Organic news br 7 - savetodavstvo

1 Organic News

IMPRESSUM<br />

Za izdavač:a<br />

Nada Mišković,<br />

Nacionalna asocijacija za<br />

razvoj organske proizvodnje<br />

“Serbia organica”<br />

http://www.serbiaorganica.org<br />

Molerova 29/a, Beograd<br />

tel: 065 855 68 68<br />

info@serbiaorganica.org<br />

Menadžer projekta:<br />

Ivana Simić<br />

Glavni i odgovorni urednik:<br />

Jelena Sajić<br />

Saradnici:<br />

Olga Kešelj<br />

Vladan Ugrenović<br />

Dr Vladimir Filipović<br />

Osvrt iz prakse<br />

Ideja o organskoj proizvodnji u nama se probudila početkom 2000-ih u Nemačkoj,<br />

gde smo tada živeli, iako nismo imali pojma o kakvoj proizvodnji je reč. Od 2004.<br />

godine, kada smo se prijavili za organsku kontrolu počeli smo da učimo i to učenje<br />

traje i danas. Tada nije bilo državnih podsticaja, ali ipak smo radili i opstali (naravno<br />

na ivici nemogućeg) s obzirom da moja porodica i ja volimo ono što radimo i<br />

da za nas ne postoji druga vrsta proizvodnje.<br />

Ko želi da se bavi organskom proizvodnjom samo radi boljih podsticaja neće biti<br />

srećan jer su i ulaganja veća, a i ti podsticaji su nekako nesigurni. Nažalost, organski<br />

proizvođači su do sada uvek bili zadnji na listi za plaćanje kod Ministarstva<br />

poljoprivrede.<br />

Ipak, našu proizvodnju smo sa nule podigli na lep nivo, sa puno ljubavi i truda za<br />

naše proizvode i tu ljubav prepoznaju i potrošači u kvalitetu naših proizvoda.<br />

U početku je bilo podsmeha od strane kolega poljoprivrednika zbog našeg mukotrpnog<br />

rada kao što je ručno kopanje, ali danas je meni žao istih koji ne znaju<br />

drugačije osim da prskaju otrovima jer nisu svesni da bi drugačije trebalo raditi.<br />

Stara indijanska izreka kaže „Našu zemlju nismo dobili na poklon od naših predaka<br />

nego smo je posudili od naše dece“ . Trebalo bi tako i da se ponašamo.<br />

Puno pozdrava sa BIOSALAŠA FARAGO,<br />

Janoš Farago<br />

Dizajn & prepress:<br />

Ivan Tarle<br />

Izvršna produkcija:<br />

Moja farma d.o.o.<br />

www.mojafarma.rs<br />

Sadržaj<br />

Realizaciju ove publikacije omogućeno<br />

je uz pomoć američkog naroda preko<br />

Agencije Sjedinjenih Američkih Država za<br />

međunarodni razvoj (USAID). Nacionalna<br />

asocijacija organskih proizvođača je u potpunosti<br />

odgovorna za sadržaj ove publikacije,<br />

koji ne mora nužno odražavati stavove US-<br />

AID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.<br />

Vesti i događaji<br />

”Serbia organica” na Novosadskom<br />

sajmu<br />

Održana druga konferencija Nacionalnog<br />

udruženja za razvoj organske<br />

proizvodnje<br />

Promovisan vodič ”Kako do sertifikovanog<br />

organskog proizvoda”<br />

Održana prva Pijaca „Moj salaš“ u<br />

sezoni 2011.<br />

Tema<br />

Prostorno razgraničenje u organskoj<br />

biljnoj proizvodnji<br />

Svet<br />

Organski septembar u Velikoj Britaniji<br />

Biofach Japan 2011.<br />

Brazilske komapnije odnose prednost<br />

na evropskom tržištu<br />

Organic News 2

VESTI<br />

Održana prva Pijaca „Moj salaš“<br />

u sezoni 2011.<br />

”Kako do sertifikovanog<br />

organskog proizvoda”<br />

Prva Pijaca „Moj salaš“ u sezoni 2011.<br />

održana je u četvrtak, 2. juna. Na Pijaci<br />

je postavljena tezga sa novih deset<br />

proizvođača koji su ušli u Akcioni program<br />

Grada Novog Sada za proširivanje organske<br />

proizvodnje. Ulaženjem deset novih<br />

proizvođača u proces organske proizvodnje<br />

Novi Sad će imati bogatiju ponudu svežih<br />

organskih proizvoda.<br />

Pijaca je održana iako veći broj proizvođača<br />

sa severa Bačke i Banata nije mogao da<br />

dođe zbog blokade puteva. Proizvođači<br />

iz okolnih mesta oko Novog Sada bili su<br />

prisutni pa se na Pijaci mogao naći veliki<br />

U Crnoj Gori je krajem maja formirano<br />

Nacionalno udruženje proizvođača organske<br />

poljoprivrede. Na osnivačkoj Skupštini<br />

Nacionalnog udruženja za predsednika je<br />

izabrana Vesna Orlandić, direktorka firme<br />

„In spe” koja se bavi organskom proizvodnjom<br />

lekovitog bilja.<br />

Ciljevi Udruženja, kako je na Skupštini<br />

naveo Ilija Moric, biće unapređivanje<br />

kvaliteta organske proizvodnje i marketing,<br />

uticaj na poljoprivrednu politiku radi<br />

razvoja kvaliteta organske poljoprivredne<br />

proizvodnje, koordinacija prilikom organizovanja<br />

prerade i nabavke osnovnih<br />

sirovina.<br />

Udruženje će, kako je naveo, za cilj imati<br />

i uspostavljanje saradnje sa nacionalnim i<br />

internacionalnim institucijama, a pažnja<br />

će biti posvećena i edukaciji proizvođača i<br />

potrošača.<br />

Udruženje će imati sedam radnih grupa<br />

koje će se baviti zasebnim oblastima organske<br />

poljoprivrede.<br />

“Prva grupa je zadužena za lekovito bilje,<br />

šumske plodove i pčelarstvo, druga za<br />

meso, mleko i mlečne proizvode, ribu i jaja,<br />

izbor salata, brokolija, krastavaca, paradajza,<br />

luka, višanja, jaja i proizvoda od kozijeg<br />

mleka. Gosti Pijace bile su žene iz nekoliko<br />

udruženja žena opštine Inđija sa svojim<br />

proizvodima od meda, raznih vrsta sokova,<br />

rakije i rukotvorina. Na novinarska pitanja<br />

o Akcionom programu grada govorio je<br />

mr Marko Narančić, član gradskog veća<br />

zadužen za privredu.<br />

Pijacu je posetio i Sekretar Skupštine grada<br />

Dejan Knežević kao i načelnica Uprave za<br />

privredu grada Ivanka Čubrilo sa saradnicima.<br />

•<br />

dok će članovi treće radne grupe brinuti o<br />

povrtlarstvu”, naveo je Moric.<br />

Četvrta radna grupa, kako je naveo, biće<br />

zadužena za voćarstvo i vinogradarstvo, a<br />

ostale za ratarstvo i maslinarstvo.<br />

Na sastancima koje je održala radna grupa,<br />

ustanovljeno je da članovi Udruženja<br />

mogu biti samo organski proizvođači koji<br />

su registrovani u registru Ministarstva poljoprivrede<br />

i ruralnog razvoja, a njima će se<br />

pridružiti i počasni i pridruženi članovi.<br />

Najveći problem sa kojim se suočavaju<br />

Nacionalna asocijacija ”Serbia organica” prepoznala<br />

je, tokom nekoliko godina intenzivnog<br />

rada na razvoju organske proizvodnje u Srbiji,<br />

da bi od velike pomoći mnogim pojedincima,<br />

zadrugama i kompanijama bilo postojanje<br />

praktičnog priručnika koji razjašnjava sve osnovne,<br />

početne korake za prelazak na organski<br />

način proizvodnje. Upravo zato, Serbia organica<br />

je izradila vodič kroz organsku proizvodnju pod<br />

nazivom ”Kako do sertifikovanog organskog<br />

proizvoda”. Vodič, koji je promovisan na 78.<br />

Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom<br />

Sadu, na praktičan način upućuje zainteresovane<br />

za organsku proizvodnju, preradu,<br />

uvoz, izvoz itd. na osnovna pravila, procedure,<br />

zakone i mogućnosti organske proizvodnje.<br />

Deo ove knjige je i Rečnik pojmova koji predstavlja<br />

nadležnosti pojedinih institucija kroz<br />

ceo ciklus organske proizvodnje.<br />

Priručnik možete poručiti pozivom na brojeve:<br />

065 855 68 68 i 065 855 69 69. •<br />

Formirano Nacionalno udruženje<br />

proizvođača organske poljoprivrede CG<br />

proizvođači organskih proizvoda u Crnoj<br />

Gori je isuviše malo crnogorsko tržište i<br />

niske cene, pa se tamošnji proizvođači uzdaju<br />

u izvoz na evropska tržišta i pomoć<br />

Ministarstva poljoprivrede.<br />

Predsednica novoformiranog Nacionalnog<br />

udruženja organske poljoprivrede Crne<br />

Gore Vesna Orlandić za podgoričke Vijesti<br />

kaže da osamdeset odsto stanovništva<br />

u Crnoj Gori ne zna šta znači organski<br />

proizvod, te da mu se još ne pridaje važnost<br />

kao u Evropi i svetu. •<br />


”Serbia organica” na Novosadskom sajmu<br />

Veliko interesovanje<br />

za organsku proizvodnju<br />

Zahvaljujući saradnji sa Novosadskim sajmom a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine,<br />

šumarstva i vodoprivrede, Nacionalna asocijacija ”Serbia Organica”, krovna organizacija koja objedinjuje celokupan<br />

sektor organske proizvodnje u našoj zemlji, okupila je na jednom mestu, u okviru 78. Međunarodnog<br />

poljoprivrednog sajma, proizvođače, prerađivače i distributere organskih proizvoda, centre za organsku proizvodnju,<br />

udruženja, sertifikacione organizacije, obrazovne i naučno-istraživačke ustanove. Poseta je bila velika,<br />

a posetioci veoma zainteresovani za ovu, u našoj zemlji još uvek nedovoljno razvijenu oblast poljoprivredne<br />

proizvodnje.<br />

78. Međunarodni sajam poljoprivrede u<br />

Novom Sadu i u okviru njega Izložba organskih<br />

proizvoda bila je idealna prilika<br />

da se na jednom prostoru susretnu veliki<br />

i mali proizvođači organske hrane, farme<br />

u periodu konverzije, prerađivači organskih<br />

proizvoda, proizvođači inputa, sertifikacione<br />

kuće, udruženja, predstavnici<br />

naučnih institucija.<br />

Na sajmu su uspešan nastup imali i članovi<br />

Udruženja TERRA’S i Vitas. Zelena<br />

mreža Vojvodine predstavila je organske<br />

Organic News 4<br />

proizvođače koji su okupljeni oko pijace i<br />

prodavnice ”Moj salaš”, dok je za članove<br />

nedavno formiranog Udruženja ”Organska<br />

poljoprivreda” iz Valjeva sajam bio prva<br />

i prava prilika za uspostavljanje kontakata<br />

sa drugim učesnicima u ovoj oblasti.<br />

Članovi Udruženja za biodinamičku poljoprivredu<br />

Srbije izložili su svoje organske<br />

proizvode - beskvasne hlebove, kravlje<br />

sireve, šunke i pečenice, kao i literaturu iz<br />

ove oblasti organske proizvodnje.<br />

Raznovrsna ponuda<br />

organskih proizvoda<br />

Sajam je pokazao da Srbija ima da ponudi<br />

veliki broj vrsti i različite sorte povrća,<br />

raznovrsnog lekovitog i začinskog bilja,<br />

ali i veliki broj mahunarki od kojih samo<br />

pasulja desetinu sorti, suncokreta, žitarica<br />

kao i integralnog brašna, lana.... koje se<br />

već godinama uzgajaju na poljoprivrednim<br />

gazdinstvima porodice Vozar iz Kisača,<br />

Mamužić iz Ljutova, Janoša Farago iz<br />

Oroma, Gligorija Stanimirova iz Nadalja,<br />

porodice Stojanović iz Kikinde, Biofarme<br />

Šokšić iz Zrenjanina, Spasojević iz Petrovca<br />

na Mlavi.<br />

Veliku pažnju posetlaca su privukle organske<br />

jagode koje se uz povrće i ostalo<br />

voće uzgajaju na gazdinstvu Radosava<br />

Grujičića iz Pambukovice kod Valjeva i na<br />

pomenutom imanju u Petrovcu na Mlavi,<br />

a koje su upravo tih dana pristigle za prvu<br />

berbu.<br />

Na našem tržištu do sada nije bilo gajenih<br />

sertfikovanih pečuraka, a gazdinstvo<br />

Maksimović - Agromax iz Zrenjanina je<br />

upravo započelo proizvodnju bukovače,<br />

koju će plasirati na tržište ne samo u<br />

svežem već i u sušenom obliku koji je<br />

pogodan za pripremu svih vrsti umaka<br />

i čorbi. Gadinstvo Kozić iz Stajićeva u<br />

svojoj ponudi ima pšenicu, soju, pasulj se-

mensku tikvu, ali i dunje, dok farma Zlatka<br />

Marinkovića iz istog mesta uzgaja soju,<br />

ječam, raž, suncokret i pasulj. Na štandu<br />

preduzeća Coja-promet iz Aleksinca našli<br />

su se orasi, suve šljive kao i sušeni vrganji.<br />

Med i ostali pčelinji proizvode pčelinjaka<br />

Kovačević iz Valjeva upotpunili su ovu<br />

izložbu, dok su prva domaća organska<br />

rakija i vino poljoprivrednog gazdinstva<br />

Milošević sa Duba privukla veliku pažnju<br />

posetilaca.<br />

Razna biljna ulja kao i biljni namazi,<br />

voćna sirća samo su deo asortimana bogate<br />

ponude “Suncokreta”iz Hajdukova,<br />

dok su posetioci mogli degustirati sokove<br />

voća i povrća kao i džemove i pekmeze od<br />

šumskog voća Foodland-a iz Beograda<br />

i sokove “Zdravo Organic” iz Selenče.<br />

“Žitohem“ iz Zrenjanina ponudio je kajsije,<br />

jabuke i jabučni čips.<br />

Maline, kupine, jagode i šumsko voće<br />

deo su izvoznog asortimana firme ITN iz<br />

Zemuna koja već godinama vrlo uspešno<br />

plasira srpsko voće iz okoline Kosjerića na<br />

evropsko i rusko tržište, dok preduzeće<br />

Lion food iz Beograda već dve decenije<br />

pored ovog voća vrlo uspešno plasira na<br />

strana tržišta i višnje, a od skoro i povrće.<br />

Distributerske kuće “Beyond“ iz Niša i<br />

“Biošpajz“ iz Beograda prestavile su svoj<br />

uvozni asortiman najrazličitijih proizvoda,<br />

ali i pokazali spremnost da se bave otkupom<br />

i daljom distribucijom proizvoda<br />

domaćih proizvođača.<br />

Da bi organska poljoprivredna proizvodnja<br />

mogla uspešno da se izvede do kraja<br />

neophodni su i različiti inputi - sredstva<br />

za zaštitu koja su deo distributerskog programa<br />

Vins-a 2000 iz Beograda, dok su<br />

Hoya iz Subotice, Agrounik iz Beograda,<br />

Centroproizvod agrar iz Novog Sada<br />

predstavile različita sredstva za ishranu<br />

zemljišta i oplemenjivanje bilja.<br />

Informacije o semenskom materijalu<br />

pružio je Institut za povrtrastvo iz Smederevske<br />

Palanke i firma Arum iz Beograda,<br />

dok je sadnice vrlo popularne aronije<br />

ponudio Superior iz Velike Plane. Razvojno<br />

– istraživačka stanica Tamiš predstavila<br />

je rad na sertifikovanoj ratarskoj semenskoj<br />

proizvodnji.<br />

S obzirom da je organska proizvodnja<br />

strogo zakonski uređena i propisana,<br />

sastavni deo organske izložbe činile su i<br />

sertifikacione organizacije ovlašćene da u<br />

Srbiji vrše poslove kontrole i sertifikacije<br />

organske proizvodnje: SGS iz Beograda,<br />

OCS iz Subotice i Suolo de Salute Balkan<br />

iz Beograd.<br />

I predsednik Srbije na Izložbi<br />

Da je i država shvatila značaj razvoja organske<br />

poljoprivrede pokazuje i poseta<br />

predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je<br />

u pratnji ministra poljoprivrede Dušana<br />

Petrovića i predsednika Pokrajinske vlade<br />

Bojana Pajtića obišao izložbu organskih<br />

proizvoda u Hali 4 Novosadskog sajma.<br />

U toku trajanja sajma u okviru izložbenoprodajnog<br />

prostora održana su mnoga<br />

predavanja ne temu organske poljoprivrede<br />

i održivog razvoja.<br />

Najčešća pitanja brojnih posetilaca bila<br />

su vezana za proces prelaska sa konvencionalne<br />

na organsku proizvodnju, zakonsku<br />

regulativu koja uređuje ovu oblast,<br />

mogućnost plasmana organskih proizvoda.<br />

Na zadovoljstvo prisutnih proizvođača<br />

i prerađivača među posetiocima bio je i<br />

REKLI SU O SAJMU<br />

- Veliki događaj, zahvaljujem se Serbia<br />

organici i svim saradnicima koji<br />

su omogućili učesnicima organskog<br />

sektora da se predstave. Ovaj sajam je<br />

veliki doprinos organskoj proizvodnji,<br />

od prvog dana imali smo dobru dinamiku<br />

na štandu. Bilo je puno posetilaca,<br />

proizvođača, kolega iz struke i<br />

novinara, sa kojima smo izmenili smo<br />

mnogo informacija - Vlada Ugrenović,<br />

Institut ”Tamiš” Pančevo<br />

- Posetioci su se interesovali za organsku<br />

hranu. Definitivno svetski trend<br />

postaje i trend u Srbiji. U svojoj bašti<br />

sam krenuo da gajim organsko voće<br />

i povrće i osetio sam da takva hrana<br />

ima drugačiju vrednost. Ovaj sajam<br />

vidim kao moj početak u organskoj<br />

proizvodnji u smislu stvaranja kontakata<br />

i veliki izlazak u narod. Mnogo<br />

ljudi se interesovalo za organsku<br />

proizvodnju, bilo je potencijalnih kupaca<br />

iz naše zemlje ali i iz Makedonije<br />

i Rusije – Zlatko Marinković, organski<br />

proizvođač iz Stajićeva.<br />

- Do sada nisam imao dodira sa organskom<br />

proizvodnjom ali volim prirodu,<br />

živim na jugu Srbije i smatram da je<br />

ova proizvodnja za nas perspektivna.<br />

O organskoj poljoprivredi istraživao<br />

sam na internetu, ovo je prva prilika<br />

da se informišem bliže na ovu temu -<br />

posetilac Dejan Lazić iz Prokuplja.<br />

veći broj potencijalnih kupaca.<br />

”Cilj je postignut, objedinili smo naše<br />

članove iz različitih oblasti delovanja u<br />

okviru organske proizvodnje. Okupljeni<br />

na jednom mestu bili su u mogućnosti da<br />

se upoznaju, započnu ili nastave saradnju”.<br />

I veliki broj posetilaca nam je pokazao da<br />

organska poljoprivreda u Srbiji više nije<br />

budućnost, već vrlo aktuelna sadašnjost”,<br />

kažu u asocijaciji ”Serbia organica”. Planovi<br />

ove Nacionalne asocijacije su da, za<br />

godinu dana, na drugoj Izložbi organskih<br />

proizvoda, pokažu napredak ”organskog”<br />

sektora u Srbiji. •<br />


AKTELNO<br />

Održana druga konferencija Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje<br />

Organska poljoprivreda – posao budućnosti<br />

Prepuna sala hotela Zira u Beogradu na<br />

Nacionalnoj konferenciji koju je, povodom<br />

dvogodišnjice rada, organizovala ”Serbia<br />

organica” još jedan je dokaz velikog interesovanja<br />

za bavljenje organskom poljoprivredom.<br />

Mnogo toga je za protekle dve<br />

godine urađeno, mnogi problemi su počeli<br />

da se rešavaju, ali tek predstoji naporan<br />

rad da se potencijali koje ”organska” Srbija<br />

ima iskoriste na najbolji način, zaključak je<br />

konferencije.<br />

Nacionalno udruženje za razvoj organske<br />

proizvodnje ”Serbia Organica”, uz podršku<br />

USAID Agrobiznis projekta, organizovalo<br />

je 25. maja u hotelu Zira u Beogradu,<br />

drugu Nacionalnu konferenciju i godišnju<br />

Skupštinu članova. Na konferenciji je<br />

predstavljen rad asocijacije u prethodnoj<br />

godini.<br />

Između ostalog, u protekloj godini uspostavljena<br />

je dobra saradnja sa Ministarstvom<br />

poljoprivrede i trgovine, US-<br />

AID Agrobiznis projektom, Zavodom za<br />

unapređivanje obrazovanja i vaspitanja,<br />

GIZ-om, Ministarstvom prosvete, Poljoprivrednim<br />

fakultetima, Stručnom savetodavnom<br />

službom Instituta ,,Tamiš”, kao<br />

i Privrednom komorom Srbije, u okviru<br />

koje je formirana Grupacija za organsku<br />

proizvodnju. Takođe, “Serbia organica”<br />

je obezbedila punopravno članstvo u<br />

međunarodnim organizacijama IFOAMu<br />

i Avalonu.<br />

Pravi izbor za male proizvođače<br />

Direktor USAID Agrobiznis projekta<br />

Louis Faoro rekao je ovom prilikom da<br />

ima još dosta toga da se uradi u Srbiji kako<br />

bi se organska proizvodnja razvila i iskoristila<br />

svoj potencijal u potpunosti. On je<br />

ocenio da je organska proizvodnja interesantan<br />

izbor za male proizvođače, posebno<br />

na jugu Srbije, koji zbog malih poseda ne<br />

mogu da se bave konvencionalnom proizvodnjom.<br />

“Taj vid proizvodnje predstavlja<br />

specifično tržište koje ima veliku vrednost.<br />

Iako je ovaj sektor u Srbiji mali on nastavlja<br />

da raste”, rekao je Faoro. On je ukazao<br />

da je dobro što su se učesnici u sektoru organske<br />

proizvodnje u Srbiji udružili kroz<br />

Nacionalnu asocijaciju “Serbia organica” i<br />

da USAID podržava te projekte.<br />

Edukacija učenika i proizvođača<br />

Na nacionalnoj konferenciji najavljeno<br />

je uvođenje predmeta Organska poljoprivredna<br />

proizvodnja u redovni program<br />

srednjoškolskog obrazovanja poljoprivrednih<br />

škola. Prema rečima Radiše Mikarića,<br />

savetnika - koordinatora Zavoda za<br />

Evropski programi za srpsku privredu<br />

Na Nacionalnoj konferenciji mr Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije<br />

održala je zanimljivu prezentaciju na temu „Evropski programi za srpsku privredu“.<br />

Ona je prisutne uputila na Cordis (Community research and development<br />

information programme), glavni internet portal Evropske komisije posvećen<br />

istraživanju i razvoju. Na njemu je , između ostalog, moguće pronaći i sva relevantna<br />

dokumenta i informacije o mogućnostima učešća u projektima finansiranim<br />

od strane Evropske unije. Prosleđujemo vam izbor nekih korisnih linkova:<br />

http://cordis.europa.eu/fp7/home_en.html<br />

http://cordis.europa.eu/fp7/kbbe/home_en.html<br />

http://cordis.europa.eu/partners-service/home_en.html<br />

http://ec.europa.eu/environment/eco-innovation/about/index_en.htm<br />

unapređenje obrazovanja, od septembra<br />

2011. učenici koji se školuju za obrazovni<br />

profil poljoprivredni tehničar imaće priliku<br />

da biraju nove izborne predmete - Organska<br />

proizvodnja u ratarstvu, u povrtarstvu,<br />

Organska proizvodnja u voćarstvu i vinogradarstvu,<br />

kao i Organska proizvodnja u<br />

stočarstvu. ”Ovim novim izbornim predmetima<br />

želimo da kod učenika razvijemo<br />

nova znanja i veštine koje se odnose na ovaj<br />

vid proizvodnje. Naši učenici su upoznati<br />

sa organskom proizvodnjom, ali više na<br />

fakultativnom nivou, gde su nastavnici<br />

kroz određene sekcije širili znanja iz ove<br />

oblasti. Očekujemo da se učenici opredele<br />

za ove predmete jer smo se potrudili da<br />

oni budu interesantni za njih”, kazao je<br />

Mikarić.<br />

Na konferenciji je bilo reči i o budućem<br />

radu asocijacije i planovima na realizaciji<br />


“Serbia organica” je u protekloj godini<br />

- pružila podršku budućim<br />

proizvođačima i upoznala ih sa procedurama<br />

za dobijanje sertifikata<br />

- izradila Bazu podataka ,,Ko je ko u<br />

organskom sektoru u Srbiji”<br />

-pokrenula izdavanje mesečnog biltena<br />

Organic news<br />

-izradila vodič za proizvođače,<br />

prerađivače, distributere “Kako do sertifikovanog<br />

organskog proizvoda”.<br />

- organizovala učešče šest srpskih<br />

kompanija na najvećem svetskom sajmu<br />

organskih proizvoda BIOFACH- u Nirnbergu<br />

- organizovala dvomesečnu promotivnu<br />

kampanju organskih proizvoda u velikim<br />

prodajnim lancima u Beogradu<br />

- u saradnji sa Novosadskim sajmom<br />

organizovala objedinjeno učešće svih<br />

učesnika organske proizvodnje na 78.<br />

Međunarodnom poljoprivrednom sajmu<br />

- organizovala učešće na Etno sajmu u<br />

Beogradu<br />

- organizovala Nacionalnu konferenciju<br />

o organskoj proizvodnji<br />

Prof dr Snežana Oljača, član Upravnog<br />

odbora asocijacije “Serbia Organica“ kaže<br />

da je za dve godine rada, asocijacija puno<br />

postigla, puno toga je pokrenuto ali puno<br />

toga je i urađeno. ”Čini me se da smo<br />

jednu celinu zaokružili, potrebno je još<br />

da se donesu podzakonska akta i uredbe<br />

i da imamo kompletirane dobre uslove za<br />

proizvođače, da svakom bude jasno ko je<br />

za šta nadležan, ko šta radi, da proizvođači<br />

imaju podsticaje od države za svoj rad.<br />

Veliko je interesovanje za organsku proizvodnju,<br />

proizvođači prepoznaju svoju<br />

šansu u ovoj oblasti. Nadam se da će je<br />

iskoristiti, u tome im pomoć pruža Nacionalna<br />

asocijacija”, zaključuje Oljača.<br />

stručnog usavršavanja proizvođača organskih<br />

proizvoda.<br />

Nada Mišković, predsednica asocijacije,<br />

najavila je nastavak podrške budućim<br />

proizvođačima, njihovu edukaciju i upoznavanje<br />

sa procedurama za dobijanje sertifikata.<br />

Plan je i da sertifikacija za male proizvođače<br />

(one koji imaju do tri hektara zemljišta)<br />

bude besplatna.<br />

U nastavku konferencije održana je redovna<br />

godišnja Skupština članova na kojoj su,<br />

na osnovu predloga članova, date smernice<br />

rada Nacionalne asocijacije u budućem<br />

periodu. •<br />

Organski septembar u Velikoj Britaniji<br />

Različite promotivne aktivnosti namenjene<br />

podizanju svesti potrošača započeli su<br />

maloprodajni lanci u Velikoj Britaniji. Tesco-va<br />

reklama “3 za 2“ za voće i povrće je<br />

veoma medijski propraćena, dok Sainsbury<br />

deli kupone za popust na organsko voće i<br />

povrće. Duchy Originals iz Waitrose-a sebe<br />

utvrđuje kao čvrst brend i čini se da se razvija,<br />

sa planovima da u skoroj budućnosti<br />

doda dosta novih linija.<br />

Britanska kampanja „Zašto volim organsko“<br />

nastavlja se nesmanjenom snagom<br />

a mnogi drugi veliki brendovi uključujući<br />

Green and Black marketinški se reklamiraju<br />

upravo sada. Soil Association navodi<br />

da je teško predvideti da li će tržište uočiti<br />

neke znakove oporavka pre Organskog<br />

Prema Franku Venjakobu, direktoru<br />

međunarodnih manifestacija Sajma u<br />

Nirnbergu, Biofach Japan bi mogao<br />

ponovo da se održi ove godine. Manja<br />

oštećenja sajamske zgrade tokom zemljotresa<br />

iz polovine marta su sanirana.<br />

Zvanično, sajam je nastavio sa radom u<br />

maju i hoteli i infrastruktura su u potpunosti<br />

u funkciji. Prvi izlagači su se već prijavili<br />

za sajam, koji će se održati u Tokiju<br />

od 1. do 3. novembra.<br />

Udruženje nemačke Traid Fair industrije<br />

(AUMA) izvestilo je da je dva od osam<br />

paviljona Nemačke uništeno tokom zemljotresa.<br />

Međutim, pripreme za paviljone<br />

za novembar se nastavljaju. Prema trenutnim<br />

izveštajima nemačke ambasade u Japanu,<br />

koja je nastavila sa radom u Tokiju<br />

krajem aprila, zadržavanje u oblasti Tokija<br />

/ Jokohame je bezbedno sa gledišta radioaktivnog<br />

zračenja. Koeficijent zračenja<br />

koji je japanska vlada detektovala nalazi<br />

se u granicama normalnog i nije<br />

veća od prosečne vrednosti radijacije u<br />

Biofach Japan 2011.<br />

Septembra, jer je primećen slab odziv<br />

potrošača tokom celokupne kampanje u<br />

maloprodaji.<br />

Organski Septembar se zahuktava i očekuje<br />

se da će to biti najveći događaj godine u<br />

organskoj industriji. Soil Association ga<br />

je napravila veoma pristupačnim za sve.<br />

Više informacija o Organskom septembru<br />

mogu se pročitati na http://www.soilassociation.org.<br />

(Soil Association) •<br />

nemačkim gradovima. Dugoročna prognoza<br />

zagađenja radijacijom iz reaktora u<br />

Fukošimi ipak nije moguća.<br />

U 2010. godini Biofach Japan proslavio<br />

je svoj deseti rođendan, a više od 17.000<br />

posetilaca bilo je na sajmu – što je porast<br />

od 25 procenata u odnosu na prethodni.<br />

Svoje proizvode i usluge na najvećem japanskom<br />

sajmu organskih i prirodnih<br />

proizvoda, zelene kozmetike i eko tekstila<br />

izložilo je 258 izlagača iz 17 država.<br />

Novi dizajn hale sa galerijom organske<br />

hrane, organskim salonom za lepotu,<br />

ulicom organskog tekstila i prirodno organskim<br />

trgom, osvanuo je kod najstarije<br />

ćerke svetskog organskog sajma Biofacha.<br />

(Biofach Globally) •<br />

Brazilske kompanije glavne na evropskom tržištu<br />

Organski Brazil uspešno je učestvovao na<br />

Biofach-u u Nirnbergu, i ugovorio izvoz u<br />

vrednosti od 16 miliona US dolara, koji će<br />

se realizovati tokom narednih 12 meseci.<br />

Na zajedničkom štandu Organskog Brazila,<br />

bilo je prisutno osam preduzeća dok su ostale<br />

kompanije učestvovale samostalno ili u<br />

partnerstvu sa evropskim klijentima. Deset<br />

porodičnih zadruga povezanih sa Ministarstvom<br />

razvoja poljoprivrede takođe je<br />

uzelo učešće na sajmu.<br />

“Ove godine, primetili smo da se potražnja<br />

povećava, a posebno u sektoru hrane, kozmetike,<br />

tekstila i vina, i da odgovara onom<br />

vremenu pre krize. Prateći trend prethodnih<br />

godina, sve je veće interesovanje za tematikom<br />

i konceptom fair trade-a, održivih<br />

proizvoda, čiste energije, bezbednosti hrane<br />

i društvenog razitka”, pojasnila je Ming Liu,<br />

izvršni koordinator Organskog Brazila.<br />

Rast i prisutnost brazilskih preduzeća na evropskom<br />

tržištu je vidljiv – četiri preduzeća<br />

iz Organskog Brazila, koji su već aktivni<br />

učesnici na tržištu Evrope, učestvovalo je na<br />

Biofachu sa svojim međunarodnim distributerima.<br />

Ovaj proboj otvara prostor novoj internacionalizaciji<br />

organskog tržišta, bjašnjava<br />

Liu. (Vera Moreira Comunicação) •<br />


Savet stručnjaka – kako razgraničiti ”organsku” i ”konvencionalnu” parcelu<br />

Prostorno razgraničenje u<br />

organskoj biljnoj proizvodnji<br />

Organska biljna proizvodnja sve više<br />

se odvija u njivskim uslovima gde je<br />

okružena intezivnom konvencionalnom<br />

proizvodnjom u kojoj se masovno koriste<br />

sintetička sredstva (mineralna đubriva,<br />

pesticidi i druga). U takvim uslovima<br />

može doći do kontaminacije ”organskih”<br />

njiva. Zato je potrebno napraviti prostorno<br />

razgraničenje, odnosno živi pojas oko<br />

”organske” parcele.<br />

Jedno od osnovnih polazišta organske<br />

proizvodnje je zabrana primene<br />

sintetičkih sredstava. Iz tog razloga pravilnikom<br />

o organskoj proizvodnji definisano<br />

je da, ako proizvođač istovremeno primenjuje<br />

konvencionalnu proizvodnju i<br />

metode organske proizvodnje dužan je da<br />

obezbedi prostorno razgraničenje između<br />

površina sa konvencionalnom proizvodnjom<br />

i organskom proizvodnjom, odnosno<br />

da postavi živi pojas ili drugu fizičku prepreku<br />

kojom se obezbeđuje razgraničenje<br />

(„Sl. glasnik RS”, br.47/2009).<br />

Morač je lekovita, aromatično-začinska i medonosna biljka koja se gaji zbog<br />

plodova bogatih etarskim uljima. Ona se koriste u prehrambenoj, farmaceutskoj<br />

i kozmetičkoj industriji. Ostaci posle ceđenja ulja, uljane pogače, bogate su<br />

proteinima, šećerima i minerlanim solima. Koriste se kao koncentrovana stočna<br />

hrana.<br />

Osim u narodnoj medicini plodovi, odnosno etarsko ulje koriste se i u naučnoj<br />

medicini i veterini. Tehnološkim postupkom iz biomase morača dobija se biljni<br />

ekstrakt koji se koristi kao biopreparat (HF-Pilzvorsorge, BioFa AG) u preventivnoj<br />

zaštiti protiv pepelnice.<br />

Uloga živog pojasa<br />

Organska proizvodnja je kontrolisana, a<br />

jedan od predmeta kontrole je i prostorno<br />

razgraničenje, odnosno živi pojas oko organske<br />

parcele. Svrha ovakvog pojasa je da<br />

se spreči uticaj primene sintetičkih sredstava<br />

koja se koriste u okruženju organske<br />

proizvodnje.<br />

U okviru prostornog razgraničenja, živog<br />

pojasa, proizvodnja se mora odvijati po<br />

organskim metodama. Dobijeni proizvod<br />

sa tog dela parcele nije organski i za njega<br />

se po tom osnovu ne može ostvariti veća<br />

cena na tržištu. Sve to opterećuje organsku<br />

proizvodnju u kojoj su prema navodima<br />

troškovi poslovanja izuzetno visoki.<br />

Organic News 8<br />

Jedno od važnih načela organske proizvodnje<br />

je i očuvanje i unapređenje biodiverziteta.<br />

Inteziviranje poljoprivrede u<br />

poslednjim decenijama je izrazito negativno<br />

uticalo na biodiverzitet. Neprimerena<br />

upotreba pesticida i ostalih sintetičkih<br />

sredstava uticala je na gubitak medonosnih<br />

pčela i ostalih korisnih insekata.<br />

Gubitak prirodnih oprašivačkih zajednica<br />

može da izazove dramatične promene u<br />

ekosistemima i biodiverzitetima. Zasnivanjem<br />

prostornog razgraničenja – živim<br />

pojasem u organskoj biljnoj proizvodnji,<br />

može se u određenoj meri poboljšati stanje<br />

bioraznolikosti u postojećim agroekosistemima.<br />

Krajem 2008. godine na oglednom polju<br />

Instituta „Tamiš“ Pančevo zasnivano je<br />

demo-polje po metodama organske proizvodnje.<br />

Pored određivanja biljne vrste za<br />

gajenje u organskoj proizvodnji obaveza je<br />

bila da se definiše biljna vrsta za zasniv-

anje prostornog razgraničenja, odnosno<br />

živog pojasa između površina sa konvencionalnom<br />

proizvodnjom i predviđene<br />

površine za zasnivanje organske proizvodnje.<br />

Za tu namenu odabran je višegodišnji<br />

morač (Foeniculum vulgare P. Mill.), sorta<br />

Vojvođanski.<br />

Višetruka korisnost Morača<br />

Prednosti ovako postavljenog živog pojasa<br />

sadržane su u činjenici da je morač<br />

višegodišnja biljka, tako da imamo<br />

troškove osnovne obrade, predsetvene pripreme<br />

i setve samo u prvoj godini, odnosno<br />

pri zasnivanju zasada.<br />

Robusna nadzemna biomasa čini ovu<br />

biljnu vrstu jakim kompetitorom kada<br />

su korovi u pitanju. Stoga su mere nege<br />

u borbi protiv korova neophodne samo<br />

u godini zasnivanja zasada. U narednim<br />

godinama biljke u rano proleće obrazuju<br />

nadzemna stabla a već u drugoj dekadi<br />

aprila meseca zatvaraju međuredni prostor<br />

i bujna nadzemna biomasa sprečava<br />

rastenje korova između redova.<br />

Korišćenje jednogodišnjih gajenih biljnih<br />

vrsta (kukuruz, suncokret i slično) nije<br />

pogodno jer se proizvodnja mora zasnivati<br />

svake godine. Izražen je problem sa<br />

kontrolom korova u usevu pa se sve to<br />

odražava na povećanje troškova organske<br />

proizvodnje. Morač cveta dugo, od jula,<br />

do oktobra, a svojim žutim cvetovima i<br />

karakterističnom aromom privlači veliki<br />

broj korisnih insekata. Velikom produkcijom<br />

polena privlači medonosne pčele, koje<br />

sakupljaju nektar ili polen. Ovo je naročito<br />

važno iz razloga što pri kraju perioda<br />

cvetanja morača, postoji mali broj medonosnih<br />

biljaka. Morač, takođe predstavlja<br />

pogodno stanište za predatore i parazitske<br />

ose koje uništavaju lisne vaši i gusenice.<br />

Zahvaljući ovim osobinama morač doprinosi<br />

zaštiti i unapređenju biodiverziteta<br />

koje se manifestuje povećanjem brojnosti<br />

korisnih insekata, polinatora i predatora,<br />

a time indirektno utiče i na biokontrolu u<br />

agroekosistemima.<br />

Uspostavljanje prostornog razgraničenja<br />

u organskoj biljnoj proizvodnji usevom<br />

višegodišnjeg morača u skladu je sa<br />

važećim zakonom i pravilnikom o organskoj<br />

proizvodnji. Ovo rešenje pokazalo se<br />

kao višestruko korisno, a troškovi proizvodnje<br />

koji su inače veliki u organskoj<br />

proizvodnji nisu povećani. •<br />

Vladan Ugrenović<br />

Dr Vladimir Filipović<br />

Institut „Tamiš“ Pančevo<br />

Organska korporacija u Rusiji<br />

Organska Korporacija je jedinstven projekat<br />

u Rusiji. Zasnovan na holističkom<br />

konceptu, ovaj pionir na ruskom organskom<br />

tržištu, ne samo da je proizvođač<br />

i distributer, već i upravlja sa dva supermarketa<br />

u Moskvi. Osnovana 2006. godine<br />

kompanija je radila na pospešivanju<br />

organskog sektora i promociji zdravog<br />

života u skladu sa prirodom. To je prva<br />

kompanija u Rusiji koja je dobila sertifikat<br />

za mlečne proizvode.<br />

Još uvek nije lako uspostaviti vezu između<br />

Rusa i organskih proizvoda, pre svega jer<br />

se malo vremena i truda ulaže u edukaciju<br />

potrošača. Ne postoji ni odgovarajuća<br />

obuka za operatore, a organsku proizvodnju<br />

još uvek ne prate regulative. Bez<br />

odgovarajućeg učešća državnih organa,<br />

trgovci će teško održati posao u životu.<br />

Ali, kao i u Evropi, ljudi u Rusiji brinu o<br />

zdravijem načinu života, dobroj ishrani i<br />

životnoj okolini.<br />

Zato je Organska Korporacija lansirana<br />

2006. godine. Fokusirajući se i na<br />

sadašnjost i na budućnost, kompanija svoj<br />

najvažniji zadatak vidi u poboljšavanju<br />

fizičkog i psihičkog zdravlja ljudi i<br />

održavanju balansa u prirodi. Pristup<br />

kompanije je holistički u svakom pogledu.<br />

Organski proizvodi na jednom mestu<br />

Suprotno od konvencionalnih supermarketa<br />

u Rusiji, u kojima je na raspolaganju<br />

svega nekoliko organskih proizvoda, jedini<br />

ruski lanac organskih supermarketa predstavlja<br />

mogućnost nabavke na jednom<br />

mestu. Bio-Markt prodaje najbolje organske<br />

proizvode iz cele Evrope, pri tome<br />

se asortiman redovno pažljivo pregleda i<br />

konstantno proširuje.<br />

Distributivna kompanija Organske Korporacije,<br />

Trade House EcoProduct, igra<br />

veoma važnu ulogu u razvijanju organskog<br />

tržišta u Rusiji. Njeni glavni ciljevi su da<br />

poveća dostupnost organskih proizvoda u<br />

Rusiji i da se organske proizvodi približe<br />

ljudima sa prosečnim primanjima.<br />

Danas se asortiman Trading House Eco-<br />

Product-a sastoji od preko 1.500 prehrambenih<br />

i neprehrambenih artikala – iz<br />

sektora prehrane, kozmetike, domaćinstva<br />

i naravno proizvoda sa privatnom oznakom<br />

EtoLeto.<br />

Zato što evopski proizvođači ostaju najveći<br />

dobavljači organskih proizvoda za rusko<br />

Spartak – projekat na farmi u blizini Moskve<br />

lansiran je 2006. godine. Spartak je prva<br />

mlekara u Rusiji čiji su proizvodi sertifikovani<br />

prema organskim pravilnicima. Uz<br />

pomoć stručnjaka iz Švajcarske i sertifikaciji<br />

Bio Inspecta-e (prema dogovoru iz 2008.) i<br />

redovnim inspekcijama, u julu 2009. Spartak<br />

je dobio međunarodni sertifikat za kompaniju<br />

u konverziji. U leto 2010. je lansirana<br />

prva linija organskih mlečnih proizvoda i<br />

pojavila se na policama radnji u Moskvi.<br />

Suština brenda ispunjava sve zahteve organskih<br />

proizvoda: visko-kvalitetni proizvod<br />

u staklenoj ambalaži prodavan na transparentan<br />

način. Trenutno su dostupni mleko,<br />

pavlaka, kefir, sitan sir brenda EtoLeto.<br />

tržište, Organska Korporacija poseduje<br />

skladište u Nemačkoj, što znači da brzo<br />

može odgovoriti na tražnju i uvesti artikle<br />

u traženoj količini u najkraćem mogućem<br />

vremenu. (Organic market) •<br />


Sajam fine hrane i pića, 28. – 30. septembar<br />

Culinaria fine food<br />

pravo mesto za Vaše proizvode<br />

Šta sve može da uradi jedan proizvođač<br />

fine hrane i pića za tri dana? Nevažno je<br />

da li ste mala porodična firma ili velika<br />

korporacija. Jedan od najboljih odgovora<br />

na to pitanje nudi Culinaria fine food, Sajam<br />

fine hrane i pića koji se po drugi put<br />

održava u Beogradu od 28. do 30. septembra<br />

u BelExpo centru. Ako ste propustili<br />

prvu Culinariu, na drugoj po redu moći<br />

ćete da proverite da je to zaista tako.<br />

Proizvodite nešto iz asortimana fine hrane<br />

i pića, odličnu pršutu, sir, čokoladice, slatko<br />

od dunja, med, rakiju, vino…<br />

Znate da je Vaš proizvod odličan, svi koji su<br />

ga probali bili su oduševljeni i vrlo ste zadovoljni<br />

zbog toga. Plasirali ste proizvode u<br />

nekoliko radnji, možda u poneki hipermarket.<br />

Ali, sada biste i da ih izvozite, a za to su<br />

Vam potrebni ozbiljni, veliki profesionalni<br />

kupci. E, tu obično nastaju problemi – kako<br />

ih i gde pronaći, kako im i gde predstaviti<br />

svoje proizvode? Ova i slična pitanja odjednom<br />

postaju velika zagonetka.<br />

Kako bi to sve moglo da se uradi na jednom<br />

mestu za kratko vreme? Čini se<br />

komplikovano, ali nije. Vrlo je moguće i<br />

jednostavno.<br />

CULINARIA fine food, inače PRVI<br />

SPECIJALIZOVANI SAJAM fine<br />

hrane i pića u regionu najbolje je i<br />

najlogičnije mesto za prezentaciju Vaših<br />

proizvoda profesionalnim kupcima i to<br />

po najvišim svetskim standardima.<br />

Ovaj sajam nastoji da na jednom mestu<br />

poveže proizvođače fine hrane i pića sa<br />

odabranim profesionalim kupcima iz<br />

regiona i Evrope, od izvozno-uvoznih<br />

trgovačkih kuća i agenata, catering firmi i<br />

restorana, preko velikih lanaca supermarketa<br />

i specijalizovanih radnji delikatesne<br />

hrane, pa do HoReCa i institucionalnih<br />

food service kupaca.<br />

Dakle, na Vama je samo da izaberete svoje<br />

mesto i donesete svoje proizvode u ambijent,<br />

modernog poslovnog sajma Bel-<br />

Expo centra. A tamo će, uz obezbeđenu<br />

kompletnu komunikacijsku platformu i<br />

sajamske servise najviših svetskih standarda,<br />

Vaši proizvodi biti predstavljeni na<br />

najbolji mogući način.<br />

Ovaj ugledni događaj organizuje kompanija<br />

Žižgin, pod pokroviteljstvom US-<br />

AID Agobiznis-a, GIZ-a, Ministarstva<br />

poljoprivrede i trgovine, Vladine agencije<br />

za promociju izvoza (SIEPA) i Privredne<br />

komore Srbije.<br />

Svet odavno traga za lokalnim, autentičnim<br />

premium ukusima. Mnogi proizvodi iz te<br />

oblasti već su pronašli svoje mesto na policama<br />

u najvećim svetskim metropolama –<br />

Njujorku, Rimu, Parizu, Moskvi, Tokiju…<br />

Neka i Vaši proizvodi budu deo svetske<br />

gurmanske scene. Saznajte više informacija<br />

na www.culinariafinefood.com. •<br />

Culinaria fine food 2010.<br />

izgledala je ovako:<br />

• Izložbena površina 2.500 m2<br />

• Preko 80 kompanija izlagača<br />

• 37% izlagača iz inostranstva<br />

• 63% izlagača iz Srbije<br />

• 3.000 profesionalnih posetilaca<br />

• 200 internacionalnih kupaca<br />

• Posetioci iz 14 zemalja<br />

• 85% od ispitanih izlagača će<br />

izlagati i ove godine<br />

Ako proizvodite:<br />

• Mleko i mlečne proizvode<br />

• Meso i mesne prerađevine<br />

• Delikatesnu hranu<br />

• Ribu i plodove mora<br />

• Hleb, pekarske proizvode i testeninu<br />

• Konditorske proizvode<br />

• Sokove, napitke i vodu<br />

• Pivo, vino i žestoka pića<br />

• Čaj i kafu<br />

• Organsku hranu<br />

• Regionalne specijalitete<br />

• Začine i dodatke jelima i piću<br />

• Sveže i smrznuto voće i povrće<br />

• Prerađevine od voća i povrća<br />

Onda je Culinaria fine food pravo<br />

mesto za Vas!<br />


Početak saradnje ”Serbia organice” i<br />

Zadužbine Andrejević<br />

Zadužbina Andrejević i Nacionalna asocijacija<br />

za organsku proizvodnju “Serbia<br />

Organica”, nedavno su potpisali Ugovor<br />

o dugoročnoj poslovnoj saradnji. Suština<br />

saradnje odnosi se na izdavačku i edukativnu<br />

delatnost.<br />

Zadužbina Andrejević, nevladina i<br />

neprofitna organizacija, postoji već 17 godina<br />

i ima za cilj da pomogne stvaralaštvo<br />

u svim naučnim oblastima i disciplinama<br />

kroz neposrednu pomoć naučnim stvaraocima<br />

(naročito mladim) u prezentiranju<br />

javnosti svojih naučnih dela. Do sada je<br />

publikovala oko 950 naučnih i stručnih<br />

knjiga u svojim bibliotekama (detaljnije<br />

na sajtu: www.zandrejevic.rs) od kojih je<br />

sa stanovišta ovog teksta, najznačajnija<br />

Zelena linija života. U njoj se obrađuje literatura<br />

za razvoj unosnih zanimanja.<br />

Zelena linija života<br />

U okviru biblioteke Zelena linija života<br />

tokom prethodnih godina izašlo je nekoliko<br />

knjiga namenjenih prvenstveno agrobiznisu,<br />

s tendencijom čuvanja prirode<br />

njenim namenskim korišćenjem.<br />

Priručnici “Začinsko povrće”, “Gajenje<br />

riba”, “Gajenje puževa”, “Zelena riznica”<br />

(o lekovitom bilju) privukli su pažnju<br />

stručnjaka i privrednika i time ukazali na<br />

stalnu potrebu za adekvatnom stručnom<br />

literaturom iz oblasti poljoprivredne<br />

proizvodnje koja bi imala izraženu obrazovnu<br />

i, naročito, praktičnu upotrebu.<br />

Za ovu godinu planirano je izdavanje<br />

sedam priručnika od kojih pet tretira<br />

problematiku organske poljoprivredne<br />

proizvodnje:<br />

1. “Organska proizvodnja povrća”, autorke<br />

prof. dr Branke Lazić, Poljoprivredni<br />

fakultet u Novom Sadu,<br />

2. “Organsko gajenje jagodastog voća”,<br />

autora prof. dr Slobodana Milenkovića iz<br />

Čačka,<br />

3. “Organska vinogradarska proizvodnja”,<br />

autorke prof. dr Nade Korać, Poljoprivredni<br />

fakultet u Novom Sadu,<br />

4. “Organska poljoprivredna proizvodnja”,<br />

autorke prof. dr Snežane Oljače, Poljoprivredni<br />

fakultet u Beogradu,<br />

5. “Organska proizvodnja lekovitog bilja<br />

u brdsko-planinskim područjima“, autora<br />

dr Dragoja Radanovića i dr Tatjane<br />

Marković, Institut za lekovito bilje “Josif<br />

Pančić”, Beograd,<br />

Dva priručnika se odnose na konvencionalnu<br />

proizvodnju, mada je priručnik o<br />

Dobroj poljoprivrednoj praksi neophodan<br />

i prilikom konverzije zemljišta za organsku<br />

proizvodnju:<br />

1. “Gajenje koza”, autora prof. dr Vladana<br />

Bogdanovića, Poljoprivredni fakultet u<br />

Beogradu,<br />

2. “Dobra poljoprivredna praksa na<br />

stočarskim farmama”, autora prof. dr<br />

Vladana Bogdanovića, Poljoprivredni<br />

fakultet u Beogradu.<br />

Članice Nacionalne asocijacije za organsku<br />

proizvodnju “Serbia Organica”<br />

priručnike mogu naručiti preko ove asocijacije,<br />

koja će biti glavni distributer ili<br />

direktno kod Zadužbine.<br />

Prva tri priručnika iz organske poljoprivrede<br />

kao i prvi iz konvencionalne, biće<br />

publokovani u junu i julu ove godine, a<br />

ostali u septembru i oktobru.<br />

Zadužbina i “Serbia Organica” su se dogovorile<br />

da po izlasku priručnika, organizuju<br />

i seriju instruktivnih seminara po<br />

gradovima Srbije, a predavači bi bili autori<br />

priručnika. •<br />

Mr Radomir Mandić, urednik Biblioteke<br />

Zelena linija života<br />

CENOVNIK<br />

REKLAMNOG PROSTORA U ELEKTRONSKOM IZDANJU BILTENA<br />

”ORGANSKE NOVOSTI”<br />

Reklamni prostor Cena Cena sa 50% popusta<br />

Objava oglasa na 1/12 strane 7.800,00 3.900,00<br />



Objava oglasa na celoj strani 73.600,00 36.800,00<br />

Članovi Nacionalne Asocijacije imaju popust 50% na predstavljanje proizvoda i usluga u<br />

biltenu.<br />

Sve informacije vezano za reklamiranje u “Organskim novostima“ možete dobiti na mail:<br />

snezana.ognjenovic@serbiaorganica.org<br />

Ili na telefone<br />

065/855-69-69 i 011/3283-085<br />


O nama<br />

Nacionalna Asocijacija Serbia Organica je<br />

krovna organizacija koja udružuje celokupan<br />

sektor organske poljoprivrede na teritoriji<br />

Republike Srbije.<br />

Serbia Organica je nevladina, nezavisna i<br />

Organska proizvodnja<br />

POSAO BUDUĆNOSTI<br />

Jedan od glavnih ciljeva Asocijacije je pružanje<br />

neophodne, stručne, pomoći proizvođačima<br />

zainteresovanim za organsku proizvodnju.<br />

Ukoliko želite da unapredite svoje znanje i posao<br />

pridružite nam se i postanite<br />

Član<br />

Nacionalne Asocijacije za organsku proizvodnju<br />

Kao članu Asocijacije na raspolaganju su vam:<br />

·<br />

·<br />

· Informacije o konkursima za dodelu novčanih<br />

i drugih podsticajnih sredstava za organsku<br />

proizvodnju.<br />

· Informacije o kreditima.<br />

· Pomoć pri sklapanju ugovora za plasman<br />

proizvoda.<br />

· Povoljnija nabavka semena i sadnog materijala.<br />

· Promocija kroz Bilten Asocijacije.<br />

· Promocija putem sajta Asocijacije<br />

· Popust pri kupovini literature.<br />

· Popust na kotizaciju za seminare i predavanja.<br />

· Popust na studijska putovanja i ekskurzije.<br />

Serbia Organica je član međunarodnih<br />

organizacija IFOAM (International Federation<br />

of Organic Agriculture Movements) i AVALON<br />

(Fondacija za unapređenje održivog ruralnog<br />

razvoja Centralne i Istočne Evrope) .<br />

Serbia Organica je strateški partner državnim i<br />

inostranim institucijama u cilju usklađivanja i<br />

koordinacije razvoja organske poljoprivrede u<br />

Srbiji.<br />

Organska proizvodnja<br />

NAŠE AKTIVNOSTI<br />

· Asocijacija svojim aktivnostima doprinosi<br />

realizaciji Nacionalnog Akcionog Plana za<br />

razvoj organske proizvodnje u Srbiji.<br />

· Asocijacija učestvuje u kreiranju zakonske<br />

regulative i pravilnika o organskoj<br />


· Asocijacija edukuje proizvođače, prerađivače<br />

kao i potrošače o organskoj proizvodnji i<br />

organskim proizvodima.<br />

· Asocijacija se zalaže za dobijanje olakšica za<br />

članove Asocijacije pri nabavci semenskog i<br />

sadnog materijala kao i sredstava za ishranu<br />

i zaštitu bilja dozvoljenih u organskoj<br />


· Asocijacija organizuje učešće naših članova<br />

na sajmovima i izložbama u zemlji i<br />

inostranstvu (BIOFACH 2011. u Nirnbergu).<br />

· Asocijacija organizuje studijske posete<br />

članovima Udruženja.<br />

Serbia Organica<br />

Molerova 29a<br />

11000 Beograd<br />

www.serbiaorganica.org<br />

Organic news br 7 - savetodavstvo

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?