Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
BUNJEVAČKE n o v i n e<br />
VISTI<br />
U BUNJEVAČKOJ MATICI ODRŽANA ISTORIJSKA TRIBINA O STVARANJU JUGOSLAVIJE<br />
JUGOSLAVIJU SU<br />
STVARALI I BUNJEVCI<br />
U organ<strong>iz</strong>aciji Bunjevačke matice u<br />
Subotici, 4. <strong>jul</strong>a je održana tribina, na<br />
kojoj su divanili prof. dr Darko Gavrilović,<br />
direktor Centra za istoriju, demokratiju<br />
i pomirenje, prof. dr Rade Končar,<br />
profesor na Banjalučkom univerzitetu,<br />
u penziji, i prof. dr Saša Marković,<br />
istoričar, Izvršno veće Vojvodine.<br />
Bila je to, kako je kazo Ivan Sedlak,<br />
pridsidnik Bunevačke matice u uvodnoj<br />
riči, istorijska tribina koja je divanila o<br />
periodu stvaranja Jugoslavije u čemu su<br />
svoju ulogu imali i <strong>Bunjevci</strong> 1918. godine.<br />
Iako je prof. dr Darko Gavrilović divanio<br />
o istorijskim podacima vezanim<br />
za Jugoslaviju u periodu <strong>iz</strong>med dva svitska<br />
rata, najviše pažnje positilaca tribine<br />
su privukli navodi o savrimenim pitanjima<br />
kojim se bavi Centar. To je svakako<br />
pomirenje naroda bivše Jugoslavije,<br />
čak i na području cilog Balkana. U<br />
Učesnici skupa<br />
Važno je znati istoriju<br />
Dr Saša Marković radio je doktorsku<br />
disertaciju na temu o ustavnom i nacionalnom<br />
pitanju u dilatnosti stranaka u Vojvodini<br />
od 1929. do 1941. godine.<br />
– Između ostalog, ovde ćemo pokušati<br />
da damo odgovor na osnovu određenih<br />
<strong>iz</strong>vora <strong>iz</strong> arhiva u Beogradu i Vojvodini<br />
o Bunjevačko-šokačkoj stranci i o<br />
političkoj artikulaciji Bunjevaca u tom<br />
periodu, ali i <strong>iz</strong>među dva svetska rata –<br />
kazuje dr Marković. – Namera je da se<br />
vidi na koji način je bunjevačka zajednica<br />
aktivno učestvovala u stvaranju političke<br />
slike Vojvodine u tom periodu. I bila<br />
<strong>iz</strong>uzetno aktivna od 1918. sa Blaškom<br />
Rajićem, ali i kasnije u stvaranju Bunjevačko-šokačke<br />
stranke, zatim o učešću Bunjevaca<br />
u stvaranju Hrvatske seljačke stranke<br />
na prostoru današnje Vojvodine, o<br />
učešću Bunjevaca u stvaranju Jugoslovenske<br />
radikalne seljačke demokratije. To<br />
je stranka koju je osnovao kralj Aleksandar<br />
Karađorđević, isto na prostoru današnje<br />
Vojvodine, da bi nakon smrti kralja<br />
<strong>Bunjevci</strong> delimično učestvovali u Jugoslovenskoj<br />
radikalnoj zajednici, a onda<br />
većim delom prešli, oni koji su se politički<br />
angažovali, na stranu Hrvatske seljačke<br />
stranke, dok su oni <strong>iz</strong> Sombora bili<br />
bliži nekom neutralnom određenju i<br />
nekoj prećutnoj političkoj saglasnosti vladajućom<br />
strankom Jugoslovenskom radikalnom<br />
zajedni<strong>com</strong>.<br />
– Kada se danas traži i preispituje<br />
identitet neke zajednice, nekog naroda,<br />
uvek se traži da se vidi šta je bilo u prošlosti.<br />
E, sada je pitanje kako se na tu<br />
prošlost gleda, a kako se koriste <strong>iz</strong>vori, i<br />
kako se anal<strong>iz</strong>iraju <strong>iz</strong>vori. Znači, ja sam<br />
u tom svom radu delimično rasvetlio i kazao<br />
kako je <strong>iz</strong>gledalo to bunjevačko-šokačko<br />
pitanje, ili pitanje Bunjevačke stranke<br />
u tom međuratnom periodu, i kako<br />
su se oni identifikovali. Ništa manje opterećeno<br />
i manje neopterećeno od ostalih,<br />
ali uvek u potrazi za svojim nekim<br />
političkim identitetom da on opstane,<br />
bez obzira da li u okviru Hrvatske seljačke<br />
stranke, ili samostalno. To nude <strong>iz</strong>vori,<br />
i to ja mogu da kažem na osnovu tih<br />
<strong>iz</strong>vora.<br />
Dakle, Bunjevačko-šokačka stranka je<br />
prva stranka nastala ubrzo posle ujedinjenja,<br />
koja je tražila i ekonomsku autonomiju<br />
Vojvodine. Dakle, u vreme kada<br />
je bila Novosadska rezolucija, i kada<br />
su prvaci vodećih opozicionih stranaka<br />
<strong>iz</strong> Srbije tražile autonomnost, <strong>Bunjevci</strong> su<br />
prvi tražili ekonomsku autonomiju kroz<br />
tom cilju su napravljena četri projekta,<br />
di se tretira i pitanje bunjevačkog identiteta.Centar<br />
se nalazi u Novom Sadu<br />
jel Vojvodina je najuspišnije rišavala pitanja<br />
zajedničkog života velikog broja<br />
naroda koji žive u njoj.<br />
Dr Saša Marković je <strong>iz</strong>vistio o naučnom<br />
skupu koji je 9. maja održan u Novom<br />
Sadu, pod nazivom „Mitovi i stereotipi<br />
nacional<strong>iz</strong>ma i komun<strong>iz</strong>ma na<br />
prostoru bivše Jugoslavije”, o čemu ste<br />
mogli čitat u majskom broju „Bunjevački<br />
novina”.<br />
Prof. dr Rade Končar je divanio o<br />
mitovima, stereotipima i pridrasudama.<br />
Izmed ostalog je kazo da se sada dosta<br />
često mož čut pitanje da li je stavaranje<br />
Jugoslavije civil<strong>iz</strong>acijski uspih el istorijski<br />
promašaj, o čemu triba da sude istorijski<br />
podaci a ne subjektivna mišljenja.<br />
B. E.<br />
program svoje stranke. Vremenom se ta<br />
stranka rasula, da bi kada je kralj 1929.<br />
godine uspostavio diktaturu i osnovao<br />
svoju stranku, na poletu te svoje har<strong>iz</strong>matične<br />
ličnosti mnogi su se <strong>Bunjevci</strong><br />
priklonili njemu. Nakon njegove smrti to<br />
je ponovo splasnulo i <strong>Bunjevci</strong> ponovo pokušavaju<br />
da se identifikuju i nađu u tom<br />
ograničenom području srpskog i hrvatskog<br />
naroda. U to vreme <strong>iz</strong>laze neke<br />
publikacije i etnička istraživanja koja, a<br />
jedan vodeći jugoslovenski etnolog piše<br />
o <strong>Bunjevci</strong>ma obimno delo u kojem pokušava<br />
da da etnički koren bunjevačkog<br />
naroda, da njegov dolazak na ove prostore<br />
poveže pre svega sa srpskim narodom,<br />
ali i sa hrvatskim. Onda taj proces,<br />
nedovoljno rasvetljene uloge crkve, i jedne<br />
i druge, a pre svega katoličke, na kroat<strong>iz</strong>aciju<br />
ili nekroat<strong>iz</strong>aciju Bunjevaca,<br />
otvara novo pitanje. Tu sam jako ograničen<br />
nedostupnošću <strong>iz</strong>vora.<br />
Naučno valor<strong>iz</strong>ovanih istraživanja u<br />
potpunosti još uvek nema, odnosno istorijska<br />
nauka nije dala svoj sud. Ako ih<br />
ima, mora da se pronađu, naučno valor<strong>iz</strong>uju.<br />
Jedniom delom su urađeni jer ja<br />
sam delom pogledao te arhive u Beogradu<br />
i Novom Sadu, što se tiče Beograda ti<br />
arhivi su intersantni i trebalo bi ih u potpunosti<br />
istražiti.<br />
4<br />
Godina IV, <strong>jul</strong> 2008, broj 37
Change language