You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
OBIČAJI<br />
BUNJEVAČKE n o v i n e<br />
IZ ŽIVOTA BUNJEVACA<br />
TEJA EL ČAJOVI – LIK<br />
Kadgod se u ovi krajovima crna kafa nije pila, već su se kojekake teje pile, i vruće i ladne. Sad se<br />
mogu kupit u dućanima svake fele čajova i to spakovane u filter kesicama, a kadgod nije bilo tako<br />
Još u davna vrimena naši su prici skupljali<br />
likovite trave i kuvali teju i tako se ličili<br />
od kojekaki bolesti, što je kasnije i medicina<br />
privatila, i za pravljene likova asnirala<br />
likovite trave. Sad, u litno vrime, one se<br />
skupljaje, suše i ostavljaje za zimu. Kadgod<br />
se u ovi krajovima crna kafa nije pila,<br />
već su se kojekake teje pile, i vruće i ladne.<br />
Sad se mogu kupit u dućanima svake fele<br />
čajova i to spakovane u filter kesicama, a<br />
kadgod nije bilo tako.<br />
Teja od višnje<br />
Kad su se višnje brale za dunc jel pekmez,<br />
drškovi se dobro operu i ostave da se<br />
suše na čistoj salveti, digod na promaji. Kad<br />
se dobro osuše, metnu se u kake kese od<br />
ritkog postava i ostave da se ima kad ustriba.<br />
Teja od višnje je bila dobra za ličenje<br />
mokraćni putova, a reguliše i organe za<br />
varenje.<br />
Teja od titrice<br />
Cvat od titrice se brao na salašima di<br />
nema tušta prašine. Dobro se osuši na promaji<br />
i spakuje u kese dok ne zatriba. Teja<br />
od titrice je dobra od nazeba a i grčova u<br />
trabuvu, nezaslađena se asnirala za ispiranje<br />
grla i desni i ko obloga na upaljena<br />
mista. Ipak, najukusnija je bila s malo meda.<br />
Teja od lipe<br />
Kad lipa počme cvatat bere se i suši na<br />
promaji. Ova teja je zdravo prijatnog mirisa,<br />
pa su je pili i zdrava čeljad, kogod i dica.<br />
Teja od lipe dobra je protiv prilade.<br />
Teja od nane<br />
Za teju od nane – beru se listići i cvat,<br />
pa osuši ko i sve drugo što smo prije nabrojali.<br />
Teja od nane je dobra kod poremećaja<br />
varenja i nadimanja u trbuvu.<br />
Teja od zove<br />
I kadgod, kogod i danas, bravo se cvat<br />
od zove, a posli sušio. Teja od zove je bila<br />
dobra za znojenje, a i od nazeba.<br />
Teja od koprne<br />
Nabralo bi se listića od mlade koprne,<br />
oni se operu i osuše, pa se ostave za zimu.<br />
Mada, mogla se kuvat i mlada koprna. Ovu<br />
teju su pili samo odrasli. Dobra je protiv<br />
Napitak za lik i zdravlje<br />
zakrečavanja vena u glavi i čuva dobro<br />
pamćenje.<br />
Teja od nevena<br />
Od nevena se skupljo cvat, onda se osuši,<br />
pa se kuva. Teja od nevena dobro čisti<br />
želudac. Pije se zaslađena a od nezaslađene<br />
se mećala obloga na proširene vene.<br />
Teja od tunja<br />
Bralo se i sušilo lišće od tunja. Teja od<br />
ovog voća asnirala se za bolesti criva.<br />
Teja od ječma<br />
Teja od ječma se pripravljala tako što se<br />
ispže dvi kašike ječma, pa kad pocrne, kuva<br />
se. Teja se malo zasladi i pije da smiriva<br />
kašalj.<br />
Ima tu još kojikaki likoviti trava koje se<br />
skupljaje: bili sl<strong>iz</strong>, maslačak, hajdučka<br />
trava, bosiljak i drugo.<br />
Teja – čaj se kuvalo sve slično. Na jednu<br />
litru vode, jedna kašika čaja se metne.<br />
Kad voda provre, poklopi i ostavi 10 minuta<br />
da stoji, pa se procidi, zasladi i pije. Jednu<br />
kašiku šećera ispržit. Kad dobije zlatnu<br />
boju nalit po litre vode koja vreje. Još malo<br />
zasladit i promišat. Ovaj napitak je dobar<br />
vruć i ladan.<br />
Šta je sve kadgod bio lik<br />
Kod proliva odrasli su uzimali jednu kašiku<br />
suvog rogača. Kod zatvora crni suvi<br />
šljiva, što je bilo u svakoj kući. Maloj dici<br />
kod grčova u stomaku se kuvala teja od<br />
kmina, a kod proliva vodica u kojoj se kuvo<br />
neosoljen pirinč. Kod kupanja male dice,<br />
do šest nedilja se u vodu mećalo koji<br />
struk čubora, da <strong>iz</strong>vuče vlasce. To je onaj<br />
svrabež što sad kažu gljivično oboljenje, a<br />
virovali su da se javljo kod oni kome nisu<br />
vadili vlasce. Starija čeljad koji su imali velik<br />
krvni pritisak, uzimali su na gladan trbu<br />
čašicu domaće rakije, a koji su imali mali<br />
pritisak pili su jednu čašu od deci crvenog<br />
vina na štesrce. Kod suviše jaki porođajni<br />
bolova, porodilji su davali malo alkoholnog<br />
pića da smanji bolove. Od rakije<br />
i sirćeta su mećali obloge oko vrata, ruke,<br />
noge el već koga je šta bolilo.<br />
I žuta zemlja je bila likovita. Nije bila<br />
zagađena jel se mož nać tek na većoj dubini,<br />
čerez tog u njoj nema živi bića, klica, ni<br />
bacila. Ako ženi posli porođaja nadođe mliko<br />
i grudi se upale, a to je zdravo bolno,<br />
onda su u čistu bilu krpu metnili žute vlažne<br />
zemlje i to metnili na grudi, što je <strong>iz</strong>vlačilo<br />
vatru pa su bolovi popuštali. I na<br />
druge kojikake rane i posikotine se mećalo<br />
žute zemlje, a kazalo se: Sve će to <strong>iz</strong>vuć žuta<br />
zemlja. I danas ima <strong>iz</strong>reka: Kad kome nema<br />
lika, kažu, <strong>iz</strong>vuće to žuta zemlja. Pri<br />
tom misle kad umre. Al to borame nije ni<br />
približno tačno, jel mrtvog ništa više ne boli,<br />
pa ga nema šta ni ličit. Žutom zemljom<br />
su se ličili živi koji su bili u nevolji. Kadgod<br />
je od eptike umiralo dosta svita, dok nije<br />
pronađen lik, pa su eptikavi pili vodu s kreča.<br />
Zagasi se malo kreča u kaki sud, pa kad<br />
se stegne kreč, gori ostane čista voda, koju<br />
su pili eptikavi, pa ako bolest nije zdravo<br />
uznapridovala, ozdravljali su od te vode.<br />
Bilo je ljudi koji su znali namistit iščašene<br />
zglavke, a bile su i trvalje koje su znale<br />
istrljat bolna mista i namistit trbu ako je<br />
bio spušten el dignut. Na proširene vene su<br />
mećali pijavice da <strong>iz</strong>vlači krv. To su radili<br />
koji su bili u to uvižbani. Pijavicu metnu u<br />
trsku, pa je metnu na proširene vene, a<br />
znali su koliko krvi triba da posisa pijavica.<br />
Ako se <strong>iz</strong>baci ječmen na očnom kapku, onda<br />
se to probode vrvom ječma i ispere titri<strong>com</strong>.<br />
Ako koga zaboli uvo onda su u uvo<br />
nakapali čuvarkuće. Ako se upale očni kapki<br />
onda se mećalo krug očišćenog prisnog<br />
krumpira da <strong>iz</strong>vlači upalu. Ako zaboli zub,<br />
onda su u probušen zub mećali malo salicije,<br />
od čega bol odumine.<br />
Tako su se naši prici u kadgodašnje vrime<br />
ličili, kad su živili na salašima, a doktora<br />
je bilo samo u veći gradovima, pa se za<br />
makar šta nije ni moglo ić doktoru.<br />
A. V. K.<br />
Godina IV, <strong>jul</strong> 2008, broj 37<br />
11
Change language