NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 57 (.pdf)

More documents

Recommendations

Info

Puma i Ikea proveravaju svoje žigove Poznate svetske kompanije Puma i Ikea poslaće svoje predstavnike u Crnu Goru da istraže eventualnu neovlašćenu upotrebu njihovih žigova. Poslaćemo tim distributera da istraže situaciju u Crnoj Gori. Zvanična predstavništva Pume postoje samo u Zagrebu i u Beogradu, a nameravamo da otvorimo jedno u Sarajevu, rekao je agenciji Mina-biznis Stefan Pesendorfer, generalni menadžer te kompanije za Istočnu Evropu. Iz švedske Ikee, takođe, najavljuju da će proveriti prodavnice u Crnoj Gori koje nose ime te poznate kompanije. S obzirom na to da, kako su dodali, Ikea nema zvanično predstavništvo u Crnoj Gori, prodavnice pod njenim imenom verovatno su lažne. Reagovanje – dileme nema Intelektualna svojina Šta znači reč „prepoznatljiv” Ni u pravu intelektualne svojine, pa prema tome ni u pravu industrijske svojine, te prema tome ni u pravu znakova razlikovanja, što će reći ni u pravu robnih i uslužnih žigova, ne postoji termin „prepoznatljiv”. Tu reč ne nalazimo u zakonskim tekstovima, a naročito ne u zakonskim odredbama o uslovima zaštite i obimu zaštite prava. Osnovna pravnička znanja nalažu da se poštuje zakonska terminologija, da se koriste pravnički termini, da se koriste termini i izrazi koji imaju tačno određeno značenje. U suprotnom, novi termin neodređenog značenja, kao svaki plod poluznanja, stvara zabunu i predstavlja korak unazad, posebno u primeni zakona. Upotreba termina „prepoznatljiv” posebno je štetna jer se ta reč koristi kao glavni termin i osnov ili razlog odluka Zavoda za intelektualnu svojinu i naših sudova, poput brojnih drugih novih turbo termina koje ne poznaje ni uporedno pravo – „zamenljiv”, „preklapajući” itd. Pozitivne (pr)ocene Kampanje protiv pušenja urodile plodom Sve više građana Srbije koji uživaju u dimu cigareta odlučno je da prekine s tim porokom i učestvuje u programima za odvikavanje od pušenja na klinikama i institutima, potvrdili su Tanjugu medicinski stručnjaci. Istraživanja su pokazala da je u Srbiji broj pušača u poslednjih šest godina smanjen za šest odsto, a lekari i stručnjaci tvrde da su tome doprinele kampanje za borbu protiv pušenja, a posebno odlučnost i želja za odvikavanjem. Podaci od prošle godine pokazuju da je broj pušača u Srbiji među odraslima smanjen za 6,9 odsto, kod mladih za 7,4 odsto, a 2000. godine pušio je svaki drugi muškarac, dok danas to čini 39,7 odsto njih. U gradskom Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu pre godinu dana otvoren je Alen Kar centar, koji funkcioniše kao savetovalište za odvikavanje od pušenja, kroz koje je za godinu dana „prošlo” oko 500 ljudi. Činjenje nečinjenjem Znaš ono Magla vlada svugde oko nas kada je reč o intelektualnoj svojini koju stvara i koristi marketing. Veliki broj žigova, koji su grafička rešenja ili druga autorska dela (nazivi književnih dela, na primer) jeste, kao prvo, izvorno, autorsko delo što zahteva da se prvo urede svojinski odnosi između autora i podnosioca prijave žiga ili autora i agencije, a potom agencije i podnosioca prijave žiga. Zbog propusta privrednih subjekata da urede autorskopravne odnose, danas se vodi ne mali broj sporova pred okružnim i trgovinskim sudovima o priznanju prava autora na znak zaštićen žigom. Tako će, zbog propusta privrednih subjekata da se prvo reše odnosi sa autorom i agencijom, ako su na nju preneta autorska isključiva imovinska prava, jedan broj žigova imati novog nosioca prava – autora. Autor neće čak morati da traži osporavanje prava na žig da bi od korišćenja njegovog dela u privrednom prometu imao naknadu, jer je autorskopravni režim zaštite njegovog dela za njega povoljniji (ne postoji rok zastare prava na tužbu, priznata su moralna prava autoru, te može da traži naknadu i tog vida štete itd.). Novopartijska organizacija našeg društva dala je podstreka novoj krizi i prava intelektualne svojine i poplavi brend menadžera, brend eksperata, termina kojih nema u zakonima (što je istovetno sa izrazom „znaš ono”), a na kojima se zasnivaju odluke državnih organa (zamenljiv, prepoznatljiv znak itd.) – jednom rečju poniženju zdravog uma i mnogih civilizacijskih vrednosti NTV 6 Advokati & patentni zastupnici dr Milenko Manigodić i Đuro Manigodić Kumanovska 2-B, 11111 Beograd, Srbija Tel. +381 11 3830699 Tel./ fax. +381 11 24 37 804 Mob. +381 65 24 37 804 Mob. +381 62 24 37 80 E-mail:mmanigodic@sbb.co.yu Prema rečima glavnog terapeuta tog centra Milenka Petronijevića, programi traju šest sati dnevno, a sa „klijentima” se razgovara o štetnosti i zabludama o tome šta cigarete zaista predstavljaju. Načelnik Dnevne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti dr Snežana Alčaz kazala je da zavisnici u prvih mesec dana dolaze dva puta nedeljno na savetovanje, a zatim ređe i tada se procenjuje koliko je njih, nakon te prve, ujedno i najrizičnije faze, ostavilo cigarete. Doktorka Alčaz je upozorila da je pušenje hronična bolest i ne može se uvek sa sigurnošću reći da je neko zauvek prestao da puši. Često se dešava da, kada se klijenti izleče od jedne bolesti zavisnosti, odluče da se izleče i od neke druge, koju su ustanovili da imaju, a to je najčešće pušenje - kazala je dr Alčaz. Stručnjaci podsećaju na to da Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima u Srbiji još nije u potpunosti zaživeo, dok se u mnogim evropskim zemljama sprovodi rigorozno od pre nekoliko godina.
Knjiga kao vodič Gerila marketing Tražimo ponovno uvođenje budućnosti. I to odmah! Marketing je svaki delić kontakta koji kompanija ima sa spoljnim svetom Sećate li se vremena sankcija u Srbiji U tom periodu, u Ulici kneza Mihaila, dvojica mladića prodavala su kiki i bronhi bombone... Jedan od njih, koji je prodavao kiki, istakao je kartonsku tablu sa natpisom: Bilo kuda, „kiki” svuda i svima se predstavljao kao Kiki... Potom sam ga viđao ispred bioskopa, hale Pionir, stadiona... Ovaj, pak, drugi, koji je prodavao bronhi, nije se pomerao sa mesta, nije imao bilo kakvu tablu... Pametno. Shvatio je da je rizična prodajna strategija Lakše se diše. Proizvođač toalet-papira mnogo kasnije nije imao dileme: Lakše se briše. Prisetio sam se ovoga nakon iščitavanja dopunjenog i proširenog izdanja knjige Gerila marketing Džeja Konrada Levinstona... Jedna druga knjiga istog autora Tajne uspešnog frilensinga vrlo je uticala na mene... Nekada davno, u zemlji koja se zvala SFRJ, postojala je srednja škola koja se zvala trgovačka škola. U principu, pohađali su je najlošiji đaci, ali i najzgodnije devojke. I jedni i drugi imali su obaveznu praksu. Bila je to ozbiljna škola. Po rečima mog druga koji je istu završio, tamo su ih iskusni trgovci učili „da prepoznaju, kad neko uđe u prodavnicu, kome treba da priđu, a koga da ostave da bira...“ Daleko najuspešnija kampanja gerila marketinga u Srbiji jeste kampanja krajnje „jednostavna i jeftina strategija za ostvarenje velikog profita od vašeg malog biznisa” (kako stoji u podnaslovu knjige Gerila marketing), a odnosila se na grand kafu u „povojnoj fazi” – parafraziram Adižesa... Ne znam da li je bila procesuirana ili ne, ali znam da je moj drug koji je autor slogana: I miris i ukus, trebalo da dobije akcije jednako kao i ona mlada dizajnerka koja je logo nike uradila za 200$ (dve stotine dolara), ali kad su vlasnici uspeli, nisu je zaboravili... Ili ona maserka koja je tadašnje „frikove”, sadašnje vlasnike Gugla, masirala dok su tokom celodnevnog sedenja stvarali novi informacioni svet. Podsećam vas, nakon prvih bilborda i city lightova sa Draganom Nikolićem i TV spota u kome on šeta kraj ogromnog zrna kafe koje se puši, u kioscima, malim radnjama na ćošku, umesto ceduljice ručno ispisane sa tekstom: Vraćam se odmah, pojavile su se iste takve ceduljice sa tekstom: Imamo „grand” kafu. Izdavač: IPS Media, Beograd Adresa izdavača: Tošin bunar broj 41, 11070 Novi Beograd Format: 140 x 200mm Obim: 380 strana + korice Naslov originala: Guerilla Marketing Izdanje originala: 2007. godine, Jay Conrad Levinson Prodajna cena: 439,00 dinara Prvih osam čitalaca NTV-a, koji se jave na mejl: nedeljnik@taboomagazine.org (sa ličnim podacima), besplatno dobijaju po jedan primerak knjige Gerila marketing. U to vreme, u listu džinovskog formata koji se zvao Dnevni telegraf, u kolumni Bogdana Tirnanića, moglo se pročitati da mu je prodavačica novina šapnula: Komšija, ostavila sam za Vas kesicu „grand” kafe. Pojednostavljeno, poistovećivanje gerila marketinga sa „uličnim marketingom” tek je dobra osnova za dodatne prednosti ovakvog vida marketinga. Sam pojam „gerila” preuzet je iz vojničkog vokabulara. Još daleke 1961. godine ukazano je na paralelu između vojnog i marketinškog obaveštajnog sistema (S. Keli). Suštinu te paralele briljantno je objasnio profesor Hasan Hanić: Vrhovni komandant je obično suviše udaljen od bojišta. Zbog toga je u rukovođenju ratnim operacijama potpuno zavisan od informacija o zbivanjima na terenu... Osnovno pravilo (zvuči surovo, a i sam marketing je surova delatnost) gerile jeste: Odrediš stajnu tačku, operativni pravac dejstva i deluješ! (Pukovnik Vitomir Ivanović, Pasuljanske livade – novembar 1985. godine.) Prisetite se svih kampanja gerila marketinga pokreta Otpor. Izbegavam svesno karakterističan žargon podzemlja G.... J. i ukazujem na sasvim drugu poruku: Puko je ko zvečka!... Mada s aspekta asocijativnosti i simbolizma, zvečka je pojam za nešto sasvim drugo. Pojam, ikona, totem, simbol gerile dvadesetog veka jeste neosporno dr Ernesto Če Gevara. Tek kada je ubijen u šumama Bolivije, ceo svet je zahvatila groznica gerila marketinga: Tražimo ponovno uvođenje budućnosti. Deluje komplikovano Nije. Odavno je to Vinston Čerčil objasnio: Iz velike komplikovanosti uzdiže se velika jednostavnost!!! U Srbiji je problem potpuno drugačiji: koliko u gerila društvu ima mesta za gerila marketing Da li je, a da mi to ne znamo, svaki gerilac pronašao dramatičnost svog proizvoda Kako ih u kontaktima sa spoljnim svetom interpretira I kojim informacijama sa terena raspolažu oni čiji su gerilci tu, među nama Vrlo, vrlo jednostavno: u zemlji u kojoj nema definisane stajne tačke, operativnog plana dejstava, nema ni mesta za gerila marketing. I zato, ovu knjigu ne treba pročitati. Nju treba izučavati. U sadašnjem svetu gerila je sinonim za terorizam. A odbrana od terorizma je najteži oblik borbe, s obzirom na to da gerilci uvek deluju tajno i da su unapred žrtvovani! O toj temi teže se piše. Nema više... Ljubomir Ratković NTV 7
Page 1 and 2: uiosvetu marketinških komunikacija
Page 3 and 4: Poslovne vesti O marketingu na tele
Page 5: Savet suizdavača časopisa Taboo P
Page 9 and 10: Vesti iz sveta 15. BledCom u znaku
Page 11 and 12: Zanimljivosti iz sveta Televiziju i
Page 13 and 14: Drugi o nama Za i protiv Ivan Stank
Page 15 and 16: Očima stručnjaka Piše: Miroslav

NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 57 (.pdf)

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?