragar L. (2006): Injury Involving Tractor Run-Over RIRDC
Publication No 06/033RIRDC Project No US-87A.
[4] Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj
okolini, “Sl.glasnik RS”, br. 62/06, 84/06.
[5] Simikić M, Savin L, Alimpić Z, Tomić M, Dedović M, Mačvanin N, Prokeš B,
(2012): Posledice saobraćajnih nezgoda sa traktorima. Savremena
poljoprivredna tehnika, 38 (1): 1-70.
[6] Mačvanin N, Prokeš B, Furman T. (2010): Vozači-rukovaoci poljoprivrednih
mašina - karakteristike bolesti vezanih uz rad. Savremena poljoprivredna
tehnika, 36 (4): 465-472.
[7] Simikić M, Savin L, Alimpić Z, Tomić M, Nikolić R. (2011) : Saobraćajne
nezgode sa traktorima na javnim putevima Južnobačkog okruga.Traktori i
pogonske mašine, 16 (2): 104-110.
[8] Mačvanin N, Prokeš B. (2004): Evaluation of health program of professional
risk management observed through cost-effective analysis. Collection of
papers. Evaluation of professional hazard and protection of health. Banja Luka,
45-48.
[9] Highter education technical school of professional studies Novi Sad. (2012) :
Monitoring and expertise in safety engineering. ISSN 2217-7248 , 2 (2).
[10] Anonim. (2011): Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011- 2013. godine,
“Sl. Glasnik RS ”, br. 15/11.
[11] Anonim. (2005): Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, “Sl. glasnik RS”, broj
101/05.
[12] Anonim. (2009): Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju „Sl. glasnik RS”,
br. 41/09.
[13] Web: www.belfastcity.gov.uk/waste/riskassessment.
241

Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.
PINCIPLES OF PROFESSIONAL RISK ASSESSMENT IN TRACTOR DRIVERS
AND OTHER AGRICYLTURAL MACHINERY
Mačvanin N 1 , Prokeš B 1 , Savin L², Simikić M²
1 Medicinski fakultet, Novi Sad, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Futoška 121
² Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8
e-mail: nmacvanin@yahoo.com
SUMMARY
The term risk exposure implies of the factors that their activity can lead to unintended
consequences, which are reflected in practice, as the emergence of some kind of cost,
whether it is the well-known cost, or missed profit, because of injury at work, occupational
disease or work related diseases. Professional risk is a combination of the probability of
occurrence dangers and harmfulness at the workplace and the severity of injury or risk to
human dengers and hazards in the workplace and the severity of injury or health hazard
(health damage) which may be caused by hazardous event or exposure. The paper made a
risk assessment is reviewed and the level of occupational risk for all the dangers and
hazards of tractor drivers working methods "Kinny". The activities carried out to analyze
the professional risks, it is necessary to take into account the fact that the complete
elimination of risk is not possible, but if the risk is detected in time, to identify and define
possible by the implementation of preventive measures and activities to keep risks under
control. Tractor drives are frequently affected by locomotion system diseases, directly or
indirectly, influenced by professional risks (non-physiological body position during work,
body strains, vibrations, work outdoors, non-ergonomic seats). When spinal column
diseases are present, it is very important to restrict weight lifting and carrying loads, restrict
length of work with agricultural mechanization (in accordance with the manufacture quality
of machines and the soil on which moves), restrict the length and quality of extremities
involvement during a work and restrict possibilities of working in non-physiological body
position. It is extremely important to limit the work in the extreme microclimatic
conditions, especially when extremely high or low temperatures, and/or high velocity of air,
are present. Preventive measures are intended to preserve the health of employees,
according to the "healthy man at a healthy workplace."
Key words: Agriculture, tractor drivers, professional risks assessment, prevention,
health damage, health and safety workplace.
Napomena: Rad predstavlja deo istraživanja na projektu "Unapređenje kvaliteta
traktora i mobilnih sistema u cilju povećanja konkurentnosti, očuvanja zemljišta i životne
sredine" evidencioni broj TR 31046, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike
Srbije.
Primljeno: 10. 08.2012. Prihvaćeno: 03.09.2012.
242