NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 57 (.pdf)
26.12.2014 • Views
Share Embed Flag

NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 57 (.pdf)

NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 57 (.pdf)

NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 57 (.pdf)

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
taboomagazine.org

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

uiosvetu marketinških komunikacija<br />

Udarne vesti<br />

Event marketing<br />

Punim jedrima<br />

Nevena Spasojević, višegodišnja direktorka<br />

specijalizovane agencije SPARK<br />

EVENT PROMOTION, dostojni je predstavnik<br />

svoje grupacije.<br />

Prema privremenim rezultatima poslovanja<br />

koji se pripremaju za specijalno<br />

izdanje časopisa <strong>TABOO</strong> broj 35, koji<br />

će biti podloga za organizovanje Marketinškog<br />

događaja godine 31. oktobra (najverovatnije<br />

ponovo u Svečanoj sali<br />

Privredne komore Srbije) kada će se proglasiti najveći, najbolji i najuspešniji predstavnici<br />

tržišta marketinških usluga u Srbiji, SPARK EVENT PROMOTION u<br />

2007. godini ostvario je ukupan prihod od 114,8 miliona dinara. U odnosu na prethodnu<br />

– 2006. (86,3 miliona) to predstavlja porast od 33 odsto, što je respektabilan<br />

rezultat, imajući u vidu i to da se sve veći broj agencija koje pružaju pun servis,<br />

bavi i ovom poslovnom, specifičnom delatnošću.<br />

Nažalost, porast ukupnog prihoda ne prati i adekvatna dobit. Ona je, u 2007. oko<br />

četiri puta manja nego što je ostvareno u 2006. godini.<br />

„Neuspešna” vlasnička<br />

transformacija<br />

Ugašen dobar mesečnik<br />

Iz proverenog izvora (NTV od svog<br />

nastanka prvi put koristi ovu sintagmu)<br />

doznali smo da je Color Press Group, koji<br />

je svojevremeno kupio izdavačko pravo<br />

na časopis E-magazin, odlučio da ga<br />

ugasi.<br />

Formalno objašnjenje izdavača (vlasnika)<br />

jeste da su neispunjena finansijska<br />

očekivanja i neuspeh u pregovorima<br />

o saradnji sa znamenitim poslovnim<br />

časopisom Fortune, razlog za gašenje E-<br />

magazina koji se, svojim sadržajem i originalnom<br />

uređivačkom politikom, brzo<br />

nametnuo tržištu.<br />

Sada postaje još jasnija i odluka bivših<br />

članova redakcije E-magazina da je<br />

napuste i formiraju novi časopis Profit.<br />

Zakazana sednica Saveta RRA<br />

Da li će dr Nenad Cekić ostati na mestu predsednika<br />

Saveta Republičke radiodifuzne agencije,<br />

najverovatnije će se znati u utorak 29. jula<br />

za kada je zakazana Sednica Saveta.<br />

Ovo telo je protekle nedelje održalo sednicu<br />

po unapred utvrđenom dnevnom redu, ali je<br />

zbog velikog broja tačaka, kako je navedeno u<br />

saopštenju, njen nastavak zakazan za naredni<br />

utorak. Jedna od tema biće i unutrašnja organizacija<br />

rada Agencije.<br />

Cekić je prethodnih sedmica svojim postupcima<br />

zbunjivao javnost. Prvo je početkom jula<br />

konfuziju izazvao javni poziv, sa njegovim potpisom,<br />

za nove članove Upravnog odbora RTSa,<br />

iako sadašnjim članovima nije istekao mandat.<br />

Oglas je posle desetak dana povučen, da li<br />

zbog oštre reakcije struke i javnosti uopšte, uz<br />

obrazloženje Vladimira Cvetkovića, člana Saveta<br />

RRA, da je objavljivanjem oglasa načinjena<br />

nenamerna proceduralna greška. Iako Cekić nikad<br />

nije javno objasnio zašto je potpisao ovaj oglas,<br />

drugi članovi Saveta izjavljivali su da se to<br />

desilo zbog nedovoljnog angažovanja sadašnjih<br />

članova UO Javnog servisa RTS da se procenat<br />

pretplatnika poveća.<br />

Profesionalni izazov<br />

Weekend media festival u Rovinju<br />

Prvi regionalni festival medija – Weekend media festival održaće se u Rovinju<br />

od 19. do 21. septembra. Reč je o prvom događaju koji će povezati najznačajnije<br />

igrače vezane za medije i celokupnu komunikacijsku industriju<br />

u regionu i ugostiti neke od najznačajnijih svetskih i regionalnih stručnjaka<br />

iz područja komunikacija. Weekend media festival održava se pod generalnim<br />

pokroviteljstvom Adris grupe.<br />

U svetu medija trenutno se događaju velike promene. Zbog ekspanzije Interneta<br />

i mobilnih komunikacija, tradicionalni mediji i cela industrija ubrzano<br />

se transformišu pa smo hteli da na jednom mestu okupimo vrhunske<br />

predavače koji će nas upoznati s aktuelnim trendovima u i oko medija. Svedoci<br />

smo i sve intenzivnije saradnje među medijima u regiji. Mislimo da je<br />

pravo vreme da se svi medijski delatnici i stručnjaci iz regiona nađu na zajedničkom<br />

događaju kako bi razmenili iskustva i dogovorili nove saradnje,<br />

kazao je Tomislav Ricov, direktor Festivala.<br />

Direktorka programa Mia Pećina najavila je kako u Rovinj dolazi Joseph<br />

Jaffe, jedan od najtraženijih savetnika velikih globalnih korporacija i predavača<br />

u području novih medija. Jaffe, koji slovi kao guru novog marketinga,<br />

autor je poznate knjige Life after the 30-Second Spot, u kojoj upozorava<br />

oglašivače da moraju hitno prihvatiti nove medije kako bi ostvarili<br />

pravu komunikaciju sa potrošačima. Takođe, najavljen je dolazak i Ira Kurgana,<br />

jednog od čelnika Fox Broadcasting Co, koji je više od 20 godina u<br />

vrhu svetskog TV biznisa. Uz niz predavanja inostranih stručnjaka, učesnike<br />

Weekend media festivala očekuju zanimljivi paneli o regionalnim specifičnostima<br />

i razlikama u svetu medija.<br />

Više o Festivalu na www.weekendmediafestival.com

Poslovne vesti<br />

Kompanija Carlsberg<br />

Srbija ostvarila najveći<br />

rast na tržištu piva<br />

u Srbiji<br />

Prema podacima koje je objavilo Udruženje<br />

pivara Srbije, kompanija Carlsberg<br />

Srbija saopštila je 14. jula da je u<br />

odnosu na isti period prošle godine ostvarila<br />

do sada najveći rast proizvodnje<br />

piva lansiranog na domaće tržište (6,07%).<br />

Rast je zabeležen i kada je u pitanju<br />

izvoz piva (6,59%).<br />

Unapređivanje naših proizvoda i istraživanja<br />

novih načina postizanja vrhunskih<br />

rezultata plod su ukupnog zajedničkog<br />

rada i razmene ideja, a projekti<br />

koje trenutno sprovodimo u zemlji i regionu<br />

predstavljaju temelj za još uspešnije<br />

poslovanje kompanije. Stalna ulaganja<br />

i stručnost na prvom su nam mestu,<br />

a osnovni motiv svih napora kompanije<br />

јеste da svojim potrošačima uvek<br />

pružimo najkvalitetnije proizvode. Poslednju<br />

reč uvek daju potrošači i poslovni<br />

partneri, što pokazuje i povećanje na<br />

domaćem tržištu od preko 6 odsto. Naš<br />

cilj je upravo njihovo zadovoljstvo, istakao<br />

je ovim povodom Aleksandar Radosavljević,<br />

generalni direktor kompanije.<br />

Prva domaća galerija<br />

CSS dizajna<br />

U želji da ponuda srpskog veb-dizajna,<br />

koji poštuje svetske standarde za izradu<br />

stranica, bude objedinjena, kompanija<br />

Krojač postavila je prvu domaću<br />

galeriju CSS dizajna (poseban programski<br />

jezik koji omogućuje odvajanje dizajna<br />

od sadržaja) na adresi www.cssdizajn.com.<br />

Krojač će u svoju novu galeriju uvrstiti<br />

najbolje dizajnirane stranice u Srbiji<br />

i regionu i tako ponuditi inspiraciju,<br />

ali i smernice u izradi veb-prezentacija.<br />

Galerija je namenjena dizajnerima, kao<br />

i svima koji na jednom mestu žele da<br />

pronađu najbolje firme i pojedince koji<br />

se bave izradom sajtova. Ovo je novi korak<br />

ka unapređenju Interneta kod nas.<br />

Bambi-Banat u borbi protiv raka dojke<br />

Koncern Bambi-Banat<br />

poklonio je 1.000.000<br />

dinara za kupovinu prvog<br />

pokretnog digitalnog<br />

mamografa za rano<br />

otkrivanje raka dojke<br />

u našoj zemlji. Koncern<br />

se priključio akciji<br />

Instituta za onkologiju<br />

i medijske kuće<br />

B92 u želji da podigne<br />

svest o značaju preventivnih<br />

pregleda žena,<br />

kao najboljem načinu<br />

za sprečavanje raka<br />

dojke.<br />

Motivisani brigom o<br />

ženama koje čine polovinu<br />

populacije u Srbiji, ali i više od 70 odsto zaposlenih u koncernu Bambi-Banat,<br />

pridružili smo se borbi protiv raka dojke. Nadamo se da će akcija koju je pokrenuo<br />

B92 podići procenat rano otkrivenog raka dojke i uspešno izlečenih žena ne samo u<br />

velikim gradovima, već i u najmanjim sredinama u našoj zemlji. Očekujemo da će<br />

i druge društvenoodgovorne kompanije poći stopama Bambi-Banata i doprineti<br />

borbi protiv ove teške bolesti, rekla je Monika Živojinović, PR direktorka Bambi-<br />

Banata.<br />

Foks dobija novog vlasnika<br />

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora RTV B92<br />

i Monika Živojinović, direktorka za odnose sa javnošću Bambi-Banat<br />

Izabran Upravni odbor Politike a.d.<br />

Skupština akcionara kompanije Politika a.d. izabrala je na 19. redovnoj sednici<br />

Upravni odbor te kompanije. Dosadašnji članovi Upravnog odbora: Emir Kusturica,<br />

Matija Bećković, Predrag Mihajlović, Miroslav Pešić, Mladen Sermenti, Vladislav<br />

Cvetković i Zoran Vacić i ubuduće<br />

će obavljati tu funkciju. Na mestu<br />

predstavnika Vlade u Upravnom odboru<br />

ubuduće će biti i Jovan Simić, dok će<br />

male akcionare zastupati Živko Baljkas.<br />

Skupština akcionara prihvatila je i<br />

predlog da šest članova Upravnog odbora,<br />

koje je delegirala Vlada Srbije, budu: Goran Marković, Slobodan Marković,<br />

Sonja Liht, Branimir Dimitrijević, Slobodan Bogunović i Zoran Stojiljković. Ovim<br />

je kompletiran broj od 15 članova tog tela. Predstavnici Politike a.d. u Skupštini<br />

kompanije Politika novine i magazini (član Asocijacije medija) ubuduće će biti:<br />

Jovan Simić, Branimir Dimitrijević i Predrag Mihajlović, a predstavnici kompanije<br />

VAC (WAZ) jesu: Andreas Rudas, Srđan Kerim i Mark Mickasch.<br />

ASMEDI Newsletter, jul 2008.<br />

Kompanija Njuz kor medijskog mogula Ruperta Mardoka dobila je ponudu da<br />

proda Foks televiziju – svoj ogranak u Srbiji, prenela je ovih dana agencija Rojters.<br />

Navodi se da je američka firma već angažovala stručnjake za procenu ulaganja iz<br />

preduzeća Leman braders koji bi trebalo da daju svoj sud o vrednosti srpskog Foksa<br />

i još dve televizije u istočnoj Evropi za koje postoji interesovanje kupaca – TV Riga<br />

u Letoniji i bTV u Bugarskoj. Izvor iz Njuz kora kaže da formalni pregovori o prodaji<br />

još nisu počeli ali, pošto nijedna od tri televizije ne posluje loše, postoji mogućnost<br />

da ih Mardok i ne proda.<br />

U Republičkoj radiodifuznoj agencije (RRA) kažu da za sada nema nikakvih zahteva<br />

za promenu vlasničke strukture TV Foks. O eventualnoj prodaji nisu obavešteni<br />

ni u samoj TV Foks koja u Srbiji ima dozvolu za nacionalno pokrivanje.<br />

Od trača do istine – pokazaće vreme...<br />

NTV 2

Poslovne vesti<br />

O marketingu na televiziji<br />

Razumevanje filozofije marketinga<br />

Gostujući na RTV Pančevo<br />

u jednočasovnoj autorskoj<br />

emisiji Stanka Zenga<br />

(Nedeljno popodne, 20.<br />

jula), Žozef Lončar je govorio<br />

o filozofiji marketinga,<br />

o stanju u srpskoj privredi<br />

i primeni marketinških<br />

funkcija, o pomodarstvu<br />

i zloupotrebama novopečenih<br />

„stručnjaka” za<br />

razvoj odnosa sa javnošću<br />

(PR menadžera!), o potrebi<br />

obrazovanja svih struktura<br />

privrednika kako bi<br />

se osposobili za bolje razumevanje<br />

tržišta i ponašanja potrošača. Jasno, bilo je reči o nezaobilaznoj temi: o<br />

brendiranju i brendiranju (lansiranju, razvoju i vođenju robne marke do stvaranja<br />

čuvene robne marke).<br />

Na zahtev publike, emisija je reprizirana u noći između ponedeljka i utorka.<br />

RRA bila u pravu<br />

Vrhovni sud Srbije odbio je tužbu RTL protiv odluke Saveta Republičke radiodifuzne<br />

agencije da odbije prigovor ove medijske kuće koja je učestvovala na javnom<br />

konkursu za izdavanje dozvola na nacionalnom nivou. Vrhovni sud smata da je<br />

RRA pravilno postupila prilikom odbijanja prigovora protiv ranije odluke Saveta<br />

dajući jasne razloge koji se temelje na zakonskim propisima.<br />

Donošenjem ovakve presude, posle dve godine iscrpljena su sva pravna sredstva<br />

kojima je raspolagao RTL kao podnosilac prijave.<br />

A mi teramo po svome...<br />

Pisali smo u prošlom izdanju NTV-a o odluci Evropske komisije kojom je feta priznata<br />

kao isključivo grčki proizvod zaštićenog geografskog porekla, dizajna i načina<br />

proizvodnje. Bila je to velika pobeda Grčke nad grupom zemalja.<br />

A onda u sredstvima javnog informisanja pročitamo vest kako Šabačka mlekara,<br />

između ostalog, želi da investira u novu liniju za proizvodnju feta sira i taj proizvod<br />

izvozi u Rusiju.<br />

Znači li ovo da je na delu neinformisanost ili grubo kršenje odluke Možda menadžment<br />

ove fabrike ne misli da je opasno kršiti odluku Evropske komisije Ili da<br />

to nije obavezujuće za Rusiju i Srbiju Neznanje ne opravdava, a kršenje zakona<br />

se sankcioniše! I to debelo...<br />

Blic čita 1.033.500 čitalaca<br />

Prema poslednjim podacima istraživanja koje je na srpskom tržištu sprovela<br />

Agencija za istraživanje javnog mnjenja i tržišta Strategic Marketing, dnevni list<br />

Blic dostigao je rejting čitanosti od 1.033.500. Istraživanje je inače zasnovano na<br />

podacima koji su prikupljeni u periodu od 30. juna do 6. jula 2008, na ukupnoj populaciji<br />

starosti od 12 do 65 godina.<br />

Po poslednjim podacima kompanije koja se bavi oditovanjem tiraža štampanih<br />

medija i elektronskih izdanja u Srbiji ABC Srbija, u mesecu maju na teritoriji Srbije<br />

dnevni list Blic bio je najprodavanije izdanje u Srbiji sa prodatim tiražom od<br />

155.851 primerak na dnevnom nivou, a ukupni prodati tiraž na dnevnom nivou kada<br />

je reč o prodaji u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, bio je 170.430 primeraka.<br />

ASMEDI Newsletter, jul 2008.<br />

Zatvorska kazna<br />

zbog piraterije<br />

Okružni sud u Beogradu prošle nedelje<br />

je prvi put izrekao dve presude na osnovu<br />

kojih će osuđeni otići na izdržavanje<br />

zatvorske kazne od šest i jedanaest<br />

meseci zbog krivičnog dela piraterije. Do<br />

sada kazne za tzv. visokotehnološki kriminal<br />

kretale su se u rasponu od 30.000<br />

dinara do uslovnih godinu dana zatvora.<br />

Za petnaest meseci, koliko postoji, posebno<br />

tužilaštvo za visokotehnološki kriminal<br />

pokrenulo je više od 90 istraga.<br />

Takođe, podignuto je 30 optužnica za prevare<br />

i zloupotrebu intelektualne svojine.<br />

Ipak, Srbija još nije ratifikovala tzv.<br />

međunarodnu Sajber konvenciju kojom<br />

bi se obavezala na uspostavljanje Mreže<br />

24/7, preko koje bi ostvarila saradnju<br />

sa zemljama potpisnicama u slučajevima<br />

sajber kriminala. U ovom tužilaštvu<br />

smatraju da ih u istragama najviše ometa<br />

neadekvatna zakonska regulativa u<br />

oblasti telekomunikacija, koja značajno<br />

zaostaje za zemljama Evropske unije.<br />

Prema najavama, u avgustu bi trebalo<br />

da počne sa radom veb-sajt Specijalnog<br />

tužilaštva za visokotehnološki kriminal,<br />

na kojem će biti dostupne informacije o<br />

njegovom radu.<br />

Valter na platnu i u boci<br />

Prema pisanjima domaćih medija, uskoro<br />

se očekuje početak snimanja TV<br />

spota za flaširanu valter vodu, koja bi<br />

trebalo da se pojavi na kineskom tržištu.<br />

Spot će, kako se najavljuje, biti sniman<br />

po ideji glumca Velimira Bate Živojinovića,<br />

u ovoj dalekoistočnoj zemlji<br />

čuvenog po ulozi Valtera u filmu Valter<br />

brani Sarajevo.<br />

Štampani mediji navode da je delimično<br />

otkriven i sadržaj budućeg spota:<br />

Maskirani pljačkaši ordiniraju po robnoj<br />

kući i uzimaju vrednu robu i novac.<br />

U jednom trenutku nailaze na posudu<br />

sa vodom i počinju da se bore oko nje.<br />

Tuča prestaje u momentu kada iz boce<br />

izađe duh – Valterov. Takođe, najavljeno<br />

je da će reditelji spota biti Aco Bošković<br />

i Gaga Nikolić.<br />

Ostaje tajna koji će se domaći proizvođač<br />

flaširane vode uz pomoć Valtera<br />

pojaviti na ogromnom tržišu Kine, budući<br />

da poslovni ugovor još uvek nije potpisan.<br />

(Ono što je sigurno, jeste da se<br />

radi o proizvođaču koji ima tzv. dozvolu<br />

za izvoz.) Voda će se, navode štampani<br />

mediji, prevoziti tankerima do Kine da<br />

bi se tamo flaširala<br />

NTV 3

Vesti iz Agencija<br />

Otvoren nov ofis<br />

Shodno poslovnim aktivnostima i potrebama<br />

klijenata na tržištima regiona,<br />

Agencija Strawberry I&S osnovala je<br />

svoju prvu agenciju (ogranak) van prostora<br />

Srbije. Doskorašnji poslovni partner<br />

sa kojim je postojao ugovor o afilijaciji<br />

(sa sedištem u Podgorici) početkom<br />

jula prerastao je u pravno lice Strawberry<br />

Montenegro d.o.o.<br />

Novoosnovana agencija pružaće kompletnu<br />

uslugu u domenu marketinga i<br />

oglašavanja, oslanjajući se na dosadašnje<br />

stečeno iskustvo i reputaciju matične<br />

kuće. Generalna direktorka Strawberry<br />

Montenegro jeste Milada Blagojević,<br />

čije će dosadašnje bogato iskustvo u<br />

ovoj industriji umnogome doprineti brzom<br />

pozicioniranju i razvoju agencije na<br />

tržištu Crne Gore.<br />

Strawberry Montenegro će, zahvaljujući<br />

ugovoru koji matična kuća ima sa<br />

najvećom svetskom mrežom nezavisnih<br />

agencija Worldwide Partners inc, biti<br />

predstavnik mreže na tržištu Crne Gore.<br />

Za više informacija možete pogledati<br />

www.strawberry-mne.com.<br />

Prevencija raka dojke<br />

Agencija Leo Burnett (novo ime) priključila se humanitarnom projektu kuće<br />

B92 koji je pokrenut kako bi se u Srbiji kupio prvi mobilni digitalni mamograf<br />

i time pomoglo mnogim ženama da na vreme otkriju ovu opaku bolest.<br />

Cilj ovog projekta jeste da se podigne svest kod žena u Srbiji o značaju redovnog<br />

samopregleda i pregleda. Podaci pokazuju da se u Srbiji više od dve trećine<br />

žena obolelih od raka dojke lekaru javlja kada je bolest već uznapredovala.<br />

Lečenje je tada teško i neizvesno.<br />

1.<br />

2.<br />

3. 6.<br />

4.<br />

5.<br />

Osvežavajuće leden<br />

Rauch ice tea<br />

Prirodno osveženje Voćni i svež. Osvežavajuće<br />

leden. Ovaj napitak, svojim<br />

ledenim zagrljajem, rešava i goruće<br />

probleme.<br />

„Rauch ice tea” pravi se od sveže ubranih<br />

listova crnog cejlonskog čaja, kuvanog<br />

na tradicionalni način. Tako se oslobađaju<br />

aromatični sastojci čaja koji definišu<br />

njegov tipičan ukus. Kada se čaju<br />

doda sok limuna, breskve, jagode ili kivija,<br />

dobija se pravi, prirodni voćni<br />

ukus.<br />

„Rauch ice tea”: pravi čaj, pravo voće.<br />

Pravi Rauch.<br />

Ukusan. Leden.<br />

Ovo moderno piće je dobra ideja – za<br />

sport, kod kuće, za šetnje. Serviran na<br />

arktički način u atraktivnim pakovanjima.<br />

Kampanja za ovaj osvežavajuće leden<br />

napitak počela je TV spotom a ovih dana<br />

je i nastavljena prepoznatljivim bilbordima<br />

koje je agencija Nova Communications<br />

uradila na temu spota. Podsećamo<br />

da je i dalje u toku „rauch ice tea”<br />

nagradna igra, a vi uzmite letnji tajm aut<br />

i učestvujte u njoj!!!<br />

TV spot koji, na šokantan i veoma upečatljiv način, prenosi poruku o značaju<br />

preventivnih pregleda, nastao je kao produkt zajedničkog rada kuće B92 i<br />

agencije Leo Burnett. Na ovaj način pokazano je da uglavnom ljudi imaju vremena<br />

za sve ostale aktivnosti, ali da često ne posvećuju pažnju stvarima koje<br />

su im od životnog značaja. U konkretnom slučaju, to znači da je za preventivni<br />

pregled dovoljno izdvojiti zaista samo 15 minuta!<br />

NTV 4

Savet suizdavača časopisa Taboo<br />

Personalne vesti<br />

I Pionir<br />

Kompanija Pionir iz Subotice, jedan od najvećih proizvođača konditorskih proizvoda<br />

na ovim prostorima, novi je član Saveta suizdavača časopisa Taboo. Time<br />

se uspešno nastavlja započeta misija izdavača – pojačati redove Saveta uglednim<br />

i uspešnim kompanijama-oglašivačima u Srbiji.<br />

Predstavnik kompanije Pionir u Savetu biće Slavica Jovanović-Kunji, direktorka<br />

marketinga, a zamenik člana Dobrila Božičković, brend menadžer<br />

Novi direktor<br />

Novi direktor Republičke agencije za<br />

razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva<br />

jeste Goran Džafić. Republička<br />

agencija za razvoj MSP i preduzetništva<br />

deo je Ministarstva ekonomije<br />

i regionalnog razvoja.<br />

Džafić je diplomirani menadžer i završio<br />

je master studije za biznis i marketing.<br />

Dosadašnji direktor bio je Dejan Jovanović,<br />

koji je sada državni sekretar za regionalni<br />

razvoj u Ministarstvu ekonomije.<br />

Promene u Cord magazinu<br />

Dosadašnjeg glavnog i odgovornog<br />

urednika magazina Cord Mark Pulena,<br />

nasledio je Vladan Alimpijević, nekadašnji<br />

glavni i odgovorni urednik TV Politika<br />

i TV Avala. Cord magazin je pokrenut<br />

decembra 2003. godine, izlazi jednom<br />

mesečno i to na engleskom jeziku.<br />

Izdavač je kompanija Alliance Media.<br />

Slavica Jovanović-Kunji<br />

Dobrila Božičković<br />

Nova direktorka<br />

vlasnika Blica<br />

Sud časti PKS<br />

Nove sudije<br />

PKS<br />

Skupština PKS donela je odluku o izboru<br />

prof. dr Slobodana Perovića za<br />

predsednika (arbitraže) pri PKS, prof.<br />

dr Mirka Vasiljevića za zamenika predsednika,<br />

a izabrane su i sudije-arbitri.<br />

Za predsednika Suda časti pri PKS izabran je prof. dr Zoran Stojanović, profesor<br />

Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a za zamenika Slobodan Spasić,<br />

sudija Vrhovnog suda Srbije<br />

Zanimljivost<br />

Metalac nagradio roditelje beba<br />

Roditeljima 25 beba koje su rođene u<br />

prvih šest meseci ove godine, a koji su<br />

zaposleni u kompaniji Metalac, dodeljene<br />

su novčane nagrade iz fonda ove kompanije.<br />

Fond Metalac osnovan je pre dve<br />

i po godine u cilju podsticanja zaposlenih<br />

u ovoj milanovačkoj kompaniji na rađanje dece.<br />

Rezultati su iza nas. Za dve i po godine uložili smo 90.000 evra, dobili smo 96 beba<br />

i sada imamo razloga da budemo zadovoljni. Mi smo za prvih šest meseci oformili<br />

jedno odeljenje koje će za šest godina krenuti u prvi razred milanovačkih osnovnih<br />

škola, izjavila je Nadica Vujić-Mitrović, direktorka marketinga kompanije<br />

Metalac<br />

Nova generalna direktorka medijske<br />

kuće Ringijer Srbija, koja izdaje dnevni<br />

list Blic, od 22. jula jeste Jelena Drakulić–Petrović.<br />

Ona je, prema saopštenju<br />

ove kuće, na ovom mestu zamenila Atilu<br />

Mihoka, koji je Ringijer u Srbiji vodio od<br />

januara 2004. godine.<br />

Švajcarski Ringijer u Srbiji izdaje dnevni<br />

list Blic, besplatni dnevnik 24 sata,<br />

tabloid Alo i nedeljnike Blic žena i Blic<br />

puls. Mihok od novembra 2007. godine<br />

vodi i poslovanje Ringijera u Mađarskoj<br />

i nakon odlaska iz Srbije u potpunosti<br />

će se posvetiti tom poslu, navodi se u saopštenju<br />

Ringijera<br />

Preporuka<br />

marketinškim<br />

poslenicima<br />

Čitajte!<br />

Časopise<br />

Market<br />

Progressive<br />

Wine style<br />

GM-Business&Lifestyle<br />

Novine<br />

Biznis<br />

NTV 5

Puma i Ikea proveravaju svoje žigove<br />

Poznate svetske kompanije Puma i Ikea poslaće svoje predstavnike u Crnu Goru<br />

da istraže eventualnu neovlašćenu upotrebu njihovih žigova.<br />

Poslaćemo tim distributera da istraže situaciju u Crnoj Gori. Zvanična predstavništva<br />

Pume postoje samo u Zagrebu i u Beogradu, a nameravamo da otvorimo<br />

jedno u Sarajevu, rekao je agenciji Mina-biznis Stefan Pesendorfer, generalni<br />

menadžer te kompanije za Istočnu Evropu.<br />

Iz švedske Ikee, takođe, najavljuju da će proveriti prodavnice u Crnoj Gori koje<br />

nose ime te poznate kompanije. S obzirom na to da, kako su dodali, Ikea nema<br />

zvanično predstavništvo u Crnoj Gori, prodavnice pod njenim imenom verovatno<br />

su lažne.<br />

Reagovanje – dileme nema<br />

Intelektualna svojina<br />

Šta znači reč „prepoznatljiv”<br />

Ni u pravu intelektualne svojine, pa prema tome ni u pravu industrijske svojine,<br />

te prema tome ni u pravu znakova razlikovanja, što će reći ni u pravu robnih i uslužnih<br />

žigova, ne postoji termin „prepoznatljiv”. Tu reč ne nalazimo u zakonskim<br />

tekstovima, a naročito ne u zakonskim odredbama o uslovima zaštite i obimu<br />

zaštite prava.<br />

Osnovna pravnička znanja nalažu da se poštuje zakonska terminologija, da se<br />

koriste pravnički termini, da se koriste termini i izrazi koji imaju tačno određeno<br />

značenje. U suprotnom, novi termin neodređenog značenja, kao svaki plod poluznanja,<br />

stvara zabunu i predstavlja korak unazad, posebno u primeni zakona.<br />

Upotreba termina „prepoznatljiv” posebno je štetna jer se ta reč koristi kao glavni<br />

termin i osnov ili razlog odluka Zavoda za intelektualnu svojinu i naših sudova,<br />

poput brojnih drugih novih turbo termina koje ne poznaje ni uporedno pravo –<br />

„zamenljiv”, „preklapajući” itd.<br />

Pozitivne (pr)ocene<br />

Kampanje protiv pušenja<br />

urodile plodom<br />

Sve više građana Srbije koji uživaju u<br />

dimu cigareta odlučno je da prekine s<br />

tim porokom i učestvuje u programima<br />

za odvikavanje od pušenja na klinikama<br />

i institutima, potvrdili su Tanjugu medicinski<br />

stručnjaci.<br />

Istraživanja su pokazala da je u Srbiji<br />

broj pušača u poslednjih šest godina<br />

smanjen za šest odsto, a lekari i stručnjaci<br />

tvrde da su tome doprinele kampanje<br />

za borbu protiv pušenja, a posebno<br />

odlučnost i želja za odvikavanjem.<br />

Podaci od prošle godine pokazuju da<br />

je broj pušača u Srbiji među odraslima<br />

smanjen za 6,9 odsto, kod mladih za 7,4<br />

odsto, a 2000. godine pušio je svaki drugi<br />

muškarac, dok danas to čini 39,7 odsto<br />

njih. U gradskom Zavodu za plućne<br />

bolesti i tuberkulozu pre godinu dana otvoren<br />

je Alen Kar centar, koji funkcioniše<br />

kao savetovalište za odvikavanje od<br />

pušenja, kroz koje je za godinu dana<br />

„prošlo” oko 500 ljudi.<br />

Činjenje nečinjenjem<br />

Znaš ono<br />

Magla vlada svugde oko nas kada je reč o intelektualnoj svojini koju stvara i<br />

koristi marketing.<br />

Veliki broj žigova, koji su grafička rešenja ili druga autorska dela (nazivi književnih<br />

dela, na primer) jeste, kao prvo, izvorno, autorsko delo što zahteva da se<br />

prvo urede svojinski odnosi između autora i podnosioca prijave žiga ili autora i<br />

agencije, a potom agencije i podnosioca prijave žiga. Zbog propusta privrednih subjekata<br />

da urede autorskopravne odnose, danas se vodi ne mali broj sporova pred<br />

okružnim i trgovinskim sudovima o priznanju prava autora na znak zaštićen<br />

žigom. Tako će, zbog propusta privrednih subjekata da se prvo reše odnosi sa autorom<br />

i agencijom, ako su na nju preneta autorska isključiva imovinska prava,<br />

jedan broj žigova imati novog nosioca prava – autora. Autor neće čak morati da<br />

traži osporavanje prava na žig da bi od korišćenja njegovog dela u privrednom<br />

prometu imao naknadu, jer je autorskopravni režim zaštite njegovog dela za njega<br />

povoljniji (ne postoji rok zastare prava na tužbu, priznata su moralna prava autoru,<br />

te može da traži naknadu i tog vida štete itd.).<br />

Novopartijska organizacija našeg društva dala je podstreka novoj krizi i prava<br />

intelektualne svojine i poplavi brend menadžera, brend eksperata, termina kojih<br />

nema u zakonima (što je istovetno sa izrazom „znaš ono”), a na kojima se zasnivaju<br />

odluke državnih organa (zamenljiv, prepoznatljiv znak itd.) – jednom rečju<br />

poniženju zdravog uma i mnogih civilizacijskih vrednosti<br />

NTV 6<br />

Advokati & patentni zastupnici<br />

dr Milenko Manigodić i Đuro Manigodić<br />

Kumanovska 2-B, 11111 Beograd, Srbija<br />

Tel. +381 11 3830699 Tel./ fax. +381 11 24 37 804<br />

Mob. +381 65 24 37 804 Mob. +381 62 24 37 80<br />

E-mail:mmanigodic@sbb.co.yu<br />

Prema rečima glavnog terapeuta tog<br />

centra Milenka Petronijevića, programi<br />

traju šest sati dnevno, a sa „klijentima”<br />

se razgovara o štetnosti i zabludama o<br />

tome šta cigarete zaista predstavljaju.<br />

Načelnik Dnevne bolnice za lečenje<br />

bolesti zavisnosti dr Snežana Alčaz kazala<br />

je da zavisnici u prvih mesec dana<br />

dolaze dva puta nedeljno na savetovanje,<br />

a zatim ređe i tada se procenjuje<br />

koliko je njih, nakon te prve, ujedno i<br />

najrizičnije faze, ostavilo cigarete. Doktorka<br />

Alčaz je upozorila da je pušenje<br />

hronična bolest i ne može se uvek sa<br />

sigurnošću reći da je neko zauvek<br />

prestao da puši.<br />

Često se dešava da, kada se klijenti<br />

izleče od jedne bolesti zavisnosti, odluče<br />

da se izleče i od neke druge, koju su ustanovili<br />

da imaju, a to je najčešće pušenje<br />

- kazala je dr Alčaz.<br />

Stručnjaci podsećaju na to da Zakon o<br />

zabrani pušenja na javnim mestima u<br />

Srbiji još nije u potpunosti zaživeo, dok<br />

se u mnogim evropskim zemljama sprovodi<br />

rigorozno od pre nekoliko godina.

Knjiga kao vodič<br />

Gerila marketing<br />

Tražimo ponovno uvođenje budućnosti. I to odmah!<br />

Marketing je svaki delić kontakta koji kompanija ima sa spoljnim svetom<br />

Sećate li se vremena sankcija u Srbiji<br />

U tom periodu, u Ulici kneza Mihaila, dvojica mladića prodavala su kiki i bronhi<br />

bombone...<br />

Jedan od njih, koji je prodavao kiki, istakao je kartonsku tablu sa natpisom:<br />

Bilo kuda, „kiki” svuda i svima se predstavljao kao Kiki... Potom sam ga viđao ispred<br />

bioskopa, hale Pionir, stadiona...<br />

Ovaj, pak, drugi, koji je prodavao bronhi, nije se pomerao sa mesta, nije imao<br />

bilo kakvu tablu...<br />

Pametno. Shvatio je da je rizična prodajna strategija Lakše se diše. Proizvođač<br />

toalet-papira mnogo kasnije nije imao dileme: Lakše se briše.<br />

Prisetio sam se ovoga nakon iščitavanja dopunjenog i proširenog izdanja knjige<br />

Gerila marketing Džeja Konrada Levinstona...<br />

Jedna druga knjiga istog autora Tajne uspešnog frilensinga vrlo je uticala na mene...<br />

Nekada davno, u zemlji koja se zvala SFRJ, postojala je srednja škola koja se zvala<br />

trgovačka škola. U principu, pohađali su je najlošiji đaci, ali i najzgodnije devojke.<br />

I jedni i drugi imali su obaveznu praksu. Bila je to ozbiljna škola. Po rečima mog<br />

druga koji je istu završio, tamo su ih iskusni trgovci učili „da prepoznaju, kad neko<br />

uđe u prodavnicu, kome treba da priđu, a koga da ostave da bira...“<br />

Daleko najuspešnija kampanja gerila marketinga u Srbiji jeste kampanja krajnje<br />

„jednostavna i jeftina strategija za ostvarenje velikog profita od vašeg malog<br />

biznisa” (kako stoji u podnaslovu knjige Gerila marketing), a odnosila se na grand<br />

kafu u „povojnoj fazi” – parafraziram Adižesa...<br />

Ne znam da li je bila procesuirana ili ne, ali znam da je moj drug koji je autor<br />

slogana: I miris i ukus, trebalo da dobije akcije jednako kao i ona mlada dizajnerka<br />

koja je logo nike uradila za 200$ (dve stotine dolara), ali kad su vlasnici uspeli,<br />

nisu je zaboravili...<br />

Ili ona maserka koja je tadašnje „frikove”, sadašnje vlasnike Gugla, masirala<br />

dok su tokom celodnevnog sedenja stvarali novi informacioni svet.<br />

Podsećam vas, nakon prvih bilborda i city lightova sa Draganom Nikolićem i<br />

TV spota u kome on šeta kraj ogromnog zrna kafe koje se puši, u kioscima, malim<br />

radnjama na ćošku, umesto ceduljice ručno ispisane sa tekstom: Vraćam se odmah,<br />

pojavile su se iste takve ceduljice sa tekstom: Imamo „grand” kafu.<br />

Izdavač: IPS Media, Beograd<br />

Adresa izdavača: Tošin bunar broj 41,<br />

11070 Novi Beograd<br />

Format: 140 x 200mm<br />

Obim: 380 strana + korice<br />

Naslov originala: Guerilla Marketing<br />

Izdanje originala: 2007. godine,<br />

Jay Conrad Levinson<br />

Prodajna cena: 439,00 dinara<br />

Prvih osam čitalaca NTV-a,<br />

koji se jave na mejl:<br />

nedeljnik@taboomagazine.org<br />

(sa ličnim podacima), besplatno<br />

dobijaju po jedan primerak knjige<br />

Gerila marketing.<br />

U to vreme, u listu džinovskog formata koji se zvao Dnevni telegraf, u kolumni Bogdana Tirnanića, moglo se pročitati da<br />

mu je prodavačica novina šapnula: Komšija, ostavila sam za Vas kesicu „grand” kafe.<br />

Pojednostavljeno, poistovećivanje gerila marketinga sa „uličnim marketingom” tek je dobra osnova za dodatne prednosti<br />

ovakvog vida marketinga.<br />

Sam pojam „gerila” preuzet je iz vojničkog vokabulara.<br />

Još daleke 1961. godine ukazano je na paralelu između vojnog i marketinškog obaveštajnog sistema (S. Keli).<br />

Suštinu te paralele briljantno je objasnio profesor Hasan Hanić: Vrhovni komandant je obično suviše udaljen od bojišta.<br />

Zbog toga je u rukovođenju ratnim operacijama potpuno zavisan od informacija o zbivanjima na terenu...<br />

Osnovno pravilo (zvuči surovo, a i sam marketing je surova delatnost) gerile jeste: Odrediš stajnu tačku, operativni pravac<br />

dejstva i deluješ! (Pukovnik Vitomir Ivanović, Pasuljanske livade – novembar 1985. godine.)<br />

Prisetite se svih kampanja gerila marketinga pokreta Otpor.<br />

Izbegavam svesno karakterističan žargon podzemlja G.... J. i ukazujem na sasvim drugu poruku: Puko je ko zvečka!...<br />

Mada s aspekta asocijativnosti i simbolizma, zvečka je pojam za nešto sasvim drugo.<br />

Pojam, ikona, totem, simbol gerile dvadesetog veka jeste neosporno dr Ernesto Če Gevara. Tek kada je ubijen u šumama<br />

Bolivije, ceo svet je zahvatila groznica gerila marketinga: Tražimo ponovno uvođenje budućnosti.<br />

Deluje komplikovano<br />

Nije.<br />

Odavno je to Vinston Čerčil objasnio: Iz velike komplikovanosti uzdiže se velika jednostavnost!!!<br />

U Srbiji je problem potpuno drugačiji: koliko u gerila društvu ima mesta za gerila marketing Da li je, a da mi to ne znamo,<br />

svaki gerilac pronašao dramatičnost svog proizvoda Kako ih u kontaktima sa spoljnim svetom interpretira I kojim<br />

informacijama sa terena raspolažu oni čiji su gerilci tu, među nama<br />

Vrlo, vrlo jednostavno: u zemlji u kojoj nema definisane stajne tačke, operativnog plana dejstava, nema ni mesta za gerila marketing.<br />

I zato, ovu knjigu ne treba pročitati. Nju treba izučavati.<br />

U sadašnjem svetu gerila je sinonim za terorizam. A odbrana od terorizma je najteži oblik borbe, s obzirom na to da gerilci<br />

uvek deluju tajno i da su unapred žrtvovani!<br />

O toj temi teže se piše.<br />

Nema više...<br />

Ljubomir Ratković<br />

NTV 7

Vesti iz sveta<br />

Golden Drum<br />

Nova priznanja<br />

Na ovogodišnjem Golden Drum festivalu prvi put će biti dodeljena priznanja<br />

najboljim klijentima agencija i producentskim kućama.<br />

Organizator festivala u obrazloženju za uvođenje novih priznanja kaže: Uslov<br />

svake pobede je kompetentan zahtev oglašivača. Bez vetra u jedra koji dolazi od klijenta,<br />

ni najveća inspiracija i kreativnost ne mogu da budu uspešne. Isto tako, misle<br />

da iza odličnog TV spota stoji odličan producent.<br />

Statua grčke boginje Nike sa raširenim krilima, kao simbol pobede i trijumfa,<br />

biće dodeljena klijentima u 18 takmičarskih kategorija.<br />

Prema najavama, trebalo bi da budu proglašene dve najbolje producentske kuće.<br />

Prva će biti izabrana na osnovu ukupnog broja poena osvojenih u kategoriji TV<br />

spotova, a o drugoj, za najprofesionalnije urađeni spot, odlučivaće žiri.<br />

Informacije o priznanjima, programu, takmičarskim kategorijama, predavačima<br />

i načinu prijavljivanja radova za festival oglašavanja u Portorožu, dostupne su na<br />

sajtu: www.goldendrum.com.<br />

Ključna nadležnost<br />

Preko 30.000 zdravstvenih radnika iz Francuske koji rade na odeljenjima pedijatrije,<br />

kardiologije ili su članovi udruženja za borbu protiv dijabetesa, nedavno<br />

je uputilo otvoreno pismo ministarki zdravlja kojim podržava njen stav da se u televizijsko<br />

oglašavanje namenjeno deci uvedu još neke restrikcije. Rozelin Bašel,<br />

francuska ministarska zdravlja, u februaru je objavila svoju nameru da se angažuje<br />

na uvođenju dodatnih ograničenja u oglašavanje namenjeno deci.<br />

Istovremeno, 22 nevladine organizacije i udruženja potrošača u ovoj evropskoj<br />

zemlji pozvali su ministarku kulture da spreči opstrukciju mera za zaštitu dece<br />

koje je ministarka Bašel predložila. Oni su pozvali Vladu da shvati ozbiljnost problema,<br />

kako su rekli, epidemije gojaznosti u Francuskoj i potvrde da Ministarstvo<br />

zdravlja ima najveću odgovornost u njegovom rešavanju. Od oglasne industrije,<br />

kao i od proizvođača hrane i pića, zatraženo je da Ministarstvu zdravlja predstave<br />

mere za smanjenje gojaznosti kod dece koje su spremni da preduzmu na dobrovoljnoj<br />

osnovi.<br />

Inače, francuska ministarka kulture Kristin Albanel uskoro treba da predstavi<br />

povelju o oglašavanju namenjenom deci čiji autori su najveće francuske televizije<br />

i Veće za regulaciju oglašavanja, čiji nacrt nije naišao na odobravanje kod pomenutih<br />

organizacija.<br />

Avioprevoz bez obmanjujućih oglasa<br />

Oglasne poruke kojima se nude letovi po povoljnim cenama u koje nisu uračunate<br />

takse i troškovi koje su putnici dužne za plate, odlukom poslanika Evropskog<br />

parlamenta više neće biti dozvoljene. O predlogu odluke nije bilo formalnog izjašnjavanja,<br />

već je zauzet zajednički stav. Novi propis stupiće na snagu do kraja godine,<br />

izveštavaju evropski mediji.<br />

Udruženje evropskih avioprevoznika (AEA) pozdravilo je ovu odluku Parlamenta<br />

iako je većina, poput Rajanera i Izidžeta, saopštila da su njihovi oglasi i dosad bili<br />

transparentni. Dejvid Henderson iz AEA izjavio je ovim povodom da je mera Evropskog<br />

parlamenta pravi odgovor na praksu prema kojoj su putnici plaćali više nego<br />

što je navođeno u ponudama. Mislim da su avioprevoznici, uopšte uzev, zadovoljni<br />

zbog toga što će u poslovanje biti vraćena jasnoća i putnici će dobiti prave informacije,<br />

zaključio je on.<br />

U nekim evropskim državama obmanjujuće oglašavanje usluga avioprevoznika<br />

bilo je zabranjeno, ali je Parlament u Strazburu procenio da mnogi prevoznici i dalje<br />

svoje putnike dovode u zabludu.<br />

Odnos agencije i klijenta<br />

Istraživačka agencija APRAIS sa<br />

sedištem u Londonu, zajedno sa Savetom<br />

za marketinške komunikacije, nedavno<br />

je završila istraživanje na temu odnosa<br />

agencije i klijenata, čije rezultate<br />

je objavilo Međunarodno udruženje oglašivača<br />

(WFA). Ispitivano je 1.400 poslovnih<br />

odnosa agencija-klijent i postavljeno<br />

nekoliko miliona pojedinačnih<br />

pitanja. Centralna tema bili su faktori<br />

koji utiču na odnos agencije prema sredstvima<br />

klijenta, koliko je rukovodstvo<br />

agencije uključeno u rad sa klijentom,<br />

kao i nivo spremnosti za ostvarivanje<br />

partnerskog odnosa i van samog oglašavanja<br />

(to su pitanja koja su oglašivači<br />

označili kao najvažnija).<br />

Agencije koje najbolje prolaze na tzv.<br />

pičevima, pružaju jasne predloge na sastancima,<br />

njihove sposobnosti, u smislu<br />

iskustva i profesionalizma ne dovode se<br />

u pitanje, odnos sa njima oglašivači opisuju<br />

terminima kao što su: poverenje,<br />

poštovanje, saradnja, postojanost zaposlenih.<br />

One poštuju rokove, drže se utvrđenog<br />

rasporeda i utvrđenog strateškog<br />

pravca oglasne kampanje. Osim<br />

toga, one pokazuju inicijativu i uspešno<br />

sagledavaju potrebe klijenta.<br />

Rupert Brendon, direktor agencije Ad<br />

ROI (Kanadski partner agencije AP-<br />

RAIS), objašnjava podatke koji oglašivačima<br />

treba da pomognu u dobijanju<br />

najbolje moguće usluge od agencije sa<br />

kojom sarađuju: Izaberite proverene instrumente<br />

i na svakih šest meseci proveravajte<br />

odnos sa agencijom, kao i njen<br />

rad. Koristeći ih, tražite sledeće ključne<br />

stvari i prednosti značajne za odnos sa<br />

agencijom:<br />

Uključenost svih pojedinaca koji su<br />

značajni za partnerski odnos.<br />

Klijent i agencija treba da postižu<br />

sopstvene ciljeve, ali i ciljeve druge strane.<br />

Detaljni presek o tome šta se želi postići.<br />

Podaci o projektima agencije po kategorijama<br />

oglašivača i regionima.<br />

Analiza i interpretacija rezultata od<br />

strane nezavisnih stručnjaka, kao i akcioni<br />

plan kako dostići zadate ciljeve.<br />

Motiv za usvajanje ovih metoda, kako<br />

kaže Brendon, leži u sledećoj činjenici:<br />

Nije slučajnost da u Velikoj Britaniji,<br />

koja redovno pobeđuje na takmičenju<br />

IPA Effectivness Awards, oglašivači dugo<br />

sarađuju sa istim agencijama. Slična<br />

situacija je i u Kanadi.<br />

NTV 8

Vesti iz sveta<br />

15. BledCom u znaku trendova i živahnih diskusija<br />

Na Bledu je, već po petnaesti<br />

put, završen međunarodni<br />

simpozijum<br />

o odnosima sa javnošću<br />

BledCom, koji je 4. i 5.<br />

jula održan u organizaciji<br />

agencije Pristop. Bilo<br />

je prisutno skoro 150<br />

stručnjaka za odnose sa<br />

javnošću i marketing iz<br />

celog sveta, koji su raspravljali<br />

o odnosu između<br />

PR-a i marketinga i<br />

o trendovima u komuniciranju.<br />

Raspravu je otpočela<br />

jedna od vodećih svet-<br />

Anne Lise Kjaer, futurolog svetskog glasa<br />

skih futuristkinja Anne<br />

Lise Kjaer, koja je prisutnima otkrila nekoliko ključnih trendova sa važnim implikacijama<br />

za komuniciranje. BledCom je najviše zagrejala vruća rasprava o marketingu<br />

i PR-u i njihovom međusobnom (ne)poštovanju, a zanimljive interpretacije<br />

pokrenulo je komparativno istraživanje delotvornosti oglasa i članaka.<br />

Anne Lise Kjaer je predstavila svoj model za razumevanje trendova, u kojem objedinjuje<br />

razumske, socijalne, emotivne i duhovne sastojke modernog sveta. Organizacije<br />

koje hoće da se povezuju sa ljudima i da imaju za njih neko značenje i<br />

smisao, moraju biti sposobne da razmišljaju i deluju na sva četiri nivoa. Pokazala<br />

je primere iz svog rada za Tojotu, Ikeu i Soni.<br />

Na ovogodišnjem BledComu odvijale su se četiri zanimljive i na momente burne<br />

rasprave o modnim bubicama u odnosima sa javnošću, o marketinškim odnosima<br />

sa javnošću, o ulozi odnosa u marketingu i o odnosima sa javnošću i o društvenom<br />

i vladinom korišćenju odnosa sa javnošću. Predstavljanja sa BledComa 2008. na<br />

raspolaganju su na Internet adresi: www.bledcom.com/home/knowledge.<br />

Naredne godine će BledCom biti u znaku kulture, pošto će njegova centralna tema<br />

biti kultura i odnosi sa javnošću. Kako je rekao prof. dr Dejan Verčič, otac simpozijuma<br />

BledCom: Kultura je okruženje u kojem organizacije žive. Organizacije<br />

imaju svoje kulture i odnosi sa javnošću sa svojim posledicama zajedno stvaraju kulture.<br />

Kultura nas dakle zanima kao prethodnica, proces i kao posledica odnosa sa<br />

javnošću.<br />

BledCom 2009. predviđen je za 3. i 4. jul – na Bledu.<br />

Efikasne zabrane<br />

Evropska komisija nedavno je objavila izveštaj o rezultatima primene Direktive<br />

o zabrani oglašavanja duvana tri godine nakon što je stupila na snagu u zemljama<br />

Evropske unije. Oglašavanje duvana u štampi, na televiziji i radiju (namenjeno<br />

celokupnoj javnosti) potpuno je iskorenjeno, kao i sponzorisanje sportskih događaja<br />

od strane proizvođača cigareta.<br />

U izveštaju Evropske komisije navodi se da je oglašavanje na Internetu i dalje<br />

problematično zbog prepreka u njegovom kontrolisanju. Saradnja sa Svetskom<br />

zdravstvenom organizacijom (WHO) intenzivna je kako bi se osiguralo da zabrana<br />

EU ne bude podrivana od strane zemalja koje nisu njene članice.<br />

Najbolja evropska mreža PR agencija<br />

Na godišnjoj dodeli nagrada SABRE u Veneciji, uprava Pleona je primila priznanje<br />

za Evropsku agenciju godine za odnose sa javnošću. Glavni kriterijum za izbor,<br />

prema obrazloženju organizatora, predstavlja Pleonova fokusiranost na Evropu i<br />

činjenice da je menadžerski tim nacionalno raznolik, kao i da agencija svojim klijentima<br />

nudi širok raspon usluga. Inače, od 2004. godine kada je Pleon osnovan,<br />

agencija ima više od 1.000 zaposlenih u 16 evropskih zemalja. Prema Holmesovom izveštaju,<br />

Pleon se danas smatra najvećom agencijom za odnose sa javnošću u Evropi.<br />

Prodato 1,5 miliona litara<br />

Evropsko prvenstvo u fudbalu EURO<br />

2008. verovatno će biti najbolja manifestacija<br />

za svetskog proizvođača piva Karlsberg<br />

od kada je ova kompanija počela da<br />

sponzoriše EURO (od 1988. godine).<br />

Izuzetno smo zadovoljni ovim događajem.<br />

Mi i naši gosti, kao i milioni navijača,<br />

doživeli smo fudbal u najboljem<br />

svetlu. Brojne navijačke zone u Austriji<br />

i Švajcarskoj, kao i širom sveta, bile su<br />

veoma uspešne, izjavio je Keld Štrudal,<br />

direktor za međunarodni marketing i direktor<br />

sponzorskih aktivnosti Karlsberga.<br />

Navijačke zone u osam gradova domaćina<br />

u potpunosti su ispunile očekivanja<br />

četiri miliona posetilaca. Dodatnih milion<br />

navijača posetilo je UBS parkove za<br />

navijače u Švajcarskoj, koji su takođe<br />

organizovani u saradnji sa Karlsbergom.<br />

Ukupno je pet miliona navijača posetilo ove<br />

javne zone za gledanje utakmica u Austriji<br />

i Švajcarskoj koje je sponzorisao Karlsberg.<br />

Pored toga, parkovi za navijače u kojima<br />

je učestvovao Karlsberg bili su izuzetno<br />

uspešni u drugim zemljama, naročito<br />

u Berlinu, gde je 500.000 ljudi gledalo<br />

polufinalnu utakmicu u kojoj je<br />

igrala Nemačka, dok je 650.000 ljudi<br />

gledalo finale. Prodaja piva u navijačkim<br />

zonama u Austriji i Švajcarskoj ispunila<br />

je očekivanja i premašila 1.500.000 litara.<br />

Zadovoljni smo prodajom piva, ali i<br />

činjenicom da su navijački parkovi podstakli<br />

veoma dobru atmosferu, pravo raspoloženje<br />

i sve to bez nasilja – što je u<br />

skladu sa istinskim duhom fudbala, rekao<br />

je Keld Štrudal. U odnosu na prethodni<br />

šampionat u Portugalu, prodaja<br />

piva je porasla za oko 36 odsto.<br />

NBC organizuje<br />

„olimpijsko” istraživanje<br />

gledanosti<br />

Američki medijski gigant kompanija<br />

NBC Universal saopštila je da će za vreme<br />

Olimpijskih igara u Pekingu realizovati<br />

do sada najveće istraživanje gledanosti<br />

koje će obuhvatiti gledanost programa<br />

koji se emituje putem televizije,<br />

VOD, veba i celularnih telefona. Rezultati<br />

istraživanja, u čijoj realizaciji će<br />

učestvovati vodeće kompanije iz ove oblasti<br />

poput Nielsen Media Research, Rentrak,<br />

Quantcast, Omniture… namenjeni<br />

su, naravno, poslovnim partnerima u nastojanju<br />

da se uvećaju prihodi od oglašavanja<br />

ASMEDI Newsletter, jul 2008.<br />

NTV 9

Zanimljivosti iz sveta<br />

Patike kao istorijski spomenici<br />

Australijski distributer obuće Fut loker (Foot Locker) na originalan način započeo<br />

je promociju svog asortimana, tj. patika različitih svetskih brendova. Klasične<br />

sportske patike prikazane su na mestu poznatih svetskih istorijskih spomenika:<br />

Stounhendž (Stonehenge) u Engleskoj i na planini Rašmor (Rushmore) u SAD-u<br />

na kojoj su uklesane biste četiri američka predsednika<br />

Kampanju za potrebe kompanije Fut loker osmislila je agencija CumminsNitro<br />

iz Brizbejna (Australija).<br />

Veliki povratak kvasa<br />

Na rusko tržište vratio se, kao patriotska alternativa kola pićima, kvas (ukusom<br />

podseća na slabo pivo ili na bozu), koji su svojevremeno potisli uvozni koka-kola i<br />

pepsi. Podaci pokazuju da je udeo kola na tržištu bezalkoholnih pića smanjen sa 37<br />

na 32 odsto između 2005. i 2007. godine, dok je udeo kvasa u istom periodu više<br />

nego udvostručen - na 16 odsto.<br />

Povratku kvasa nije doprineo samo ruski patriotizam nego i nove tehnologije u<br />

distribuciji i skladištenju, kao i dobar marketing. Proizvođač kvasa Nikola vodio<br />

je oštru oglasnu kampanju, u kojoj su oni koji piju kola napitke ličili na Majkla<br />

Džeksona ili pevača grupe Kis Džina Simonsa i plašili rusku decu. Zatim bi se ti<br />

likovi preobratili u „prave Ruse” i počinjali da piju kvas. Slogan kampanje bio je:<br />

Ne kola-nizaciji. Kvas.<br />

Za zdravlje nacije! O<br />

uspehu ove kampanje<br />

govori podatak da je<br />

kompanija Nikola vrlo<br />

brzo postala drugi<br />

po veličini prodavac kvasa<br />

u Rusiji. Ovde treba<br />

spomenuti i monahe<br />

manastira Savino-<br />

-Storoževski, koji imaju<br />

tradiciju dugu više od<br />

600 godina pravljenja<br />

kvasa. Od pre sedam<br />

godina počeli su da ga<br />

i prodaju.<br />

Naravno da se veliki proizvođači kola napitaka ne predaju. Koka-kola je uvela<br />

svoju robnu marku za kvas u maju, a Pepsi je nedavno postigao sporazum o distribuciji<br />

sa jednim ruskim proizvođačem kvasa.<br />

Izgleda da su pošli onom: Ako ne možeš da pobediš kvas, pravi ga!<br />

Prava mera<br />

približavanja Evropi<br />

Britanci bi voleli da se na mestu budućeg<br />

predsednika Sjedinjenih Američkih<br />

Država nađe Barak Obama, pokazalo<br />

je istraživanje agencije ICM Research,<br />

objavljeno u listu Gardijan prošle<br />

nedelje.<br />

O popularnosti kandidata Demokratske<br />

partije svedoče rezultati koji pokazuju<br />

da 53 odsto ispitanika smatra da bi<br />

on bio odličan u ulozi predsednika SAD,<br />

dok samo 11 odsto ispitanih vidi Mekejna<br />

na tom mestu. Njih 36 odsto odbilo<br />

je da iznese svoje opredeljenje.<br />

Prema rasporedu Obaminog izbornog<br />

štaba, on bi trebalo da poseti Veliku Britaniju<br />

25. ili 26. jula. Kako kaže novinar<br />

Gardijana, ideja je da američki saveznici<br />

uoče promenu političkog kursa u<br />

odnosu na onaj koji se vezuje za Džordža<br />

Buša, kao i da domaću javnost ubede da<br />

će Obama značajno popraviti imidž Amerike<br />

u svetu. Mekejn je, kako se tvrdi u<br />

ovom britanskom listu, manje poznat iako<br />

je nekoliko puta posetio ovu evropsku<br />

zemlju. Istraživanje ICM-a je pokazalo<br />

da Obama uživa najveću podršku<br />

među muškarcima (<strong>57</strong> odsto priželjkuje<br />

da on postane predsednik SAD), mada<br />

nije netačno reći da ga podržavaju ljudi<br />

različitih godina, porekla i obrazovanja.<br />

Obama će u svojoj prekookeanskoj kampanji<br />

posetiti i Berlin, a sve u nastojanju<br />

da napravi otklon prema Bušovoj<br />

spoljnoj politici.<br />

On želi da naglasi da će, za razliku od<br />

Buša, slušati šta govori Evropa, da ga<br />

Evropljani poštuju i žele za saveznika,<br />

ali i da pozivom Nemačkoj i Francuskoj<br />

da se više angažuju u Avganistanu, opovrgne<br />

tvrnje da je u spoljnoj politici mek,<br />

na čemu mu protivkandidat i deo javnosti<br />

zameraju. Fotografije sa stranim liderima<br />

u vreme izborne kampanje predstavljaju<br />

neku vrstu spoljnopolitičkog<br />

kredita. Obama to dobro zna, tvrdi novinar<br />

Gardijana i dodaje da Evropljani<br />

ne bi trebalo da se začude ako Barak<br />

Obama ne istraje do kraja u svojim predlozima.<br />

On je već postao nedorečen u<br />

stvarima u kojima je ranije bio precizan,<br />

kao što su abortus, smrtna kazna i<br />

finansiranje predizbornih kampanja.<br />

Novinar zaključuje da kandidat demokrata<br />

mora naći pravu meru kako bi se<br />

predstavio kao čovek koji sluša Evropljane,<br />

ali zna ciljeve američke nacije.<br />

Istraživanje ICM Researcha, koje je<br />

objavio Gardijan, obavljeno je 9. i 10.<br />

jula na uzorku od 1.009 britanskih građana<br />

sa pravom glasa.<br />

NTV 10

Zanimljivosti iz sveta<br />

Televiziju i film očekuju teški dani<br />

Najnovije analize američkih stručnjaka pokazuju da televizijsku i filmsku industriju<br />

očekuju teški dani – tačnije da im se najverovatnije smeši sudbina koja je<br />

već zadesila muzičku industriju, što znači drastičan pad zarade. To se, na neki način,<br />

već ogleda na berzi gde je vrednost deonica medijskih giganata u padu. Međutim,<br />

ono što daleko više plaši čelnike televizijskih kuća i filmskih studija, jesu<br />

„strukturalne promene” koje donosi digitalna distribucija i koja je već osakatila<br />

muzičku industriju.<br />

Iako je, u stvarnosti, velika razlika između muzičkih/audio i filmskih/video formata,<br />

izuzetno je slična njihova distribucija pa se zato očekuju još veći problemi.<br />

Već je evidentno da se konzumenti sve više prebacuju na novi tip medija – filmski<br />

daunloud, ili video-rikordere koji mogu da „preskaču” oglasne poruke, što će naterati<br />

velike oglašivače da pronađu novi način oglašavanja. Ono što još više užasava<br />

predstavnike filmske i televizijske industrije, jeste to što rast digitalne prodaje ne<br />

može da nadoknadi, recimo, pad u DVD prodaji koji je već počeo da se dešava.<br />

U poslednji čas<br />

Vojvođanska banka<br />

uz olimpijce<br />

Zvanična banka Olimpijskog komiteta<br />

Srbije i našeg olimpijskog tima na<br />

predstojećim letnjim Olimpijskim igrama<br />

jeste Vojvođanska banka.<br />

Šta piše na etiketi<br />

Mnogi evropski proizvođači luksuzne robe, suočeni sa sumnjom potrošača kada<br />

je reč o kvalitetu proizvoda, zaklinju se da će njihove fabrike ostati zauvek u domovini,<br />

odnosno da ih neće otvarati u zemljama trećeg sveta, prenosi agencija Rojters.<br />

Ipak, postoje i oni koji tvrde da nove manufakture mogu da poboljšaju kvalitet<br />

i kreativnost. Džon Huks, zamenik izvršnog direktora kompanije Đorđo Armani,<br />

smatra da manji troškovi rada u Aziji dozvoljavaju dizajnerima da potroše više<br />

novca na skupe fabričke i razvojne tehnike nego u Evropi, tako da finalni proizvod<br />

može biti sofisticiraniji nego onaj proizveden u razvijenim zemljama. On je najavio<br />

mogućnost da Armani otvori fabriku u Africi.<br />

Činjenica je da je danas teško utvrditi da li etiketa Made in Italy na čuvenim<br />

robnim markama znači da se radi o originalu, ili ona sa Made in China automatski<br />

podrazumeva falsifikat. Osim toga, neki kupci ne vole da na luksuznoj robi nalaze<br />

etiketu Proizvedeno u Kini. To je posebno izraženo kod kupaca u Aziji, navodi<br />

Rojters. U određenom smislu, u Aziji ne možete da ponudite proizvod na kome piše<br />

da je napravljen u Kini ili Aziji, tvrdi Patricio de Marko, izvršni direktor kompanije<br />

Botega Veneta. Sa druge strane, kupci u drugim državama, kao što su Sjedinjene<br />

Američke Države, etiketama ne pridaju nikakav značaj<br />

BASCAP<br />

Neovlašćeno umnožavanje<br />

DVD-a u porastu<br />

ICC<br />

Prema izveštaju Akcije za suzbijanje<br />

piraterije i krijumčarenja Međunarodne<br />

trgovinske komore u Parizu (BASCAP),<br />

drugu nedelju jula obeležilo je oduzimanje<br />

falsifikovane odeće od četiri i pet miliona dolara u Sjedinjenim Američkim<br />

Državama i Australiji.<br />

U Južnoj Africi, prema navodima Izveštaja, rukovodstvo kompanije Musica,<br />

optuženo za prodaju falsifikovane robe, osudio je Trgovinski sud zbog nepreduzimanja<br />

potrebnih mera za utvrđivanje porekla robe. Fondacija za borbu protiv<br />

piraterije – BREIN, koja okuplja holandske umetnike, muzičke producente, autore,<br />

nakon završenog sudskog postupka protiv Internet provajdera, izdejstvovala je<br />

zabranu sajta na kojem je prodavana falsifikovana roba.<br />

Memorandum o razumevanju i saradnji u zaštiti intelektualne svojine u regionu<br />

sredinom jula potpisali su ministri ekonomije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Jemena<br />

i predstavnici Udruženja vlasnika robnih marki.<br />

Agencija Futuresource Consalting objavila je rezultate godišnjeg istraživanja<br />

tzv. tržišta piratskih proizvoda, koji kažu da jedan od tri Amerikanca i Britanca<br />

neovlašćeno kopira DVD-e. Zabrinjavajuća činjenica je da je istraživanje iste<br />

agencije u 2007. godini pokazalo da je to činio jedan od četvoro<br />

Svečano potpisivanje ugovora o sponzorstvu<br />

održano je 24. jula. Ugovor su<br />

potpisali Ivan Ćurković, predsednik Olimpijskog<br />

komiteta Srbije, i Marinis Stratopulos,<br />

predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske<br />

banke.<br />

Nacionalna banka Grčke, čija je od nedavno<br />

članica i Vojvođanska banka, bila<br />

je 2004. godine generalni sponzor Olimpijskog<br />

komiteta Srbije<br />

Potražite ih<br />

na novim adresama<br />

Od ponedeljka, 4. avgusta Agencija<br />

STRAWBERRY I&S nalaziće se na novoj<br />

adresi:<br />

Ulica Vlajkovićeva broj 18,<br />

11000 Beograd<br />

Novi brojevi telefona/faksa:<br />

011/32-30-581, 32-39-544, 33-45-136<br />

Pored promene adrese i kontakt telefona,<br />

od istog datuma biće aktivna nova<br />

web adresa agencije www.strawberry.rs<br />

NTV 11

Komentari<br />

Prašak, kredit, kafa i život<br />

Mr Borislav Miljanović, direktor agencije McCann<br />

Erickson Public Relations, u dnevnim poslovnim novinama<br />

Biznis od 16. jula, s pravom primećuje da se u<br />

Srbiji ne govori dovoljno o (ne)bezbednosti srpskih puteva<br />

i apeluje na nadležne da pokrenu ozbiljnu kampanju.<br />

Znaci upozorenja treba da nas napadaju sa svih strana,<br />

ističe Miljanović i podseća na nedavni težak saobraćajni<br />

udes Danila Ikodinovića: Pomislio sam, eto, sada<br />

kada je, nažalost, akter naš čuveni sportista, možda<br />

će biti opomena mnogima, posebno mladima, da se malo<br />

zamisle, uozbilje i... uspore.<br />

Miljanović navodi da je Srbija na dnu evropske i svetske<br />

lestvice po bezbednosti u saobraćaju i da se spominje<br />

samo kada se dogodi neka nesreća. O našoj (ne)bezbednosti<br />

treba pričati stalno i na različite načine ako želimo<br />

nešto da promenimo, kaže on i dodaje da Srpski<br />

komitet za bezbednost saobraćaja, organizacija koja okuplja<br />

stručnjake iz oblasti saobraćaja, prava, medicine i<br />

psihologije, često u javnosti govori o potrebi donošenja<br />

novog zakona o saobraćaju, o broju poginulih i povređenih,<br />

ali da to nije dovoljno.<br />

RTV Studio B i Komitet za bezbednost u saobraćaju<br />

u junu su započeli medijsku kampanju za<br />

opšte povećanje bezbednosti u saobraćaju u Srbiji,<br />

Bezbedni u saobraćaju – pridruži se, koja ima za<br />

cilj promovisanje bezbedne vožnje i unapređenje<br />

saobraćajne kulture. Radi se o apelima javnih ličnosti<br />

i predstavnika različitih institucija koji se<br />

svakodnevno emituju na programu Studija B.<br />

Tu se završava podizanje svesti građana o važnosti<br />

poštovanja saobraćajnih pravila u zemlji u<br />

kojoj više od 1.000 ljudi godišnje strada u saobraćaju!<br />

Srbija je zemlja u kojoj gotovo da je sramota vezati se<br />

sigurnosnim pojasom u automobilu! Tu sliku smešnog<br />

Srbina, koji se vezuje, treba menjati u sliku odgovornog<br />

i zrelog čoveka, koji vodi računa o svom životu i o životima<br />

drugih. Treba menjati svest ljudi oko nas. A to je<br />

moguće uraditi, i to ponekad samo dobro osmišljenom<br />

komunikacijskom kampanjom, zaključuje Miljanović.<br />

Miljanović se u izjavi za Biznis pita: Ako, zahvaljujući<br />

agresivnom marketingu, znamo koji je prašak najjeftiniji,<br />

koji najbolje pere, koja banka nudi najbolje kredite...<br />

zašto ne možemo da viđamo i čujemo nešto i o<br />

tome koje mere mogu da sačuvaju živote!<br />

Život u Srbiji je jeftin i nevažan. Odsustvo ozbiljne,<br />

kontinuirane kampanje koja bi promovisala bezbednost<br />

u saobraćaju (u drugim državama one se podrazumevaju!)<br />

samo je još jedan dokaz za to. Nije teško zamisliti<br />

da uskoro potpuno utrnemo i da vesti o teškim saobraćajnim<br />

nesrećama počnemo da pratimo kao vremensku<br />

prognozu. Jer, to se ovde dešava... Ipak, utrnulost je<br />

emotivna, psihološka kategorija, a država nešto sasvim<br />

drugo. Ona na to nema pravo. Nema, jer postoji zbog<br />

građana.<br />

Jelena Ivanović<br />

Ima da se zna red<br />

Predlog subotičkog zavoda<br />

za zaštitu spomenika kulture<br />

Predlog pravilnika o uslovima i načinu postavljanja natpisa<br />

firmi, oglasnih poruka, zaštitnih i tehničkih uređaja na fasadama<br />

i javnim površinama koji je izradio subotički Međuopštinski zavod<br />

za zaštitu spomenika kulture, naći će se na dnevnom redu jedne od<br />

prvih sednica skupštine grada. Po rečima Geze Vaša, direktora zavoda,<br />

stari pravilnik je odavno pregazilo vreme jer su danas umnogome<br />

različiti načini spoljnog komuniciranja. Namera predlagača<br />

je da se napravi red u postavljanju bilborda na javnim površinama<br />

u centru grada, tačnije da se zabrane bilbordi u okviru gradskog<br />

jezgra. Zatim da se vodi računa o koloritu fasada, o izgledu<br />

natpisa preduzeća (od oblika, dimenzija, pa do materijala), pa sve<br />

do „vešanja” različitih uređaja poput raznih vitrina, bankomata,<br />

klima-uređaja, parabola antena, kamera...<br />

Čitajući ovaj predlog, setih se Sao Paola u Brazilu. Prošle godine<br />

Zakonom o čistom gradu, a zahvaljujući čvrstoj odlučnosti gradonačelnika<br />

Žilberta Kasabe, sprovedena je potpuna zabrana oglašavanja<br />

na otvorenom. Bilbordi, video-ekrani, natpisi na preduzećima<br />

(oni su otišli sve do oglasnih površina na autobusima, pa čak<br />

i do deljenja letaka na javnim mestima!) eliminisani su munjevitom<br />

brzinom! Naplaćene su kazne od skoro osam miliona dolara<br />

da bi se panorama Sao Paola očistila od rugla u koje se bila pretvorila.<br />

E, to je super, pa eto i saveta Subotičanima kako treba da<br />

delaju sa „neposlušnima” i „neobaveštenima”. Doduše, treba voditi računa<br />

i o izgledu grada nakon svih tih uklanjanja, jer Sao Paolo je<br />

nakon te akcije izgledao kao bojište posle bitke – prekriven praznim<br />

tendama, polusrušenim znakovima i u žurbi prekrečenim fasadama radnji.<br />

Želimo da verujemo da su predlagači i tu mogućnost predvideli.<br />

Da se mi vratimo u Suboticu. Zaista je lepo pročitati da, iuSrbiji,<br />

postoji volja da se uvede red u ovoj oblasti. Apsolutno podržavamo<br />

ovakav predlog jer svedoci smo neplanskog postavljanja bilborda,<br />

raznoraznih sklepanih metalnih konstrukcija, pokretnih i nepokretnih<br />

panoa, ogromnih plakata koji pokrivaju fasade stambenih<br />

i poslovnih zgrada, klima-uređaja koji „kvase” ulične prolaznike, limenih<br />

tabli (na dve ičetiri noge) na šetalištima (potrebna je veština<br />

Alberta Tombe da se zaobilaze – prim. aut.)... Sve to tako nabacano,<br />

šareno, napadno, ružno, smućkano... Klinci bi to opisali<br />

jednom rečju – bljak!<br />

Nadamo se samo da će subotički parlament usvojiti ovaj predlog,<br />

da neće biti opstruiranja od strane političkih stranaka, raznoraznih<br />

tajkuna, finansijski zainteresovanih strana i redovnih inadžija<br />

Konkurs<br />

Znak i logotip srpskog Interneta<br />

Dušan Šunjka<br />

Registar nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS), stručna,<br />

nevladina i neprofitna agencija obrazovana radi upravljanja novim<br />

nacionalnim Internet domenom .rs, raspisao je konkurs za znak i<br />

logotip RNIDS-a. Znak RNIDS-a treba simbolično da izrazi njegovu<br />

delatnost i da bude pogodan za aplikaciju.<br />

Više informacija o delatnosti RNIDS-a i o samom konkursu može<br />

se naći na sajtu www.rnids.rs.<br />

Rok za dostavljanje predloženih rešenja znaka i logotipa jeste<br />

8. avgust do 15 časova. Prva nagrada podrazumeva 120.000 dinara<br />

i 80.000 dinara za izradu Knjige grafičkih standarda, druga 40.000<br />

i treća 20.000 dinara<br />

NTV 12

Drugi o nama<br />

Za i protiv<br />

Ivan Stanković, direktor i vlasnik agencije Communis, u dnevnim novinama<br />

Biznis od 17. jula, u tekstu pod nazivom Zašto (ne)volim nagradne<br />

igre, objasnio je zašto u marketinškoj praksi ima dosta zagovornika i protivnika<br />

igara na sreću.<br />

On smatra da se, u većini slučajeva, povećani deo prodaje ostvaren tokom<br />

trajanja nagradne igre vrlo brzo vraća na nivo pre početka nagradne igre i<br />

dodaje da postoji ozbiljan razlog da se posumnja u njihovu isplativost: Prisustvovao<br />

sam jednom sastanku povodom troškovnika za nagradnu igru i klijent<br />

je izračunao troškove oko milion<br />

evra! S obzirom na to da je cena<br />

pojedinačnog proizvoda oko 25<br />

dinara, nije teško izračunati koliko<br />

bi trebalo da proda. Kao primer<br />

negativnog uticaja nagradne<br />

igre na jednu robnu marku, Stanković<br />

je naveo jedno domaće pivo:<br />

Počeli su da ostvaruju odlične prodajne<br />

rezultate forsiranjem nagradnih<br />

igara. Istovremeno, ništa<br />

ili, što je još gore, svašta su radili sa<br />

Bez dileme<br />

U marketingu važi jedna maksima,<br />

koju je jedan stariji sportski<br />

radnik briljantno definisao:<br />

Bolje u Zvezdi da sedi na klupi za<br />

rezervne igrače, nego u Partizanu<br />

da igra u prvom timu!<br />

imidžom svog brenda i stigli do fijaska. On je čitaoce Biznisa podsetio na Zakon o oglašavanju koji zabranjuje davanje neproporcionalno<br />

vrednijih nagrada u odnosu na proizvode, i osvrnuo se na kreatore oglasnih kampanja za nagradne igre: Da<br />

bih bio pošten, tu uključujem i svoju agenciju (naravno, samo delimično). Za većinu agencija, kampanja za nagradnu igru suviše<br />

je prosta i jednostavna i traži vrlo svedenu i kreativnost usmerenu samo ka jednom cilju – učešću u nagradnoj igri i prodaji.<br />

Da nagradne igre mogu imati i svoju svetlu stranu, pokazuju, kako kaže Stanković, dobro osmišljene i pametno sprovedene<br />

nagradne igre: Jedan od vrlo bitnih preduslova jeste i to da je mehanizam učestvovanja dovoljno jednostavan i dostupan svima.<br />

Kao najvažniju korist od nagradnih igara, direktor Communisa navodi kontakt sa potrošačima: Ako je tuđi potrošač došao<br />

u kontakt sa vašim proizvodom i pri tome mu se svideo, to je dobra prilika da se potrudite da ga zadržite. U marketingu,<br />

jedna od najbitnijih stvari jeste da naterate potrošača da proba vaš proizvod.<br />

Nemir u kojem je sve moguće<br />

Rubrika Portret u poslednjem izdanju časopisa JAT<br />

New Review bila je posvećena Borisu Miljkoviću, profesoru<br />

na beogradskom Univerzitetu umetnosti, TV reditelju,<br />

kreativnom direktoru i piscu.<br />

Poslednji gigantski projekat na kome je Miljković radio<br />

bilo je uobličavanje celokupnog umetničkog efekta<br />

beogradske Evrovizije (osmislio je logotip, teme i video<br />

klipove). Na pitanje novinara kako je na ovogodišnju<br />

Pesmu Evrovizije reagovala Evropa, Miljković odgovara:<br />

Evropa je reagovala začuđujuće dobro. Od Evropske<br />

radiodifuzne agencije moji video klipovi proglašeni<br />

su za najbolje ikada urađene na Pesmi Evrovizije.<br />

Mislim da ulazimo u razdoblje u kojem komunikacijski<br />

ekscesi ponovo postaju mogući. Nazire se<br />

svetlo na kraju tunela koje uvek donosi onaj potreban<br />

nemir u kojem je sve moguće.<br />

Osvrćući se na gotovo trideset godina bavljenja ovim poslom, on pominje imena ljudi koji su najviše uticali na njegov rad:<br />

Najviše sam naučio u proteklih pet godina od Dejana Mijača. Naravno, za ovih trideset godina, najrađe se sećam Branimira<br />

Dimitrijevića Tucka s kojim sam počinjao svoju karijeru.<br />

Boris Miljković je dobitnik mnogih priznanja u sferi marketinga, kako domaćih, tako i međunarodnih. O Nagradi za životno<br />

delo koju mu je prošle godine dodelilo Udruženje ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) on kaže: Za mene je ta Nagrada<br />

za životno delo došla malo prerano jer planiram da još dosta vremena provedem na sceni. Njegovi radovi su osvajali nagrade<br />

na renomiranim svetskim festivalima oglašavanja, kao što su Golden Drum, Eurobest, New York Festival, itd.<br />

Pošto je Miljković i pozorišni reditelj, pokušao je da objasni razliku između rada na pozorišnoj drami i oglasnom spotu: Kako<br />

bi rekao Bodrijar, TV spot je finalna umetnost dvadesetog veka u kojoj se sreću muzika, film, dizajn, reči... Sa druge strane,<br />

ona je vrlo sužena jer cilja na samo određeni segment društva sa socijalne, ekonomske ili političke strane.<br />

NTV 13

Drugi o nama<br />

Posledice straha i neznanja<br />

U dnevnom listu Biznis od 10. jula, pod naslovom<br />

Naše firme ne umeju da zarade Internetom, objavljen<br />

je intervju sa Draganom Varagićem, stručnjakom za<br />

poslovnu primenu Interneta i vlasnikom agencije PZ<br />

Internet. Glavna tema razgovora bilo je pitanje da li<br />

i u kojoj meri domaće kompanije koriste Internet komunikaciju<br />

na način koji bi donosio značajne poslovne<br />

rezultate.<br />

Kod domaćih kompanija još nije u potpunosti razvijena<br />

svest o tome kako da poboljšaju poslovanje zahvaljujući<br />

Internetu. Razlozi za to su neznanje i<br />

strah od nepoznatog, kaže Varagić i dodaje da poslednje<br />

procene kažu da u Srbiji oko 80 odsto kompanija<br />

na neki način koristi Internet, ali da je pitanje<br />

da li i pola odsto kompanija koristi Internet komunikaciju<br />

na način koji bi im mogao doneti značajne<br />

poslovne rezultate. Na pitanje novinara koliko Srbija<br />

zaostaje za svetom u sferi poslovanja uz pomoć Interneta,<br />

Varagić odgovara: Rezultati onlajn nastupa<br />

organizacije veoma su merljivi i uporedivi sa ostalim<br />

državama. Kada se Srbija uporedi sa okruženjem, kasnimo<br />

za Hrvatskom oko dve godine, za Mađarskom<br />

i Slovenijom oko pet, za Bugarskom i Rumunijom oko<br />

tri, a za Velikom Britanijom devet godina. Država<br />

može značajno da utiče na kvalitet razvoja Interneta<br />

u Srbiji, ali videćemo.<br />

Varagić kaže da Internet komunikacija podrazumeva<br />

korišćenje različitih sistema promocije i to prema<br />

određenim pravilima koja već postoje, od klasične<br />

prodajne promocije, Internet oglašavanja, kao i<br />

odnosa sa medijima preko Interneta. Posebno je bitno<br />

savladati načine komunikacije sa čistim Internet<br />

medijima (onlajn novine i magazini), kao i tzv. društvenim<br />

medijima poput blogova, foruma, društvenih<br />

mreža, zaključio je on<br />

Savet<br />

Zbog straha da će onaj ko radi veb-sajt pokrasti firmu, jer ne<br />

znaju da li kupuju „fiću”, „opel vektru” staru šest godina, ili novi<br />

„mercedes”, tada se obično ide na trgovinu tipa: Ja bih „jaguar”<br />

za cenu „fiće”.<br />

Nažalost, živimo u vremenu u kojem pojavni oblik ima veću prođu<br />

od sadržaja, a na Internetu sadržaj donosi uspeh, gde je dizajn<br />

ipak samo pakovanje. Daću jedan savet: nemojte davati da vam<br />

sajt prave kreativci, već one firme koje imaju reference za uspešne<br />

sajtove koji prodaju proizvode, usluge, imidž.<br />

Rekli su<br />

Gde da uložite pare<br />

Nedeljnik STANDARD ima zanimljivu rubriku u kojoj, uvek na ista pitanja, odgovaraju javne ličnosti, stručnjaci, političari...<br />

Zanimljivo je.<br />

Dublje!<br />

NTV 14

Očima stručnjaka<br />

Piše: Miroslav A. Mušić<br />

U znaku broja jedan<br />

Oglasna kampanja Hypo banke – Sve<br />

pod jedan uspostavljena je na činjenici da<br />

novac, semantički posmatrano, ima svojstva<br />

znaka i simbola, određuje pojam bogatstva<br />

i siromaštva, funkcioniše u sistemu<br />

ljudskih vrednosti i – ponekad nas čini<br />

srećnima.<br />

Pitanje da li je oglašavanje prodaja, umetnost<br />

ili nauka, zaokuplja pažnju, pre svih stvaralaca<br />

i teoretičara, a potom i ostalih koji deluju<br />

u ovoj oblasti. Posebna dilema je u opredeljenju<br />

za jednu od dve komponente: prodaja<br />

ili umetnost Treba li, pita se Lazar Džamić,<br />

praviti oglase koji su pre svega kreativni, koji<br />

su pirotehničke tvorevine za maksimalno dokazivanje<br />

obrazovanja, umetničkog talenta i<br />

alternativnosti autora i koji će osvajati nagrade<br />

na festivalima, ili oglase koji će dobro prodavati<br />

robu klijentima, pa i po cenu da budu „neumetnički”<br />

ili čak banalni Kao i obično, prava istina<br />

izgleda leži negde u sredini; u kreativnosti<br />

koja je primerena potrošaču i koja od proizvoda<br />

koji se oglašava čini relevantnu ponudu. Kako<br />

to kažu kolege iz bivše agencije Mark-plan, u pitanju<br />

treba da bude „kreativnost koja prodaje”.<br />

Novi pogledi na čitanje oglasne prakse, uspostavljeni<br />

na semiotici i psihoanalizi, posmatraju<br />

oglasno delo kao skup kulturnih, psihoanalitičkih<br />

i ideoloških simbola koji su upisani,<br />

a koje posmatrač iščitava ne zapostavljajući<br />

formalne analize kompozicije, fotografije, teksta,<br />

tipografije...Simboli kao elementi simboličkog<br />

značenja otkrivaju tajne nesvesnoga, vode nas do najskrivenijih pokretača delovanja, otvaraju duh prema nepoznatom<br />

i beskonačnom. Svaki predmet, konkretan ili apstraktan, smatra Žan Ševalije, može da dobije simboličku vrednost.<br />

Tvorci oglasne kampanje Hypo banke – Sve pod jedan pošli su od činjenice da i novac, semantički posmatrano, ima svojstva<br />

znaka i simbola, određuje pojam bogatstva i siromaštva, funkcioniše u sistemu ljudskih vrednosti i – ponekad nas čini<br />

srećnima. Krenuli su od broja jedan, načinili od njega znak i uspostavili dostupan i razumljiv sistem komunikacije za većinu<br />

primalaca informacije. Jedno od polazišta našli su u Bartovom iskazu: Sa stanovišta jezika, znak je kao kakav novčić: novčić<br />

vredi koliko izvesno dobro koje se njime može kupiti, ali, isto tako, on vredi u odnosu na druge novčiće, čija je vrednost manja<br />

ili veća od njegove. Veličinom i materijalizacijom broja jedan ukazali su na stabilnost banke, njenu vrednost na tržištu kao<br />

i na vrednost novca u njenom poslovanju. Pokrenuli su emocije kod potrošača, budućih klijenata. Ponudili paket usluga u kojima<br />

figurira broj jedan: veća kamata na oročena sredstva do jedne godine, jedna godina bez naknade za vođenje tekućeg računa,<br />

e-banking i SMS obaveštavanja i jedan odsto manja kamata na potrošačke kredite. Sve to kao Hypo banka, ovog leta<br />

– broj jedan. Naglasak je na onome što gledalac čitajući sliku uzima kao osnovne znakove i indikatore za tumačenje. To je<br />

broj jedan i sve vezano za njega. Uz broj jedan ispisana je poruka: Sve pod jedan, kao metafora okupljanja (pod barjakom) i<br />

kretanja (u boj) za bolje sutra (za pobedu). Jednostavna i grafički čista kompozicija, u plavo-sivim bojama, stvara estetizovanu<br />

sliku koja privlači pažnju i pokreće na akciju. Oglasna poruka je uspešno transformisana i kao vrlo zapažen TV spot. Kampanju<br />

potpisuje Agencija Spark Event Promotion.<br />

Nije li to kreativnost koja prodaje o kojoj Lazar Džamić govori u razmatranju pitanja umetnost ili prodaja!<br />

Mi verujemo da jeste<br />

U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom distribuira se redovnim pretplatnicima<br />

časopisa <strong>TABOO</strong> i pretplatnicima na NTV u štampanoj formi glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik:<br />

Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović, Petar Stakić i Predrag Trutin0i<br />

osnivač i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu<br />

za informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo je<br />

i glasilo Grupacije marketinških agencija (GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo0<br />

t/f:013/300-093,300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, Beograd<br />

Taboo & Grafika Jovšić<br />

NTV 15

B e z t e m e n e m a n i d i l e m e<br />

Piše: Ljubomir Ratković<br />

Posle svega što je bilo pre, nastupilo je<br />

Gutanje žaba<br />

Žabu treba progutati da bi Koštunica otišao sa vlasti<br />

i da bi se sprečio indirektni dolazak Šešelja.<br />

Čedomir Jovanović<br />

Naslov teksta je naslov jedne knjige. Autor je Slobodan<br />

Antonić.<br />

Glavni junak Pročitajte knjigu.<br />

Postoji jedna pesma koja se zove Glavni junak jedne<br />

knjige.<br />

Evo teksta:<br />

Glavni junak jedne knjige došao mi da se žali.<br />

Divno bješe glavnim biti dok me nisu pročitali;<br />

Svijetu je svega dosta, ničeg željan nije osim glavnih<br />

junaka.<br />

Saznali su moje mane, moje tuge,<br />

Pokidali neke strane i pošli da traže druge.<br />

Svijetu je svega, svega, svega dosta<br />

On čeka svog gosta,<br />

A duša se trudi svaka da ima svog junaka...<br />

Izdavačka delatnost u Srbiji dopunjena je, između<br />

ostalog, knjigom Pre i posle – prof. dr Mirjane Marković<br />

i knjigom govora njenog muža Prilog istoriji<br />

XX veka.<br />

Knjige treba pročitati. Ako imate osećaj odbojnosti,<br />

prisetite se: Ako moraš da progutaš žabu, onda<br />

progutaj žabu, ako moraš da progutaš žabu, onda<br />

progutaj najveću (ako ne znate ko je ovo rekao, dalje<br />

čitanje teksta je bespredmetno).<br />

Napred izneti citat inače je indijska poslovica. Sve<br />

što sledi jeste lično iskustvo i saznanje.<br />

Potičem iz „žabarskog” kraja. Znam kako se love:<br />

na veliku udicu, bez mamca, na trzanje; na izbornom<br />

času biologije smo ih secirali. Znam kako se<br />

sprema brodet od žaba i jegulje. A znam i kako se<br />

jegulje love: ne možeš ih uhvatiti ni za glavu ni za<br />

rep. Znam, ma koliko vam deluje neobično, da su poseban<br />

specijalitet pohovani žablji bataci sa umakom<br />

od senfa i meda. I znam da kad dođete na pijacu,<br />

nikad ne možete kupiti jednu žabu, već „duzinu” –<br />

dvanaest komada.<br />

Da je moguće, recimo na TV Most, vlasništvo Dušana<br />

Bajatovića, organizovati TV emisiju pod nazivom<br />

Žaba i škorpija, voditelj Teofil Pančić (umesto<br />

Nemanje Đorđevića – a znam da je to nemoguće) i pozvati<br />

ih da o već spomenutim knjigama govore oni<br />

koji su o temama iz tih knjiga već knjige objavili:<br />

Doktor: Je l’ pričate u snu<br />

Pacijent: Ne, ali dok ja pričam, svi ostali<br />

spavaju.<br />

Doktor: Ne razumem.<br />

Pacijent: Znate, ja u školi predajem istoriju.<br />

Iz knjige Da pukneš od smeha<br />

Čedomir Jovanović, Vuk Drašković, Dušan Mihajlović...<br />

Prva od knjiga mogla bi se najaviti pesmom J. J.<br />

Zmaja:<br />

Sedi žaba sama na listu lokvanja,<br />

od žarkoga sunca štitom se zaklanja.<br />

Da novine čita, to vam slika kaže,<br />

al’ ne može da nađe što joj oči traže.<br />

Znate već o čemu žabe brigu vode:<br />

hoće li se skoro odseliti rode.<br />

Zavisno od inspiracije, a povodom mogućeg uključenja<br />

u emisiju Ivice Dačića (a s obzirom na to da trenutno<br />

nema u šta nije uključen), mogao bi se najaviti:<br />

Gledala je jedna žaba,<br />

iz prikrajka iz blizine,<br />

kako neko hitro momče vešto skače s tramboline.<br />

Pa mu kaže – to je lepo što si tako vešt i čio...<br />

E sad, bez gađenja molim, reći ću vam da „gutanje<br />

žaba” – živih, jeste (bar u mom – žabarskom kraju),<br />

uvek stvar opklade. I odmah da vam kažem: narod<br />

bi jednako isto imao odnos prema onom koji bi uspeo<br />

da proguta žabu, kao i prema onom koji u tome ne<br />

bi uspeo. Komentari identični: Kako je mogo, šta mu<br />

je trebalo – a nije mogo...<br />

Dobro, iz svega nešto treba naučiti. Kao iz Šantićevih<br />

stihova:<br />

... i mjesto orla družba će ti biti rugobna žaba i muljave<br />

bare...<br />

Pohovani žablji bataci sa umakom od senfa i meda<br />

Prijatno!!!<br />

NTV 16

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!