Markovic Svetozar Celokupna dela XVII Narodna Knjiga 1987.pdf

тура" објављује 1960-1965. године Сабране сйuсе Светозара Марковиhа
у четири тома. Они су у почетку имали претензију да буду
целокупни списи, али се из финансијских (!) разлога обим морао
смањити, те у 2, 3. и 4. књизи нема ни писама и како су приређивачи
рекли - "пригодних" чланака. Ипак, штампано је 89 радова Светозара
Марковиhа, односно 57 радова више но што је било штампано у
ЦелокуUни.м делu.ма у издању великошколаца. 5 Ово издање је омогуhило
шире и свестраније изучавање мисли и дела Светозара Марковиhа.
Обј ављивањем фототипских издања Светозаревих новина:
Раденuка 1871-72,6 lавносйlu и Гласа lавносilill 1873-74,1 омогућава
се већем броју заинтересованих да упознају изворне текстове
Светозара Марковиhа, јер су ови листови, као и Ослобо!Јење и
старо ослобоf)ење (који, нажалост, нису репринтовани) библиотечки
раритети.
Седамдесетих година одр)кавају се
многи научни скупови о
Светозару Марковиhу, на којима се разматрају различити аспекти
његовог деловања и утицај а, износе резултати истраживања и подаци
из страних архива. Нажалост, та истраживања у иностранству
била су временски (финансијски) ограничена. Но, упркос свему и
захваљујуhи ентузијазму истра)кивача, сакупљено је доста биографске
и библиографске грађе, чијом обрадом су разјашњене
многе непознанице о Светозаревом боравку и деловању у Русији и
Швајцарској и утицају на укупан развој и ширење социјалистичких
идеја у Србији.
Један део грађе из страних извора штампан је у ЦелокуЙнu.м
дели.ма књ. 15,Х а библиографска грађа у Библиографији Свей10-
зара Марковuћа, која се састоји из два дела: Библиографија радова
Светозара Марковиhа и Библиографија радова о Светозару Марковиhу
1866--1996. (тј.
у овој ХУН књизи).
Светозар Марковиh је врло ретко потписивао своје чланке,
нарочито оне у Раденику, ЈавносјIји, Гласу lавносiПu и Ослобо­
Ьењу. Користио је своје иницијале: С. М., Св. Марковиh, С. Марковиh
и пуно име и презиме. Псеудонимом "Један Србин из Кне­
)кевине" и "Из Кне)кевине" користио се само неколико пута. Сви
остали чланци нису потписани и ауторизација је представљала
тежак и одговоран део посла библиографа и приређивача Цело­
КУЙНUХ дела, јер су први издавачи Светозаревих дела објављивали
углавном његова већ посебно штампана дела (Суд, Ойшшина, Срез
и др.), као и опште познате и потписане чланке. Највеhи број
чланака је ауторизован на основу навода и цитата из Скерлиhеве
монографије и Сшудије Веселина МаслешеУ У списку дела Светозара
Марковиhа која нису ушла у Целокуйна дела Божидар
Ковачевиh 1О је навео два чланка што нису Светозарева и која су
стварала забуну код многих. Ми смо на основу скоро идентичног
наслова чланка Гинзбурга у Вйереду 11 и анализом превода тог
чланка у Раду утврдили да тај чланак не припада перу Светозара
Марковиhа.
Други чланак који су Ковачевиh, а и неки други, приписивали
Св. Марковиhу је OuzUllluHcKa u йривтина својина, који је од Пере
Тодоровиhа објављен у Раду,12 али без потписа а потом у засебној
књи)кици.
Неколико страних истра)кивача је педесетих и шездесетих
година дало свој допринос ауторизацији појединих радова Светозара
Марковиhа, као Виктор Карасјов, Козмин, Вудфорд Маклелан
и Хенрик Писарек, а од српских аутора др Илија Станојчиh,
др Коста Милутиновиh, др Јован Дубовац, др Ђорђе Игњатовиh,
аутор ове библиографије и остали приређивачи ЦеЛОКУйНllХ дела.
слог сложених књига растурен. Међутим, међу његовом заоставштином
нађене су те две књиге и предговор. Остало је непознато одакле Р. Перовиhу
многи оригинални рукописи Светозара Марковића, који су после његове смрти
продати Архиву Србије, међу којима и рукопис друге књиге Начела ндродне
еконо.лtuје.
5 ЦелокуПна дела СвеШозара Марковuћа. - Београд: Одбор за издавање
Целокупних дела покојног Св. Марковића, 1888-1893. - 8 књ. До појаве СабраНlLr:
сПиса Светозара Марковића у издању "Културе" многи су сматрали да су то
стварно његова целокупна дела, односно своја истраживања базирали су на овом
издању, које је делимично поново објавила књижара Јоксимовиhа, а потом књижара
Рајковић-Ћуковиh. Постоји мишљење да је Св. Марковиh оставио своје
рукописе и белешке Ћуковиhу, са којим је пријатељевао.
fi ... .
Радеl-llll( 1871-1872. Фототипско издање. Приредила Емилија Тешиh-
-Насковски. - Београд: Универзитетска библиотека "Светозар Марковиh", 1976.
7 .Јавност и Глас .Јавностн. Репринт издање. - Београд-Крагујевац: Народна
библиотека Србије, 1975.
х ЕвроПски извори о Светозару Марковићу и срПскu.м социјалиСШll.ма.
(Грађа. Приредила Емилија Тешић-Насковски.) - Београд: САНУ, 1996. -428 стр.
***
Библиографија радова Свешозара Марковића садржи до сада
највеhи број радова, чланака и писама распоређених у неколико
тематских целина, од првих покушаја издавања целокупних дела,
до ових последњих, затим сва посебна издања (зборнике радова),
књиге и брошуре штампане за
живота Светозара, потоње прештампаване
књиге, прештампаване књиге (интегралне и скраћене
9 Нав. дело.
10 Ковачевиh, Божидар: Марковuћевu СЙUСU који нису ушли у целокуПна
дела. - Наша КЊLlжевносй1. -1 (1946), књ. 3, бр. 9, стр. 156-157.
11 Гинзбург: Тко разруишеL71 "основ" общесй1ва - Вперед. - Год. 2 (1874),
стр. 156-174. У писању овог чланка учес.."Гвовао је и Лавров.
12 Рад. - Год. 1 (1874), бр. 4-8 од 19. и 25.07. и 1.08. и 16. 08.
хп
ХПI