Markovic Svetozar Celokupna dela I Narodna Knjiga 1987.pdf

XIV СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, 1
По изласку из з~твора, 16/28. новембра 1874. г., Марковип
опет одлази у КраГУЈевац, где наставља своју делатност. Пошто
су либерали успели да Глас Ј~а:ВlНЮiеТIИ преузму од Светозаревих сарадника,
интерес публике за овај лист опада и он убрзо престаје
да излази. Марковип покрепе нов лист, са вишеструко симболичним
насловом ОСЛl{)IбођеЊ1е (први број ИЗИПlао је 1, одн. 13. јануара
1875. г.). За разлику од ранијих листова, који су имали
номиналне уред~ике, овај лист он и формално потписује као
уредник. Убрзо Је, међутим, веп у 10. броју, морао да обавести
читаоце да пе га "неко време" у том послу замењивати Срета
~нђелковиП. Његово здравствено стање било је тако лоше да
Је морао потражити помоп лекара. Како су власти веп имале
спремљену оптужницу за нове "штампарске кривице", Марковип
се одлучио да отпутује у иностранство. На том свом последњем
путовању задржао се неко време у Бечу, где је било његових сарадника
и следбеника и где је могао да обави специјалистичке
лекарске прегледе. Затим је пошао пут јадрана. У то време се веровало
да блага приморска клима доприноси лечењу туберкулозе.
Његово здравље је, међутим, било у толикој мери нарушено да је
умро на путу, у Трсту, 26. фебруара, одн. 10. марта 1875. г.
Мада се знало за његову болест, смрт је ипак све изненадила.
Следбеници у Бечу тражили су да се изврши обдукција леша,
сматрајуnи да је трован у пожаревачком затвору. Власти то нису
дозволиле. Напротив, покушале су да омету и преношење његовог
тела у земљу. После низа непријатности брат јевре.м је успео
да га ипак превезе у земљу и сахрани у јагодини. На вест о
смрти
Светозара Марковиnа по целој земљи су приређивани комеморативни
скупови, а сахрана се преТВОРила у својеврсну протестну
антирежимску манифестацију. "Прочуло се - говорио је један
савременик - ,дOiње!Ли ОвеТl{)заlра'. Никад до тада нисам видео
толико света као на његовој сахрани." На комеморативном скупу
у Ваљеву дата је идеја и прикупљени су и први прилози за издавање
целокупних дела Светозара Марковиnа. Скоро сва тадашња
штампа, без обзира на политички став, доноси написе о његовој
смрти. Гласила његових сарадника - ОслюБOiђење и Рад, Милетиnева
3астаЈВЩ Каљевиnева БУД:Ј71ћНЮ 1СТ, 3НаЈМе Љубена Каравелова,
РаiД'НИЧКИ ПРiИј1атељ из Загреба, лондонски Вперёд Петра Лаврова,
пештански Arbeiter Wochenblatt и Munkas Heti-Kronik
Либкнехтов Volksstaat и други листови на првим странама оба~
вештавају о великом губитку који је пролетаријат претрпео Смрnу
Светозара Марковиnа.
Велики је број идеја које је Марковип покренуо и којима је
изузетно плодно утицао како на савременике тако и на каснија
поколења све до данас. Оне се односе на IПИРОК круг друштвених
питања, од ослобођења и преуређења друштва до низа научних,
филозофских и књижевних проблема. Његова беспримерна
пожртвованост у раду, доследност и морална постојаност изазивали
су дивљење у савременика, па чак и ПОЛИтичких противника.
Живео је следеnи начело које је још у почетку свога рада заступао:
,:Она:ј који није ГОТОв да се зааваки атом свю.јих убеђења
ЖРТВУЈе, нек се не зове преД1ставником народне мисли."
ПРЕДГОВОР
*
* *
Замисао о штампању сlВiИХ дела Светозара Марковиnа настала
је пре више од једног столеПа. Веn на прву вест о МарковиnеВј
смрти његови сарадници, пријатељи и истомишљеници у СрБИЈИ
износе идеју да nе му се најбоље одужити ако штампају ње!,ов.а
цеЛЮ:кryIПна дела. У том циљу основан је и посебан одбор, КОЈИ Је
планирао да изда 12 књига. Од тог замишљеног издања изишла
је 1875. године, прва књига, Начела !Народне еКi()!Номије, која је,
независно од Одбора, била дата у штампу још пре његове смрти,
1874. године. Спољнополитички и унутрашњи догађаји (босанско­
-херцеговачки устанак, српско-турски ратови и посебно демонстрације
"Црвени барјак" у Крагујевцу) спречили су остварење
ове идеје. Но, веn у емиграцији 1878-1879. г. Пера Тодоровиn
и сарадници објављују у Стражи део веома значајне Светозареве
преписке. По повратку у Србију Тодоровиn и сарадници. оживљавају
идеју о штампању целокупних дела и 1882. г. ИЗДајУ прву
свеску од планираних 25-30 таквих књижица: На 10-ГОДи,шњиц~
смрти Светозара Марковиnа, 1885. г., "ПОКОЈНИКОВИ при!атељи
из Новог Сада "одмењују у чему могу'" другове из СрБИЈе, како
то кажу, и штампају 2. књигу у овом другом покушају. И овде
су "сметње" биле јаче од њих, па је рад стао. Године 1888. великошколци
започињу IIJтампање целокуiПНИХ дела Светозара Марковића.
До 1893. г. ИЗИLlIЛО је 8 књига, које су обухватиле скоро
све значајне Марковиnеве списе. Следили су затим и други покушаји
- 1911. и 1912. г. (прештампане су три. свеске и,з 1888),
па између два светска рата 1921. и 1937. г. НајПОТПУНИЈИ покушај
из овог времена потиче од Веселина Маслеше пред II светски
рат, али су његови рукописи заплењени. И тада су ,:сметње
биле јаче" од приређивача. После II светског рата било Је више
издања Марковиnевих дела у Београду, Сарајеву, Загребу и Новом
Саду, од којих је најпотпуније издање Културе из 1960-
1965. г., штампа но у 4 књиге (Сабр:а!НИ ICiПИСИ, I-IV).
У Српској академији наука и уметности дуго се мислило о
издавању дела овог значајног мислиоца. Стога је, одмах l!0 његовом
оснивању, у Историјском институту Српске акадеМИЈе наука
1947. године један од првих пројеката био и рад ~a при,премама
целокуЈП:них дела Оветозара М'аiplковића. На ПРОЈекту Је. радиО
Радослав Перовиn, али ни овај покушај није приведен КРајУ. Перовић
је касније припремио неке текстове з~ штампу, али се I:а
томе и стало (део тих рукописа откупила Је Српска акадеМИЈа
наука и њиме се користила за припрему овог издања).
Преломна фаза у организацији припрема за издавање дела
Светозара Марковиnа настала је 1969. г., када је обележавана
50-годишњица КПЈ-СКЈ. Председник Одбора за обележавање ~e
годишњице био је Јосип Броз Тито, а, поред осталих, члан Је
био и академик Велибор Г лигориn, тада председник Српске академије
наука. Ту се дошло до закључка да ова дела треба да
припреми ова Академија, па се тако приступило раду. При Одељењу
друштвених наука Академије образован је 14. октобра
XV