Untitled - Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

grafiki zavod hrvatske

L.-4a 

br 044 17 

2,a 

Glavni urednik: 

Urednitvo: 

Savjet Spota: 

lzdava: 

Sredstva: 

Grafika oprema: 

Prijevodi: 

Lektor: 

Radoslav Putar 

ot 

casopis za fotografiju 

11-1978. 

dr Dimitrije Baievi, 

mr Ida Biard, 

Petar Dabac, 

Jea Denegri, 

Zmago Jeraj. 

Mitja Koman, 

Enes Midi, 

fvlarijan Suskovski 

Boo Bek (Zagreb), 

Stane Bernik (Ljubljana), 

ing. Ivo Broz (Zagreb), 

'Jr Stojan Dimitrijevi (Zagreb), 

dr Radovan Ivanevi (Zagreb), 

Mirko Lovri (Beograd), 

Zvonimir Makovi (Zagreb), 

Davor fVlatievi (Zagreb) 

Galerije grada Zagreba 

Republika samoupravna interesna 

zajednica u oblasti kulture i Udruena 

samoupravna interesna zajednica kulture 

grada Zagreba 

rvlitja Koman 

Nenad Popovi, 

Micheline Popovi, 

Gabriele Popovi 

Marija Kodi 

Administracija: Galerije grada Zagreba, Katarinin trg 2, 

Zagreb 41000. telefoni 443-227 i 443-291. 

Pojedini broj: 

Pretplata: 

tuzemstvo 40 d 

irozemstvo US Dol. 4. 

tuzemstvo 4 broja god inje 160 d 

inozemstvo US Dol. 16. 

2iro-raun redakcije: Galerije grada Zagreba 30102-603-3408 

Rukopisi i fotografije se ne vraaju 

Copyright: 

za tekstove i fotografije zadravaju autori. 

Miljenje iii stay autora ne moraju biti 

identini s miljenjem i stavom redakcije. 

Tisak: 

Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb 

1 

Spot je osloboden od plaanja osnovnog 

poreza na promet (miljenje Republikog 

sekretarijata za prosvjetu, kulturu i fiziku 

kulturu SRH br. 518711 od 9. XII 1972).

spot 

poruuje 

sadraj i orijentacija naeg asopisa ne zavise u svemu od rada i 

gledita redakcije. u njegovu profilu i djelovanju nalaze se tragovi 

miljenja mnogih suradnika, kojih je mnogo vie nego lanova 

redakcije. tovie, moramo priznati kako spot kakav jest ne bi mogao 

ostati ni opstati kad ne bi bib o njegovih dragocjenih vanjskih 

suradnika iz mnogih krajeva svijeta. ovaj put su to: helena kontova 

(prije u pragu, a sada u milanu), jaroslav andjel iz praga, carole 

naggar iz pariza, elisa basaldella iz venecije, floris m. neusiiss i hans 

christian adam iz kassela, dok su jea denegri, torn gotovac, goran 

trbuljak i ladislavgaleta domai ljudi. 

kontova i andjel pripremili su izbor foto-dokumenata i tekstova 

(izjava) iz krugova avangarde u ssr. to je ve druga prilika to 

javljamo o dogadanjima na podruju upotrebe fotografije iz zemlje 

s izuzetno bogatom tradicijom u toj oblasti. na alost, zbog tekoa, 

s kojima se spot mora neprestano boriti, vijesti kontove i andjela 

donekle kasne bar godinu dana. vjerujemo da su i sami 

predstavljeni autori ve krenuli dalje iii su jo dalje usmjerili svoje 

poglede u budunost. tko bude mogao dublje zagledati u njihove 

dokumente i tko bude paIjivije sasluao njihove izjave, uvidjet 6e 

kako u okviru dramatinih biografskih elemenata razvijaju jasne 

misli znaajnog formata. prijateljima: naggarovoj, basaldelli i adamu 

zahvaljujemo za vrijedne doprinose o individualnim pojavama 

leisgenovih, zaniera i neusOssa. njihove informacije kompletiraju i 

uvruju naa znanja i gledita o kretanjima u suvremenoj 

umjetnosti, napose u vezi s fotografijom. 

denegrijev prikaz gotovevih fotografija osobito je vrijedan. on nas 

ne izvjetava jedino o ranim datumima gotovevih radova; ne 

nalazimo u njegovu tekstu samo realnu ocjenu istraivakih pothvata 

gotovevih, nego se iz svega razabire da je posrijedi autor 

stvaralakih mogunosti koje mnogi zbog »nezgodnostk, odbijaju. 

i trbuljak je Ariv

SPOt 

Naslovna strana: 

Katarina Zavarska, 

My Alphabet, 1976. 

Spot podruje 

Skraeni tekstovi 

Helena Kontova, Jaroslav And/el: SSR 

fotografija 

I. L. Galeta: »TV-scenarij 28. 

Goran Trbuljak: IzIoba u Galeriji Nova 

Hans Christian Adam: Floris M. Neusiiss 

Carole Naggar: Barbara i Michel Leisgen 

iii tree lice 

Etta Lisa Basaldella: »Fotografiranje zamara: 

ltalo Zannier. 

Jea Denegri: Tomislav Gotovac 

Tri serije fotografija 

3

sumaries 

review of photography, year 1978. No. 11 

Editorial Board: Dimitrije Baievi, Ida Biard, Petar Dabac, Jea Denegri. 

Editor-in-Chief: Radoslay Putar 

Zmago Jere', Mitja Koman, Enes Midti. Marijan Susovski Publisher: Galerije grada Zagreba Translations: 

Nenad Popovi, Micheline Popovi. Gabriele Popovi Offices: Galerije grads Zagreba. Rokov perivoj 4. 

41000 Zagreb, Yugoslavia, Phone: 424-490 Single issue: Inland d 40., Foreign US Dollars 4. 

Manuscript and photographs are not returned Copyright for individual articles and photographs retained by 

the Authors The views eepressed in the articles are not necessarly those of the Editors Printed by GZH 

Yugoslavia 

Spot reports 

The contents and the orientation of our journal do not 

entirely depend on the work and viewpoints of the 

editors. Its profile and its effect reflect traces of the 

opinions of many collaborators. Moreover, we must 

recognize that "Spot" such as it is could impossibly 

have originated or continued to exist but for its diligent 

collaborators from many parts of the world. This time 

they are Helena Kontova (formerly in Prague. at present 

in Milan), Jaroslav And jet from Prague. Carole Naggar 

from Paris. Elise Basaldella from Venice. Floris M. 

Neususs and Hans Christian Adam from Kassel: whereas 

Jea Denegri. Tom Gotovac, Goran Trbuljak. and 

Ladislav Galeta are from our country. 

Kontova and Andjel present a selection of 

photo-documents and texts (statements) of avantguard 

Circles in the CSSR. This is our second opportunity of 

giving information on photographic events from a land 

with an exceptionally rich tradition in this field. On 

account of the difficulties "Spot" keeps to be fighting 

with, the information of Kontova and And jel are. 

unfortunately, somewhat belated at least for a year. 

We hope that in the meantime these authors have made 

progress and deepened their views into the future. 

Those who will take a deeper look at their documents 

and who will listen to their statements with more 

attention, will realize to which extent can clear thoughts 

of remarkable format develop within dramatic biographic 

elements We are indebted to our friends: Carole Naggar. 

Etta Lisa Basaldelli, and Adam for valuable contributions 

on the individual appearances: The Leisgens. Zannier and 

Neususs. Their information complements our knowledge 

and attitudes towards the movements in contemporary art, 

especially in photography. 

Denegri's presentation of Gotovac' photographs is 

especially valuable. It not only informs us on earlier 

dates in Gotovac' work, his text not only presents us 

with a realistic appraisal of Gotovac' activities. but it 

clearly shows that we are dealing with an author of 

creative possibilities, refused by many because of his 

"Awkwardness". 

It is Trbuljak's "fault" as well that he is not always 

present on the scene when he could and should be He 

also says and shows things which are not always 

agreeable. He speaks with a certain coolness and 

bitterness about absurdities which need not be 

absurdities, but we call them so out of embarassment. 

Galeta he investigates relationships in space and 

time, we are only then capable of perceiving this space 

and time if we use machines. He does that well and 

consistently. 

CSSR-photography 

The artists we are presenting in this issue of "Spot" ate 

not part of any artistic group and are not bound by any 

common artistic programme. We have chosen them 

because with them photography is a mode of 

expression. They live in the three principal Czechoslovak 

cities: Prague. Brno, and Bratislava. 

Each of these cultural centres has different traditions 

which influence the creativity of their contemporary 

inhabitants. 

The Prague artists are characterized by a trend towards 

expressionist and existentialist attitudes, for the artists 

from Bratislava and some of them from Brno, this trend 

is more futuristic collective solutions: The majority of 

presented artists with are not artists by profession. Some 

of them. like And jel and Valoh, are art critics, Ambroz is 

an architecture student, Stembera. MIoh, Miler, 

Kovanda, have other professions. Their work is meant 

for the circle of their friends 

Ivan Ladislav Galeta 

"TV-Screen-Play" 

We follow the subject a cyclist with two electronic 

cameras situated at the same distance from it and 

moving at the same speed as it does. 

Live Transmission 

Both visual spaces are transmitted on a TV-monitor and 

the situation is obtained picture 3 seen 

simultaneously from position 1 and position 2. 

Goran Trbuljak 

Exhibition in the Gallery "Nova" 

This series of Goran Trbuljak's photographs comes from 

his exhibition in the Gallery "Nova''. which he explains 

in the following way: "In order to solve my artistic 

problem when preparing an exhibition, since I have no 

living and working space. I first solved my social 

problem by breaking into one of the lodgings in the 

Tower Lotrak ..." 

The exhibit, a series of photographs of the emptied 

lodgings attached to the walls of the gallery, gives the 

impression of wallpaper having been taken from one 

room and put into another. The subject of the 

photographs as a social one, so the exhibition space 

assumes a double significance (by function a gallery, 

by what it shows lodgings), an artistic and social 

one 

Etta Lisa Basaldella 

Photographing is tiring: ltalo Zannier 

ltalo Zannier was born in Spielberg in 1932. studied at 

the Academy of Arts and the Institute of Architecture in 

Venice. Afterwards he made photography his profession. 

as a critic and collaborator in specialized magazines: In 

the sixties he taught again photography in a 

Higher course of industrial design in Venice and 

Florence. 

Etta Lisa Basaldella spoke with ltalo Zannier about his 

work, concerns, and pursuit of photography. 

"I have dedicated myself to photography". says 'talc.. 

"although I had more specific interests in that field I 

realized some photographic sequences as part of art 

history theses. I also had photographer friends and 

I started to write articles about their work. Photography 

intrigued me so much that I abandoned architecture, 

this was in 1952". 

Jea Denegri 

Tomislav Gotovac - Three Series of Photographs 

The activity of Tomislav Gotovac, one of the 

protagonists of the experimental and "structural" film in 

Yugoslavia. also comprises several works realized in the 

medium photography. Both the dates of their origin and 

the conceptual approach discloses the author as one of 

the forerunners of a nowadays broadly used procedure of 

using photography with the objective of specific 

expressive formulations 

We are showing three works out of Gotovac' production, 

which appear to reflect the problems and ideas of his 

manner of thought in the medium photography 

These are "Heads" (1960 and 1970) and "Here, in this 

place" (1976). 

Carole Nagger 

Barbara and Michel Leisgen or the Third Person 

The first joint realizations of Barbara and Michel Leisgen 

are "shadow sculptures-. pictures made from shadows 

cast by piles of wood fragments 

Shadow is a very important element to Barbara and 

Michel. Photography is perhaps the only practical way to 

use abstract elements like shadows. reflections 

In their recent works, the gesture realized in the 

sequence is not the gesture of the photographed subject 

any more, but of the photographer and his camera. The 

"Third Person" of the Leisgens' picture is neither a 

picture nor "one photographed the other". We enter into 

the photograph ourselves. 

4

evue pour photographie, 1978. No 11 

Redacteur en chef, Radoslay Putar Redaction: Dimitrije Baievi. Ida Biard, Petar Dabac, Jea Denegri, 

Zmagc Jere]. Mitja Koman. Ones Micl2i. Marijan Susovski Editeur, Galerije grads Zagreba Traductions: 

Nenad Popovid, Micheline Popovi, Gabriele Popovi Administration' Galerije grads Zagreba. Rokov perivoj 4, 

41000 Zagreb, Yougoslavie, telephones 424-490. Numero Yougoslavie d 40 , Letranger US Dol. 4.. Port 

paye Les manuscrits et les photographies ne sont pes rendus Toes les droits de copyright reserves aux 

auteurs Les opinions des auteurs sont strictement personnelles et n'engagent pas la redaction Imprimerie: 

GZH Yougoslavie 

Spot communique 

Le contenu et l'orientation de noire revue ne depend pas 

entierement du travail et de [opinion de la redaction. 

Son profil et son effet sont aussi influences par la 

pensee de nombreux collaborateurs exterieurs. dont le 

nombre est beaucoup plus grand que celui de la 

redaction D'autant plus il nous taut avouer gee -Spottel 

qu'il se presente n'auratt jamais pu ni naitre ni se 

maintenir sans les diligents collaborateurs venant de 

tous les continents. Cette fois-ci ce sont, Helena 

Kontova (auparavant á Prague, present A Milan), 

Jaroslav Andjel de Prague. Carole Naggar de Paris, 

Etta Lisa Basaldella de Venise. Floris M. Neusriss et Hans 

Christian Adam de Kassel. tandis que Jea Denegri. Tom 

Gotovac, Goran Trbuljak et Ladislav Galeta sont nos 

cornpatriotes. 

Kontova And jel presentent une selection de 

photo-do,uments et de testes (declarations) provenant du 

cercle de l'avant-garde tchecoslovaque. Pour la 

deuxierne fois il noes est possible d'informer sur les 

activites consacrees l'utilisation de la photographie 

dans un pays qui y possede une tres riche tradition. 

Cost cause des difficultes contre lesquelles -Spot- doit 

sans cesse lutter. quo les informations de Kontova et 

d'Andjel paraissent avec un retard considerable au 

moms dun an. Nous croyons rice ces auteurs ont 

continue de faire des progres et que leurs regards soft 

diriges vers l'avenir. Ceux qui s'approfondiront dans 

leurs documents et qui etudieront attentivement leurs 

declarations verront de quelle clarte of de quelle 

importance sont les penses gulls developpent. tout en 

se trouvant dons un contexte d'elements biographiques 

drarnatiques. Noes remercions nos arnis: Naggar, 

Basaldella et Adam pour leurs contributions sur les 

phenomenes individuels des Leisgens. de Zannier et de 

NeusOss Leurs informations complementent et 

renforcent nos connaissances et nos idees sur le 

mouvernent artistique contemporain, particulierement 

regard de la photographie. 

Les photographies de Gotovac oft ete particulierement 

bien presentees par Denegri. II ne nous informe pas 

que des dates ulterieures des oeuvres de Gotovac: son 

texte noes n'apprends pas que [appreciation reele des 

efforts explorateurs de Gotovac. nous pouvons plut0t 

conclure qu'il s'agit dun auteur de force creatrice. 

refuse par nombreux comme -inopportun-. 

Trbuljak a aussi -tort- de ne pas etre present chaque 

fois qu'il lui serait possible et qu'il y serait oblige. II 

did et 11 montre des choses qui ne soot pas toujours 

agreables. II parle d'absurdites dune maniere froide et 

amere, mme si elles ne le sont pas c'est nous qui 

les nommons air.' par embarras. 

Galeta examine les relations dans le temps et l'espace. 

que nous ne pouvons comp rendre qu' l'aide de 

machines. II fait cela bien et consequemment. 

CSSR-photographie 

Les artistes quo noes presentons dans ce numero de 

-Spot- ne torment aucun groupe artistique et n'ont pas 

de programme artistique commun non plus. Noes les 

avons choisis parce qu'ils utilisent la photographie 

comme moyen d'expression. Its vivent dons les trois 

vines les plus irnportantes de la Tchecoslovakie: Prague. 

Brno et Bratislava. 

Chacun de ces centres culturels a sa propre tradition 

qui influence la creativite de ses contemporains. 

Une tendence vers une attitude expressive et existentielle 

characterise les artistes de Prague. tandis que ceux de 

Bratislava et quelques-uns de Brno considerent comme 

plus importante une vue futuriste offrant des solution 

collectives. La majorite des artistes que nous 

presentons ne sont pas artistes par profession. 

Ouel-ques-uns. par exemple Andjel et Valoh. sont 

critiques d'art, Arnbros est etudiant d'architecture. tandis 

gee Stembera. Mloh. Miler et Kovanda sont employes. 

Leurs oeuvres sont destinees en cercle d'amis. 


.Scenario-TV 28. Le cycliste 

Vue de la position 1 image 1 

Vue de la position 2 image 2 

Noes suivons l'objet en cycliste avec deux 

cameras clectroniques situdes la meme distance de 

l'objet et qui se meuvent â a mme vitesse que lui. 

Tranmission live 

Les deux espaces visuels sont transmis sum moniteur TV 

et noes obtenons la situation image 3 vue 

simultanernent de la position 1 et de la position 2. 


Exposition dons la Galerie .Nova- 

La scrie de photographies de Goran Trbuljak provient de 

son exposition dons la galerie -Nova-. quo l'auteur 

explique ainsi: 

-Avec le but de resoudre rnon probleme artistique 

quand je prepare une exposition, je resouds d'abord 

mon probleme social et j'occupe de force un des 

logements dans la tour Lotrak 

L'objet expose est une serie de photographies du 

logement vide qui sont transportees of accroches au 

mur de la galerie. ce qui donne l'impression dun 

papier de tenture trasporte dun espace en autre. 

Puisque les pholographies ont un caractere social 

pendant cello exposition to Galerie devient une 

ambiance A double significance: artistique et sociale 

(par sa fonction une galerie, par ce gum est presente 

un logement). 


Photographier c'est fatigant: Halo Zannier 

ltalo Zannier est ne Spielberg en 1932. ml a etudie 

l'Acadernie des Beaux-Arts et l'Institut d'Architecture A 

Venise. Puis ml a travaille dons la photographie comme 

professionel comme critique. collaborateur de revues 

specialisees. Dans les annees 60 ml a enseigne 

toujours la photographie dans un Cours Superieur de 

Design Industriel A Venise of á Florence 

Etta Lisa Basaldella a eu en entretien avec ltalo Zannier 

sur son occupation la photographie. 

-Jo me suis dedie la photographie-, dit Italo, 

-quoique javais des intrets tout-A-fait specifiques dons 

ce domaine, ayant realise plusieures sequences 

photographiques comme complement á certaines theses 

de l'histoire de l'art. Jam aussi eu des arnis 

photographes et j'avais commence a ecrire des articles 

sum leur travail. Puis la photographie ma intrigue au 

point d'abandonner [architecture, c'etait en 1952-. 

Jea Deneqri 

Tomislav Gorovac - trois series de photograph/es 

Lactivite de Tomislav Gotovac, en des representants 

du film experimental et -structurel- en Yougoslavie. 

comprend aussi plusieurs oeuvres realisees dons le 

medium photographie. La date de leer Origine et l'acces 

conceptuel demontrent que l'auteur est un des 

devanciers dun procede A present tres repandu 

d'utilisation de la photographme ayant comme but les 

formulations expressives specifiques. Nous allons 

executer trois de ces oeuvres qui selon nous, 

representent l'essence problematique of ideele de son 

acces au medium photographie. 

Ce sont -Ttes- (1960 et 1970), et -lei. en cot endroit- 

(1976). 

Carole Naggar 

Barbara of Michel l.eisgen ou la troisierne personne 

Les premieres realisations en commun de Barbara et 

Michel Leisgen etaient les -Sculptures d'ombres, 

images realisees á partir d'ombres jetees par des piles 

de fragments de bois 

L'ombre est un element extrernernent important pour 

Barbara et Michel. II se pourrait quo la photographie 

soit la seule pratique ou les elements abstraits comme 

les ombres. les reflets. puissent etre employes. 

Dans louts oevres recentes le geste realise en sequence 

nest plus le geste du sujet photographie mais celui du 

photographe et de son apparel!. 

5

zusammenfassung 

zeitschrift fur fotografie. 11-1978. 

Chefredakteur: Radoslay Putar 

Redaktion: Dimitrije Baievi. Ida Biard, Petar Dabac, Jea Denegri. Zmago 

Jeraj, Mitja Koman, Enes Midi, Marijan Susovski Herausgeber: Galerije grada Zagreba Ubersetzungen: 

Nenad Popovi. Micheline Popovi, Gabriele Popovi Verwaltung: Galerije grada Zagreba. Rokov perivoj 4. 

41000 Zagreb, Jugoslawien. Fernruf: 424-490 Preise: Einzelnummer (im Inland) d 40.. Einzelnummer 

Ausland) US Dol. 4. Manuskripte und Fobs werden nicht zurOckgesendet Copyright fur Texte und Fotos 

bet den Autoren Meinungen oder Stellungnahmen der Autoren mOssen nicht der Meinung oder Stellungnahme 

der Redaktion entsprechen Druck: GZH Jugoslawien 

Spot berichtet 

Inhalt und Orientierung unserer Zeitschrift hangen nicht 

allein von der Arbeit und der Einstellung der Redaktion 

ab. In ihrem Profit und in ihrer Wirkung findet man 

Spuren vieler Mitarbeiter, deren Zahl weitaus grosser 

ist. als die der Redaktionsmitglieder. Um so mehr 

mussen wir anerkennen, dass »Spot- ohne die wertvollen 

auswartigen Mitarbeiter aus vielen Teilen der Welt in 

der Form weder hatte entstehen, noch bestehen kbnnen. 

Diesmal sind das: Helena Kontova (frirher in Prag. jetzt 

in Mailand), Jaroslav Andjel aus Prag. Corole Naggar 

aus Paris. Etta Lisa Basaldella aus Venedig, Floris M. 

Neusirss und Hans Christian Adam aus Kassel. wahrend 

Jea Denegri, Tom Gotovac, Goran Trbuljak und 

Ladislav Galeta einheimische Mitarbeiter sind. 

Kontova und Andjel haben eine Auswahl von 

Photodokumenten und Texten (Erklarungen) aus dem 

Kreis der Avantgarde in der CSSR zusammengestellt. 

Schon zum zweiten Mal wird uns damit die Gelegenheit 

geboten. uber die Aktivitaten im Bereich der Nutzung 

der Photographie in einem Land uns zu informieren, das 

hierin eine ausserordentlich reiche Tradition besitzt. 

Leider haben sich die Mitteilungen von Kontova und 

And jel wegen Schwierigkeiten, rnit denen »Spot- stets zu 

kampfen hat, gewissermassen verspatet mindestens 

urn em n Jahr. Wir nehmen an, dass die vorgestellten 

Autoren schon weiter gegangen sind oder in ihren 

Ansichten noch weiter in die Zukunft reichen. Derjenige. 

der in ihre Dokumente wird tiefer hereinschauen k6nnen 

und ihren Erklarungen grOssere Aufmerksamkeit widmet, 

wird erkennen. wie sie im Rahmen dramatischer 

biographischer Elemente klare Gedankengange von 

bedeutendem Format entwickelt haben. Den Freunden 

Naggar, Basaldella und Adam danken wir frir die 

wertvollen Beitrage zu den individuellen Erscheinungen 

der Leisgens. von Zannier und Neusiiss. Ihre 

Informationen vervollstandigen und bestatigen unsere 

Kenntnisse und Einstellungen zu Bewegungen in der 

ZeitgenOssischen Kunst. besonders in Hinsicht auf die 

Photographie. 

Denegris Darstellung des Photographen Gotovac iSt 

besonders bedeutend. Er berichtet nicht nur Ober friihe 

Daten von Gotovac' Arbeiten: wir begegnen in seinern 

Text nicht nur einer realen Einschatzung seiner 

forschenden Bembhungen, vielmehr ist aus alldem zu 

entnehmen, dass es sich urn einen Autor mil 

Schaffenspotenzialen handelt, die Viele als »unpassend» 

ablehnen. 

Auch Trbuljak tut »unrecht». wenn er nicht jedes Mal 

dann die Szene betritt, wo er es kbnnte oder miisste. 

Auch er spricht und weist auf Dinge hin, die nicht 

immer angenehm sind, Mit kalter Bitternis spricht er 

Ober Absurditaten, die auch wieder keine sind, sondern 

die wir aus Verlegenheit als solche bezeichnen. 

Und Galeta untersucht Verhaltnisse im Raum und in der 

Zeit, und diese Zeit und diese Raume konnen wir nur 

mit Hihe von Maschinen erkennen. Er macht das gut und 

Konsequent. 

CSSR-Photographie 

Die KUnstler, die wir in dieser Nummer von »Spot» 

vorstellen, bilden keinerlei Ktinstlergruppe, noch 

vertreten sie em n einheitliches kOnstlerisches Programm. 

Für diese Zeitschrift wurden sie deswegen ausgewahlt, 

weil sie die Photographie als Ausdrucksmittel nutzen. 

Die Kiinstler leben in den drei bedeutendsten Stadten 

der Tschechoslowakei: In Prag. BrOnn und Bratislava. 

Jedes dieser kulturellen Zentren hat eine eigene 

Tradition, die auch das Schaffen der Zeitgenossen 

beinflusst. 

Charakteristisch hit' die Prager Krinstler ist das 

Best reben, einen expressiven und existentiellen 

Standpunkt zu vertreten, fur die Bratislaver und einiger 

ihrer Kollegen aus Briinn sind futuristische Richtungen. 

die kollektive Losungen anbieten, wesentlich. Die 

Mehrzahl der hier vorgestellten Krinstler beschaftigen 

sich nicht professionell mit der Kunst. Einige. wie z. B. 

And jel oder Valoh sind Kunstkritiker, Arnbroz ist 

Architekturstudent. Stembera. Mloh. Miler, Kovanda sind 

Angestellte. Ihre Arbeiten entstehen frir den 

Freundeskreis. 


-TV Szenarium 28» - Der Fahrradlahrer 

Blick aus Position 1 Bild 1 

Blick aus Position 2 Bild 2 

Wir verfolgen das Objekt den Fahrradfahrer mit zwei 

elektronischen Kameras, die im gleichen 

Entfernungsverhaltnis zurn Objekt stehen und sich mit 

ihm in gleicher Geschwindigkeit bewegen. 

Live 

Ubertragung 

Beide Sichtfelder Obertragen wir auf einen 

Fernsehrnonitor und erhalten so die Situation Bild 3, 

gleichzeitig aus Position 1 und Position 2, 


Ausstellung in der Galerie -Nova, 

Die Photoserie Goran Trbuljaks stammt aus einer 

Ausstellung in der Galerie 'Nova, die der Autor 

folgendermassen erlautert: 'Urn mein kUnstlerisches 

Problem zu dem Zeitpunkt, wo ich meine Ausstellung 

vorbereite zu losen, gleichzeitig verlbge ich Ober 

keinerlei Wohn- und Arbeitsraum lose ich zuerst mein 

soziales Problem und breche in eine der Wohnungen im 

Turm Lotrak em n ...» 

Das Ausstellungsexponat, die Photoserie der 

ausgeraumten Wohnung in die Galerie zu Obertragen und 

dort an der Wand zu befestigen, erscheint wie erne 

Papiertapete, die von einem Raum abgelOst und in einen 

anderen Oberfuhrt wurde. Aufgrund des Gehalts der 

Photographien. die soziale Kennzeichen tragen. wird der 

Raum der Galerie selbst wahrend der Dauer der 

Ausstellung zu einem Ambient mit zweifacher Bedeutung, 

einer kiinstlerischen und einer sozialen (seiner Funktion 

nach eine Galerie. nach dem Dargestellten eine 

Wohnung). 


Photographieren ermUdet: Italo Zannier 

halo Zannier wurde 1932 in Spielberg geboren, er 

studierte an der Akademie der schonen KOnste und am 

Institut fur Architektur in Venedig. Nach dem Studium 

widmete er sich beruflich der Photograph. als Kritiker 

und Mitarbeiter von Fachzeitschriften. In den sechziger 

Jahren war er als Dozent, ebenfalls fur Photographie. am 

Hoheren Lehrgang fur Industriedesign in Venedig und 

Florenz tatig. 

Etta Lisa Basaldella sprach mit halo Zannier riber seine 

Beschaftigung mit der Photographie. 

»Ich habe mich der Photographie gewidmet, erzahlt halo. 

obwohl ich ganz spezifische Interessen auf diesem 

Gebiet hatte. denn ich gestallete einige Photosequenzen 

als Erganzung zu Thesen Ober die Kunstgeschichte. 

Ausserdem hatte ich Photographen zu Freunden. so dass 

ich begonnen hatte, Artikel Ober ihre Arbeit zu schreiben. 

Hernach nahm mich die Photographie bis zu dem Grade 

em. dass ich die Architektur aufgab: dies war im Jahre 

1952». 

Jea Denegri 

Tomislav Gotovac - Drei Photoserien 

Im Schaffen von Tomislav Gotovac, eines der 

Protagonisten des experimentellen und strukturellen 

Films in Jugoslawien, begegnen wir auch einigen 

Arbeiten, die irn Medium Photographie verwirklicht 

wurden und die dem Zeitpunkt ihrer Entstehung und der 

Konzeption nach diesen Autor als einen der Vorlaufer 

des heute verbreiteten Verfahrens der Nutzung der 

Photographie mit dem Ziel Spezifischer 

Ausdruckstormulierungen ausweisen. 

Aus der Produktion Gotovac' haben wir drei Arbeiten 

ausgewahlt, die, so scheint es. den Problem- und 

ldeengehalt seiner Denkweise im Medium Photographie 

darstellen. 

Diese sind »Glave. (Kbpfej aus den Jahren 1960. 1970 

und »Ovdje na ovom mjestu» (Hier an diesem Ort), 1976 

Carole Naggar 

Barbara und Michel Leis pen oder Die dritte Person 

Die ersten gemeinsamen Realisierungen Barbara und 

Michel Leisgens sind »Schattenskulpturen». Bilder. die 

von Schatten, wie sie aufgestapelte Holzfragmente 

werfen. ausgehen. 

Der Schatten ist frir Barbara und Michel em n sehr 

wichtiges Element. Und vielleicht ist die Photographie 

die einzige Praxis, abstrakte Elemente wie Schatten, 

Lichtreflexe, zu benutzen 

In ihren jiingeren Arbeiten ist die in der Sequenz 

realisierte Geste nicht mehr die Geste des 

photographierten Sujets. sondern die des Photographen 

und seiner Kamera. So iSt ..die dritte Person- der 

Leisgens weder em n Bild, noch »einer hat den anderen 

Photographiert». Das sind wir, die die Photographie 

betreten. 

6

Helena Kontova 

Jaroslav Andjel 

CSSR fotografija 

Umjetnici koje predstavljamo u ovom broju 

.Spota- ne ine nikakvu umjetniku grupu 

i ne zastupaju zajedniki umjetniki 

program. Za asopis su izabrani zato to 

fotografiju uprotrebljavaju kao sredstvo 

izraavanja. Zive u tri najznaajnija grada 

Cehoslovake: Pragu, Brnu, Bratislavi. Svaki 

od tih kulturnih centara ima razliitu 

tradiciju, koja utjee i na stvaralatvo 

suvremenika. Za prake umjetnike 

karakteristina je tenja k ekspresivnom i 

egzistencijalnom stavu, za bratislavske 

umjetnike i neke kolege iz Brna bitniji su 

futuristiki pravci koji predlau kolektivna 

rjeenja. 

Veina predstavljenih umjetnika ne bavi se 

umjetnou kao profesijom. Neki, kao na 

primjer Andjel i Valoh, umjetniki su 

kritiari, Ambroz je student arhitekture, 

tembera, MIoh, Miler, Kovanda imaju 

svoja stalna zaposlenja. Njihovi radovi 

nastaju za krug prijatelja. 

Radi razumijevanja umjetnikog i 

stava tih umjetnika postavili smo svim 

sudionicima po tri pitanja: 

ivotnog 

Otkada se bavite umjetnou i kakvo 

ivotno iskustvo vas je na to navelo? 

Zato ustrajete na putu koji ne vodi ni 

drutvenom ni financijskom uspjehu? 

Kakvu ulogu u vaem stvaralatvu ima 

fotografija? 

Vladimir Ambroz (Brno) 

Projekt zrak 

zrak 

kisik 

sve ga je manje 

a potreba raste 

jednom emo se svi uguiti 

(ako neto ne poduzmemo) 

To zaista ne znam ni do danas, all se 

umjetnou bavim posljednje dvije godine. 

Rije je o hepeningu, environmentima i 

asamblaama. Kao izrazom esto se sluim 

akcijom, projektom. Prije sam samo 

razmiljao o tome i sudjelovao u slinim 

akcijama. Posljednje ih dvije godine sam i 

realiziram. U mom sluaju problematino je 

govoriti o ivotnom iskustvu, jer su ml samo 

24 godine, all se ne usudujem pri eksploziji 

suvremene civilizacije ostati ravnodunim 

prema onom to se dogada oko mene. Zato 

radim s osnovnim pojmovima, kao to su: 

zrak, vatra, voda, priroda i, svakako, ovjek. 

Imam dojam da su takva ostvarenja 

potrebna, i to ne samo meni. Ona su, 

takoder, najmanje optereena umjetnikim 

gleditima i u izraavanju mnogo su 

slobodnija od suvremenog slikarstva i 

skulpture. Kad bih radio na svom poslu 

oekujudi financijski i drutveni uspjeh, loe 

bih se proveo. Osim toga, tek sam na 

poetku. 

Sigurno veliku. Trebalo bi da zahvati 

prolaznost trenutka. Rije je o tome da 

dokumentira cijelu akciju, u nekim 

sluajevima i da je uvea. Ne mogu uvijek 

svi prisustvovati akciji. !mac, sam priliku 

uvjeriti se da neki ljudi bez fotografije gube 

orijentaciju kada je u pitanju paradoksalna 

situacija, koju akcije i projekti esto 

dopunjuju. 


Poeo sam 1971-1972. godine. 

Je Ii cilj umjetnikog rada financijski 

i drutveni uspjeh? Ponekad. na alost, 

osjeam da je ba tako u suvremenom 

umjetnikom stvaralatvu i ini mi se da je 

iz novih protestnih pristupa prokren 

najsigurniji put k uspjehu, da je ruenje 

konvencija postalo najvea konvencija. 

Fotografija je za mene sredstvo u 

irokom smislu rijei, all i stvar koja me 

fascinira. 

Dalibor Hatrni (Brno) 

Dvije serije se medusobno razlikuju u tome 

to je prva realizirana u realnom (A, B, C), 

a druga u apstraktnom (I, II) prostoru. 

Realna sredina stvara konkretna mjerila za 

pojave o kojima je rije. U objema serijama 

problem je isti prenoenje oblika iz 

realne u apstraktnu cjelinu u cilju stvaranja 

idealne cjeline. Ako to predstavlja stvarnost, 

onda je ta stvarnost savreni spoj realnosti 

i iluzije. To je zamiljena slika idealne 

cjeline. 

1. Poao sam od odnosa realne i iluzivne 

vrijednosti povrine. Tu sam ideju ostvario 

na samostalnoj izlobi u Kabinetu grafike 

Doma umjetnosti u Brnu, 1966. godine, kada 

neoteden mat-papir. Papir 

sam izloio ist i 

sam samo potpisao i datirao. Time sam htio 

stvoriti iluziju ponitavanja stvaralakog 

ina i prikazati konanu, bijelu, neoteenu 

povrinu. 

Otada sam se orijentirao na problem 

medusobnog odnosa sredita i okoline. 

Utvrdio sam realne i iluzivne vrijednosti 

enterijera prema 

zatvorena prostora 

eksterijeru. U Prohaskinoj dvorani Doma 

:imjetnosti u Brnu, za vrijeme tzv. 

Osmosatne izlobe 1970. godine, povezao 

sam oksterijer s unutranjim prostorom 

dvorane bijelim konopcem Posjetitelji SU 

ii toku akcije povezivali unutranjost 

prostora nizom upadljivih predmeta 

sjajnih, bljetavih, metalnih valjaka koji su 

predstavliali dijelove enterijera. Od 1971. 

godine poeo sam raditi s pravim 

ogledalima u prostoru. Time nastaje 

povezanost prostora i ravni u jedinstven 

dogadaj. Na primjer, shvaanje prednjeg i 

zadnjeg horizonta u djeliu fasadnog vidika. 

Radovi, ovdje tampani, odnose se na 

zamiljeno produbljivanje stvarne povrine 

zida i na utvrdivanje tako nastale idealne 

cjeline, dijelom realne, dijelom iluzivne. Oni 

realiziraju iskustvo gotovo svjesni 

prostora odredenog povrinom zida u 

prednjem i zadnjem planu govore o 

i 

prostoru koji je sinteza individualnog 

enterijera i opeg eksterijera. 

Branei postojee i nastale prostorne 

vrijednosti vlastite egzistencije spajam, 

samo u cilju komunikacije, individualni 

enterijer sa irim, opim eksterijerom. 

Fotografija za mene znai dokumentaciju 

likovnog problema, koji inae ne bih mogao 

zabiljeiti, registrirati za sebe. Fotografija 

nije sebi cilj ve samo sredstvo 

komunikacije. 

7

Jiri Kovanda. Prag 

«Poljubac. 

1. Od petnaeste godine. Na umjetniko 

stvaranje nije me navelo ivotno iskustvo. 

Tada sam bio pod utjecajem psihodeline 

muzike a posebno pod utjecajem likovnog 

izraavanja, koje je zavisilo od nje, na 

primjer omota za gramofonske ploe, pop- 

-kultura. Radio sam i plakate za umjetnika 

predstavljanja svojih prijatelja. Zatim sam 

se poeo interesirati za nadrealizam i 

Dalija, 

vidio sam u palinoj galeriji u Pragu izlobe 

Duchampa. Poeo sam raditi apstraktne 

slike ekspresionistikog karaktera. 

lstodobno sam te slike pratio hepeningom. 

S Evom Pospihal slikao sam na unutranjim 

zidovima kua i na tijelima djevojaka 

gestualne apstraktne slike. Zatim sam bio 

na odsluenju vojnog roka. Kada S3rn se, 

ljeti 1975. godine, vratio, slikao sam jo 

malo. Zatim sam s jednom prijateljicom 

napravio djelo «Pocta tyrskom. (u ast 

tirskom). To je zapravo bila doslovna 

realizacija sna, pjesme tirskog o nekom 

to je na putu sreo djevojku koja jc sjedila 

na humku i otvorila mu karte. Pjesmu smo 

realizirali na grobu tirskog. Poslije te 

akcije slijedio je «Poljubac., publiciran u 

ovom broju. 

2 Na ovo ne mogu odgovoriti konkretno. 

lviotivacija je jo »maskirana, 

3. Veinom su to dokumenti. Po mom 

miljenju. rije je o najsavrenijem zahvatu 

vizuelne stvarnosti. U nekima od mojih 

radova fotografija zauzima vano mjesto (na 

primer kao dokumentacija akcije kada sam 

upaljenu ibicu gasio vodom). 

Karel Miler, Prag 

Zasideno brano, 

prikazano u svibnju 1976. LI galeriji 

«Remont. u Varavi 

Oko pola sata sam itao odlomak iz knjige 

«Dr Mythus des zwanzigsten Jahrhunderts. 

A. Rosenberga. Zatim sam stavio ruke u 

dvije vree brana i mijesio sam ga dok 

nisu iezli svi osjeaji i misli, koji su se 

rodili za vrijeme itanja. Zatim sam na pod 

gale rije stavio zasideno brano, u najlon 

vreici, kao do moje izlobe. 

Mazanje kruha, 

izvedeno u svibnju 1976. u galeriji «Jilska. 

u Pragu 

materijal: niskokalorini maslac i kruh 

hajanje: 17 minuta 

Budui da osjeaj za vrijeme nemam, ne 

mogu u smislu vremena ni govoriti. Ne 

pamtim kada sam se poeo baviti 

umjetnou. Poeo sam kad sam postao 

svjestan sebe, bez nekog vremenskog 

trenutka. Umjetnost ne shvaam kao 

profesiju koju je mogue poeti raditi a 

zatim prestati raditi. Nisam kadar obavljati 

profesiju. Kadar sam samo nauiti je. 

Zavrio sam dva odseka na sveuilitu, 

nauio nekoliko zanata, na primjer, 

instalaterski i zidarski. Za mene je 

umjetnost potvrda moje situacije, mog 

poloaja. 

Kada bi kod mene bio posrijedi 

financijski uspjeh, zaradivao bih novae 

ondje gdje se lako moe zaraditi. Ne bih 

nastojao zaraditi ga bavei se umjetnou. 

To je teak put. Covjek zaraduje novac da 

bi mogao zadovoljiti svoje potrebe. to vise 

zaradim, vie prohtjeva mogu zadovoljiti. 

Ali ovaj put je neprirodan jer je teak i 

kompliciran. Nasuprot tome, priroda stupa 

jednostavnijim putem. Zahvalnije je zadrati 

se na malim potrebama jer su prohtjevi 

bezgranino prostranstvo. Drutveni uspjeh 

to je to? Kao to se trudim da smanjim 

svoje potrebe. tako i zavisnost od drutva 

nastojim svesti na najmanju mjeru. vaki 

upjeh udini ovjeka ovisnim. Svoj uspjeh 

vidim u tome to se moji radovi svidaju 

rneni bliskim ljudima. 

Za vedinu mojih radova, nastalih prije 

1976. godine, fotografija je znaila mnogo. 

Svoja djela uvijek sam koncipirao s obzirom 

na fotodokumentaciju. U posljednje vrijeme 

fotografija postaje sve vie dokument moga 

rada, kao to se vidi u ,Meapingboyu. (u 

«Mazanju kruha. iii «Zasienu branu.), 

gdje je fotografija izgubila samo suradniku 

ulogu. 

Jan MIoh 

1 Vjerojatno je to podelo tako to sam 

zapisivao snove (od 1970. godine) i vodio 

dnevnik (od 1971. godine). Strogo, bez 

analiza i velikih misli. Najvee misli su 

psovke. Zatim sam se upoznao s Karelom 

Milerom i Petrom temberom (1974. godine). 

Petar je tada prevodio Zenonove tekstove 

pa smo o tome mnogo razgovarali. 

Na poetku 1974. godine popeo sam se na 

pianinu Kotel, gdje sam prvi put puio 

cigarete. Tada sam se vratio u Prag. Rekao 

sam Karelu da sam bio na Kotelu i da du se 

tamo popeti jo jednom. s foto-aparatom. 

To je bib o potkraj zime. Vratio sam se kui 

fotografskim aparatom punim fotosa. Uzeo 

sam papir i napisao dvije reenice da 

sam se popeo na jednu planinu i da sam 

putem fotografirao. Time je nastavljena 

forma dnevnika. Kada sam se popeo na vrh, 

fotografirao sam sam sebe. Poslije se vie 

nije moglo natrag. Napravio sam rad s 

najlon vreicom, koji sam ve mnogo 

godina prije zamislio u glavi. U dnevniku 

sam naznaio to sam kada radio a to su 

radili ostali. To, zapravo, i 

dalje nastavljam. 

Kada sam poeo raditi, forma dnevnika je za 

mene izgubila smisao, pa sam je napustio 

Uspjeh je neto to svatko drukije 

zamilja. Kada nekome postave izlobu, je 

to uspjeh iii nije? Meni priinjava najveu 

radost kada mi se prui mogunost da 

sretnem nekoga s kim mogu razgovarati o 

takvim problemima. 

Koristim se dvjema vrstama fotografija: 

onima koje snima netko drugi i onima koje 

radim sam. Prve su samo foto-dokumenti 

radeni vani (na primjer, na Kotelu, u 

Terezinu). Ja radim fotografije unutra zato 

to sam u unutranjosti stvari. 

Pear tembera 

3 : 1 Mogunosti (s gladnim mravima) 

kolovoz 1976. 

Mravi su imali tri mogunosti da izidu iz 

kutije koju sam na poetku akcije otvorio 

da idu prema svjetlosti, prema zvuku koji 

sam proizvodio kamenjem, i prema hrani 

(demu) koju sam imao na prstima. Oni su 

izabrali treu mogunost i jeli su dem a 

djelomino i moje prste. Tada sam i ja, 

zajedno s njima, jeo dem (oni su grickali 

i moj jezik). Da su mravi izabrali prvu 

drugu mogunost, bili bi slobodni. 

Gaenje 

studeni 1975. 

Krvlju iz ruke, koju sam porezao iletom, 

ugasio sam vatru. 

1. Prije svega htio bih odgovoriti na pitanje 

zato radim to to sada radim. To je bibo 

moje iskustvo iz Pariza, kada sam na 

Majskom salonu, 1968. godine, vidio tonu 

slika. Shvatio sam da od njih 99 posto nema 

nikakva smisla i da sa stvarnim ivotom tih 

ljudi, koji su na neki nain izueni da rade 

umjetnost pa je zato rade, nemaju nieg 

zajednikog Zainteresirao me Christo 

koji je, umjesto da prikae skulpture, 

8

postavio gomilu buradi 

to je bib o valjda 

jedino to je tamo vrijedilo gledati. To sve 

to sam rekao ostaje na razini promatranja 

umjetnosti. Osobno iskustvo bib o je to sam 

u Parizu proveo deset dana a nisam imao 

novca za hranu. Kada nema to jesti, 

postaje svjestan svoga postojanja. Postoje 

dvije razliite stvari koje se daju izraziti 

jednom rijeju: iskustvo. Ona ima dva 

aspekta. Jedan je doivljaj a drugi iskustvo. 

To iskustvo ne nastaje u trenutku, stvara se 

tek poslije doivljaja. Meni su treba:e dvije 

godine dok je iskustvo sazrelo. Tada sam 

nag!o postaao svjestan postojanja svoga 

tijela, zapravo toga da je tijelo vanije od 

onoga to radim. to bi tijelo moglo postati 

materijal za neke aktivnosti, to je zato to je 

sposobno da primi odreclene nadraaje (na 

primjer, bol) izvana i to je sposobno 

iskazati unutranje doivljaje. 

Prva reena, tjelesna stvar, bila je 

,,Prenoenje kamenja. (transportation of 

stones) iz 1971. godine. Poslije toga su 

slijedili ostali fiziki radovi. 

Poslije pregleda svoga tijela poeo sam se 

baviti jogom i asketskim akcijama. 

Pitanje uspjeha takve vrste nikad nisam 

postavljao. Ne mogu a da ne ustrajem u 

svojoj umjetnikoj aktivnosti jer je ona dio 

moga postojanja. Za mene je, vjerojatno, 

uspjeh to to se za moj rad interesiraju 

ljudi koji rade isto to i ja radim. 

U mom sluaju fotografija je, kao i tekst. 

dokument onoga to sam radio, to se 

dogodilo u odredenom vremenu, na 

odredenom mjestu. u prisutnosti nekoliko 

vie ljudi. 

Jiri Valoh 2. Pitanje je pomalo smijeno bib o kakav 

da je smisao urnjetnosti (samorealizacija, 

1. Godine 1964. poeo sam pisati vizuelnu ape!, reakcija, traenje reda, demonstracija 

poeziju. Prethodne pjesnike pokuaje iii moda neto drugo). sigurno nije u 

teko bih danas mogao nazvati urnjetnou. drutvenom uspjehu. To su valjda 

Uzrok je, valjda, bio nezadovoljstvo zbog r.,-,:kundarne pojave, koje prate stvaralatvo 

okamenjene figure pjesnikog jezika a valjda nekih autora, ugodnc,, Ii neugodne all 

i to to bih, u nedostatku boljeg izraza. cigurna ne glavne. 

oznaio kao >intelektualno smirenje» iz 

racionalnih, a prema mom miljenju, i 

estetskih razloga. Svoju ulogu je. takoder, 

odigrao i utjecaj starijih sutora, domaih i 

stranih (Kolar, Novak, Gomringer, Bremer, 

Gosewitz ...) kao i snaga da se nade 

oflastiti» nain stvaranja. Godine 1969. 

poeo sam se sluiti novim medijima 

pisanju na stroju, odnosno u tampi. dodana 

je fotografija, a povremeno i crte. Raz:og 

tim promjenama nalazio se s jedne strane u 

tome to su odredeni problemi, kojima sam 

ce dotada bavio, bill iscrpljeni (estetsko 

bogaenje jezika), a s druge strane u 

stavljanju akcenta na semantiku. Posljedica 

je bila foto-dokumentacija prodora rijei Ll 

.drugo,< podruje (priroda, ljudsko tijelo), 

prodor rijei u negative ill kvazisemantika 

izdvajanja foto-sekvenci. lstodobno je dolo 

do pojednostavnjivanja znaajnih struktura, 

redukcijom upotrebljavana "jezika,, na 

nc,,koliko vanih znaajki. Umjesto estetskih 

akcenata nastupili su, prije svega, odnosi 

izmedu verbaliziranih i vizualiziranih, 

izmedu nekoliko verbalnih jedinica, ltd. 

Moram rei da je iskustvo, koje me vodilo 

stvaralatvu, bib o mnogo vie iskustvo 

umjetnosti nego iskustvo ivota 

3. Osirn pisanja fotografija je za mene, u 

rosicdnjili sedam godina, najee 

upotrebljavani medij. Omoguuje ml da 

ptavim veze izmedu i verbalne 

komponente iii da stvorim relaciju nekoliko 

sekvenci slika, koje ve nisu povezane 

prirodnim kontekstom. Taj novi kontekst je 

dc.monstracija moje ideje. 

!Catarina Zavarska 

1 Osjeaj zadovoljstva u umjetnikom 

stvaranju doivjela sam u toku uenja u 

s:ednjoj koli za primijenjenu umjetnost 

zahvaljujui dobrom profesoru i pedagogu 

i povoljnim okolnostima 

Osjeaj unutranje potrebe, iz kojeg 

izlazi psihiko spokojstvo, jae je od elje 

za financijskim ill drutvenim uspjehom. 

lzaziva me veza izmedu njene tehnike 

anonimnosti i suvremenih mogunosti 

intimne ispovijesti. 

9

Helena Kontova 


CSSR fotografija 

Urnalci, ktere uvadime v tomto isle xSpotux netvoti 

adnou umaleckou skupinu, ani nezastavaji spolenY 

umaleckjr program. Byli vybrani do asopisu proto, e 

pouivaji fotografii jako sdalovaciho prosttedku. Ziji 

ve tfech nejvyznamnajich mastech Ceskoslovenska: v 

Odkdy Mate umani a jaka ivotni zkuenost vas k 

tomu ptivedla? 

Prot u teto cesty, ktera nevecle ke spoleenskemu 

ant finannimu Ospachu setrvavate? 

3 Jakou Olohu ma ye vai tvorba fotografie? 

Vladimir Ambroz 

To skutena nevim dodnes, ale umanim se zabyvam 

au i tak posledni dva roky. Jeclna se o happeningy, 

environments a assemblages. Já sam pouivam asto 

Praze, Brna a Bratislava. Kade z tachto kulturnich vjrrazir akce, projekt. Drive jsem o torn jen ptemylel 

center ma odlinou tradici, ktera ovlivauje i tvorbu a zOasteioval jsem se podobnych akci, ale posledni dva 

souasnik6. Pro praske umalce je charakteristickY roky je realizuji sam. 

sklon k expresivni a existencialni poloze, pro 

Je au i problematick6 hovotit v mar, ptipada o livotni 

bratislavske a naktere brnanske kolegy spie 

zkuenosti (je ml 24 let), ale netroufam si soulasne 

futurologicke smary, ktere navrhuji kolektivni teenf. civilizani explozi byt neteny k tomu, co se ciaje okolo 

Vatina urnalc6 zde pfedstavenych se nezabYva umanim mne. Prcto take pracuji s takovymi zakladnimi projmy, 

jako profesi. Nakteti jako Andal nebo Valoch jsou 

kritiky umani, Ambroz je studentem architektury, 

tembera, MIoch, Miler, Kovanda maji sva kadodenni 

zamastnani. Jejich prace vznikaji pro okruh ptatel. 

Pro pochopeni umaleckeho a ivotniho postoje urnalcer 

jsme poloili vem zOastnanYm th otazky: 

jako je vzduch, ohefi, voda, pfiroda a pochopitelnd 

lovak. 

Mam pocit, le tyto realizace jsou pottebne a to 

nejen pro mne. Jsou take nejmena zatieny umaleckjerni 

aspekty a jsou ve svem vyjaciteni daleko svobodnaji 

nel souasne malifstvi a sochafstvi. A kdybych pracoval 

na svjrch akcich s vadomim finanniho a spoleenskeho 

Uspachu, byl bych na torn asi dost patna a navic jsem 

teprve na zaatku. 

Urita velikou. Maio by zachytit prchavost 

okamiku. Jedna se ml tedy o to, aby dokumentovala 

celou akci, pfipadna ji umocnila. Vidyt vichni 

nemohou byt ph torn. Setkal jsem se take s tim, e 

naktefi lide ztraceji bez fotografie orientaci ph 

parodoxni situaci, kterou asto akce a projekty 

navozuj í. 

Jaroslav Ancial 

Zainal jsem v letech 1971-1972. 

Je cilem umalecke innosti vjrrazny spoleensk9 a 

finanni irspach? Nakdy mam bohuiel posit, e tomu 

tak v dnenim umaleckem dani je a pak se mi zda, e 

novjrch rebelantskych ptistupii se stala nejbezpenaji 

costa k Uspachu, e z poruovani konvenci se stala ta 

nejvati konvence. 

Fotografie je pro ma prosttedkem v irokem slova 

smyslu, je take vaci, ktera ma fascinuje. 

prostoru, kterY je syntezou vztahu individualniho 

irrterieru a obecneho exterieru. 

Obhajobu prostorovych a prostorotvornych hodnot 

vlastni existence spojuji pouze s cilem komunikovat 

individualni interier s obecnym irim exterierem. 

Fotografie pro ma znamena dokumentaci vjrtvarneho 

problemu, ktery bych jinak nemohl zvetejnit a 

registrovat sam pro sebe. Fotografie neni cilem, je jen 

prostteclkem komunikace 

Jif i Kovanda 

Od patnacti. Nebyla to ivotni zkuenost, co by ma 

ptivedlo k Mani umani. Tehdy jsem byl pod vlivem 

psychadelic, music, hlavna pod vlivem virtvarnYch 

projevii, ktere s ni souvisely, jako naptiklad obaly 

gramofonovych desek, pop kultura. Maloval jsem plakaty 

na hudebni ptedstaveni svych ptatel. Pak jsem se zaal 

zajimat o surrealismus a Daliho, yid& jsem vystavu 

Duchampa ve palova galerii v Praze. Zaal jsem 

malovat abstraktni obrazy expresivniho typu. Z4rove6 

jsem provozoval tyto malby formou happeningii. S Evou 

Pospichalovou jsme malovali abstraktni obrazy 

gestickeho typu na vnittni stany dornii a na tala divek. 

Pak jsem byl na vojna a po navratu v leta 1975 hem 

jeta chvili maloval. Pak jsem udalal s jednou 

ptftelkyni Poctu tyrskernu. o doslovnou realizaci 

jednoho tyrskeho snu-basna o tom, e nakdo jde a 

potka divku sedici na hroba a ta mu vyloi karty. 

Basea jsme realizovali na hrobe tyrskaho. Po teto akci 

nasledoval Polibek publikovanY v tomto isle. 

Na to nemohu konkretn6 odpovadat. Motivace je 

zatim xzakuklenat 

Z vatr asti jsou to dokumenty. Jde ml o so 

nojdokonaleji zachyceni vizualni skutenosti. V 

nakterYch rnych vacech je fotografie velice dt`jlelita 

(napfiklad v dokumentaci akce, kde jsem vodou basil 

zapalenou sirku). 

Dalibor Chatrnjr 

1. Vyel jsem od konstatovani vztahu realne a iluzivni 

hocinoty plochy. Realizoval jsem tuto mylemku 

vystavenim isteho neporueneho matoveho papiru na 

sirmostatne vystava v Kabinetu grafiky v Dom6 umani v 

Brna v roce 1966. Papir jsem pouze podepsal a datoval. 

Cht61 jsem navodit iluzi cl6j0 pohIcenjrch vychozi a 

konenou bilou, neporuenou plochou. 

Odtud jsem se orientoval k problemu realizace vztahu 

okoli s prostfedim. Konstatoval jsem realne a iluzivni 

hodnoty uzavfeneho prostoru-interieru v realnem 

propojeni s exterierem. V Prochazkova sini v Drama 

umani v Brna (1970) behem tzv. Osmihodinove 

vstavy, jsem propojil exterier s interierem sina bilou 

aCirou navtavnici akce propojovali uvnitt 

mistnosti tadu pevna orientovanych objekter-lesklych, 

zrcadlicich, kovovych valc6, kter6 pfedstavovaly dili 

interiery. Ocl roku 1971 pracuji s pravymi zrcadly v 

orostoru. Konstatuje se tim vztahova orientace prostoru 

v jedine jevove pojmove rovina. Napfiklad vnimani 

pfedniho a zadniho horizontu v jedinem Oseku 

preielnaho obzoru. Prace zde otitane se tjrkaji jednak 

iluzivniho prostupovani realneho tvaru stanou, jednak 

konstatovani takto vznikleho idealniho celku, z asti 

realrne a z asti iluzivni. Tyto prace realizuji zkuenost 

jako Odom( prostoru, kterjr je orientovany plochou 

(stanou) v pfedni a zadni plan, a vypovidaji o vadomi 

Karel Miler 

JS lacine asove momenty nemarn a nemohu tedy v 

asovem smyslu ani vypovidat. Nepamatuji se, kdy jsem 

se zaal zabjrvat umanim. Zaal jsem umani dalat tehdy, 

kdy jsem si uvadomil sam sebe, ale to nebyl lacinjr 

asovY bod. Já umani nechapu jako profesi, kterou by 

bylo mone zait dalat a potom take' ptestat dalat 

Nejsem schopen vykonavat profese, jsem schopen se je 

pouze nauit. Osvojil jsem si dva obory na vysoke 

kole a nakolik femesel, naptiklad instalaterstvi, 

zedniinu. Pro ma je umani zjitovanf me situace, 

ovatovani si me polohy. 

Kdyby mna lo v livota o finanni Ospach, vycialaval 

bych pen ize tam, kde se vycialavat daji a nesnail bych 

se je vydalavat umanim, protoe to je velice obtiina 

cesta. Clovak vydalava penize proto, aby mohl uspokojit 

svoje potfeby. Cim vic pen& vyclalam, tim vice mohu 

sve potfeby uspokojit. Ale tento postup je proti pfiroda 

Protoe to je velice komplikovana a taka costa. Ptiroda 

krai naopak cestou daleko prosti. Daleko prosti je 

ziastat u jednoduchYch potfeb, protoe potteby, to je 

rite bez hranic. SpoleenskY Ospach ... co to je? Tak 

jako se snaim minimalizovat svoje potfeby, tak se 

snaim minimalizovat svoji zavislost na spolenosti. 

Kadjr Ospach tvoil lovaka zavisljrm. Svi5j cispach vidim 

v torn, le se moje prace libi lidem mn6 blizkYm. 

Ve vatina birch pracech, ktere vznikly pled rokem 

10

1976 me fotografie dUlelitou roll. Sve veci jsem %tidy 

koncipoval s ohledem na fotografickou dokumentaci. V 

poslednich pracech se fotografie steve stele vice 

dokumentaci, jako napt. ye Weapingboyovi, v Nasycen4 

mouce nebo v Mazeni chleba. Fotografie tu ztratila 

svou cltiveji spoluuruhici roll. 

Jan MIdoch 

Au i to zaalo tim, e jsem zapisoval sny (od roku 

1970) a deniky (od roku 1971). Stroh& bez analja a 

hlubokYch tjvah. Nejhlubi tjvahy tam jsou nadevky. 

Pak jsem se seznemil s Karlem Milerem a Petrem 

Stemberou (v roce 1974). Petr tehdy ptekledal 

Zenonove testy a hodne jsme o torn mluvili. 

Na zaetku roku 1974 jsem vylez na horu Kotel, tam 

jsem poprve koutil doutniky. Pak jsem ptiel do Prahy 

a f-ikal Item Karlovi, le jsem byl na Kotlu a le tam 

vylezu jet6 jednou s fotoaparetem. Bylo to koncem 

zimy. Ptiel jsem dorn6 a m6I jsem fotek piny 

fotografii. Vzal jsem papir a napsal jsem dye vety, e 

jsem vylez na jednu horu a cestou item fotil. V torn 

byla jet6 nevaznost na denikovou formu. Po vystupu 

na horu jsem sem sebe vyfotil. Pak u nebyla cesta 

zpetky, udelal jsem piec s igelitovYm pytlem, ktery byl 

v me mysli hotovY eta. V denicich jsem si 

zaznarneneval, co jsem kdy Mal a co ti ostatni. 

V torn vlastne poted pokrauji. Kdy jsem zaal Mat 

piecy, tak pro m6 denikove, psane forma ztratila smysl 

a opustil jtern ji. 

Uspech je neco, co si kady ptedstavuje 6pIn6 jinak. 

Js to Uspech nebo neni, kdy se nekomu nekde udeke 

vystava? Nejvat radost mn6 del& kdy se mau setkat 

s nekYrn, s kym mohu hovotit o techto vecech. 

Poulivem dvoji typ fotografie. Jeclnak fotografie, 

ktere foti nekdo jinY a pak fotografie, ktere delem sOm. 

Ty prvni jsou jen fotografovymi dokumenty, jsou deleny 

zveni (napt. v Kotli, Terezin6). JA Mein fotky 

zevnitt, protoe jsem uvnitt veci. 

Petr Sternly:To 

1. Chtel bych spi odpovedet na otezku, pro delAm to, 

co claim ted. Byla to moje zkuenost z Patie, kde 

jsem v roce 1968 na mejovem salonu videl tuny 

obrazU. Napadlo m6, le 99% z toho nemevbec smysl 

a le s opravdovym ivotem tech lidi, kteti jsou 

nejakYm zpUsobern vykoleni delat umeni, a proto ho 

tedy delaji, to neme nic spoleneho 

Zaujal me Christo, kterY na misto, aby tarn prezentoval 

sochy, navril hromadu barelet ... to byla asi jedine 

vec k videni. To vechno, co jsem tekl zUsteve v rovine 

nazireni na um6ni. Vlastni t6lesne zkuenost byla ta, e 

jsem byl v 

deset dni a nerna jsem penize na 

jidlo. Kdy neme co iret, tak si uvedomi svou 

existenci. Existuji dye odline veci, ktere se vak 

vyjacituji jednim slovem: zkuenost. Ta me dye polohy. 

Jedna poloha je zeitek a druhe zkuenost. Ta zkuenost 

neni okamlite, ta se vytveti a po zeitku. Takie mn6 

to trvalo asi dva roky ne ta zkuenost dozrela. Tehdy 

jsem si zaal vYrazn6 uvedomovat existenci sveho tela, 

to e telo je clUleiteji nel to, co vytvet im. To, e telo 

by se mohlo stet materielem nejakYch aktivit, to jest 

tim, co prijime urite podnety (napt. bolest) z venku 

a vypovidat o vnittnich stavech. Prvni vysloven6 t6le.sne 

vec byla .Pteneeni kamon6. (Transposition of stones) 

z roku 1971. Pak nesledovaly dali telove veci. 

V souvislosti s preakumem vlastniho tela jsem zaal 

Mat jogu a asketicke akce. 

Nikdy jsem si otezku Uspechu tohoto charakteru 

nekladl. NemUu u sve umelecke aktivity nesetrvat, 

protoe je to souest moji existence. Pro me je 

Uspechem tteba to, e se o moji preci zajimaji lide, 

kteti pracuji ve stejne oblasti jako je. 

Fotografie je v mem ptipacI6, stejn6 jako text, 

dokumentem toho, co jsem provedel, co se odehrelo v 

uritem ase, na uritem miste, v ptitomnosti nekolika 

ncbo vice lidi. 

Valoch 

V roce 1964 item zaal delat vizuelni poezii, 

predchozi besnicke pokusy bych asi dost telko oznail 

does jako umeni. DUvodem k tornu byla snad 

nespokojenost s petrifikovanu podobu besnickeho 

jazyka, snacl take to, co bych z nedostatku lepiho 

vjerazu oznail jako .intelektuelni uspokojeni. z 

racionelni a pfitom podle meho nezoru esteticky 

pUsobici struktury. Svou roll ptitom sehrel jist6 ptiklad 

starich autorU domecich i cizich Novel., 

Gomringer, Bremer, Gosewitz ...), ale take snaha naj it 

.vlastni zpUsob tvorby. V roce 1969 jsem zaal 

pouivat novych medif k do te doby vYbradnimu 

strojopisu respektive tisku ptibyla ptedevim fotografie 

a sporadicky kresba. D6vodem teto zmeny byl jednak 

pccit vyerpeni uritYch problemU, kterymi jsem se do 

te doby zabyval (esteticke zhodnocene jazyka), jednak 

posileni dUrazu na semantickou sloku. Vysledkem pak 

byly fotograficke dokumentace verbelnich zesah6 do 

.jineho. prosttedi (ptiroda, lidske t61o), verbelni 

zesahy do negativU nebo quasisemanticke tazeni 

fotografickych sekvenci. Zeroven s tim dochezelo k 

zjednoduoveni vYznanove struktury, k redukci 

ulivaneho .jazyka. na nekolik melo zevanych 

yyznarnU. Na misto estetickeho dUrazu nastoupily 

ptedevim vztahy mezi vyznami verbalizovanymi a 

vizualizovanymi, mezi nekolika verbelnimi jednotkami 

atd. Popravd6 musim tici, le zkuenost, ktere me k 

tvorbe vedla, byla vdy mnohem vice zkuenost umeni 

nei zkuenost ivota 

Otezka je trochu komicke at u je smysl um6ni 

jakYkoliv (tteba seberealizace, apel, odreagoveni, 

hledeni teclu, clemonstrace cokoliv jineho), neni 

urit6 ani ve spoleenskem 6spechu, to, jsou snad 

sekunderni jevy, ktere tvorbu nekterYch autorU 

doprovezeji, jevy ptijemne i neptijemne, ale 

bezpochyby ne podstatne. 

Fotografie je pro m6 asi v poslednich sedmi letech 

vedle samotneho psani nejasteji uivanYm mediem, 

dovoluje ml vytvetet vztahy mezi oobrazem. a 

verbelnim komponentom nebo vytvetet relace nekolika 

obrazovYch sekvenci, ktere jii nejsou vezeny syYm 

ptirozenym kontextem, ale novjem kontextem, kterY je 

vlastni clemonstraci me ideje. 

Katarina Zavarske 

Pocit z radosti z umeni a z tvorby se ml dostavil 

behem meho studio na sttedni kole umbleckeho 

prUmyslu skrze osobni ptiklad dobreho profesora a 

peclagoga a diky ptiznivjem okolnostem. 

Pocit vnittni potteby a z ni vyplyvajiciho psychickeho 

uspokojeni je silneji ne touha po finan'tnim nebo 

spoleenskem 6spechu. 

3 Provokuje me napjeti mezi jeji technickou 

anonimitou a souasnou molnosti intimni yypovedi. 

11


12


13

Lf) 

1,-

Jih Kovanda 

18

I 

dobivamo 

L Galata 

»TV-scenarij 28


IzIoba u Galeriji Nova 

Na samostalnoj izlobi u Galeriji Nova u 

Zagrebu, potkraj prole godine, izloio sam 

seriju fotografija jednog ispranjenog stana. 

Na dvije role foto-papira, veliine 1 X 2 m, 

poveao sam tridesetak fotografija i 

privrstio ih na zid galerije. Fotografija, 

odnosno fotografije poveane na toj roll, 

proteu se u prostoru galerije kontinuirano, 

iz sobe u sobu. Pozivnica, plakat i katalog 

izlobe bill su sastavni dijelovi izloenog 

rada. 

Razlog takvoj koncepciji izlobe bio je moj 

trenutni stay prema galeriji u koju sam bio 

pozvan da izlaem. Taj stay bio je i u 

mojem dosadanjem radu uvijek subjektivan 

i govorio je o mojoj egzistenciji u 

umjetniko-kulturnoj sredini i malokad se 

mogao odnositi na druge umjetnike i njihovo 

probijanje kroz galerije i muzeje. U trenutku 

kada mi je ponudena izloba ii Galeriji 

Nova bezuspjeno sam pokuavao osigurati 

bib o kakav radni iii ivotni (to je isto) 

prostor. Stoga galeriju, u kojoj sam imao 

izlagati, nisam vidio kao instituciju i 

posveeni prostor ve kao nekadanji stan, 

pretvoren u galeriju. Neposredno prije moje 

izlobe iz kule Lotrak iseljeni su stanari s 

namjerom da se njihovi stanovi pretvore u 

slikarske ateljee za poznate zagrebake 

umjetnike. Cinjenica da je za volju 

umjetnosti rijeeno nekoliko socijalnih 

problema postala je za mene bitna ono 

to je prije ulazilo u resor socijalne brige 

i nije bib o rjeavano, ostalo bi nerijeeno da 

nisu postojali kulturno-umjetniki interesi. 

Zapravo, svaki takav bivi stan, a budui 

atelje, postaje ambijent s dvostrukim 

oznakama. Kao stambeni prostor koji je 

neadekvatan i nekomforan, i u kojem na 

maloj kvadraturi ivi nekoliko lanova 

obitelji, ima sve oznake socijalnog, dok kao 

slikarski atelje, u kojem slikar ne ivi ve 

samo stvara kada je inspiriran, ima oznake 

posveenog i umjetnikog. Za takav prostor 

moemo redi da postaje socijalno-umjetniki 

ambijent. 

Da bih rijeio svoj umjetniki problem u 

trenutku kad pripremam izlobu, bududi da 

sam bez stambeno-radnog prostora, najprije 

rjeavam svoj socijalni problem i 

provaljujem u jedan od stanova u kuli 

Lotrak. Kada ulazim, stan je jo stan 

samo po zaostalim stvarima nekadanjeg 

stanara, ali po funkciji, koja mu je odredena, 

ve je postao neiji atelje, a tako ga ja i 

upotrebljavam. Eksponat, serija fotografija 

ispranjena stana, prenesena i uvrdena 

na zidu galerije, doima se kao papirnata 

tapeta, skinuta iz jednog prostora i 

prenesena u drugi. Zbog sadraja 

fotografija koje nose oznake socijalnog, 

prostor galerije za vrijeme izlobe postaje 

ambijent dvostrukog spoja (po funkciji koju 

ima galerija, i po onome to je 

predstavljeno stan), umjetniko-socijalni. 

Polaritet u radu postoji i u injenici da sam 

ilegalno uao u neiji stan, to je drutveno 

negativni in, i da imam samostalnu izlobu, 

to je drutveno pozitivni din. U prvom 

sluaju to je kriminal, koji je podloan 

kaznama i negativnim posljedicama za 

poinitelja, a u drugom to je kultura sa 

svim pozitivnim popratnim pojavama 

uspjeha i afirmacije. 

Za vrijeme izlobe nisam nastojao objasniti 

svoj rad ni putem pamfleta niti bib o kakvih 

izjava iz straha od deklarativnosti i 

militantnosti. Rad je bio zamiljen da djeluje 

kroz razliite kanale, diskretno. Na plakatu 

su bili otisnuti kljuevi (kontrastna crno- 

-bijela tehnika), kojima je bila poinjena 

provala, i trebalo je da privlae ponju 

svojim senzacionalizmom tipa crne kronike. 

Pozivnica je sadravala crtee kojima sam 

nastojao objasniti kako rad fun kcionira 

unutar svojih sastavnih dijelova. Pozivnica, 

koja se alje ljudima to redovno posjeuju 

galerije, bila je smiljeno komplicirana i 

namijenjena strunjacima. Katalog-letak 

sadravao je osnovne informacije o radu: 

.Nakon to ml je bib o ponudeno da 

napravim izlobu, a budui da nemam radni 

prostor, provalio sam u prazan stan i 

koristio ga tri dana kao atelje, gdje sam 

napravio rad za izlobu. Ambijent stana 

izloen je u I u fusnotama: 

>,Galerija je prije bila neiji stan. Stan je 

ispranjen da bi bio adaptiran u neiji 

atelje,

32 

Goran Trbuljak

33 

Goran Trbuljak

varijacije 

Hans Christian Adam 

Floris M. NeusOss 

Fotografe moemo podijeliti u dvije aranira iva tjelesa i dodaje im simbole 

skupine: »pronalazae

ealer Gegenstande oder abstrakter 

Papierformen, wie sie Moholy-Nagy oder 

Man Ray fOr ihre Fotogramme in den 20er 

Jahren benutzten, arrangiert NeusOss nun 

lebende K6rper auf lichtempfindlichen 

Papier, setzt Symbole von der Blume bis 

zum Fahrrad hinzu. Oder er I6st die allzu 

strengen K6rperschatten auf durch manuelle 

Entwicklung und partielle Fixagen; die 

unfixierten Stellen verfarben sich und 

werden bunt. NeusOss' Figurenfotogramme 

haben eine poetische Qualitat, die man 

geneigt ist, der darauf folgenden 

At beitsperiode abzusprechen: jener MaBstab 

1 :1. in den Figurenfotogramme heiter 

vorweggenommen, wird nun zur 

unpers6nlichen Selbstdarstellung verwendet, 

einer kalten Grammatik der Fotografie: 

Bildausschnitt, Moment, Licht, Standpunkt, 

MaBstab Definition und Variation 

syntaktischer Parameter. Die Grenzen des 

Mediums scheinen erschreckend nahe. 

Es folgen Flugtraum und 

Kbrperauflbsungen: Jeder traumt vom 

Fliegen, irgendwann, denn Fliegen ist 

Symbol der Freiheit. Jeder versucht 

Schnelligkeit, Schwerelosigkeit zu erleben, 

allein, in der Schiffsschaukel oder im 

Karussel, beim Skilaufen oder beim 

Autofahren. Es ist eine Lust. NeusOss hat 

den Vbgeln nachgeschaut. Traume will er 

zu Bildern machen. Das lebensgroBe Ich 

erlebt phantastische Verwandlungen, die 

fOrs Es inszeniert sind. Neus6ss laBt sein 

Ich im Raum schweben, oder es fliegt 

(stOrzt gelegentlich auch ab), ertrinkt, 

verbrennt und ist schwerelos. Noch 

arbeitet NeusOss an der Auflbsung des 

eigenen lch. Die Fotografie ist Vehikel 

seiner Lust. 

NeusOss ist nicht nur KOnstler. Seit elf 

Jahren lehrt er Fotografie an der 

Gesamthochschule Kassel. Er und seine 

Studenten zur Organisation «Fotoforum. 

zusammengeschlossen haben zahlreiche 

Ausstellungen zusammengestellt, von denen 

«Photography as Art Art as Photography» 

die international bekannteste wurde. Der 

zweite Ausstellung unter diesem Titel war 

kOrzlich in Warschau zu sehen und wird 

anschlieBend in den Vereinigten Staaten 

gezeigt werden. 

Floris M. NeusLiss 

35

Floris M. Neusiiss 

37

Carole Naggar 

Barbara i Michel Leisgen 

iH tree lice 

«I«: mala iije s kojom se susreemo kad 

elimo govoriti s Leisgenovima iii o njima. 

Taj «1», je Ii to tek uskladivanje? U svakom 

sluaju, kad razgovaraju, najede 

ujemo rije «zajedno, >Zajedno" nije 

uvijek postojalo. «Les Leisgen, Leisgenovi, 

nisu nerazrjeiva cjelina. Medutim, u svijetu 

koji nazivaju umjetnikim, u kojemu 

individualnost dolazi do kulminacije, uvijek 

zauduje zajedniki obavljen posao. 

.Zajedno, postoji li to samo zbog ljubavi, 

simpatije ? Takoder i zbog volje. Jer, 

Leisgenovi su poeli odvojeno: nakon 

studija umjetnosti ii Karlsruheu Michel 

poinje prakticirati kiparstvo, Barbara 

slikarstvo. U znaku rivaliteta oni, u 

zajednikom ateljeu, promatraju jedno 

drugo s mjeavinom nepovjerenja i 

ljubomore: «Kad bi jedno imalo bolji dan 

od drugoga, kae Barbara, «efekt je bio 

razoran. To zaista nije bib o odrivo.'. 

Morao se, dakle, razbiti idealizam, nasljede 

Umjetnosti, i pokuati da se stvori to «ono«, 

to tree lice, koje od 1971. oznauje sve 

radove Leisgenovih: postali su Barbara 

i Michel. 

Danas Michel izlazi iz sobe. Dok je on 

odsutan, na se razgovor nastavlja, on se 

vraa, neusiljeno se uklapa u igru pitanja 

i odgovora, kao da nas nije napustio 

jo bolje, kao da je njegov duh nastavio 

priati jednako brzo, na istom kolosijeku 

deja kao Barbara. 

Zemlja izbora, praksa izbora. Michel i 

Barbara, koji oboje potjeu iz grada, 

izabrali su rajnske ume blizu Karlsruhea. 

Okuka rijeke. Ravno tlo, nebo koje unitava 

sve, gomile drvea, tamne ume, to je 

pejza koji sasvim podsjea na Caspara 

Davida Friedricha: prirodu reduciranu na 

bitne elemente. 

Praksa: fotografija u kojoj su oboje prije 

pet godina bili novi. Potuju Ii oni fotografiju 

posebno? Ne: «fotografija je samo najbolje 

sredstvo razmjene, najbolje sredstvo da se 

radi zajedniki. 

Njihove su prve realizacije «skulpture 

sjena., slike koje polaze od sjena to ih 

bacaju nagomilani fragmenti stabala. Siena 

je za Barbaru i Michela vrlo vaan element. 

Prisutnost bez teine, esto mnogo jaa od 

ljudskog lika. Posredno videnje stvarnog. 

Moda je sama fotografija jedina praksa u 

kojoj je mogua upotreba tako rei 

apstraktnih elemenata, kao sjena, 

refleksa U svakom sluaju je jedina 

gdje je raskorak izmedu ideje i realizacije 

Vidi lanak lrmeline Lebeer u «Art Vivant», 

br. 40. 

minimalan. koja ne podlijee sluaju 

(nasuprot slikarstvu, na primjer). Sve, 

gotovo sve, odigralo se u asu snimanja. 

Nakon iskustava sa skulpturama sjena i 

rodenja njihove keri (1973), Barbara i 

Michel nastavljaju s radom u sekvencama i 

kao sie uzimaju .365 prvih dana L. 

Leisgen, Odvijanje serije u prostoru koji 

se podudara s odvijanjem stvarnog 

dogadaja (dijete koje raste) u vremenu. 

U tome se asu u njihovom fotografskom 

pejzau pojavljuje ljudski lik. Barbara slui 

Michelu kao model. Najede ona 

fotografskom aparatu okrecle leda (kao na 

Friedrichovim slikama). Nije rije o 

insceniranju izvanrednih dogadaja Ii o 

izvanrednom »videnju, nego o 

jednodimenzionalnim pejzaima, svedenim 

na dva iii tri elementa (horizontalu tla, 

vertikalu drvea, na primjer). Dug Barbarin 

odmor. Spoj s prirodom. Rije je o 

potcrtavanju, na osnovi nekog gesta 

poloaja tjela, ideje koja se stavlja iza 

pejzaa: na primjer, zatvaranje stoji za 

proplanak, bijeg za neki oblak 

Tu se usporedba s Friedrichom mora 

zaustaviti: jer taj lik Barbara nije slika 

samoe, straha, kao kod njemakih 

romantiara premda im se, inae, 

Barbara i Michel dive. Naprotiv, ona svojim 

tijelom prua sliku harmonije, prodora 

pri rode. To je neka vrsta meditacije u 

sekvencama. Nema pasivne nepokretnosti, 

prije de to biti napetost, upravo raspored 

energije. Barbara i 

Michel svoje serije 

nazivaju «mimetikima, 

Odredene sekvencije iz 197273. oznauju 

senzibilnu evoluciju u njihovu radu. lsprva 

intervencijom putem teksta koji nije samo 

naslov. Na primjer: 

«Bilo jednom jedno drvo koje je nosilo 

nebo, iii fotografija koja metaforu uzima 

doslovno: to znai da drvo uistinu nosi 

nebo na svojim granama, kao u starim 

sagama i legendama, i da fotografija jest 

globalna sintetska vizija, metaforiko 

objanjenje svijeta. Druga legenda: «ovjek 

raspolae najveim kapacitetom stvaranja 

slinosti: nije vie rije o tome da odnosi 

koji postoje u prirodi postanu vidljivi, nego 

o pribliavanjima, odnosima, srodnostima. 

Pejza biva obojen sjeanjima i eljama: 

«prolost je bila kao san u kojem smo bili 

ivi i uili stvari koje smo zaboravili». 

Oslukujud znakove dim, oblake 

Leisgenovi kreiraju druge, kao jeka. 

U recentnim sekvencama («svjetlost je bila 

podijeljena izmedu sunca, mjeseca i 

zvijezda.) dolazi do pomaka: gest realiziran 

u sekvenci nije vie gest fotografiranog 

siea (Barbara), nego fotografa (Michela) i 

njegova aparata. Svjetlost se izraava u 

pokretu snimanja. Prema tome, da bi se 

shvatio ovaj posljednji tip sekvencije, 

potrebno je da promatra sam ponovi itav 

pokret aparata. Zahvaljujui refleksu i 

pretisku (surimpression), sunce i mjesec 

sjaju jedno kraj drugog, zvijezde su pale 

u jezero. Fotograf je preuzeo ulogu 

stvoritelja, on dijeli tamu najprije vodoravno 

a potom okomito, rasporedujui prirodu na 

no i dan. U toj sekvenci, kako bi kazali 

alkemiari, «ono to je visoko isto je kao 

i ono to je dolje, 

Sada «tree lice" Leisgenovih nije ni slika, 

ni «jedan je fotografirao drugog». To smo 

mi, koji ulazimo u fotografiju. 

38

Carole Naggar 

Barbara et Michel Leisgen 

ou la troisieme personne 

»Et»: particule sur laquelle on bute 

d'emblee lorsqu'on veut parler avec les 

Leisgen ou A leur propos. Ce »et» serait-il 

plus qu'une simple coordination? En tous 

cas, dans leur conversation, c'est le mot 

»ensemble» qui revient le plus souvent. 

»Ensemble- n'a pas toujours existe. »Les 

Leisgen», ce nest pas un tout indissoluble. 

Mais un travail fait en commun etonne 

toujours dans ce monde dit de /art 

l'individu s'exacerbe. »Ensemble» existe-t-il 

seulement par amour, sympathie ...? Aussi 

par volonte. Car les Leisgen ont fait leurs 

débuts separement: apres des etudes 

artistiques A Karlsruhe, Michel entame une 

pratique de sculpteur, Barbara une carriere 

de peintre. Sous le signe de la rivalite, 

chacun, dans l'atelier commun, observe 

l'autre avec un mélange de mefiance et de 

jalousie: »si l'un avait eu une meilleure 

journee que l'autre» dit Barbara' »l'effet 

etait desastreux. C'etait vraiment intenable«. 

II fallait donc briser l'individualisme, 

heritage des Beaux-Arts, et tenter de creer 

en commun ce »on», cette troisieme 

personne qui a partir de 1971 cosignera 

tout le travail des Leisgen: ils sont devenus 

Barbara et Michel. 

Aujourd'hui, Michel sort de la piece. 

Pendant son absence, notre conversation se 

poursuit, il rentre et s'integre avec aisance 

dans le jeu des questions-reponses, comme 

s'il ne nous avait pas quittees, ou mieux, 

comme si son esprit avait continue de 

ronctionnner á meme vitesse, sur le meme 

train d'idees, que celui de Barbara. 

Un pays d'election, une pratique d'election. 

Michel et Barbara, tous deux citadins, ont 

choisi les bois rhenans pres de Karlsruhe. 

Boucle de fleuve. Platitude du sol, ciel 

immense qui devore tout, entassements de 

bois, forets sombres, c'est un paysage qui 

rappelle tout A fait ceux de Caspar David 

Friedrich: une nature reduite â ses elements 

essentiels. 

Une pratique: la photographie, dans laquelle 

Is etaient tous deux novices il y a cinq ans. 

Estiment-ils particulierement la 

photographie? non: »la photographie n'est 

que le meilleur moyen d'echange, le 

meilleur moyen de travailler ensemble.» 

Leurs premieres realisations sont les 

»sculptures d'ombres», images faites A 

partir de l'ombre projetee par des 

accumulations de fragments de bois. 

L'ombre est un element tres important pour 

Barbara et Michel. Presence sans poids, 

voir l'article d'Irmeline Lebeer dans 

Art Vivant N9 40 

souvent plus forte que la figure humaine. 

Vue indirecte du reel. Peut-etre la 

photographie est-elle la seule pratique qui 

permette l'emploi d'elements quasi abstraits 

comme ombre, reflets C'est en tous cas la 

seule l'ecart entre l'idee et sa realisation 

est minime, non soumis au hasard 

(contrairement A la peinture, par exemple). 

Tout, ou presque, est joue au moment de 

la prise de vue. 

Apres l'experience des sculptures d'ombres 

et la naissance de leur fille (1973), Barbara 

et Michel continuent leur travail en 

sequences en prenant »les 365 premiers 

jours de L. Leisgen» comme sujet. Le 

deroulement de la serie dans l'espace 

coincide ici avec le deroulement d'un 

evenement (un enfant qui grandit) dans le 

temps. 

C'est A ce moment la que la figure humaine 

apparait dans leur paysage photographique. 

Barbara sert de modele A Michel. Elle tourne 

le plus souvent le dos A l'appareil 

photographique (comme dans les tableaux 

de Friedrich). II ne s'agit pas de mettre en 

scene des evenements exceptionnels ou 

une »vue» extraordinaire; mais des 

paysages unidimensionnels, reduits A deux 

ou trois elements (horizontale du sol, 

verticale d'arbres par exemple). Longue 

station debout de Barbara. Fusion avec la 

nature. II s'agit de souligner, grace A un 

geste ou une posture du corps, l'idee 

sousjacente au paysage: par exemple le 

renfermement pour une clairiere, la fuite 

pour un nuage 

La comparaison avec Friedrich doit 

s'arreter IA; car le personnage Barbara 

nest pas une image de solitude, d'angoisse 

comme chez les romantiques allemands 

meme si, par ailleurs, Barbara et Michel les 

admirent. Au contraire, elle donne avec son 

corps l'image dune harmonie, d'une 

penetration de la nature. C'est une sorte de 

meditation en sequences. Pas immobilite 

passive, mais plut6t tension, juste 

distribution de l'energie. Barbara et Michel 

appellent ces series »mimetiques». 

Certaines sequences de 1972 73 marquent 

une evolution sensible dans leur travail. 

D'abord par l'intervention d'un texte, qui 

nest pas seulement un titre. Par exemple: 

»II etait une fois un arbre qui soutenait le 

ciel», 00 la photographie prend la 

metaphore au pied de la lettre: c'est A dire 

que l'arbre soutient effectivement le ciel 

avec ses branches, comme dans les sagas 

anciennes ou les legendes, et que la 

photographie est elle-meme vision globale, 

synthetique, explication metaphorique du 

39 

monde. Une seconde legende: »l'homme a 

la plus grande capacite de creer des 

ressemblances»: iI ne s'agit plus seulement 

de rendre visible des rapports existants 

dans la nature, mais de creer des 

rapprochements, des relations, des rapports. 

Le paysage se colore de souvenirs et de 

desirs: »le passé etait comme un reve dans 

lequel nous etions vivants et apprenions 

les choses que nous avions oubliees. A 

l'ecoute des signes fumees, nuages 

les Leisgen en creent d'autres, en echo. 

Dans les sequences recentes (ex: »la 

lumiere avait ete partagee entre le soleil, 

la lune et les etoiles»), se produit un 

deplacement: le geste effectue au long de 

la serie nest plus celui du sujet 

photographie (Barbara), mais celui du 

photographieur (Michel) avec son appareil. 

La lumiere s'exprime avec le mouvement 

de la prise de vue. En consequence, pour 

comprendre ce dernier type de sequences, 

le regardeur doit refaire lui-meme le 

mouvement fait anterieurement par 

l'appareil. Par la grace du reflet, de la 

surimpression, la lune et le soleil brillent 

c6te A c6te, les etoiles sont tombees dans 

l'etang. Le photographie a pris la place du 

demiurge, il a partage les tenebres 

horizontalement puis verticalement, 

ordonnant la nature selon le jour et la nuit. 

Dans cette sequence, comme diraient les 

alchimistes »ce qui est en haut est comme 

ce qui est en bas». 

Maintenant, la »troisierne personne« des 

Leisgen, ce nest plus l'image l'un a 

photographie l'autre. C'est nous, entrant 

dans la photographie.

V.: 

_ 

r- 

Barbara i 

Michel Leisgen 

40


Fotografiranje zamara: 

Italo Zannier 

ltab o Zannier roden je u Spielbergu 1932, 

studirao na Akademiji lijepih umjetnosti i 

Institutu za arhitekturu u Veneciji. Poslije 

toga profesionalno se posvetio fotografiji 

kao kritiar, suradujui u specijalnim 

asopisima. ezdesetih godina bio je 

docent uvijek fotografije na Viem 

teaju industrijskog dizajna u Veneciji i 

Firenci. Ilustrirao je mnoge knjige, medu 

kojima se istiu: Passeggiate Udinesi 

(Videmske etnje), Palladio a Maser; autor 

je foto-knjiga kao: Friuli, lmmagini e Parole 

(Likovi i rijei), II Quartiere Barocco a Roma 

(Barokna etvrt u Rimu), Coste d'Italia dal 

Gargano al Tevere (Talijanske obale od 

Gargana do Tibra), Monti d'Italia (Talijanske 

planine), Zigaina, Cellina, a knjiga ,,Tra 

Cosa e (lzmedu Cose i Arzina) 

njegovo je najnovije djelo. To je album od 

80 slika s friulanskog podruja, pokuaj 

ponovnog predlaganja ekoloki netaknuta 

pejzaa, moda s dozom ironije, kao da je 

ponovo pronaao fotografije iz prolosti, a 

koje su snimljene prije nekoliko mjeseci. 

Osim toga je napisao: >,Fotografia dell' 

architettura. (Fotografija arhitekture) i 

,,Breve Storia della Fotografia" (Kratka 

povijest fotografije) od prahistorije do 

danes. 

Posvetio sam se fotografiji pria Italo 

mirnim glasom, lagano moduliranim, onako 

usput iako sam imao sasvim specifine 

interese na torn polju, jer sam realizirao 

neke fotografske sekvence kao dopunu 

tezama o povijesti umjetnosti. Osim toga, 

imao sam prijatelfa fotografa te sam poeo 

pisati lanke o njihovim radovima. 

Fotografija me zatim do tog stupnja 

zainteresirala da sam napustio arhitekturu; 

bib o je to 1952. 

Koji su bill tvoji prvi radovi? 

Kretao sam se u domeni neorealizma, 

tada sam, naime, slikao, zbog ega sam 

zatekao sam sebe kako elim staviti u 

fctografiju iste stvari koje sam slikao 

Prestao sam slikati zbog kriza kroz koje svi 

prolazimo, a nadasve zbog slaba povjerenja 

u ono to radim. Osjeao sam openiti 

interes za sliku i nisam prestao slikati da 

bih samo fotografirao jednostavno sam 

prestao. Ne znam koliko je to utjecalo na 

moje radove; no ni ii kom sluaju zato to 

bih u fotografiji bio naao s tehnikog 

gledita laki nain izraavanja, u 

usporedbi sa slikarstvom. 

Ima Ii analogije izmedu tvojih slikarskih 

i fotografskih sadraja ill su to dvije 

potpuno razliite stvari? 

Rado bih da ml uspije uhvatiti neke 

zajednike spone, ali na alost, osim dvije 

ill tri slika vie nemam. Sjeam se da 

ima nekih elemenata, koje mogu jo nadi 

listajudi svoje prve fotografije, npr. 

frontalnu snimku stvari, statinost sadraja. 

Portret djeteta koji sam napravio u Guidi, 

prekrienih ruku, kako sjedi nasuprot, 

u prugastoj majici, a koji ml je donio 

nagradu na likovnom natjecanju na srednjoj 

koli u Vidmu, prilino je slian nekim 

interijerima za koje sam opet sam sebe 

zatekao da ih fotografski obradujem. 

Drugim rijeima: ta tenja da stvari vidim u 

dvije dimenzije moda je vezana za studij 

arhitekture, za crtanje, za neku tenju da 

stvari gledam uvijek rigorozno, ortogonalno. 

rekao bih nauno, a manje poputajudi 

hiru, gesti, improvizaciji. Trenutno se ne 

mogu odluiti izmedu Cartiera Bressona i 

Stranda; kad bih morao birati uitelja, 

izabrao bih Stranda. 

Opdenito uzevi, netko je ill kritiar 

umjetnik. A ti, kako uspijeva pomiriti to 

dvoje? 

Poeo sam pisati didaskalije kao 

tumaenje fotografija mojih prijatelja 

izloaba gdje su svi bill dobri. asopisi 

su bill tada otvoreni u tom smislu, all 

vjerojatno ne bi bill otvoreni isto toliko da 

sam pisao tako pohvalno o slikarima 

drugim umjetnicima. Ali, kritika nije moj 

poziv, koji bi potjecao iz kole. Moda je to 

potreba da se zagledam dublje u Ilk, da 

pokuam sebi protumaiti zato je neki Ilk 

ostvaren na jedan a ne na neki drugi nain, 

sa svim onim to sa sobom donosi takav tip 

analize. 

Osjea Ii se blii kritiaru Ill fotografu? 

Rekao bih da na odreden nain zaputam 

fotografiju. injenica da predajem ve 

mnogo godina neminovno me tjera da 

budem vie kritiar nego operativac, izmedu 

ostalog i zato to sam, predajui, vie sklon 

prepustiti da drugi uine neto od onoga to 

bih mogao sam uiniti: u krajnjoj liniji lik je 

zamiljen a nije realiziran, i sklon sam da ga 

sugeriram studentu, kako bi ga mogao 

real izirati. 

Mogao bih sebi dopustiti da pravim ak 

vrlo sugestivne "kreativne likove., no to ne 

inim jer me ne zanima. Paolo Monti se 

slae sa mnom, imamo povjerenja u 

dokumentarnu fotografiju, ml smo 

katalogatori. Vise vrijedi say na rad nego 

deset obinih kreativnih, ekspresivnih 

likova 

To jest, ti dokumentira bez intervencije, 

bez interpretacije onoga to tvori stvarnost? 

To je nesporazum. Jasno je da uvijek 

postoji interpretacija: pomou metodologije, 

to rigoroznije i to racionalnije u odnosu 

na ono to elim prikazati, pa ako realiziram 

knjigu o Sardiniji, nastojim iskljuiti koliko 

je god mogude sva opda mjesta koja bi me 

mogla dovesti do toga da pravim sugestivne, 

ak lijepe, fotografije, all istodobno ve 

poznate. 

Vie me zanima prikazati kako je sazdano 

jedno gorsko bib, kakva je njegova 

vegetacija, tj. elim praviti sinteze u prirodi, 

u krajoliku, sinteze koje bi omoguile manje 

izvandobno itanje ambijenta nego to bi to 

bio Ilk uhvaden ovako, po standardima 

foto-reportae, i sadanje dokumentaristike 

fotografije. U torn smislu osjeam se vrlo 

vezanim za zahvat koji je uinila ,Fram 

Security Administration», gdje je grupa 

najboljih fotografa realistiki dokumentirala 

Ameriku tridesetih godina. 

injenica da upuduje ljude u 

fotografiranje, da ih navodi da stvarnost, 

koja ih okruuje, promatraju iz nekog 

posebng kuta, to ti prua, to je u tebi 

promijenila? 

Naravno da to vidim na sebian nain; 

za mene je to nastavak aktivna iskusiva, no 

injenica predavanja obostrana je razmjena 

izmedu mene i studenata, to je stalno 

obogaivanje, koje me dri u vremenu, 

uvlai me u pojedine probleme. Lako je 

zatvoriti se u vlastitu ahuru i baviti se i 

cialje vlastitim stvarima, iako moda ima 

mnogo prednosti ako gledamo s drugog 

stajalita. kola krto prua zadovoljstva, 

ako hoemo, iako odnosi vrlo mnogo 

vremena i vrlo mnogo energije, no uzvraa 

ljudskim kontaktima koje uspostavljamo sa 

studentima. 

All ti si protiv fotografskih drutava? 

Drutva su uvijek utoite za mnoge koji 

trae u fotografiji sredstvo za neku 

pseudoaktivnost. Posvedujudi se fotografiji 

misle da e $ lakoom rijeiti svakodnevne 

frustracije. U tome ima, dodue, neeg 

istinitog. Snaga je fotografije u tome to 

prua mogunost da se izraze svi od 

analfabeta do intelektualca. Prema 

tradicionalnim likovnim umjetnostima postoji 

posebno potovanje, koje proizlazi iz 

kolskog odgoja, od gledanja npr. slika u 

crkvi, Ilk je vana injenica. zbog koje 

uspjeh u kreiranju lika svakome prua 

uitak da bude umjetnik. Ako se zatim ta 

linost vlasnik boljeg ill loijeg foto- 

-aparata udrui, sloi $ drugim linostima 

njoj slinima, tada uzajamno pridaju 

vrijednost onome to dine i tako se rada 

fotograf-umjetnik, umjetnika fotografija. 

41


Fotografare stanca: 

ltalo Zannier 

Italo Zannier é nato a Spilimbergo nel '32, 

ha studiato all'Accademia di Belle Arti e 

all'Istituto di Architettura di Venezia. Si 6 

poi dedicato professionalmente alla 

fotografia anche come critico: collaborando 

a riviste specializzate. Negli anni '60 6 

stato docente sempre di fotografia al Corso 

Superiore di Disegno Industriale a Venezia 

e Firenze. Ha illustrato van i volumi tra cui: 

Passeggiate Udinesi, Palladio a Maser; é 

autore di fotolibri quali: Friuli, Immagini e 

Parole. II Quartiere Barocco a Roma, Coste 

d'Italia dal Gargano al Tevere, Monti 

dltalia, Space' nel Carso, Zigaina, II Cellina, 

tra il Cosa e l'Arzino 6 la sua ultima fatica. 

E' un album ritrovato di 80 immagini sul 

territorio friulano, un tentativo di riproporre 

un passaggio ecologicamente intatto in 

chiave ironica come se avesse ritrovato 

delle fotoggrafie del passato, sono state 

scattate invence pochi mesi fa. 

Ha scritto inoltre 'Fotografia 

dell'Architettura' e una 'Breve Storia della 

Fotografia': dalla preistoria ai giorni nostri. 

Mi sono dedicato alla fotografia, mi 

racconta halo con la sua voce pacata, 

dolcemente modulata, in modo abbastanza 

occasionale, anche se avevo degli interessi 

specifici in questo campo perche avevo 

realizzato delle sequenze fotografiche per 

accompagnare delle tesi di storia dell'arte. 

Poi avevo degli amici fotografi e ho iniziato 

a scrivere degli articoli sulle loro opere. La 

fotografia mi ha cosi coinvolto a tal punto da 

farmi abbandonare l'architettura; era il ,52. 

Quali sono stati i tuoi primi lavori? 

Mi muovevo nelrambito del neorealismo, 

allora dipingevo, per cui mi sono ritrovato a 

riproporre in fotografia le stesse cose che 

facevo in pittura. Ho smesso di dipingere 

per quelle crisi che ognuno passa, 

soprattutto scarsa fiducia in quello che 

facevo. Avevo un interesse generico per 

l'immagine e non 6 che abbia smesso per 

fotografare, ho smesso di dipingere e basta. 

Non so fino a che punto questo abbia 

influito nelle mie opere successive; non 

sicuramente ii fatto di aver trovato nella 

fotografia un mezzo di espressione 

facile, sul piano tecnico, rispettto alla 

pittura. 

- C.6 un'analogia tra i tuoi soggetti 

pittorici e i tuoi soggetti fotografici o sono 

due cose completamente diverse? 

Vorrei riuscire a rintracciare certi legami. 

ma purtroppo non ho pi0 i quadri, tranne 

due o tre. Mi ricordo che ci sono alcuni 

elementi che posso trovare rileggendo le 

mie prime fotografie per esempio la ripresa 

frontale delle cose, la staticitd del soggetto. 

II ritratto di un bambino che avevo fatto, 

alla Guidi, le braccia incrociate, seduto di 

fronte, la maglietta a righe, col quale ho 

vinto un premio ad un concorso di pittura 

alle scuole medie di Udine, 6 abbastanza 

simile a certi interni che mi sono trovato a 

fare fotograficamente, ossia: questa 

tendenza a vedere le cose a due dimensioni, 

forse legate agli studi di architettura, al 

disegno, ad una certa tendenza a vedere le 

cose sempre in maniera rigorosa, 

ortogonale, scientifica, direi, meno affidata 

alrestro, al gesto, all'improvisazione. Non 

sono per il momento decisivo, tra Cartier 

Bresson e Strand, se dovessi scegliere un 

maestro, sceglierei Strand. 

Ho iniziato a scrivere didascalie a 

commento delle foto dei miei amici o 

presentazioni dove tutti erano bravi. Allora 

le riviste erano disponibili in questo senso, 

non lo sarebbero state in ugual misura se 

avessi scritto delle cose cosi lusinghiere su 

pittori o altri artisti. La critica, comunque, 

non é una vocazione derivatami dalla 

scuola. Forse ë la necessita di guardare 

dentro alle immagini, di cercare di 

rendermi ragione di perche un'immagine 

fatta in un certo modo anziche in un altro 

e quindi tutto quello che comporta questo 

tipo di analisi. 

Ti senti pi0 vicino al critico o al 

fotografo? 

Direi che sto abbandonando la fotografia 

in un certo senso. II fatto di insegnare da 

molti anni, ormai, mi porta pit) ad essere 

critico che operativo anche perche 

insegnando sono pi0 disposto a lasciare ad 

altri corte cose che potrei fare io: in fondo 

6 un'immagine immaginata e non realizata 

che sono disposto a suggerire ad uno 

studente perche la realizzi. Voglio dire che 

potrei consentirmi, e con questo non 6 che 

voglia farmi un elogio, ma in rapporto 

all'aver sfogliato molte riviste, molti libri, 

all'essere dentro alla fotografia, potrei 

consentirmi di fare delle 'immagini creative' 

molto suggestive anche, ma non lo faccio 

perche non mi interessa. 

Paolo Monti 6 d'accordo con me, abbiamo 

fiducia nella fotografia documentaria, siamo 

dei catalogatori. Vale di pit) tutto ii nostro 

lavoro delle solite dieci immagini creative, 

espressive. 

Cio6 tu documenti senza intervenire, 

senza interpretare quella che 6 la realta? 

Questo ô un equivoco. Evidentemente 

c'e sempre un'interpretazione. Secondo una 

metodologia 1 rigorosa possibile, ii pit) 

razionale possibile in raporto a quello che 

voglio mostrare, per cui se realizzo un libro 

sula Sardegna cerco di escludere ii pit) 

42 

possibile queli luoghi comuni che mi 

potrebbero portare a fare delle fotografie 

suggestive, belle, ma anche alto stesso 

tempo risapute. Mi interessa di pit) mostrare 

come 6 fatto ii crinale di una certa 

montagna, che tipo di vegetazione c'6, 

cio6 riuscire a fare delle sintesi in natura, 

paesaggio, che consentano una lettura 

dell'ambiente meno estemporanea di 

quanto potrebbe essere l'immagine raccolta 

cosi, secondo gli standards del 

fotoreportage, della fotografia 

documentaritica corrente. In questo senso 

mi sento molto legato all'operazione delta 

'Farm Security Administration' dove un 

gruppo dei migliori fotografi hanno 

documentato realisticamente l'America 

degli anni '30. 

II fatto di iniziare delle persone a 

fotografare, a portarli a considerare la 

realta che Ii circonda sotto un certo profilo 

cosa ti ha dato, cosa cambia in te? 

Naturalmente lo vedo in modo egoistico; 

per me 6 il prolungamento di una 

esperienza attiva, per6, il fatto di insegnare 

uno scambio reciproco tra me e gli 

studenti, é un continuo arricchimento, mi fa 

stare nel tempo, mi addentra in certi 

problemi. E' troppo facile rinchiudersi in un 

guscio e continuare a fare le proprie cose, 

magari con molti vantaggi da un altro punto 

di vista. La scuola 6 avara di soddisfazioni, 

se vogliamo, pun portando via moltissimo 

tempo e moltissime energie, per6, ti ripaga 

dal rapporto umano che si ha con gli 

studenti. 

Perche sei contrario ai circoli fotografici? 

II circolo 6 sempre un rifugio per molti che 

cercano nella fotografia un mezzo per una 

pseudoattivita, dedicandosi alla fotografia, 

pensano di poter risolvere con una certa 

facilita la frustrazione quotidiana. C.6 

qualcosa di vero in questa considerazione. 

La forza della fotografia che dä la 

possibilitA di esprimersi a tutti 

dall'analfabeta all'intellettuale e, dato che 

c'e un reverenziale ... verso le arti 

figurative tradizionali, c'e un rispetto 

particolare che derive dall' educazione 

scolastica, dall' aver visto i quadri in 

chiesa per esempio, l'immagine 6 un fatto 

importante, per cui riuscire a creare 

un'immagine dá a chiunque la grazia di 

essere un artista. Se poi questo 

personaggio possessore di un apparecchio 

fotografico piii o meno prestigioso si 

coalizza, si mette d'accordo con altri 

personaggi come lui, si attribuisce 

reciprocamente valore alle cose che va 

facendo, ecco che nasce il fotografo-artista, 

la fotografia artistica.

ltab o Zannier 

43

ltab o Zannier 

44

Jea Denegri 

Tomislav Gotovac: 

Tri serije fotografija 

U djelovanju Tomislava Gotovca, jednog od 

protagonista eksperimentalnog i ,,strukturalnog» 

fima u Jugoslaviji (Broj 1. Prije podne jednog 

fauna, Pravac, Krunica. Plavi jaha, Osjeam se 

dobro, Kuda idemo ne pitajte i dr. iz 1962-66), 

postoji i nekoliko radova realiziranih u mediju 

fotografije, koji i po datumu nastanka i po 

koncepcijskom pristupu otkrivaju tog autora kao 

jednog od prethodnika danas rairenog postupka 

upotrebe fotografije u cilju specifinih 

izraajnih formulacija lz te Gotoveve 

produkcije izdvojit emo tri rada koji, ini se, 

predstavljaju problemsku i idejnu jezgru njegova 

naina miljenja u mediju fotografije. 

Glave, 1960 

Prva serija Glava, sastavljena od pet fotografija, 

na kojima je prikazan lik samog Gotovca u 

razliitim i za ovu priliku posebno araniranim 

situacijama, nastala je ljeti 1960. u zagrebakom 

Kino-klubu, a po zamisli autora snimio ih je 

Vladimir Petek. lako su koncipirane kao 

samostalni radovi u mediju fotografije, ti se 

snimci zasnivaju na temeljima filmske kulture 

miljenja: u njihovim osnovama nalazi se 

Gotoveva refleksija o prirodi i znaenju kadra 

Bressonovu filmu .0sudeni na smrt je 

pobjegao, to govori da je Gotovac ve u to 

vrijeme razmiljao u terminima analize jezikih 

elemenata, sadranih u djelima onih autora prema 

kojima le pokazivao sasvim formirani afinitet. No, 

refleksivne dimenzije, 

i kraj te anal itike i 

tematska i sadrajna komponenta prve serije 

fotografija Glave nosi izraziti biljeg Gotovevih 

osobnih nazora: oni se otkrivaju ne samo u izboru 

njegova lika kao predmeta snimanja (to je 

tipini primjer autorskog .govora u prvom 

nego i u atmosferi i izraajnosti tih 

fotografija, koje sugeriraju raspoloenje 

depresije, torture, otudenja i apsurda, ukljuenih 

scene koje fingiraju dogadaje sudskog 

ispitivanja, boravka u zatvoru, eksp:ozije granate 

ruci vojnika i sl. Te fotografije nastaju u 

vrijeme formiranja Gotoveva kulturnog i idejnog 

prof ila, u gotovo svakodnevnom praenju 

filmske klasike u Kinoteci i prihvaanju spoznaja 

iz filozofije i literature egzistencijalizma. 

G/ave, 1970 

Deset godina nakon prve serije Glava. Gotovac 

Beogradu snima i drugu seriju s istim nazivom, 

a u rasponu izmedu ta dva termina nastali su ne 

samo njegovi, ve spomenuti, filmovi, nego i 

ciklusi u mediju fotografije: Prelistavanje 

asopisa Elle, Udisanje zraka, Ruke, Trojica, 

Poziranje i Kofer, kao i jedan hepening. odran 

u Zagrebu 1967. lako su se u svim tim 

aktivnostima akumulirala razliita iskustva, 

simptomatino je da radni princip druge serije 

Glava zadrava neke osnovne elemente iz prve 

serije, nastale cijelo desetljee prije: to je 

ponovni izbor vlastita lika kao predmeta 

snimanja i to je ponovna refleksija o snimci kao 

vrsti vizualizirana komentara o strukturi filmskog 

kadra. No, dok je u prvoj seriji Glava Gotovac 

aranirao prizor snimanja, taj prizor sada 

ogoljava na svoj prirodni lik u statinom 

krupnom planu, donosei ga, medutim, kroz tri 

sekvencije, iju sukcesivnost indicira postupkom 

brijanja i ianja, kao znakovima kojima 

naglaava razliku u vremenskim razinama. Pri 

tome, izbor vlastita lika nije bio uvjetovan kao 

to to istie autor tenjom za narcizmom nego, 

naprotiv, tenjom za autoanalizom i autoironijom, 

a iz tih osobina, udruenih s dokumentarnou 

prizora, koji po fiksnom krupnom planu asocira 

na tip snimaka iz policijskih kartoteka, proiziao 

je i onaj ekspresivni uinak, koji je tim 

fotografijama pridao crtu izravna izazova i 

provokacije. Pa ipak, ta ekspresivna dimenzija 

jest samo dodatni, all ne i temeljni element u 

Gotovevu mediju fotografije: organizacija 

snimaka u drugoj seriji Glava zasniva se, 

zapravo, na refleksiji o krupnom planu, 

potaknutoj analizom strukture kadra u 

Dreyerovu filmu .Stradanje Jeanne D'Arc. (pri 

emu mu je i ideja o brijanju glave dola 

potaknuta scenama s likom Marie Falconetti), 

dok je i s5m postupak okretanja snimljena lika 

pozicijama lice-profil-potiljak vodio porijeklo iz 

refleksije o krunom faru, esto upotrebljavanom 

pojedinim Hitchcockovim filmovima (Rebecca, 

Sluaj Paradine, Ozloglaena i dr.), kao i u 

transponiranom tretmanu istog pokreta kamere, 

prethodno primijenjenorn u vlastitom filmu 

Krunica. 

Ovdje, na ovom mjestu, 1976 

svojim filmovima Gotovac je razradio metodu 

za koju je Hrvoje Turkovi naao pogodno 

obiljeje: to je "redukcija i varijantno 

ponavljanje, s ciljem .pronalaenja sistema u 

akcidentalnim pojavama». Upravo takve osobine 

sadri njegova zasad posljednja serija 

folografija, nastala u Beogradu 1976: rije je o 

nizu snimaka memorijalnih ploa na mjestima 

gdje se biljee pojedini datumi ill dogadaji iz 

kulturnog, politikog ill obinog, svakodnevnog 

ivota. Gotovac je u izboru tih objekata naao 

motiv pogodan za primjenu svog radnog principa 

.registracije bez intervencije.: to je onaj princip 

kome kamera postaje sredstvo impersonalnog 

pogleda, a ujedno i 

princip u kome stalna 

akumulacija istovjetnih iti vrlo slinih podataka 

poinje poprimati osobine izrazito 

personalizirana stava, to je kao operativni 

postupak u mediju filma i grafike do paroksizma 

razvio Warhol. Govorei o torn svom radu 

Gotovac spominje iskustvo Warholova .suhog 

fi!ma, no jot vie od tog opdeg primjera 

priznaje utjecaj naina kadriranja Howarda 

Hawksa, za koga je karakteristino registriranje 

prizora iz normalne vizure, mimo traenja bibo 

kakva posebnog rakursa. Upozoravanjem na 

takve, u osnovi filmske, temelje svoga postupka 

u ovoj seriji fotografija zakljuujemo da je 

Gotovac i nju tretirao kao oblik refleksije o 

unutarnjoj strukturi kadra, potvrdujui dojam da 

je ditavo njegovo bavljenje fotografijom u biti 

oblik metalingvistikog istraivanja konstitutivnih 

elemenata medija kojima se u svome radu slui. 

Ti Gotovevi radovi u fotografiji nastajali su u 

znatnim vremenskim razmacima bez neke 

unaprijed predvidene izlagake namjere. Pa 

ipak, nisu posljedica usputnog ill privremenog 

zanimanja za mogunosti primjene tog medija: 

naprotiv, rezultat su vrlo formirane kulture, u ije 

je temelje ugradena svijest o nemetaforikom i 

antinarativnom karakteru suvremenog 

umjetnikog govora, svijest koju Gotovac duguje 

svome obrazovanju na iskustvima krajnje 

selektivnih opredijeljenosti prema odredenom 

tipu filma, u rasponu od klasike do 

undergrounda. Hrvoje Turkovi je tono uoio da 

.Gotovac ogoljuje konstitucijsku tradiciju filma 

do onih mehanizama koji su najvie u skladu s 

primarnom registracijskom prirodom tog medija, 

eliminirajui pri tome sve to bite mehanizme 

prikrivalo'. Ista ta shvaanja, koja u pristupu 

pokazuju visoko profesionalno razumijevanje 

prirode sredstava kojima se slui, Gotovac je 

primijenio i u svojim radovima u fotografiji, 

radovima koji se isto kao i filmovi 

zasnivaju na principu strogog redukcionizma 

prizora i na ponavljanju tih prizora u bliskim 

varijantama, uz uvijek istaknutu svijest o 

korelaciji fiksnog, preliminarnog plana i 

naknadnog udjela sluaja. Uz to, Gotovevi 

radovi nose i vrlo primjetni trag konkretnih 

egzistencijalnih odluka: iz njih se ita tenja za 

onom vrstom ispoljavanja u kojoj se intelektualna 

refleksija o prirodi medija filma i fotografije 

udruuje s potrebom iskazivanja nekih krajnje 

individualiziranih i gotovo anarhoidnih ivotnih 

nazora. 

45

Tomislav Gotovac 

46

.11,1\ Al; 

1.1,1.n (I !Cl, ',MI, 

H 011.1.11 II, C111'.. 

Dr /NUB ICB0411013HT,-7,MAI 

(110. PI 11,10IA It 111, 

11.1 A 701 OAIIIIIN.1111. 

11.1, (Artm II. I 

AP,ITIN, 

HA OBOM mEciy jE 8/19 AriptinA 

1867, r1PO4HTAH Ci3F.PMAH 

CYATAHA AB21Y.71 A3HCA KOJOM Cy 

BEOITARCKA. KlA/10BCKA. CMERE 

PEBCKA H WA5AtIKA I BPbABA 

HPEZIATE HA yripABy H LIYBAltE 

KHE3Y mmxml_ny ospaioBlifiy 

1,1 cpricKoj BOjC1114. 

noBo.nom CTOMAH111144111E. 

y BEorrAlv to87 rontms., 

anon* UN.= WINIOXISX WHWAXXX 

If X (117111 TIMM 

r KUM I ,X9Erin. ramming. IMO 

IWYNM CY lut mum., a1.911J1 11 IT Usr*W * 

HXPe DMA 1 nnHut 

7 

Ws LOWY NM MU, 011.14,111111,4 

MM." 1011011111111 

'stormy in 1950 manta 

ar.r,', .1. 

HA OROM TPI'Y 14A11A 31411A CE 3EPAI1A . 

Y 140.10.1 JE 3A IIPF ME a) A WHCTH4HE 

ONYflAUMJE. 1,41-1944. CMEUITEH 

3nOmActol 3A Taco fICT A HOA 

Y OBOJ 3FPAIJ14 011PMAH14 CV 

OCHHBA9101 KOHrPECH 

CHICKE COUHJAMIEMOHPATCHE 

HAPTHJE ii 1-11ABHOr PA/314114150r 

CABE3A 2 AB1 YCTA 190i F0811HE 

V 14,0J CV 0/11)/14AHH 11 KOHTTECH 

1904 1907 1908 1909 1910 1-0/114HE 

bf 01,AD 2 AFIf YrTA 1953 MONK 

' 

Y 

gil1BEo,IE.PAA140 II rApo 

Df AA3A K. AA3APEFIllt, 

AEKAl, ii K11,10KEBH1K 

URA 4E 1100701.4240 C701115111111131111i tif f091f14011.% 

i3.V tiro 

C11100 AEKAPCKOAPYurmo 

'II ,h1.1' 

HY V 

11 :I 

MI. 

1 1.41,,,, I 

11',, 

.4.1 II (1%, Al 2., 111111 1,11,1 1,1111 

/4 (II 41,11111, ,41 %/1114 11.1 .1%, 14,11111 111.I 11 111 /III 

1,1 11 111911 1111, IA H.. H. 51 )1 I \MIA 

IIINIIIIAI 11(411(1 111.1 1,1/11.1A, 1101111' 1,H11 114111 

(1,04,11 II, III 

Willi II HI( MN 1W1111.11 I 14111 11011111 

11194 Um, 

:14111 Arpaof 6910,, 611.4AUCKEIR10.)AtitiuE I 

.111n.,11...ram,vitur11li4werypr (mina:1.r 

q1;1.2,1 1:1111,11N KIIX.O4 orritimPtifx Trrumwox 

II IKTINVEHX 41111,,wi hit roCil,wHJE -tior114 ' 

h,.51 Jo 80111114 4111111.11. 11,111 01,11,1411 TIP. 19i1111.(TIIII14 

of. .1. 

,z- 

-....9141211111e- 

61E: nit* 

Jt ;Erse 3968r Pit 

PUMA H1PLUJETAW1 uno Ac.11,F4 

HOF& E3111.HE H MAJ. 

vccline 

HHPOCAEIHE cATAPHA HA oly.404 

IIMPX11.11E. etIOJ HH/1111 XHBOT 

Ma 4.(V1 twain]. 

.911'T 1970 (12.111111 

HHHHHAT HOY XI MUNK HafRafixa 

cm), Brat PAnts . 

- Maraftrem. 

CflABA APYMBIIMA 

6PAHHY HEHAAHI,Y 

CABH Y14,1kHOAHr,Y 

HEE1113HATAH 0.PYr Y 

HOJH CV nAmi HA 08014 HEC'D 

OC/106AF,AJM1 6E01-PAJI 

20 014T0EPA 1944 

ift 

eAu C,0 311 ypttel9c u cm03paNe 

ut5Jma,,,,,tapybOlotukall Eie?eplida 

.iatcouuja1uc,131.u4Iii JytotVa 

nago'callipagnipplailye 

51r0t8a0u)e pegkicitkiucane. cy 

uyey rapcmemy op.' cisitma 

jitt ,t,t, 9 ZOlj. 

Aigiae. ineetitie, 

I* 

A111011 

,,,P3104 

OM. ILIO...einaK 

koolvar, 

)0. 32,410111 

Ma" J417/7 

.Turrt aor gum.. 

CottX 41'Taw 3ot KAM r. OZALMr. 

c61.Jx 

dr, 

e NOV 

..Tomislav Gotovac 

47

co 

,r

Tomislav Gotovac

totogratija: mitja kotwan 

va film efke kb 14 efke kb 17 efke kb 21 i efke r 14 efke r 17 efke r 21 

izraduje po licenci dupont adox fotowerke gmbh fotokemika zagreb jugoslavija

Untitled - Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?