Mihajlov Mihajlo; Ponovljene misli; ; SluÅ¾beni glasnik - UÄitelj ...

Biblioteka 

DRUŠTVENA MISAO 

Mihajlo 

EdicUa 

STAV 

Knjiga 17 

Urednik 

Prof dr Ilija Vujačić 

Glavni i odgovorni urednik 

Slobodan Gavrilović

Strana 

I deo 

............................................................ 18 

sa na 25 

nc>",.c1t"'.c>V"T1',;rc> ........................................................................ 29 

...... r~rtQ ..... n,n1l-n svetu................................................. 33 

76 

Copyright © JP Službeni glasnik, 2008 n",cn)",..,,'1I naeln.hA,rt'" .......................................................... 86 

5

Ponovljene misli ---------- 

Sadržaj 

II deo Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (3) 

Đilas i Mihajlov............... .......... ..... ................ ............... ....... ...... ...... 93 Sve nloje robije ................................................................................ 186 

Fašizan1 i ličnost Sergeja _~~'AA .....................................................•••••••••••••••••••• 193 

Totalitarizam je zanosan i jednostavan..... ............... ......... .... ...... 97 

Intervju 

Stepenovanje stradanja ................................................................. 100 ,_v ........... ,""' POS1[ffiIOQlerrL02: diktatora .......................................... 195 

o izazovin1a razvoja demokratskog društva Putin i putillizam ........................................................................... 199 

se osvaja .................................................................... 109 

Disidentske uspomene Mihajla Mihajlova 

je to lustracija ............................................................................. 113 

Provincijalne rasprave o "srpskim deobama" 

LičIli stav ........................................................................................... 116 

Provetravanje l{njiga ...................................................................... 122 

.'-"' .......... .'-ja"' .. '~ ... kutije ........................................................................... 129 

134 

140 

145 

Bravar je bolji. ........................................................................... 157 

Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (1) 

Sve llloje ................................................................................ 168 

155 

165 

................................................................................. 178 

6

BEZ 

Pre još u su 

ni i predvideti pobednika nije bilo ni najmanje teško. Sve tamo od uspostavljanja 

sovjetske vlasti, početkon1 dvadesetih godina, građani SSSR-a 

su redovno svake četiri godine izlazili pred biračke kutije i glasali. Izbor 

je bio jednostavan: na jednoj strani "blok komunista i bespartijaca" (Staljinova 

formula), na drugoj strani - "ćorava kutija". "Blok" je, naravno, 

dobijao 99 odsto glasova. Ne izaći na "izbore" smatralo se antirežimskim 

a ktOlll , a izborni uspeh se ocenjivao brojem "birača" koji su glasali već 

u prvoj polovini dana. "Moralni kodeks graditelja kOlllunizma"izlazak 

na izbore proglašavao je za odgovornu patriotsku dužnost. 

Takav sistem izbora bio je logična posledica činjenice što su boljševici 

izgubili na mnogopartijskim 

vlast II 

su u 

Rusiji održani i birači lllasovno 

li protiv Jeljcinovih reformista: 1993. za partiju Žirinovskog, 1995. za 

partiju Zjuganova. 

data, ali prava borba se vodi iZllleđu sadašnjeg predsednika Rusije Borisa 

Ponovljene misli ----------- 

retorika, postaje jasno da su potencijalni glasači za zjuganovski "blok" 

ne toliko simpatizeri komunista koliko protivnici Jeljcina. 

Da je to tako pokazuje i činjenica da brojni bivši disidenti, koje je 

nen10guće osun1njičiti za siInpatije prema kOlnunistima, istupaju protiv 

Jeljcina i sInatraju da bi njegova pobeda na izboriIna bila daleko veća 

nesreća za Rusiju nego pobeda Zjuganova. Ovih dana je u "Njujork 

Mihajlov 

položajima pojave ljudi sebični i 

ljude SI11esta 

tih položaja. O potrebama naroda treba da se brine za sve vrelne 

ITlandata, a ne SaI110 za vreme izborne kaI11panje ..." 

Jasno je da lneđu kandidatiIna za predsednika Rusije takvog 

Naroda" neIna ni izbliza. Međutim, mora se priznati da upoređenje intelektualnog 

nivoa javnih istupa Jeljcina i Zjuganova ni u kOln slučaju ne 

u korist Borisa 

u mogućnost i opasnost 

u slučaju po- 

Zjuganova, već smatra tom n10g1a da se 'n.rrYI 11"'1 

prava delnokratska opozicija II Rusiji, za šta nelna nikakve šanse pod 

autoritarnom, korun1piranom i demagoškOln sadašnjom vlašću. Po Sinjavskom, 

upravo zahvaljujući Jeljcinu, kon1unistička opozicija u Rusiji 

je postala toliko masovna. 

valna takve debate najčešće odlučuju 

Delnagogija predsednika Rusije upada u oči i .lJ.u.JiH• .j.UJ.'~u.V'·""·J.I.I..I..l.J. 

smatračima. Na Dan pobede, 9. ove je, 

Lenjinovim Inauzolejen1 na Crvenom trgu, pratio vojnu paradu isto 

onako kao nekadašnji lideri SSSR-a, i svoj govor II kojen1 je pOlninjao 

slavnu sovjetsku prošlost počeo je rečima: 

" Istovren1eno je 

uputio pozdravni telegram osnivačin1a Moskovskog helsinškog komise 

saIna zbog svoje odanosti prema Rusiji. On mora ne san10 da bude lično 

onoga što se odnedavno naziva "komuno-nacizn10ln". Poznati istoričar 

13

PonovUene misli 

Odsustvo straha od moguće renesanse "realnog socijalizma"uglavnom 

se zasniva na saznanju da Zjuganov, u slučaju pobede, nema nikakvih 

šansi da uvede jednopartijsku diktaturu. Boljševicima je to uspelo 

posle krvavog građanskog rata i decenija ilegalne borbe u kojoj se kalila 

vojnički disciplinovana organizacija "profesionalnih revolucionara". 

Dovoljno je pogledati na mase penzionera i drugih, u ovom trenutku, 

izgubljenih ljudi koji aktivno rade za Zjuganova, pa da se shvati da nikakve 

realne organizovane sile današnji komunisti nen1aju. U slučaju 

pobede Zjuganova prvi će biti razočarani upravo ti penzioneri, kao i prokomunisti 

u bivšoj Jugoslaviji, koji se još uvek nadaju da će pobeda kona 

označiti i r'Y"or',""",..,-.,r.cd- ,'DCD,,''''' 

krize u bivšoj Jugoslaviji. 

Nikakvih izvora finansijskih sredstava većih od onih kOjiIna raspolaže 

Jeljcin kOlnunisti neće ilnati. Nikakve ponovne nacionalizacije 

Zjuganov i da hoće ne može provesti. Računa se da se oko dve trećine 

današnjih ruskih bogataša (takozvani "novi Rusi") sastoji od bivših članova 

nomenklature KP SS i KGB-a. Upravo zbog njih Zjuganov do u beskraj 

ponavlja da neće vršiti deprivatizaciju imovine. 

Po svoj prilici, više su u pravu brojni zapadni biznismeni kOji priželjkuju 

pobedu Zjuganova, s nadom da će to označiti uvođenje nekog 

reda u haotičnu ekonomsko-zakonodavnu sferu i bar neku realnu zaštimafije. 

A činjenica što lnnogo građana Rusije glasa 

ni II kon1 

Mihajlo lVIihajlov 

U svakolll slučaju, ovogodišnji ruski izbori, bilo ko da pobedi, ne 

lnogu razrešiti krizu izazvanu naglin1 kolapsorn "realnog socijalizma". 

Bilo koji izbor će označiti nastavak krize, jer za sada ne postoji čak ni 

u teoriji ideja razrešenja krize. Zato i vidimo takve neverovatne ideološko-političke 

koktele kod svih suprotstavljenih snaga. Opasnost pobede 

Zjuganova sastoji se u rnogućnosti bujanja ruskog naciZllla i svega što s 

tiln ide. Pobeda Jeljcina je bremenita 

haOS0111 i socijalnom 

plozijOlll. Na ovi1n izborima položaj naroda Ruske Federacije podseća 

na čuvenu sliku Vasnecova "Na raskršću". Na toj slici ruski "bogatir" 

(vitez) zalnišljeno stoji pred kan1enon1 na kojem je uklesano da i put 

levo, i put desno, i put vode u Pa ipak, mi znan10 da 

gatir" nije izgubio glavu. Samo ne znalllO kako ju je spasio. 

13. jun 1996 

i mati u vidu da uvek mal1ZOlej, 

te da ga ukloniti odande može san10 demokratski, antirežin1ski revolt 

što je to bilo s ostalim komunističkim sin1bolima. Nenormali 

nacionalisti. Sasvim je Inoguće da su bivši disidenti u pravu, te da je za 

i poraz S 

strane, postoji jedan važan argument protiv toga, koji se može čuti od 

iz 

oni 

žu - sadašnja vlast se već dovoljno nakrala, a ako dođu zjuganovci sve će 

iznova. 

14 

15

Mihajlo Miha.jlov ------------ 

U Parizu je 12. juna u 73. 

IT'l'Cr\1'ID Bulat 

risati velikiIn pesnikom iz jednostavnog razloga što se njegova poezija 

ne čita već sluša. I što je još važnije da bi se kraja ta poezija ocenila 

neophodno je čuti glas salnog autora uz diskretnu pratnju r\H>r 

re. takvo "čitanje" poezije velikog ulnetnika pruža objašnjenje za 

onu neverovatnu svenarodnu popularnost barda, popularnost koju do 

njega nije doživeo nijedan ruski pesnik, a posle njega samo jedan - Vladin1ir 

i neponovljiviIn glasO!n. 

je studirao literaturu li Tbilisiju i te 

turnoj gazeti" kada je krajem pedesetih godina u jednom 

svojih prijatelja put iInprovizirao otpevavši jednu svoju peSInu uz 

pratnju gitare. To se toliko dopalo ljudima preko guše sitim zvaničnog 

socrealizn1a da su se Okudžavine pesme preko noći raširile prvo po Moskvi, 

a posle toga po celom SSSR-u. Na Zapadu je njegovo ilne IJV,~LUJlV 

Leto 1964. 

i oUL',l,ULUl 

II Moskvu otkrio sam da nikada do tada nisam čak ni čuo za 

pularnijeg ruskog pesnika. To nije bilo čudno, o Okudžavi se 

i 

ništa čuti iz zvanične ,-,,-'-',UL,",,-', 

Bilo kako bilo, ja sam se tada, 1964, sreo sa pesnikon1, presnimio brojne 

njegove pesn1e na n1agnetofon i u svojoj knjizi napisao o njemu veliku 

glavu. Knjiga je, sticaj eIn okolnosti, bila prevedena na brojne jezike, te je 

tako o Okudžavi doznao celi kulturni svet. 

Kasnije je pesnik dobijao razne pesničke premije, čak i u Jugoslaviji, 

a 1994. je dobio današnju najprestižniju rusku književnu nagradu Bukef. 

Mada je pisao darovite istorijske rO!nane, u istoriji će ostati upravo 

čast umrlom pesniku. To daje nadu u budućnost Rusije. I sveta. 

16 

17

Mihajlo Mihajlov 

je predsednik PEN centra, Palavestra, 

u intervjuu "Našoj borbi" izneo svoje lnisli o savreinenoj političkoj 

i istorijskoj situaciji. Na pitanje: "Šta n1islite o ulozi bivših disidenata 

iz vren1ena kOlnunističke vladavine u aktuelnom političkon1 trenutku" 

Palavestra je odgovorio: "Stari politički disidenti iz prethodne Jugoslavije 

danas su izgubili značaj. Oni koji ne kvare svoju biografiju naći će Inesto 

na svetlijin1 stranicama istorije. Mnogi stari disidenti već su mrtvi i u 

nn.llt-lrV'·'\lYl i u sn1islu. su 

motivi su izbledeli, vatre strasti pogašene. Mogli su, dakle, ostati samo 

njihovi svetli prin1eri. Najgore su prošli oni koji se nisu pOlnirili s tim 

da svačije vreme prolazi i koji su počeli da utrčavaju u tuđe i nove igre, 

gde su ispali srnešni, zli i suvišni. Tanasije Mladenović I-'

Ponovljene misli 

Danas malo ljudi pan1ti da je Jugoslavija bila de facto članica NATO-a 

početkom pedesetih godina, kada je pristupila vojnOlTl odbrambenom 

savezu sa Grčkom i Turskom, punopravniln članoviIna NATO-a. To je 

bio osnovni razlog što su deceniju kasnije otvorene granice preIna Zapadu 

za "gostujuće radnike", to jest za višak radne snage u Jugoslaviji. 

U intelektualnoj sferi skoro odmah posle sukoba sa Staljinom dolazi do 

liberalizacije, što je bio i glavni razlog zbog čega u Jugoslaviji skoro 

i nije bilo "samizdatske" štampe kakva je sedamdesetih i osan1desetih 

godina preplavila SSSR i skoro sve ostale istočnoevropske države. I najzad, 

sve do Titove srnrti Zapad prihvata režin1 u Jugoslaviji kao savezniu 

Sve je to ograničavalo rezervoar iz kojeg su disidentski pokreti u drugim 

socijalističkim zeInijama Cl'peli svoje elitne i redovne kadrove. 

Umesto da formiraju nezavisni jugoslovenski radnički pokret nalik 

na poljsku "Solidarnost", radnici u bivšoj Jugoslaviji su odlazili u 

pečalbu u NeInačku ili neku drugu zapadnu zeIniju. Brojni književnici, 

slikari, n1uzičari, filozofi, koji su pristajali na konformizam u čisto političkoj 

sferi, nisu imali razlog da se uključe u disidentski pokret. U Jugoda 

se takav skandal kao što je bila "buldožerska 

u 

kada su ''''''''_H~''-/UiH_ 

nu izložbu slikara apstrakcionista u moskovskom parku IZlnailovo po 

Mihajlo Mihajlov ---------- 

Sve su to bili osnovni razlozi malobrojnosti 

u 

Jugoslaviji. Druga je stvar što se salno disidentstvo začelo upravo u 

gosiaviji. Prvi disident u komunističkOln svetu, u pravon1 sInislu te reči, 

postao je, i ostao skoro celu deceniju usalnijen, Milovan Đilas, još 

sredinom pedesetih godina. Sredinom šezdesetih godina, skoro istovremeno 

sa BrionskilTl plenumon1 i padOln Rankovića, pojavljuje se "liberalno-marksistički" 

'"''-,,'~,~,,"'-,,~U"'-~ i te 

u Zadru 1966. od strane grupe intelektualaca iz Beograda, Zagreba i 

Zadra. Posle studentskih demonstracija u Beogradu 1968, te naročito 

disidenti se u Srbiji i Hrvatskoj lnogu izbrojati na desetine, ako ne i na 

stotine. Upravo kasnih sedamdesetih godina dolazi 

saradnje 

srpskih i hrvatskih disidenata. 

MeđutiIn, relativni procvat disidentskog pokreta u Jugoslaviji je u 

periodu posle Titove smrti, osalndesetih godina. Upravo tada se osnivaju 

razni disidentski komiteti u skoro svin1 republičkin1 

pišu se bezbrojne peticije koje skupljaju ponekad i nekoliko stotina potpisa, 

"popravljanjem" a ne rušenjem kOlnunizIna. Sin1ptomatični su u tOln 

Iz njegovih tekstova proizlazi da su sva trojica pomenutih salno agenti 

s se 'JL'U~'-U.l.'- C"f' ..... n.rI.-, 

svet. U to vren1e ja se nalazim u Srelnskoj Mitrovici, osuđen na sedam 

20 

su 

vana i analizirana i bezbrojna politička suđenja posle dolaska na vlast 

stotine 

21


četiri decenije kOlnunističke vladavine i prevodi najvažnijih disidentskih 

peticija iz prve polovine osalndesetih godina. 

Posle upoznavanja sa mislima akadelTIika Palavestre o disidentima 

prelistao sam i tu knjigu, i k01nplet biltena CADDY izdavanog 12 godina, 

te knjižicu Helsinške asocijacije. Celi taj ogromni materijal je potvrdio 

da Predrag Palavestra govori o stvarima koje uopšte ne poznaje. 

Tačno je da su nekolicina i to najpoznatijih jugoslovenskih disidenata 

pedesetih, šezdesetih, pa čak delin1ično i sedan1desetih godina "već 

mrtvi i u političkom i u bukvalnOln sn1islu". Zaista, u Ineđunarodnoj 

javnosti su od sredine pedesetih godina, od Đilasovog slučaja, pa onda 

sam 

Đilas, ja, 

nioci disidenata na sudskiIn procesima - advokati Jovan Barović i Srđa 

Popović, te nekolicina drugih disidenata. Jovan Barović je poginuo 1979. 

pod smnnjivin1 okolnostirrla u saobraćajnom udesu, Đilas je umro pre 

dve godine, ja živim izvan zerrllje već skoro dve decenije, a u Americi su 

već godinama i Srđa Popović, i Vlado Mijanović i Lazar Stojanović. 

Pa ipak, najveći broj disidenata sedamdesetih, a naročito osamdesetih 

godina, ne samo da nije umro "u političkom i bukvainom sInislu", kako se 

to čini 

već najaktivnije kreira današnju politiku u skoro svim 

sa pozicija vlasti, bilo iz opozicije. Je li "njihovo 

vreme prošlo, te oni utrčavaju u nove i tuđe igre" Druga je stvar što 

~~~'-~"_H~~ - 


Eto to je bila najčistija disidentska delatnost - 

cije, otvoreno potpisane svojim punim imenima s pozivanjeIn na Ustav 

i zakone. Tako je i u sovjetskon1 disidentskom pokretu decenijama osnovna 

parola bila "Poštujte sopstveni Ustav", rečenica koju je fonnulisao 

jedan od prvih disidenata, matelnatičar Aleksandar Jesenjin-Voljpin, 

sin slavnog pesnika. 

Ko je, te u 

biltene te iZll1eđu mnogo stotina in1ena l.I\..-Jl'-'L..H.U 

se skoro svakodnevno pojavljuju na stranicama današnje beogradske 

štaInpe: Dobrica Ćosić, Vuk i Danica Drašković, Vesna Pešić, Vojislav 

Matija Bećković, Ljuba Tadić, Mihajlo Marković, Nikola Milošević, 

Vida Ognjenović, Miodrag Perišić, Slobodan Rakitić, Kosta Čavoški, 

Zagorka Golubović, 

Laslo Sekelj, Pavluško Imširović, 

Milan Nikolić, Stojan Cerović, M01nčilo Selić, Mladen Srbinović pa 

čak i Milorad Vučelić (siC!) te bezbrojni, bezbrojni drugi, uključujući i 

samog Predraga Palavestru. Ukratko ako se iZUZIne Slobodan 

Milošević i njegova ekipa, danas na beogradskoj političkoj sceni deluju 

sami disidenti (ili bareITI "peticionaši") iz vremena komunističke 

Jugoslavije. Pa dobro, jesu li se oni svi umešali u "tuđe igre" Kvare li 

sad oni biografiju I u su "revoluciji" svi oni 

"disidentu 

Beogradu, osin1 Šešelja Čitan1 u njujorškoj knjižurini o ljudte 

brojne peticije: 1--''--'.'-'-'-1'- 

22 

vičnom zakoniku paragrafa br. 133 koji govori o "neprijateljskoj propapovodom 

pogibije radnika RadOIIlira Radovića, peticije povodom štrajčetvorice 

(učesnika "kućnog povodon1 

hapšenja Albanaca na Kosovu, pa čak i peticija u vezi sa uvođeiz 

Ljubljane. 

na generalne partijske linije. Najizrazitiji prin1er toga je slučaj ne samo 

Milovana već i Aleksandra je 

štalnpao najugledniji sovjetski časopis "Novi mir", te je on 1963. godibio 

za za ''Il",n'''Tc>t-lrll 

23


"Jedan dan života Ivana Denisoviča". Međuti1n, 1964. je oboren Hruščov, 

Solženjicina su prestali štampati, te je on postao glavni i najslavniji 

autor "samizdata". Sa padon1 Hruščova je povezano i moje disidentstvo. 

Godinama pre objavljivanja prva dva nastavka Leta Moskovskog u beogradskom 

časopisu "Delo", početkorIl 1965, te protesta sovjetskog ambasadora 

i Titovog napada na Inene, izazvanog tim protestom, ja sam 

II listovima i časopisima štampao kritičnije radove 

o Sovjetskom Savezu (na pri1ner esej "Mrtvi dom Dostojevskog i 

Solženjicina" u junskom broju 1964. časopisa JAZU za književnost "Fou 

Zagrebu), a da nikakvog protesta od strane sovjetske U.l.l.IUUuU\..l'- 

bilo. situacija je i sa većinOln II svim 

je ko od njih san1 od svoje volje krenuo 

II disidentski pokret. I to je ljudski razun1ljivo: čak je i Isus Hrist u Getsinmanskom 

vrtu rnolio Oca da ga "lniInoiđe ta čaša". 

bilo do sada niti bilo kakve "postdisidentske" revolucije, te je 

razgovor o revolucionarnim "prvoborcirna" potpuno neumesan. U ovogodišnjiIn 

zimskiIn trOlnesečnim demonstracijan1a u Beogradu i druje 

nagoveštena 

buduće 

građanske revolucije i to je najsvetlija činjenica ........ u .... '-


bave u bivšoj Jugoslaviji, Istočnoj Evropi i bivšeln SSSR-u skoro apsolutno 

identični i s one strane kugle zen1aljske. Svet je postao tako lnalen da 

nikakva putovanja, čak ni "na kraj sveta" ne otkrivaju ništa novo. 

Svuda isti problemi, isti razgovori o delnokratiji i Ijudskin1 pravima, 

isti Inetodi pritisaka na diktatorske reži1ne i svuda ista zla i tupoglava 

volja vlastodržaca, koju slaTna jedino jača sila. U ovom trenutku su Fidiktature, 

jedna od najden10kratskijih 

država tog 

je sporazumno završen dugogodišnji 

građanski rat na jugu države, na ostrvu Mindanao, rat između nevelike 

muslimanske lIlanjine i ogron1ne većine te, jedine, azijatske hrišćanske 

(katoličke) nacije. Hrišćani i će miru živeti 

no. Zajedno, a ne razdeljeno, što je najbitnije. Drugog rešenja više nema 

i neće ga biti, kako u Aziji, tako i na Balkanu. 

Nenn sun1nje u to da se nalaziIno u epohi nalik na onu kada su se 

stvarale velike nacionalne države, dok su dotadašnje zajednice plemena 

i klanovi, često dran1atično, tragično i krvavo bili uništavani. Danas je 

to sudbina nacija u trenutku prelaska ka jedinstvenon1 globalnom društvu. 

Hegelovska "lukavost istorije" se lako prepoznaje u razbuktalOj borbi 

sve manjih i lnanjih etnosa na planeti za sopstvenu državnost: krajnji rezultat 

tih zahuktalih nacionalizama biće suprotan očekivanom. Biće to 

stvaranje jednog i jedinstvenog čovečanstva, a ne bezbrojnih "etnički čilakše 

je stvoriti !;J.VLJUJU.J.V 

Mihajlo iV1iIwjlov ----------- 

zamenjuje etnički ili verski fanatizam) koji tinja u nekiln 

i veoma razvijenih zelnalja. 

Celi taj današnji svetski razvoj, naravno, nema nikakve veze sa marksističkirn 

internacionaliZlnom. Još pri kraju druge decenije našeg veka 

Nikolaj Berđajev je proročki napisao, obraćajući se boljševicima: "... vaš 

internacionalizam se ne odnosi na jedinstveno čovečanstvo, već na jedinstveni 

'proletarijat'. Vi stvarate najdublju podelu 

u istoriji... 

Upravo vi odričete da je ljudski rod 

i upravo ste vi 

najveći neprijatelji ljudskog jedinstva. Pa zar da vi budete glasnici 

stva naroda" (N. Berđajev, Filozofija neravnopravnosti, 1923). 

vremenu 

sa 

12 sati, te se Manila i Tajpej, prestonica Tajvana, nalaze tačno na suprotnoj 

strani zemaljske kugle od lnesta gde živin1. I n1ada je n1učno sedeti 

u avionu više od 20 sati u jednon1 pravcu, ipak se višestruko isplati lnakar 

i na kratko baciti pogled na "suprotnu stranu sveta". I Manila, sa 

SVOjih osaln rniliona stanovnika, i duplo manji Tajpej ubedljivo delnon - 

striraju današnje jedinstvo naše civilizacije. Nikakve principijelne razlike 

između američkih, evropskih i tih azijskih gradova neina. U Tajpeju 

isto kao u 

je na zajednice - izgubiće 

je, kao što u civilizovani1n zemljaina neuspešni farn1eri gube svoje posede 

da proizvode dovoljno da bi platili porez. 

će 

lnesta kao što su Ruanda, 'cJ'-''-''-lH 

ja, Somalija, Severna Irska, Haiti, Bosna ili Kosovo, ali takvo stanje se 

26 

većini 

I još jedno saznanje mi je donelo to daleko putovanje: ubedio sam 

u 

ciju "globalnim selon1". Upravo suprotno - radi se o "globalnom gra- 

, I to je ne i eksplicitni razlog zašto će ranije ili 

kasnije svi oni odgovorni za razaranje gradova - Vukovara, Sarajeva, 

Mostara i dalje - se na II Danas 

.L'cULi'-PW.'.. U"J.ll J\1c 

27


čovečanstvo postaje jedna velika, ali isključivo gradska lnnogonacionalna 

zajednica. Najbolji prilner za to su Sjedinjene Države gde u poljoprivredi, 

koja ishranjuje pola naše planete, radi samo tri procenta stanovništva. 

Na FilipiniIna, o Tajvanu da se i ne govori, svaka kancelarijica, prodavnica 

knjiga, kozlnetike ili suvenira opremljena je najlnodernijim kompjuterima, 

a ako čovek želi može da gleda skoro sve televizijske kanale, 

kao i li Americi. ° situaciji na teritoriji bivše Jugoslavije zna se daleko 

više nego što se zna o pacifičkog bilo gde na Balkanu. 

Upravo na Filipinima sam na televiziji gledao izbore u Srbiji i Crnoj 

Gori. Razlog je raznolika, nekontrolisana od strane vlasti štalnpa i ostali 

Samo li Manili 

Što se tiče "lokalnog kolorita", kakav obično traže zapadni turisti, 

i on postoji, n1ada se sve više seli u lnuzeje i državom zaštićene "istorijobjekte". 

Ja principijelno izbegavaIn da posećujem takva turistička 

mesta. Uprkos trodnevnin1 plenarnim sesijama konferencije, te brojnim 

banketiIna, susretin1a i prijen1iIna u filipinskom parlaInentu, ipak sam 

u toku četvorodnevnog boravka bnao prilike da nekoliko puta, žrtvujući 

polovinu neophodnog za život sna, posetim brojne "neturističke" 

ogr01nne Manile, u odnosu na koju Beograd i 

na 

sam najzad spoznao 111udrost drevno-kineskog daoizlna: "Onaj ko zna 

_ ne govori, onaj ko govori - ne zna". I zaista, da oseti potrebu 

da nešto kaže drugome, nije dovoljna činjenica što je ono što 

bi drugima trebalo saopštiti. Treba još biti ubeđen u to, da čin saopštavanja 

ima nekog sInisla. A kako je pisao jedan od najvećih ruskih mislilaca 

našeg veka Lav Šestov: "Čak i ukoliko bi istina bila ispisana na 

svakom ćošku velikim sloviIna, moći će je pročitati samo oni kojima je 

to bih nešto istinu samo 

L'-'JIHLIU. se 

svih godina. Slično kao u 

Sve me to s tugom podsetilo na "lokalni kolorit" država bivše Jugou.L>,j\.U'dU.U 

Ll~l~JlVLLa.Ll.ua.~l1, umesto transporta 

i čuda rnoderne tehnike kao u ostalon1 svetu. 

u 14. novembra 1996 

28 

29


Kod poslnatrača sa strane, ili iz "ptičje perspektive", štampa koja 

stiže iz Jugoslavije izaziva bolno čuđenje i čak zgražavanje. Sudeći prema 

toj štampi, bilo režin1skoj, bilo nezavisnoj, kao da ništa na svetu 

ne postoji osirn sveobuhvatne političke, pa čak i lokalne politikantske 

sfere. Sve se svelo na politiku, pri čemu opsednutost dnevnim političkim 

događajirna podseća na opsednutost fiks-idejOln ljudi sa pomračenim 

duhom. 

Na izvestan način to je i razU1nljivo - gde čoveka svrbi, tu se i češe. 

Ono što zabrinjava čak i nije saIna po sebi opsednutost dnevnom politikom, 

već potpuno odsustvo pokušaja da se sama sfera dnevne pose 

one 

izbora, propagande, medijskog predstavljanja, partijskih koalicija, 

izbornih procenata, bojkota i tako dalje. Zabrinjava odsustvo napora u 

potrazi za korenima toga zašto je sfera dnevne politike postala sveobuhvatnOln. 

A upravo tamo, u korenima, u dubini pretpolitičke sfere, mogu 

se naći i odgovori koje nikakvi izbori, ma koliko fer bili, ne lnogu dati. 

Samo u dubinan1a ljudskog duha se rađaju ideje oko kojih se kasnije okupljaju 

ljudi željni autentičnih, a ne pseudoprOlnena. 

NIihajlo Alihajlov 

godinama pred početak Drugog svetskog rata bio skoro jedini \"U:hL\"vL'U. 

političar koji je uporno i neuspešno zahtevao da se Britanija suprotstavi 

nemačkon1 nacizn1u, ne plašeći se što je zbog toga neprestano bio u manjini, 

ismejavan i marginalizovan, te čak optuživan da je ratni huškač. 

Kad je uprkos "miroljubivoj" (a u stvari kapitulantskoj) politici 

berlena rat ipak započeo, upravo je Čerčil postao predsednik vlade. 

Gledajući iz ovdašnje ptičje osnovne S111ernice 

za izlazak iz današnjeg jugoslovenskog 

nekako ovako izgledale: osnova svega je suprotstavljanje 

naplatio tlačenje svih nacionalizarna za vreme komunizIna. U 

mnogonacionalnoj zemlji bilo koji politički etnički 

a naročito 

najmnogobrojnije nacije, vodi u krvavi zločin; jedina šansa 

da se izbegne krvoproliće i Kosovo zadrži u okviru današnje Jugoslavije 

je da Inu se da "specijalni status", odnosno otvori n10gućnost za 

stvaranje posebne jedinice u okviru federacije. Brojčano je Albanaca 

skoro četiri puta više nego Crnogoraca, a opasnosti od secesije nema 

takvih ideja za sada nen1a. Vodeće organizacije opozicije 

ili pragmatične, u najboljem slučaju, 

a o skoro svuda prisutnOln nacionalizmu i da ne govorilno. A o najkao 

što su: skoro deseuspeha 

bojkota teško da bi iko u opoziciji imao koristi, uključujući 

tu i one 

Tako će sve i ostati dotle dok se ne pojavi dovoljno hrabar 

i II stavova, i će ne samo reći: __ , -', "." Cl: 

već i ukazati na pravac koji vodi izlazu iz tunela, Ina koliko to što 

Korisno je setiti se Vinstona Čerčila, kOji je 

30 

je i nedostacima 

i gresima zapadnih saveznika i Atlantske alijanse, u dvadesetom 

stoleću, te na 

31


neprijatelji čovečanstva: Hitler, Staljin, Mao, Pol Pot, Sadam i bezbrojni 

drugi. Može se slobodno reći, da je u našem stoleću svako antizapadnjaštvo, 

svaki antiamerikanizarn u suštini antihumanizaIn. 

Naravno, ko neće da vidi istinu neće je videti. Upravo pisanje današnje 

jugoslovenske štaInpe je izazvalo moje dugo ćutanje. Nisam uveren 

u to, da u ovom trenutku već postoji mnogo želje za istinon1 u zemlji 

rnog rođenja. Ivleđutim, uveren sam će se u budućnosti pojaviti. 

U Vašingtonu, ll. septembra 1997 

Aleksandar Solženjicin, posle dve decenije života u 

r.~,..,r1-n-\"" i 

njenim Državama oštećena dobra, naročito tehnička, ne 

bacaju. Solženjicin n1isli da je takav odnos preIna materijalnim 

stiIna neodgovoran, neprihvatljiv, rasipnički i moralno negativan. I 

jedan od prvih utisaka ljudi koji dolaze u Novi svet je taj, da se ovde baca 

neverovatno n1nogo vrednih stvari koje bi mogle još dugo služiti ako bi 

se n1alo popravile, zašvajsovale, zalepile, ofarbale i tome slično. 

Groblja autOlnobila su prepuna kola čiji motori odlično rade, ali im 

U t"\P'7t"\1"{")1_ 

~'Y~J.J.'''''·h kapitalizma, u kojoj tržišna privreda i zakoni tržišta sve diki 

materijalnu vrednost. Gde god se pojavi mogućnost zarade i unosnog po- 

SInesta se .LV.L .1.L.LUd.' 

32 

33

POllov(jene misli 

velikih kompanija sprelnnih na eksploataciju do tada zanemarene "zlatne 

žile". Pa upravo ta - za Solženjicina i mnoge druge ljude - očigledna 

i neshvatljiva kontradikcija - uopšte i nije kontradikcija. Baš ekonomska 

računica uslovljava "rasipnički" odnos pren1a Inaterijainim dobrima 

u NovOln svetu. Solženjicin, kao i lnnogi drugi ljudi, očito nikada 

nije uspeo to da shvati, te otuda njegova propoved o neophodnosti štedlji- 

V'-LJL~Vc".< ka stvarima. 

Pogledaj Ino, na jednoj strani nA,,,,,,,,,,, SirOnlaŠne zenlije II kojima je 

vrednost materijalnih dobara neverovatno a vrednost rada niska. 

Do poslednjeg rata II Avganistanu je, na priIner, 

ručna proizvodnja 

da se ručno, na bravarskom stanu izradi obična puška Na drugoj strana 

suprotnim polu razvoja, u je kupiti, od 

200 dolara naviše, što je dostupno ima čak i najniže plaćeni 

posao. Ali zato, na primer, staviti najobičniju plombu koja je ispala iz 

zuba, košta skoro isto toliko 150-200 dolara. Isto toliko košta najjeftiniji 

novi kolor televizor. N edavno sam Inorao da zamenim istrošeni n10st 

izn1eđu dva zuba, koji Ini je neobično uspešno postavio zubar Ješa, Crno- 

LUHUU1ClllLl KPD 

veka. 

Iv1ihajlo Mihajlov 

konzervirane u rnašinskom ulju i potpuno rastavljene na sastavne 

ve nove džipove iz vremena Drugog svetskog rata. Očito se radilo o zaostalim 

džipovima koji su u to vrelne iz SAD slati u Englesku i Rusiju 

gde su postojale fabrike za sklapanje tih kola. Kako nisarl1 susreo nikoga 

voljnog da za samo sto dolara dobije novi džip, zainteresirao sanl se kod 

jednog aut01nehaničara - u čemu je stvar. On mi je objasnio: da bi se takav 

džip sastavio potreban je 

rad 

ili čak mehaničara. Za rada 

u bilo kojoj radionici daleko više nego što je vrednost džipa iz vrelnena 

rata, čak ako je i nov. Tadašnji džipovi su trošili neobično mnogo goriva 

i iln 

ma, kupuju nove nlOdele tog slavnog terenskog vozila. 

Sećan1 se kako saln za vrelne neke konferencije 1979. u Kolombu, 

prestonici Šri Lanke, susreo poznatog pisca Artura Klarka, po čijoj 

knjizi je Sten li Kjubrik snimio slavni tlln1 "Odiseja 2001 ". Klark je u to 

vreme živeo u Kolombu na Cejlonu, daleko od centara svetske kulture, i 

ovako je to objašnjavao: sa honorarin1a od svojih knjiga mogao bi da ima 

stan u Njujorku i živi kao prosečan Alnerikanac. U Šri Lanki, za iste pare, 

on je iznajlnljivao kuću i istovremeno je da poslugu 

- 

i 

salno n1ilioneri mogu sebi dozvoliti 

Ine oglas koji se s vrelnena na vreIne pojavljivao u štalnpi: američka arje 

sa 

34 

." ........... ,.c·" i zatvoritL II 

takvom slučaju da se radi sa desetinama i stotinama hiljada zaposlenih 

u tin1 industrijama Slična je stvar sa 

35


subvencionira farmere da ne proizvode koliko bi Inogli. Na taj način se 

veštački održava viša cena poljoprivrednih proizvoda, Inada ionako bezobrazno 

jeftinih u poređenju s ostalim svetOln. Ukoliko se takve subvencije 

ukinu i farmeri počnu proizvoditi hranu bez ograničenja veoma 

brzo bi dve trećine poljoprivrednih proizvođača, kojih ionako u SAD 

iIna svega tri procenta od broja svih zaposlenih, postali nezaposleni. 

To nas dovodi do jednog čudnog paradoksa modernog sveta: kao 

što se nekada II uslovima stalnog sir01naštva, u sovjetskoj centrali zovanoj 

ekonomici veštački održavao broj zaposlenih na štetu Inaterijaine 

proizvodnje nešto slično se događa i na drugom kraju spektra, u uslou 

HUP_'-'-''i.-'-'_'_U-'-LuLl'--'-'_'-/V 

sveta. Takav razvoj je dao poticaj Danielu Belu, čuvenom SOciologu sa 

Harvarda, da teoretiše o nen1inovnosti socijalizacije društva pod imperativon1 

naučno-tehničkog razvoja. Naravno, bez ikakve veze sa lnarksističko-Ienjinskom 

revolucijorl1, "diktaturon1 proletarijata", "avangardon1 

radničke klase" i sličnin1 iluzijaina primitivne svesti. 

Uz zaglušnu buku plemenskih ratnih bubnjeva koji 

ko je sa Balkana čak i primetiti one revolucionarne promene 

dešavaju upravo u ovo vrelne u radikalnon1 

naše civilizacije. Knjiga, novine, papir uopšte, za godina će 

u najrazvijenijiIn zemljama sveta predstavljati nešto slično kao papirusi, 

guščja pera, pa i nalivpera u naše dane. Već danas salno novinari 

iz nerazvijenog sveta, naravno i iz zemalja bivše Jugoslavije, koji prate 

rad raznih velikih svetskih foruIna iInaju problema sa nabavkom 

Sada, kada alnerička armija Inasovno dolazi na Balkan, žitelji bivše 

Jugoslavije će imati priliku da dođu u doticaj sa jedniIn delom najraverovatno, 

njihova reakcija biti slična onoj 

koju, obično, 

i iz razvijenih zemalja, doživljavaju u Americi. 

Prvenstveno je reč o razlikama u odnosu na Inaterijaine vrednosti. 

Već 

ne 

mo, američka armija je bila spremna da troši beskrajne količine muniljudi1na 

sveta, ne nego da se žale 

na "rasipništvo" modernog društva, ukoliko nisu u stanju da proniknu 

u fenomen tehnološki-ekon01nskog razvoja koji vodi ka obezvređenju 

U Vašingtonu 21. decembra 1997 

36 

37

PonovUel1e misli 

I za sve to je potrebno sarno priključiti svoj kompjuter na Inrežu Interneta, 

što i nije toliko skupo. 

Naravno, knjige će se još dugo štanlpati kao i novine, ma da se skoro 

svakodnevno zatvara ponelza poznata alnerička novina, a tiraž štampe 

opasno opada. Dugo će još živeti ljudi koji će radije nositi u park 

knjigu pod rrliškom, nego portabl kompjuter (iako su takvi kompjuteri 

danas ne veći od knjige). mlade generacije već danas lakše konluniciraju 

sa k0111pjuteronl nego sa knjigOln. PreIna t01lle sudbina knjige je već 

zapečaćena. Mi, ljubitelji i kolekcionari prašnjavih biblioteka i retkih izdanja, 

za deset-dvadeset godina ćemo noviIn generacijama izgledati čudno, 

nama su života 

prepisivali Bibliju sve do pojave izumioca štampe Gutenberga. 

I kao što izum štampe nije uništio delo egipatskih pisara na papirusu, 

niti manastirskih pisara na koži i hartiji, tako ni kraj epohe štampane 

reči kojoj smo nevoljni svedoci neće uništiti ni književnost, ni pismenost, 

niti bilo koju tokonl duge istorije pisanu poruku, već će je salno 

prevesti II drugu ravan. Gutenbergov izum je onlogućio nezadrživo širenje 

pismenosti. Današnja konlpjuterska revolucija označava korak dalje. 

naravno, inla k01npjuter i priključak na svetske informaciotvorene 

sve riznice ljudskog duha bez ikakve 

potrebe da se kupuju knjige, putuje nekuda u daleke gradove gde postoje 

iV1ihajlo iV1ihajlov 

sa kreditnim karticama. Ne sanlO da je novac u kešu nepotreban, već se, 

recinlO u Americi praktički nikakvi računi ne mogu platiti kešom. Samo 

karticom ili čekOln. Svi obračuni se vrše elektronskim putem, te nikakav 

novac, ni zlatni niti papirnati (ponavljam, izuzev sitniša) više ne postoji. 

Postoji konlpjuter i nlagnetski zapis na njeinu. Zajedno sa knjigama nestaje 

i papirni novac. 

Sve je to 

se u svet, HCLl U~,iL

Mihajlo Mihajlov ----------- 

I to ne samo naučno-tehnička kultura sveta upravo 

doživljava neverovatan procvat, već i duhovna kultura ruskog 

o kojoj se - sudeći prema štampi država bivše Jugoslavije koja mi je u 

Arnerici dostupna - tako malo zna. 

Ima mnogo istine u tOlne, da će vrelne pokazati prave vrednosti. 

I to ne zato što su buduća pokolenja pametnija od današnjih. Ne postoji 

en1pirijski o nečem 

rnozga kod čoveka se, za divno 

nih desetak hiljada godina. to jest imaju modaju 

pravu ocenu događajin1a, ljudima i idejama samo zato 

onaj istočnoevropski i slavenski u stanju potpunog rasula, haosa i 

danja. Ruski vojnici istrebljuju Če čene, i dobijaju 

izbore, u bivšoj Jugoslaviji svet otkriva one iste užase koje su saveznici 

nakon pobede nad nacistin1a otkrivali unemačkim konclogorima, i tako 

dalje, i tOlne slično. Da zaista, neIna nikakve smnnje, postkomunistička 

društva su II stanju akutne krize i preživljavaju "smutno vreme" koje 

može još dugo potrajati. 

Jeljcina, ili Miloševića, ili 

izgledati IIL'JUU_LlU U.C.LIJVJ..'~U 

stupaka i nalnera 

zavisi "u.'U.UjU~U 

savreInenika. Ali dolaze nova pokolenja i lideri prethodnog vrelnena više 

ne lnogu da utiču na život tih pokolenja. Eto tada ljudi otkrivaju da je, 

recimo, Napoleon san1e banalnosti, a je provincijski 

sor iz Kenigsberga po in1enu hnanuel Kant istovren1eno pisao genijalne 

Kanta savremena 

iz našeg vremena teško da se danas može naći u dnevnim novinaIlla i 

Sva ova 

govori i intervjui, izjave i rezultati izbora, sve će to biti potpuno zabora- 

40 

ževne časopise koji se izdaju u nekoliko stotina prirneraka, lnogu sn1elo 

je 

je 

Ll 

41


i esejistici, na prilner, u začuđujućen1 usponu, naročito u odnosu na prethodnu, 

sovjetsku epohu, i da će nesUlnnjivo snažno uticati na svetske književne 

tokove u budućnosti, kada je počnu n1asovno prevoditi. U ovom 

trenutku jedino novi ruski film dobija široka priznanja. 

Ukratko skicirano, savremena ruska literatura izgleda ovako: još 

uvek su na sceni i veoma (ne san10 politički, već i literarno) aktivni prozaici 

- nobelovac Aleksandar Solženjicin, Vasilij Aksjonov i VladiInir 

Poslednja dvojica pišu o savremenom životu, dok se Solženjicin 

drži sovjetskog vrelnena. Najdarovitiji prozaici nešto n11ađe generacije 

su Vladilnir Makanin, Ljudinila Petruševskaja, Mihail Kurajev i 

proza, 

je često 

puna apsurda, naturalističkih grozota i beskrajnog parodiranja socrealizIna. 

Međutim, upravo je takva literatura u hannoniji sa trenutnim 

stanjem ruskog društva. 

U esejistici (literarno-filozofskoj) dOlniniraju imena vrelnešnih Sergeja 

Averincova i Grigorij a Pomeranca, te 1111ađahnog (oko 40 godina) 

Viktora Jerofejeva. Danas na Zapadu teško da postoje toliko sveobuhvatno 

obrazovani, kulturni i duboki esejisti kao Averincev i P01neranc. Relifilozofija 

pravoslavnog sveštenika ubijenog 


U Njujorku, Cvetkov U Pragu a Kinzejev u Kanadi. Štalnpaju svoje 

nike, naravno, u Moskvi. 

I još nešto: dvojica, možda najdarovitija ruska pesnika današnjice, 

nisu etnički Rusi. Bahit Kinzejev je Kazah, a Timur Kibirov Osetin. 

Naravno, obojica su odrasli u Moskvi a ne u Kazahstanu i na Kavkazu, 

te iIn je ruski jezik maternji. Činjenica njihovog porekla se ne lnože dopadati 

ruskin1 nacionalistima (kao uostalom ni poreklo Hajnea neInačkim), 

mada je, uglavnom, većina nacionalista 

za 

U Vašingtonu, 19. januara 1996 

pola godine žive u Moskvi, a pola u Vašingtonu (Aksjonov) i u Minhenu 

je i sa Tatjanom Tolstoj te sa 

predaju na an1eričkin1 univerzitetima. Od četiri najdarovitija pesnika 

živi 

živi 

42 

43


Nad nesretne narode bivše Jugoslavije polako se nadvija jedna nova 

lnogu primetiti ovde u Alnerici. Sve više ljudi gubi svako interesovanje 

za rat na Balkanu i prebacuje televizor na drugi kanal kada počinje 

reč o ratu u Bosni, o kolonama (sada) srpskih izbeglica, ofanzivi hrvatske 

vojske, b01nbardovanju NATO avijacije, i tako dalje. "Sve nli je to 

srnrtno dosadilo" - reče mi skoro jedan poznanik Amerikanac. I takvih 

ljudi je sve više i više. 

samo koliko će vrelnena trebati da se predviđanja ostvare. 

ovo sada nije kraj rata, čak i ako pod pritiskom nleđunarodne zajednice 

Bosna bude de facto podeljena i mir potpisan. Ranije ili kasnije sve državice 

sa tla bivš'e Jugoslavije će biti stavljene pod fornlalni ili nefornlalni 

protektorat Ineđunarodne zajednice, te će jugoslovenski narodi za dugo 

vremena izgubiti bilo kakvu mogućnost odlučivanja o vlastitoj sudbini. 

1'1",-..,.,,-,,, bolje bi bilo 

bi u tonl 

ljudi života tuđinskim 

protektoratom daće dovoljno mogućnosti za sazrevanje narodne 

svesti o uzrociIna i sopstvenoj krivici za tragediju. je uostalO1n 

Izbeći takav lako predvidljiv razvoj događaja bilo bi ~J..L'-""''"


buđenje. Nije zato ni čudno što je procenat emigranata istaknutih stvaralaca 

u svim oblastirna nauke i kulture neuporedivo veći nego procenat 

kod bilo kojeg naroda na planeti. 

I upravo izbeglice ne daju svetskoj javnosti da zaboravi "od dosade" 

tragediju koja je dovela do izbeglištva. 

U Vašingtonu, 22. septembra 1995 

listova 

ci, ili pak dostavila prespora pošta, jer zbog sankcija Ujedinjenih nacija 

u Americi nije moguće kupiti jedino štalnpu iz današnje Jugoslavije. 

Moju pažnju je privukla nedavna polelnika o navodnom "neuspelon1 

obaranju Titovog režin1a od strane disidenata", kako se izrazio jedan 

njen učesnik, i delovi koje su uspeli da dopru ovamo preko Atlantskog 

okeana. Mada nisam imao prilike da pročitam sve tekstove glavnih učesnika 

polemike - Alekse Đilasa, Nebojše Popova i verovatno nekih drugih, 

iz Inaterijala se steći VU-L,-"",-,-,"lU. 

slika 

izazvale 

ziku. Takođe se ne SIne zaboraviti, da je sedalndesetih i prvu polovinu 

"~T,,,•..,('lr,.., ''''''-'F>C'T bila 

vešto F7r,IF>'{T'l_ 

na od događaja vezanih za tada burnu disidentsku aktivnost u SSSR-u, 

čen1U je 

cenzura 

46 

47


Upravo ovih dana je u njujorŠk01l1 dnevnon1 listu na ruskOlll jeziku 

"HoBoe pyccKoe CJIOBO" objavljen veliki intervju sa jedni1ll od osnivača 

disidentskog pokreta u SSSR-u sredinom šezdesetih godina Vladimirom 

Bukovskin1, koji je nakon jedanaest godina robijanja 1977. bio 

razmenjen za generalnog sekretara KOlllunističke partije Čilea Luisa 

Korvalana. Intervju, pod naslovOlll "Ne, mi niSl110 pobedili", koji je 

veOIlla bivši gruzinski disident Teniz 

posvećen je bio skoro istovetnoj ten1i neuspehu i sudbini disidentskog 

pokreta - o kojoj su vodili spor i beogradski intelektualci. Razlika 

izn1eđu ideja i stavova bivših sovjetskih i bivših jugoslovenskih disidenata 

proističe iz 

i ~L~'~'V'L'V 

vosti disidentskog pokreta kod Bukovskog i Gudave, te potpune idejne 

konfuzije kod Đilasa, Popova i Lilića. To je tim više paradoksalno, 

što je prvi disident komunističkog sveta potekao upravo iz Jugoslavije 

Milovan Đilas. 

Međutim, neophodno je uzeti u obzir specifičan položaj Jugoslavije 

u vrellle hladnog rata, te izuzetno nepovoljnu situaciju za razvoj disidentskog 

pokreta u usporedbi sa drugin1 komunističkim društviIlla. Ali pre 

razgovora o ton1e je neophodno definisati Saln pojam disidentstva. 

iV1ihajlo Mihajlov 

kOlllunistička partija ima sva a su 

kvih prava, to je otvorena borba za ostvarenje ustavnih prava 

vala režin1 da narušava svoje sopstvene zakone i tiIlle neverovatno gubi 

u propagandnom smislu. Maksin1alna politizacija disidentskog pokreta 

se sastojala u temeljnoj paroli sovjetskih disidenata - "Poštujte vlastiti 

Ustav". Aleksandar Solženjicin je dao svoju varijantu forrnule za disi- 

Razume se da nikakvo disidentstvo nije da se u doba 

staljiniz1l1a, jer bi potencijalni disidenti bili sn1esta likvidirani. Sve do 

XX KPSS 1956. na je Hruščov 

javljivati sve brojniji i brojniji, da bi nakon pada Hruščova, u eri Leonida 

Brežnjeva, postali dominantnon1 duhovnOlll, kulturnOlll i 

ali ne i političkom silOln u svetu "realnog socijalizma". 

Tri osnovna principa su određivala disidentsku delatnost: prvo i 

prvo spren1nost na lično žrtvovanje, jer samo neobično mali broj disidenata 

nije zatvore i o vrstaIlla i ne 

govoriIllO; drugo ne narušavanje pisanih zakona, njih je neprestano 

morao 

Prvo i prvo, sam naziv - ~LV'LU'-'L" je iz ~~IJ"',"L ..u," ""vu.u .....", 

disidenti nisu 

U Rusiji je popularniji naziv bio "npano 

politikom. Sama po sebi visoko etička borba za osnovne principe cije 

itd. 

48 

narušavala je sal11e temelje kOlllunističkog totalitariZIlla. Kako 

puši usta baren1 jednOl11 SVOlll podaniku, svi ostali podanici počinju da 

LJ.L'V'vv·,.U.L'-" te je režinl 

49


Ukratko govoreći - disidentski pokret je bio pretpolitički, ili metapolitički, 

ali jedino takav disidentski pokret je bio adekvatan odgovor 

na totalitarizam našeg stoleća. I ne samo u Jugoslaviji, već nigde u svetu 

taj pokret nije doveo do pada kOlnunističkog režiIna. Ti režimi su 

počeli padati kao kruške tek posle Gorbačovljeve Perestrojke. Međutim, 

disidentski pokret je duhovno i idejno razrušio osnovne temelje totalibez 

bi Perestrojka bila neIlloguća. 

Dok se u SSSR-u, Poljskoj, Čehoslovačkoj i delilnično Mađarskoj, 

zaista može govoriti o disidentskom pokretu sa desetinaina istotinaIlla 

hiljada učesnika, bezbrojnim "samizdatskim" izdanjiIna, bilteniIna, čadalje 

(čak je u SSSR-u, uprkos stalninl progoniIna i hapšenjilna deceniju 

i pol redovno izlazila ilegalna mesečna "Hronika tekućih događaja"), 

u Jugoslaviji je sve to postojalo na daleko nižem stupnju. Razlozi za to 

su bili i unutrašnji i međunarodni. 

Za razliku od drugih kOlnunističkih zemalja već početkonl pedesetih 

godina u Jugoslaviji prestaje partijska kontrola u sferi slikarstva, 

llmzike, u prirodninl naukama, a kasnije i u većini hmnanističkih dis 

Time je ograničena 

iz se .. ~r.""+~~T~ 

sidenata. Takođe je Titov režim dugo vrenlena 

je 

iVIihajlo Mihajlov 

sa sastancima "Slobodni univerzitet", aktivno se vodi borba za vu.l'-J,-,'_''''LU 

nje političkih zatvorenika itd. itd. Istovrerneno i Ineđunarodna javnost 

počinje nlenjati svoj stav u odnosu na jugoslovensko društvo. Sav taj 

razvoj je prekinut onog trenutka kada je odlučujući deo srpske inteligencije 

podržao novi nacionalistički snler kojiIn se uputila kOlnunistička 

vlast krajem osanldesetih godina. To je bio kraj disidentskog pokreta. 

Ma kako to izgledalo paradoksalno, 

smatra 

je sličan kraj doživeo i sovjetski disidentski pokret. Sanl0ubistvo ruskih 

disidenata Bukovski vidi u tOlne, što su disidenti u vrenle Perestrojke, 

Ulnesto da tek sada počnu salni stvarati autentične 

je 

vati Gorbačova (protiv konzervativca Ligačova), i tako upali II zamku 

politike: podrška Gorbačovu je bila pragnlatična, naravno je 

čov bio bolji od Ligačova ili pučista, ali sa etičkinl 

disidentstva 

nije imala ničeg zajedničkog. Time je metapolitika disidentskog pokreta 

zamenjena politikantstvom. Rezultat je taj, da su "Jeljcin i Gajdar 

uspeli za par godina iskomprOlnitirati sve delllOkratske ideje disidentskog 

pokreta, što KGB-u nije uspevalo decenij alna". Što se tiče disidenata 

drugih republika bivšeg SSSR-a, oni su, 

te 

Takvog se pesirnističkog pogleda na budućnost i '-U,",'.l'-.,_,- ... ,,).,-,-,;;;., 

ta i uopšte na UUUL1L-LlVLJl 

o 

beogradskiIn disidentima (razgovori su se vodili u kući advokata Jovana 

50 

Osanldesetih godina, posle snlrti Tita, disidentski pokret se neobičse 

peticije, počinje 

sanlog sistema 

i U'-,JHJV'-J'U,,-. 

disidentskog pokreta, disidenti su dokazali i bezbroj puta denlonstrirali, 

da individua, da pojedinac, može da se 

51


totalitarni sisten1 ukoliko je spreman na žrtvu, čak i života, kao što zrnce 

peska može da zaustavi moćnu mašinu ukoliko se ubaci u osetljive 

delove mehanizIna. 

U današnjoj postkOlnunističkoj konfuziji izlaz iz septičke jame nacionalizIna 

i populizma u koju su upali brojni narodi, opet vodi isključivo 

preko duhovno-etičkog pokreta metapolitike, to jest obnovlje~og 

disidentstva. Ostalo je SaIno politikantstvo. 

U Vašingtonu, 22. avgusta 1995 

Pod takvim naslovom je ovih dana u Zagrebu izašao 

li je u~U.HJ.I--'UJ.J. '-J.UJ.H ..... ''-, 

san još 1980. godine - ,,0 nacionalnoj suverenosti i zajedništvu i o 

kraciji u san10upraVn0111 socijalizn1u". Kažem , zato što imam 

utisak da se jezik kojin1 je članak pisan približava idealu "čistog 

jezika", kojiIn se mnogi u Zagrebu danas sa manje ili više uspeha pokušavaju 

služiti, međutiIn, koliko se sećaln, današnji predsednik Hrvatske 

takviIn jezikon1 nije opštio u ono vreme. UostalOln to i nije toliko važno. 

Međutinl, misli dr Tuđmana su u lneni izazvale sećanje na jedan 

ugodan 

kod prijatelja II ona 

te da su uprkos religioznim simboliIna vrli nacionalni borci duboki ateisti. 

šta je 

osnovna razlika između 

i se II ili Ne 

nom sam doživio zbunjenost, i to ne potpuno neobaveštenih ljudi, koji 

su videli beogradske novine srannJarle H!'~J.LtJ.'-'-Jl.Ll. 

52 

53


sa zapada bivše Jugoslavije koji posećuju Sjedinjene Države često se žale 

kako ih Amerikanci gledaju kao ludake kada im oni dokazuju nešto za 

njih elementarno, a to je - nemogućnost suživota u jednoj državi tako 

različitih u etničkorn i kulturnom pogledu naroda kao što su, na primer, 

Slovenci i Makedonci. 

A kako drugačije ljudi ovde mogu reagovati, kada u svakOln veliameričkom 

gradu žive bok uz bok zajednice ljudi koji se sto puta 

više razlikuju od Slovenaca i Makedonaca. Kinezi i Japanci, Poljaci i Italijani, 

Grci i Španci, i svi govore među sobOln na svojim jezicinla iiInaju 

svoju štampu, radio i televiziju. U tOln smislu se i Zapadna Evropa sve 

AA"~UJ.J..L;j_.l .u.. Zar 

za stremljenje 

ka etnički "čistim" državama, bilo da se radi o Republici Hrvatskoj 

ili Republici Srpskoj 

Mene uvek zaprepašćuje negodovanje premnogih iz svih zaraćenih 

jugoslovenskih tabora zbog toga što na Zapadu ljudi ne razumevaju, ili 

ne žele da razluneju, suštinu današnjeg krvavog sukoba. Naime, upravo 

oni ne shvaćaju, da je eksplicitna ili implicitna tačka gledišta civilizo·· 

vanog sveta na jugoslovenski rat ta, da su sami ideali za koje Balkanci 

reakcionarni i mračnjački, bilo da se radi o Srbima ili 

i 

zašto međunarodna zajednica sanlO 

pokušava da zaustavi rat, dok rešenja, u smislu ostvarenja "ideala", 

Mihajlo Milzajlov 

U tom smislu mOl"anl0 izraziti svoje čuđenje nad pisanjem 

Mihajlova da u SFRJ postoji novi, nadnacionalni, delnokratski disidentski 

pokret, kojemu i rni u Hrvatskoj pripadanlo, a koji tobože rješenje 

svih unutrašnjih i Ineđunarodnih problema Jugoslavije vidi samo u 

rnokraciji i nadnacionainoj ideji. Takvoga pokreta niti inla, niti ga više 

može biti. Ne može ga biti zbog toga, što oko zamisli nadnacionalne 

duhovi s 

i '-",Ir-rH"'" 

centralističkog shvaćanja s druge strane, te je tako nadnacionalna koncepcija 

Jugoslavije: sanlO jugoslovenski ekvivalent teorije o ograničenOln 

C'lnrDl',:Cr"LLC'~


pri čelnu se Inora naglasiti da su saradnju inicirali Zagrepčani, te da 

je Marko Veselica sa nekolicinOln drugih Hrvata bio zbog toga doputovao 

u Beograd, a posle toga ja otišao u Zagreb na susret sa Tuđnlanom, 

pa nakon toga Đilas, bilo je prilično razloga da se veruje u n10gućnost 

stvaranja demokratskog, a to samo po sebi znači - nadnacionalnog pokreta. 

Eto o tOlne svemu saln i pisao u aIneričkOln časopisu na koji se 

Moram da da je i u ono vreme kao i drugi 

disidenti u Hrvatskoj, smatrao da je delnokratska Jugoslavija nemoguća, 

i da će svaka demokratizacija jednopartijskog režiIna voditi raspa- 

UUU%~G~UHvje 

i 

SaIno je razlika bila u tome, što su jedni hteli, a drugi nisu ujedinjenu 

goslaviju. Ja SaIn se, naravno, pridržavao suprotnog stanovišta, to jest da 

diktatura vodi razbijanju Jugoslavije, a ništa ljude snažnije ne ujedinjuje 

od demokracije. Međutim, ta razlika u stavoviIna nije sprečavala 

saradnju srpskih i hrvatskih disidenata, te sam ja sn1atrao da već sa1na 

činjenica takve saradnje dokazuje mogućnost nadnacionalnog disidentpokreta, 

pa i mogućnost demokratske Jugoslavije. 

skom n1estašcu Rudo, u decembru 1941. Prema 

se desilo tačno - 21. decenlbra, na rođendan 

lo planirano. Kasnije, posle 1948, datum je 

i proglašen danom JNA. Među postrojenim borcin1a tek forn1irane Prve 

proleterske brigade, koji su od vojne uniforme i1nali zajedničku samo 

petokraku zvezdu na kapi, stajao je osalnnaestogodišnji 

mOlnčić 

nevisokog rasta, Crnogorac iz Katunske nahije, Jovan Barović, koga su 

56 

u 1995 

već 

ne za sva Inoguća politička krivična dela, najčešće za ona koja se eufe- 

57

POIlovUene misli 

relativnoj otvorenosti prema Zapadu u Titovoj Jugoslaviji je procentualno 

bilo ne manje "zatvorenika savesti" nego u SovjetskOln Savezu. 

Došli su ljudi nekada optuživani ili osuđivani za "hrvatski nacionalizam" 

u Hrvatskoj, za "srpski nacionalizaln" u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, 

za "albanski nacionalizaln" na Kosovu i u Makedoniji, za "antikolnunizam" 

u svirn republikaina, za "ibeovštinu" i tako dalje. Sve njih je 

Barović godinanla uporno branio, često besplatno (otkuda optuženim 

za "politički kriminal" u sOcijalizn1u pare), neun1orno dokazujući da 

salno pravna država i zakoniti sud učvršćuju društvo, dok ga jednopartijski, 

nezakoniti, kOlnunistički sud razara. 

Na je da sa r.A"r/"'·"-'~ 

sednik Jugoslavije i prvi disident komunističkog sveta Milovan Đilas, i 

bivši studentski prorektor Zagrebačkog sveučilišta, lider hrvatskih studenata 

iz vrelnena "Hrvatskog proleća" Ivan ZvoniInir Čičak. I kada je Međunarodni 

helsinški komitet 1982. u Njujorku izdao publikaciju o stanju 

ljudskih prava u Jugoslaviji Freedom to Conform (Sloboda za poslušnost), 

knjižica je bila posvećena lIspOlneni na Jovana Bal"ovića. 

jvlihc~jlo Mihajlov 

Sam.o zahvaljujući brojnim i često tajnin1 prijateljin1a, u kojima taj 

čovek, san1 uvek sprelnan da drugome p01TlOgne, nije nikada oskudevao, 

uspeo je Joro da preživi sledećih desetak godina, uvek balansirajući na 

ivici hapšenja i "administrativnih" progona. 

U takvoj skoro bezizlaznoj situaciji - pedesete su godine, vrhunac 

Titovog autokratizIna - Barović počinje studirati pravo, diplOlnira i 1967. 

postaje advokat. I od tada, pa sve tragične smrti dakle za nešto 

više od jedne decenije postaje na'IPC)Znatlll 

brani "političke" od, kako se tada pevalo, "Triglava do Dojrana" (advokat 

Srđa Popović se pojavljuje u sličnoj ulozi daleko kasnije). Brani neoon 

II sve te 

ge i celi sistem), brani neustrašivo, te se poslednjih godina ne ustručava 

koristiti taktičkim i dobro promišljenirrl izjavama za dOlnaću a kasnije 

i stranu štalnpu o svojim procesiIna. Zna on odlično, da se nezakonitost 

plaši jedino javnosti. 

On neprestano putuje: danas brani Albance u Skoplju, sutra "trockiste" 

u Beogradu, prekosutra "teroriste" u Zagrebu. Svuda uspeva dokazati 

da se istraga protiv optuženih vodi nezakonito (bili su često prebijani 

i mučeni da bi ih se nateralo na lažno priznanje), i mada uprkos 

ton1e, sud ipak donosi teške, osuđujuće presude, zahvaljujući Baroviću 

javnost zna da se radi o neviniln ljudima. 

Joro 

Kako se to desilo da je crnogorski lnOlnčić, partizanski prvoborac, 

pa partijac, na kraju rata politkOlnesar, i na kraju vojne karijere 

od prvih aktivista 

borbe za ljudska prava u Jugoslaviji Ta većina njegovih saboraca iz Prve 

je 

i 

se- 

~·~u.U~""'-U u "Borbi", u kojima je dokazivao da je svaki jednopartijski 

sistem vrsta i Baroborca 

i partijca Đilasa. Naravno - rezultat je isključenje iz partije i iz 

koji se sa ženom 

zankom i dvoje male dece ćerkmn Slavicom i sinom Nikolom, preko 

58 

iz Beograda vode u kući Barovića. 

šta 

nosti ujedinjenja opozicije Sve nas, a Jovana Barovića naročito, režiInska 

1·"V7~~·~n. ,'U,jU,-,U i vrišti o tome da se "naši neprijatelji ujedinjuju". 

Godine 1978. odlaziIll II Ameriku i Barović postaje glavna n1eta reži- 

Ina. Od nekadašnjih se se 

59


i uzdrži", da su "oni, na vrhu" besni i spremni na sve. Barović je znao da 

njega, tada već naširoko poznatog advokata, vlast neće hapsiti i zatvarati. 

Ali je znao da postoje i drugi načini borbe sa političkinl neistomišljenikonl. 

Već je i111ao iskustvo, upravo u trenucima kada je trebalo izvršiti 

"pritisak" na njega, sa ćerkom Slavic0111, koja je zamalo izgubila život, 

isprebijana u napadu "huligana", očito inspirisanih sa strane policije, 

i nezakonitog sina takođe advokata, koji je 

uzeo očev barjak pravobranioca, na prevrel11eno odsluženje vojnog roka. 

Poslednjih godina Barović je izbegavao da odlazi na suđenja sal11 

kolin1a. SećaI11 se, uproleće 1978. trebalo je da ide nekuda na 

krenenl s njinI, kao što sanl to ranije ne jednom činio. Mene je tada 

nešto bilo sprečilo, ali se SeĆal11 zabrinutog izraza Jorinog lica, i to me je 

nlučilo posle njegove pogibije. 

Iduće godine, 6. februara 1979. na autoputu nedaleko od Beograda 

Barović je bio SalU u SVOjiI11 kolinla i išao na suđenje, negde u Vojvodinu. 

Navodno je na potpuno praznonl dnuuu bez ikakvog razloga skrenuo 

SVOjiI11 kolinla na drugu stranu puta i sudario se s karnion0111 koji je 

nr/>! n/HT pravca. Vlasti su izdale kontradiktorna sa()m;reJGla 

kičme - a autopsija je našla da je Joro poginuo 

,--u.~.~.n..·vv.L.U. Stvar nikada nije razjašnjena, 

i 

je 

bespuća, nekadašnjih drugova u vlasti - Ivana Stal11bolića, Draže Markovića, 

Marka Orlandića, Franca Šetinca, Stipe Šuvara i drugih. U uvodu 

u knjigu razgovora sa Ivanom Stambolićem, nekadašnjim n1entoron1 

Slobodana Miloševića, autor knjige Put u bespuće Slobodan Inić piše o 

tome kako ranije nije mogao ni pretpostaviti da će razvoj događaja biti 

takav da će period vlasti gore pomenutih drugova iz današnje perspektive 

izgledati skoro idiličan. Takvo priznanje se može razumeti, mada je 

Inićeva knjiga i je ona za luene 

san10 više o teze AdaIna je ".l.H"'-HJ.HU'H. 

zam samo poslednji stupanj komuniznla". 

na živi i o 

dalje ne znamo, 111eđutiI11, po svemu sudeći, pre će nastradati nacio~ 

nalisti koji su ga do 

bl 

60 

61

POllov(iene rnisli 

podsećao na Titov odnos prema ibeovskoj opoziciji. I zaista - stara partijska 

garda - Stambolić, Marković, Berisavijević, Orlandić, a o Še!incu i 

Šuvaru da i ne govorimo nikakvu političku silu ne predstavljaju. Citanje 

njihovih uspomena na vren1e Osme sednice n10že izazvati salUO duboko 

gađenje prema sisteluu u kojem su oni bili na vlasti, bez obzira na ono 

što je posle njihovog odlaska usledilo. 

I Ivan StaIubolić, i Draža Marković, i Stipe Šuvar, i Franc Šetinc, i 

Marko Orlandić , i svi ostali "odgovorni drugovi" iz vremena koje je prethodilo 

Osmoj sednici našli su se na vlasti zahvaljujući Titovoj kadrovskoj 

politici, čiji je osnovni cilj bio očuvanje vlastite monopolne pozicisu 

!-'VJC'-U.LA....' 

od "anarholiberala" do "tehnokrata", za vreme dugih decenija Titove vlasti 

bili su uklonjeni sa svojih položaja. Upravo gore p0111enuti drugovi 

su posle Titove smrti proglasili parolu "I posle Tita Tito". 

Nije ni čudo, što takvi ljudi, navikli jedino da ispunjavaju odluke "sa 

vrha", nisu ni pokušali da iZIuene sistem koji su nasledili. A u takvom sistemu 

sisteluu vlasti vrhuške jedine i monopolne partije, veštiji, drskiji 

i beskrupulozniji igrač uvek dobija. Šta ima smešnije od navodne izjave 

pre Osn1e sednice Draže Markovića o Miloševiću i njegovoj grupi: "Defito 

je se za vlast..." Da nisu 

Marković i Stan1bolić bili izabrani na demokratskim izborilua 

~~U_U~'J~n,~, 

o još jednoj kadrovskoj 

što je 

Godine 1916. austrijski lekar Julius Wagner-Jaureg ustanovio je 

neobičan način lečenja progresivnog sifilisa nazvan - malarioterapijoll1. 

On je, nainle, da se sifilis, i u 

na taj način, što se bolesnici veštački inficiraju lualarijon1. Malarija je 

takođe bolest, ponekad veoma teška, ali ipak nije tako razarajuća kao sifilis. 

Ovi današnji događaji u bivšoj Jugoslaviji na neki način podsećaju 

na Iualarioterapiju. Socijalnu, naravno. 

Razun1e se, ničeg lepog i privlačnog neIna u t01ne što se oružane snage 

najrazvijenijih zapadnih zen1alja n1asovno i . . 

raju veliki deo bivše Jugoslavije. Kao što se zna, lneđunaClonalno klanje 

u Drugom svetskon1 ratu je počelo tek posle toga što su nacisti 

Jugoslaviju. Ovog puta sve je obrnuto. Okupacija se vrši s ciIjelu 

vanja takvog klanja i snage u su UHLLHf.n ... 

stičke excellence. I verovatno je sadašnji i"VULJ_ii""'~J.J.L 

NATO pakta samo n1ali početak. Previše toga je 

,-h-.rlr"....,' siste]nu. Nesreća je II tome, što su u 

sisten1ima "kadrovske greške" one vrste zbog koje kukaju "bivši drugovi" 

izuzetak nego 

II 

ne samo kao posn1atrači, već kao organizatori povratka proteranih i izbeglih 

žrtava etničkih '-"'u''"',,''''I''' 

62 

63

POllovUene misli 

Naravno, logično je očekivati da će bacile nacionalističkog sifilisa 

pružati svaki Inogući otpor t01ne. Srećon1, kako je priInetio Roj Gutman 

u poslednjern broju londonskog mesečnika "War report", časopisa posvećenog 

jugoslovensk01n ratu, ITlirovni dogovor parafiran u Dejtonu, a 

potpisan u Parizu, daje NATO snagama "okupacijska ovlaštenja" uprkos 

retorici o ograničenoj n1isiji podrške lniru koji, navodno, žele sve zaraćene 

strane. 

oružane snage, za razliku od 

Ujedinjenih nacija, raspolažu takv01n grandioznom ubojitorn 

će bez problema 1110ći izvršavati ono što je zapisano u lnirovnom dogovoru. 

To je, iZlneđu ostalog, podrška oružje111 i vojn01n silO1n delatnosti 

nevladinih organizacija koje će se baviti povratniciIna, 

izbora 

i zaštiton1 ljudskih prava, ukoliko njihova delatnost bude ometana. 

Uzevši sve ovo u obzir, malo je verovatno da će Inir na Balkanu nastupiti 

već iduće, 1996. godine. Ovog leta i ove jeseni se zbio veliki preokret, 

n1alarioterapija je tek započela, ali treba se prisetiti da se i onaj odlučujući 

poraz Hitlerovih armija kod Staljingrada vrelnenski desio tačno 

na sredini rata sa Sovjetskim Savezom. Posle Staljingrada rat je trajao još 

pune i po godine. Pa ipak ovo je prva Nova godina posle 1991. koja 

pruža nadu u to, da će nacistički sifilis na Balkanu uskoro biti poražen. 

U Vašingtonu, 29. decembra 1995 

Potraga za idejorfl u 

izjavio grupi svojih saradnika kako SInatra da je u ovon1 

zadataka izrada nove ideologije. "U 

sije u 20. veku kazao je on - bili su razni periodi: .UHJJ..u.U.u. .LLJU,J.J.J., '.'-'~~LJ."~ 

rizaITI, perestrojka, najzad delnokratski put razvoja. Svaka od tih istorijskih 

etapa iInala je svoju ideologiju. Danas Ini takve ideologije neman10." 

Je Izrazio 

će njegovi saradnici uzeti učešće u 

nove nacionalne ideje i da će posao biti završen u roku od godine dana. 

Zvanične 

za 

sitnica u poređenju sneuništivom rusk01n čežnjon1 ka nečem vasion- 

"Vašington post" je ironično 

,,~u~~~,,_li 

prokon1entarisao situaciju člankon1 

dana 

64 

65

Ponovljene ,nisli 

ste vi u stvari, i čemu težite Tražite li novi smisao u životu Ako je tako, 

niste usamljeni, irnate društvo: Rusiju, na primer" (4. avgust 1996). 

Jeljcinov savetnik Georgij Satarov se osetio ponukanim da detaljnije 

protumači n1isli svoga šefa. Po njel11u, Boris Nikolajevič traga za "univerzalnOlll 

idejon1 koja ujedinjuje ljude, baziranom na sveopšte prihvaćenim 

vrednostima". Jeljcin, po njegovim rečima, "postavlja pitanja o Sll1islu 

života. Zašto živimo Zašto uzgajaI110 našu decu" 

Satarovu je odgovorila Galina Starovojtova, jedna od vodećih ličnosti 

reformističkog krila ruske politike: "Mi smo sada u procesu prirodnog 

rasta naših 

Taj se proces ne I110že ubrzati 

već u nastavku 

stvaranja građanskog društva koje će generirati svoje vlastite ideje." 

IVIa koliko da je duhovite i manje duhovite kritike izazvala inicijativa 

ruskog predsednika, i I11a koliko je, u najboljeIll slučaju, naivno 

postavljati na takav tipično politički način, pa još i sa konkursinla za 

rešenje problema na sedal11 kucanih stranica, najdublja egzistencijalna 

se ne može je najozbiljniji problem 

svih postkonmnističkih društava. 

° čen1U se tu radi najbolje je objasnio Vjačeslav Igrunov u novini 

,,06Ill'-IaH ra3eTa" još pre Jeljcinove inicijative: "Reforma je započela u trenutku, 

kada je kao jedini ujedinjujući princip našeg bila 

nistička ideologija. Kako je to bila pOl"OČna 

ona je neizbežno 

morala da se sruši, i - srušila se. Ali nesreća je u tOl11e, što u toku mno·- 

da 

je 


za izlaskom iz krize. Zbir gotovih odgovora n10guće je naći u I-' .......... u'-.,.. 

SkOl11 društvu, u kastinskom, totalitarnom; a otvoreno društvo je - zbir 

otvorenih pitanja. I to je za takvo društvo norma, nonna izazova, kojen1 

je suprotstavljena moralna volja da se izazov prihvati... Uključiti se II moderno 

društvo, znači prihvatiti izazove koje je pred nas postavio razvoj, 

i pripren1iti se za novi odgovor - a ne salno za ponavljanje jučerašnjih 

odgovora. Uz savremeni tempo novog, ne 

že" (jul 1996). 

Upravo to, novi odgovor na današnji izazov, i traži na neobičan način 

predsednik Rusije. I duhoviti sarkazmi su umesni samo u 

načina na on to čini. Ne u '''0.rT!r,'-;" 

Jeljcinovog pitanja su odgovori koje daju prel11nogi zapadni stručnjaci, 

naročito iz finansijske i ekonOl11ske sfere. Sudeći na osnovu njihovih saveta, 

proizlazi da će osnovna egzistencijalna pitanja !--'VVU:'-V.1.1.1U.J.i.1,JI..l'"l.'-Jlii 

društava biti rešena strogom fiskalnom politikom i doslednOln privatizacijom 

privrede. Politolozi i sociolozi pak vide osnovno rešenje li građenju 

stabilnih institucija demokratskog društva. 

Međutim, osnovni probleIn je u tome, što pad komunizma između 

ostalog označava i rušenje jedne pseudoreligije, te zbog toga 

"pseudosocijalizma" u današnji 

, nosi 

venstveno duhovnu i religioznu krizu, koju ni najuspešnije kLL"~UV""'J""''-' 

i ekonomske ne n10gu rešiti. 

i ,...",-, ,,' "fT 

cTMTYTa MMPOBO:i1: rrOJIMTMKM M Me.>K,Il;YHap0,Il;HMX oTHoIlleHM:i1:": "Otvoreno 

ono je uvek u u 

66 

znači bon1ba kašikara), koje izdaje i uređuje pisac Eduard LiInonov, 

je živeo ime na 

strani štampaju i crtež kašika re, i otvoreno pozivaju na oružanu pobunu 

i građanski rat ovu 

67


pre silom likvidirati" - iz jednog uvodnika), slobodno se prodaju na 

lnoskovskim ulicaIna. U odnosu na takve "političke pokrete", problemi 

besprizornosti, korupcije i lnasovne prostitucije u današnjoj Rusiji 

izgledaju bezazleni. 

Ono što je naivno u pozivu Borisa Jeljcina je ubeđenje da se ideologija 

(ili vera, ili religija) mogu racionalnim naporom izgraditi ili pronaći. 

Razmn i nauka u toj sferi su apsolutno nemoćni. Zar je racionalno bilo 

žrtvovati sc za ideale komunizIlla kao što je to činio junak ron1ana Nikolaja 

Ostrovskog Kako se kalio čelik - Pavle Korčagin U ton1 pogledu daleko 

je racionalnija vera većine klasičnih religija o "drugoj sferi života" 


vrernena i kratko će trajati. Onaj ko tvrdi da ne može živeti u .u~"''--'ULJ.H~'J. 

sa bilo kojim drugim narodom sarn će morati otići ili pak ta 

označava, da ne može živeti uopšte. 

Veru, ili smisao života - što je jedno te isto, ni ljudski intelekt niti 

veštački intelekt - kompjuter, ne mogu ni otkriti ni stvoriti. Ni 

načni, ni kolektivni napor. I nikakve komisije ili naučni instituti tu ne 

pomažu. Kao i Saln život - vera 

daje sn1isao sviln ljudskin1 

već 

Ina, nacijaIna, i tako dalje, to samo označava da je je 

ligija. I ako ona ne vraća smisao života i on01ne ko je sve izgubio 

Pomerane i Čugrov u pomenutom članku kao da su toga svesni. 

Oni pišu: "Nalna je potrebna nova vera; duboko razumevanje života rađa 

beskonačnu sposobnost ka iInprovizaciji, ka konkretnom odgovoru 

na konkretan izazov. I tu se mi susrećeino sa probleln01n koji nije rešen 

ni na Zapadu. Vera hrišćana, judeja i muslimana, osnovana na monolozima 

proroka, teško koegzistira jedna sa drugom. Svaki od monologa je 

pružao jasne etičke norme, ali su razne vere među sobom ratovale bez 

normi. Posle užasa religioznih ratova zavladala je tolerancija, ali 

su se istovrelneno telnelji vere. A nema, je 

sve dozvoljeno". Užas svake svedozvoljenosti (bilo lenjinsko-staljinske, 

čovečanstvo Sada je 

svest 

A prave za sada nelna. 

u 1996 

68 

69

lVIihajlo Mihajlov 

DANAŠNJICE 

U jednOln od najboljih današnjih ruskih Inesečnih časopisa "Ruje 

.Ln~Vh'UV 'V~'LL'-"'.U 

esej o tome, da su samo na prvi pogled današnji događaji i pr01nene u 

svetu, a posebno u bivši1n komunističkim zemljama, političko-ekonomske 

prirode. Sve je to samo pena na površini okeana, dok se u stvari 

radi o moćniIn duhovniIn tektonskin1 potresiIna na velikim dubinama 

"kolektivnog podsvesnog" čovečanstva. 

I zaista, kao da prelazak u treći milenijum ne obećava ništa već viđeno 

ili predviđeno. Kao da se čovečanstvo danas našlo na nekoj raskrsnici 

od koje vodi put ili u potpuno nepoznatu i nepredvidljivu istorijsku 

budućnost, ili pad unatrag, nizbrdo, u ona mračna vremena o kojima 

S1110, bare111 mi, generacije odrasle posle Drugog svetskog rata, Inogli 

salno užason1 ili 

je ruska televizija prenosila batinanja, još se nije 

ruku 

lopovima. Međutim, praksu javnog batinanja nisu prvi uveli Inuslimani 

Kavkaza, već pravoslavni Kozaci širom n1ajčice Rusije, koji takođe doživljavaju 

"preporod". U Jugoslaviji, koliko se sećam, tu praksu su ilnali 

u razniIn nacionalističkim oružanim fonnacijama, i to takođe pravoslavci, 

a ne musliInani. 

.. Ui..., .... U .... II 

stanu, uvodi Ono što iznenađuje 

je da se slične pojave mogu posmatrati i u Americi. Tako su, recimo, 

u nekoliko južnih država SAD uveli okivanje u lance robijaša 

Zatvorenici ne samo da 

na 

nogama, već su i grupno povezani dugim lanceln. An1erička televizija 

tako pokazuje uživo scene koje su se do nedavno mogle videti samo u 

holivudskim filmovima. 

VLJiVLJI.i, koji kao da su zauvek bili otišli u muzeje. Tako je neophodno 

zabeležiti, da u poslednjoj deceniji veka na AAH.'U""LU' 

nete vaskrsava fizičko kažnjavanje ljudi, batinanje, ropstvo u lanciIna, 

70 

Javno batinanje (četrdeset udaraca za pijenje alkoholnih pića) uvedeje 

to i celi zakon šarijata. Mada 

Protiv takve zatvorske prakse istupaju ne SaIno razna udruženja za 

građanska prava, već i poznavaoci novih tehničkih dostignuća, kojima 

ne SIneta san1 postupak, već njegova zaostalost. Danas je n10guće, kažu 

oni, un1esto star01nodnih lanaca, zakivati zatvoreniku oko ruke ili noge, 

ili čak implantirati, elektronski uređaj koji se može na daljinu aktivirati, 

te nadzornici lnogu sa k0111andnog Inesta pritiskom na dugme izazvati 

nedisciplinovanog zatvorenika. U Kalije 

samo početak 

početaka procesa koji će trajati decenijarna. I sve se to radi uz po- 

1110Ć 

71


Naravno, sam taj proces progona" patriotskih kriminalaca" će dodatno 

ojačati n1it o svetskoj ili "belosvetskoj" zaveri protiv Srba, Hrvata, 

Bošnjaka, Rusa, Ukrajinaca i drugih sličnih naroda kod kojih se sve 

nesreće tumače uticajein spoljnih neprijatelja i njihove "pete kolone". 

Taj Init živi ne sanlO u svesti vlastodržaca (za njih je on k tome i koristan), 

već, što je najtužnije, i kod opozicije. Na priIner, u nekiln svojiln 

'-~~'.U"'·ULlU o01Z,eIlJIUIl je da bez 

ne bi nl0gli se decenija na 

je ta ideja opšte Inesto ukrugoviIna nekOlnunističkih i neol'\.V.1.LlLUll"Li''-.i'-l.H 

nacionalista, koji su ubeđeni da se za sve današnje ruske 

II '-'-U,ii~""'ii)iiii 

reč bila san10 o 

leOLUtJlln, čitam u r.P,r\(T,''lt1C'I[,r\' 

111noštvo rasprava o torne da je, po sven1U sudeći, Zapad kriv, što se go 

LJIJ'J'-" .. U Avramović povukao sa mesta lidera opozicione koalicije na pred 

,'L~,"LL.LLU izbori1na. Zar je i opet Zapad kriv za političku situaciju u Jugo- 

Zar je zaista istina, da saln ja slepac, te ništa ne vidim 

"U.1.UVJUl centru političkog 

sveta 

nula proizlazi da je žurba, II 1 Jasan 

pogrešnog delovanja. Ta pogreška se ispravlja "usporavanjein 

U našem veku lnisao Sinjavskog-Terca ima veliko aktuelno, pa 

i čisto praktično značenje. Celi život u 

često 

kuje na beskrajnu jurnjavu i žurbu da se negde ne zakasni. U 

na 

izdata 

knjiga bivšeg ruskog disidenta Vladilnira Bukovskog Moskovski 

je 

73


Politbiroa CK KPSS na kojoj se donosila odluka o paničnoj molbi generala 

Jaruzelskog da Sovjetska armija interveniše u Poljskoj radi spasavanja 

"socijalizma". Brežnjev, Andropov i većina ostalih članova Politbiroa 

odlučno su odbili molbu Jaruzelskog. Razlog je, verovatno, bila sovjetska 

vojna intervencija u Avganistanu, koja je izazvala buru protesta u svetu. 

Vladimir Bukovski, koji je odsedeo u sovjetskim zatvorima i logorima 

desetak godina, te je 1977. bio zamenjen za generalnog sekretara 

KOll1unističke partije Čilea Luisa Korvalana, bio je pre tri godine pozvan 

li Moskvu da svedoči na procesu protiv KP SS (otuda naziv knjige 

- Moskovski proces), i tadašnji šef KGB-a (Komitet državne bezbednoi 

jJVU.\...lj'::H'-\" 

i mogućnost da pravi fotokopije dokun1enata. Proces KP SS-u se završio 

kompromisno, bez jasne osude zločinačke delatnosti KP SS, ali je Bukovski 

uspeo uz pomoć najnovije k0111pjuterske tehnike (portabl lap-top 

kon1pjuter sa malim skenerom) da u memoriju svog malog kompjutera 

uvede stotine dokmnenata iz zatvorenih arhiva, a da domaćini nisu toga 

bili uopšte svesni. 

Knjiga Bukovskog je izdata na glavnim evropskiIn jezicima, a ovih 

dana će se izdanje. da su poljski parla1nentarci 

InCHIlLCl1.0stl i vremena 

tu knjigu, ne bi oslobodili 

ruzelskog odgovornosti. Ali, nadajino se, ispraviće grešku. 


na suprotnu stranu ideološke "barikade" i postaje jedan od lidera 

demokrata. Interesantna su priznanja bivšeg "bezbednjaka" o tOlne kako 

je na njega veliki uticaj izvršila Đilasova Nova klasa, koju je isprva čitao 

"po zadatku". 

Postoji, Ineđutim, jedna knjiga, koja je u sovjetsko vreme odigrala 

veoma važnu ulogu u "podrivanju realnog socijalizIna", a da nikada nije 

bila zabranjena, mada se nije niti izdavala. Ta knjiga je neobično 

ran kuvar iz prošlog stoleća - Molohovec. U tOln kuvaru 

pročitati i takve "recepte": "Ako su vam došli iznenadni gosti i nemate 

ništa spremljeno da ih poslužite, idite u podrum i donesite šunke, kiselog 

" i Te desetljećima 

čitali ljudi, koji su o šunki mogli samo da sanjaju, koji su morali 

u redovima da čekaju satima da bi kupili jaja, mleko ili hleb. Za obične 

ljude nije bilo destruktivnije knjige od tog predrevolucionarnog kuvara. 

U Vašingtonu, 24. novembra 1996 

\"~LUlJ.iIU izuzetno interesantne 

Lu 

Tu knjigu bih ja 

Daroviti 

komsomolca i kasnije najn1lađeg generala bezbednosti u sovjetskoj istou 

vrell1e iz struktura" prelazi 

74 

75


je 

sa Aleksandrom Solženjicinom i Josifom Brodskirn, bio najistaku 

četvrt veka, od početka šezdegodina. 

kada je 1973. otišao u elnigracipredavao 

je rusku književnost na Sorboni i štampao brojne knjige 

- rOIllane, pripovetke, zbirke eseja i literarne kritike, knjige, koje su sa 

bile na sve kulturne jezike II svetu. 

Mada za razliku od Solženjicina Sinjavski nikada nije bio "socijalni 

u-'uL\'-LUU, te je 

je njegov sukob sa 

da nema nikakve šanse ih objavi u ne 

žaja, već zbog stilistike - n10dernistička groteska i satira 

a ne socijalnog plana, nešto što je zvanična socrealistička cenzura anaten1isala. 

Igrom slučaja je našao mogućnost da svoje rukopise prebacuje u 

Francusku, gde su godinama štan1pani na ruskOIll, a skoro istovremeno 

prevođeni na druge jezike, ali pod pseudonimom Abran1 Terc. Istim kanalom 

i 

Daniel. Pola U\"-'c.,\..-iiHL 

nije znala ko se krije iza pseudonima, n1eđutim, u jesen 1965. KGB je otkrio 

identitet "zločinaca" te su Sinjavski i Daniel bili uhapšeni. 

grirao u Francusku, gde je odlllah dobio profesuru na Sorboni. U Parizu 

je produžio svoju neobično plodnu književnu te je i 

istorijsko-kritičke studije objavljivao 

a ......';"'''>nryHrn 

i rOInane pod pseudonin10rn, u šali objašnjavajući da se kao književni 

stvaralac oseća jednom ličnošću, a kao književni teoretičar drugom. 

Na Zapadu je dobio brojne književne ali ne i 

je veliki broj kritičara sn1atrao i smatra da su njegove knjige u un1etnič- 

76 

77


takođe se ne može zarrlisliti bez Inetafizičkih pripovedaka Abrama Terca. 

Slično se može reći i za kritiku i esejistiku Sinjavskog. Tako darovita i blistava 

knjiga kao što je Eros nemogućeg - istorija Frojdove psihoanalize 

u Rusiji mladog autora Aleksandra Etkinda (prvo izdanje 1993, Sankt 

Peterburg), n10gla je biti napisana samo u duhovnoj klimi stvorenoj knjigan1a 

Sinjavskog Šetnje sa Puškinom, U senci Gogolja, i StudUa o V Rozanovu. 

Naročito lnnogo galame i protesta je izazvala knjiga o Puškinu, u 

kojoj Sinjavski radikalno ruši nacionalistički lnit o Puškinu, a ne PUškinovo 

stvaralaštvo. 

Igrom okolnosti i ja Saln na izvestan način imao učešća II sudbisanl 

II martu 

1965. u Zadru zbog reportaže "Leto n10skovsko", za vreme mog boravka 

u istražn01n zatvoru, neki prijatelji iz Francuske su Ini bili poslali paketić 

sa nekoliko knjiga izdatih na Zapadu na rusk01n jeziku. Kako se očito 

radilo o rorrlanima i zbirkama priča, a ja sam na zadarskOln Filozofsk01n 

fakultetu predavao rusku književnost, taj paketić sa knjigama policija nije 

zadržala, već n1i je bio uručen. Tako sam u paUZalna iZlneđu saslušanja 

ili jednočasovne šetnje po krovu zadarskog zatvora, prvi put pročitao neknjiga 

Abrama Terca. Tako su n1e tada duboko potresle, da Saln 

iste nakon izlaska iz zatvora i suđenja, napisao esej od 

,",'·V·U."-''-'-.,",. stranica o stvaralaštvu Terca. Tada kada san1 ga pisao još se nije 

se iza Terc. po pseuja 

sam napisao da se verovatno radi o sovjetskom piscu jevrej- 

Nedavno je poznati ruski kritičar i esejist Aleksandar Genis u 

misao: "Istiniti pluralizam kultura ne vodi ka njihovon1 nasilnon1 izjednačavanju, 

već preIna onoj sintezi koja se, u stvari, i naziva planetarna civilizacija. 

Put ka toj civilizaciji za Istok leži u prihvatanju zapadne nauke, 

a za Zapad - u prihvatanju istočne mistike." 

U tom smislu je, zaista, teško naći neku drugu zemlju u svetu u kojoj 

postoji takav ogr01nan interes za sva moguća istočnjačka učenja i drevne 

religije kao što je slučaj sa Sjedinjenim Državaina. Bezbrojne organizaci- 

je godišnje da drži predavanja na nekim 

alneričkim univerzitetima) i u Parizu (kuda sam ja redovno dolazio, a jednom 

bio gost u kući Sinjavskih nedelju dana), i na razninl konferencijau 

mu bila crna ze1nlja. 

78 

Vašington, 27. februara 1997 

Recimo u SAD 

10 ~~~.LLL-V-'H"''' 


nenlački kOlnunisti kao što je to bio Bertold Breht, Leon Fejtfanger i bezbrojni 

drugi, tražili utočište radije u Njujorku nego u Moskvi, a Trocki 

je sve do slnrti neuspešno pokušavao da se iz Meksika prebaci u SAD. 

Međutim, čak i bez ikakvog vanrednog useljavanja, ukoliko se trend 

sadašnjeg rasta stanovništva nastavi i u budućnosti, delnografi su izračunali 

da će 2050. godine u SAD živeti samo 52,8 procenata belaca, 24 posto 

crnaca i 8,2 posto RazUlne se 

i rasno izmešanom svaki .l J.u ..... .l'-".ua. J.U:',U.l1. L, 

svaka etnička ili rasna isključivost, da o "etničkOln čišćenju" i ne govorinlo, 

predstavlja Slnrtnu opasnost. Zapadna Evropa polako ali sigurno 

cija, sa svojih devedeset nacija osim ruske, je to uvek i bila. 

Eto to je razlog zašto će u dogledno vreme Srbinje i opet da se pretvori 

u Foču, zašto će se i u Foči i u Banjaluci, kao, uostalO1n, svuda diljem 

Republike Srpske a takođe i hrvatske Herceg Bosne, da se obnavljaju 

i ponovo grade porušene bogomolje muslimanske, hrvatske ili srpske. 

je pitanje - kakvonl brzinonl će se taj proces odigravati. Kao što 

se zna, demokratske zenlIje daleko sporije donose i ostvaruju političke 

U'-

Ponovljene Inisli 

Čini mi se da bi u svakodnevnoj praktičnoj političkoj situaciji, uključujući 

i izbore u svim državaIna naslednicama SFRJ, bilo veoma korisno 

ne gubiti iz vida ove najvažnije istorijske, civilizacijske i političke pravce 

razvoja čovečanstva. Postoji, istina, n10gućnost ostajanja po strani od 

tog puta stvaranja planetarne kulture i globalne ("n10ndijalne") civilizacije, 

ukoliko pristanerno da ostanelIlO u rezervatu, kao nekada severnoa 

Indijanci. Ali ko bi tako nešto poželeo izuzev plemenskih vođa, 

se, što je i lako objašnjivo, drže maksime - boVe prvi u nego 

drugi u Rimu 

U Vašingtonu 30. septembra 1997 

Ovih dana je američka televizija izazvala n1alu političku senzaciju. 

Televizijska mreža ABC je emitovala polučasovnu emisiju 

"Tajno oružje", u je su u ruski1n 

rima aktivno učestvovali američki stručnjaci za izborne kampanje, koji 

su, po lnišljenju koje su sami izneli, a koje očito deli američka javnost, 

ulIInogome doprineli pobedi Borisa Jeljcina. Sve se ucesce alneričkih 

savetnika držalo u tajnosti. Sada, posle Jeljcinove pobede, SInatra 

se da više nema razloga da se ta činjenica skriva. 

Trojicu poznatih za kojiIna 

nije važno za koga u stvari rade, jer su oni sa11lO nosioci n10derne 

političke tehnike, izbornog nou-hau (know-how), i'-'-'iH~H'-~,U 

žovali ljudi bliski Borisu Jeljcinu 4-5 meseci pre 

sa svojim saradnici1na otišli u Moskvu, gde su 

nOIn spratu hotela u je bio SInešten 1'-.LI'-iLLV 

dnevno pratili i analizirali '-LV'::;''-'\.LUI'-', UU-u,,,'"'!." .... L'-'LUi'''H","~nu. 

nog te 

I 

svog 

je 

ri glavni strateški plan svojih an1eričkih savetnika, a to je da nametne u 

izbornoj kampanji kao glavnu telnu i'-,-,,'U\"'iii,JU,",J:'d.' 

82 

Naravno, bezbrojni dokulnentarni i un1etnički filmovi na televiziji o zlototalitarne 

prošlosti i još uvek nepoznate, ali ipak slobodnije budućnosti, 

zaboravljajući na bednu sadašnjost. 

Prekookeanski savetnici su čak obuzdavali Jeljcina kada se on bio 

previše razigrao te počeo da pleše tvist na rok 

83


da je potrebno da istraje u stilu kandidata koji upozorava na pogubne 

i tragične posledice moguće pobede totalitarnih snaga. Ozbiljnost takvog 

Inomenta je isključivala veselo poskakivanje na pozornici. Takođe 

su obuzdavali "negativnu propagandu" Jeljcinovog štaba, koja bi mogla 

biti uvredljiva za milione zjuganovskih glasača, to jest za sve one mase 

danas ojađenih ljudi koji se sa nostalgijom sećaju bedne, ali ipak u potpunosti 

obezbeđene egzistencije vremena "realnog socijalizma". 

Sve u sveinu, upute američkih stručnjaka za izborne kalllpanje su 

bile razumne, te ja lično sun1njam u to, da se i u Rusiji ne bi našli takvi 

"stručnjaci". Takođe se lllože reći da i sa moralne tačke gledišta ankan1panje 

neIna šta da se prigovori. To je isto kao kada se obolelom državniku 

ulekarski konzilijum pozivaju najbolji stručnjaci iz inostranstva. 

U ton1e neIna ničeg antipatriotskog. A činjenicu da se aktivnost 

alneričkih "izbornih stručnjaka" sve do Jeljcinove pobede držala u tajnosti, 

objasnio je jedan od savetnika na početku televizijske en1isije. 

Po njemu razlozi za to su bili ranije loše rusko iskustvo sa ekon01nski1n 

savetnicima sa Harvarda i Jela, čija je "šok-terapija" dovela do paza 

oko 50 procenata (više nego za vreme Drugog svetinflacije 

i sadašnje ekonomske i socijalne 


plata u toku same predizborne kalnpanje, totalno podrivajući .uU.'_.iV.LiCH 

ni budžet i uprkos otvorenom protivljenju državne banke. 

U Americi, čak i mali deo onoga što se činilo u Jeljcinovoj izbornoj 

kalllpanji, izazvao bi grandiozan skandal i poraz kandidata i pre samih 

izbora. Upravo iInajući to u vidu an1erički izborni savetnici se IllOgu 

brzo naći u istom društvu "loših savetnika", kao iainerički ekonOlllski 

stručnjaci. I njih u Rusiji 1110gU uskoro 

ne krize kao i 

se 

da "šok-terapija" koju su savetovali Jeljcinu, nije bila '-'-'-"JJ."-'-.UJ.U 

dosadašnje Jeljcinove ekonomske reforme u Rusiji podsećaju na to, 

umesto jedniln rezom. Kako će se braniti savetnici za izbore nije sasvim 

jasno, n1a da su i sami u televizijskoj elnisiji "Tajno oružje" 

da su pretpostavljali postojanje korupcije II Jeljcinovoj izbornoj 

nji, mada ih o t01ne niko nije obavestio. 

U Vašingtonu, ll. jula 1996 

je 

demokratske političke 

Zjugašto 

je Zjuganov odmah opovrgao, ali šta Inu je to vredelo. Jeljcin je takođe 

uložio nekoliko milijardi dolara za isplatu zaostalih penzija i radničkih 

84 

85

lvIilu~ilo Mihajlov ----------- 

I 

NESLOBODA 

Reč totalitarizan1, kao nekada reč - fašizam, totalno je izgubila svanisu 

već 

uvrede, koje se upotrebljavaju da bi se ocrnilo neku pojavu, društvo ili 

ličnost. TiIne se postiže veoma kratkotrajan cilj, a često čak i potpuno 

suprotan efekat od željenog. Koliko puta su razne južnoameričke diktature 

nazivane fašističkim, iako se radilo o klasičnin1 vojnim režimima, 

ili čak U1nereni1n autoritarnin1, kojima ni na palnet nije padalo uvođenje 

korporativizrna kao u fašističkoj Italiji, ili rasnih zakona kao u nacističkoj 

Nemačkoj! 

Koliko se u štampi moglo pročitati da je, recilno, titovski režin1 

je vlast totalitarna Međutim, 

već mnogo godina na svetu postoji samo jedna zaista totalitarna država, 

'':>'IT,:>,'l''1


zaprepaštenje svojih domaćina sa oduševljenjem govorili: "Hvala Bogu, 

najzad smo slobodni, ne n10ramo više da izlazimo na izbore, ne n10ramo 

biti članovi sindikata, ne moramo više da ušestvujemo na del11onstracijan1a, 

dobrovoljnirn radnim akcijal11a i da čitaI110 novine." Sve te aktivnosti 

su, naravno, u njihovoj svesti bile povezane sa upražnjavanjen1 aktivne 

neslobode. Suprotno t0111e, begunci iz autoritarnih, obično desnih 

Irr

Stanovišta Alekse Đilasa i Mihajla Mihajlova prema 

Hrvatima. 

za 1981. 

đu sina Milovana Đilasa, Alekse Đilasa i Mihajla Mihajlova, iz kojega 

se jasno vidi razlika, koja postoji između hrvatskih 

nacionalista 

i ovih "Jugoslavena", koji se ubrajaju u "demokratske disidente" 

te su samo protiv komunističkog režin1a, ali su uglavnon1 za čuvanje 

neke tobože "demokratske Jugoslavije". 

U tom razgovoru Mihajlov je prije svega izjavio, da nema "nikakvih 

simpatija za albanski ili bilo kakav drugi nacionalizam", no ipak sn1atra, 

"da ovogodišnji 

događaji na jugu 

što mi nazivaIno 

javnosti "demaskira navodno hll1nani jugoslavenski socijalizaill i time 

Đilas postavlja pitanje "jasnog i nedvoslnislenog kriterija za 

da je suradnja izrneđu hrvatskih i srpkakvu 

i promenu 

sadašnjeg stanja u "Jugoslaviji"l Mihajlov čak postavlja ničim dokazanu 

tvrdnju, da je 

93


samo zato, jer je 011, navodno, "zastupao usku suradnju i koordinaciju 

zagrebačkih i beogradskih disidenata". Režim navodno smatra, da suradnja 

demokratskih snaga Zagreba i Beograda predstavlja daleko veću 

opasnost od bilo kakvog isključivo nacionalističkog pokreta. Za tu svoju 

tvrdnju, Mihajlov ne pruža baš nikakvog uvjerljivog dokaza. 

Što se tiče podjele Hrvata na "delnokratske" i "nedelnokratske" nacionaliste 

- prvi smatraju da je demokracija preduvjet rješenja svakog 

pa i nacionalnog pitanja. Tu se Mihajlov izrazuje za "priznanje slobode, 

delnokratskin1 putem izražene, odluke svih jugoslavenskih naroda o svojoj 

budućnosti u okviru, ili izvan okvira, današnje Jugoslavije, ili, što je 

lS[Q - 

čijeg A.l.U.'_-'-'VUU.".l.iV',,", 

hodne delnokratski izražene volje naroda. "Bez demokratskog rješenja" 

- veli Mihajlov, svako drugo rješenje bi bilo nalik na monstruoznu Nezavisnu 

Državu Hrvatsku iz vremena Drugog svjetskog rata. - Tu treba 

naglasiti, da ovdje dolazi do izražaja Mihajlova mržnja prema stvaranju 

slobodne i nezavisne hrvatske države od 1941. do 1945, za koju se kako 

reče naš Stepinac, hrvatski narod plebiscitarno izjavio. O zahtjevu 

Hrvata za svojOIn državon1 na čelu narodnog samoodređenja ne može 

biti nikakve diskusije, niti nadglasavanja. "Jugoslavija" je dosad donijela 

toliko zla hrvatskon1 narodu, da hrvatski narod ne treba nikakvog plebiscita 

o postanku te genocidne tvorevine. 

/VIihajlo Mihajlov 

Mihajlov drži da on i Vidović mogu surađivati na temelju LL\'-iiHnl'U 

dok je svakOIn irnalo kulturnom čovjeku jasno, da takva "demokracija" 

ne može postojati u bilo kakvoj "Jugoslaviji": komunističkoj ili kraljevskoj. 

U svakorn slučaju, kako je to dokazala nedavna povijest, svaka 

"Jugoslavija" znači uništenje i genocid hrvatskog naroda. Prema ton1e, 

jedan Vidović, koji se bori za samostalnu i nezavisnu hrvatsku državu 

ne može i ne sInije in1ati ništa 

koji je na stanovištu 

produljenja života 

Radi toga, svi hrvatski nacionalisti, koji su u velikoj većini den10- 

kratski raspoloženi, odbacuju 

političku 

l 

in1a jedna hrvatska novina koja prihvaća gornje Mihajlovljeve teze i koja 

hoće da se hrvatsko pitanje "riješi" "unutar Jugoslavije"! Vjerujemo da 

će Sabor HNV-a otkloniti taj i takav stav, koji se temelji SaIllO na Illožebitnoj 

promjeni režiIna, ali ne zajan1čuje hrvatskom narodu njegovu slobodu 

i državnu nezavisnost. Takvoj otvorenoj "jugoslavenštini" nelna 

mjesta u hrvatskin1 narodnim redovima, a pogotovo ne u HrvatskOIll 

narodnom vijeću, koje neoborivo stoji na stanovištu slobodne i samodržave, 

svake "Jugoslavije". 

U daljnjem dijelu razgovora s 

ideologije, koje prenla 11 I \..·HH..l., 

II stvari 

tremne nacionalističke 

Zanin11jivo je stanovište Mihajlova prema Mirku Vidoviću, predsjedniku 

Sabora HNV-a. Mihajlov doslovce veli: "I najvažnije - neophodno 

pren1a Jugoslaviji kao cjelini nije i ne može biti fakje 

Vidović i on imaju sasvirn različite ciljeve u SVOlIl političkom radu. Vidović 

je za "stvaranje Hrvatske izvan okvira Jugoslavije", tj. za Jugoslaviju. 

94 

n1aju s njin1a ništa razgovarati. A Ini n1U također nećen10 zaboraviti da 

je u stilu velikosrpske upotrijebio za plebiscitarno proglašenu 

95


Nezavisnu Državu Hrvatsku riječ "monstruozna", dok takve pogrdne riječi 

ne upotrebljava nigdje za svoju ljubljenu "Jugoslaviju", koja zapravo 

predstavlja najveću "monstruoznost" u hrvatskoj povijesti. 

Izraz "demokratska Jugoslavija", za kojom idu Mihajlov i oba Đilasa, 

otac i sin, predstavlja očito protuslovlje, jer takva tvorevina uopće 

ne može postojati. "Jugoslavija" se uvijek temeljila i lnože se samo telneljiti 

na bajonetiIna, na sili i nasilju i odsustvu svake den10kracije! To bi 

moralo biti poznato Mihajlovu i Đilasima kao kulturnim ljudima, pa 

ako oni usprkos t01nu prOlniču tu lažnu parolu o "den10kratskoj Jugoslaviji 

", onda se tu ne radi ni o čemu drugom nego o pokušaju jedne 

da se 

noj trećoj "Jugoslaviji"! 

Kao demokratski hrvatski nacionalisti odlučno otklanjaino takvo 

"rješenje". Pristaše smo samostalne, delnokratske i nezavisne hrvatske 

države. Budući da je u Đilas-Mihajlovljevoj "delnokraciji" uključena 

mogućnost jedne treće "Jugoslavije", nen1a nikakve sumnje da oni zloupotrebljavaju 

riječ "den10kracija" u svoje prozirne, protuhrvatske svrhe. 

Delnokracija ne postoji, ako je neki narod silom uklopljen u neku 

zločinačku državu, koju on a koja je po naravi stvari neaeJmC)1U'altko 

prihvaća đilasovsko-lnihajlovske teze o "pro- 

pre 

laž komunizma, mora se priznati njegova istina". Nen1aln namere da prihvatam 

ulogu advocatus diaboli ali ću ipak, sledeći prhner ruskog filosofa 

pokušati da utvrdim da li ilna bilo čega pozitivnog u fašističkin1 

pokretiIna našeg veka. Ako ima - neće biti moguće pobediti laž fašizma 

ne priznavši i ne prihvativši njegove istine. Naravno, ja znam u kojoj meri 

ove reči n10gu ponek01n delovati bogohulno, pa ipak S111atraln da je 

Solovjov apsolutno bio u pravu. 

Neću se uplašiti da još lIJI I T""ITl 

većini njegovih sledbenika na 

vota, bez čega, kao i bez hleba, čovek ne bi opstao na zen1lji. 

96 

"Danica" je bila nedeljnik i urednik bio je fratar dr 

stimir a upravitelj fratar dr Zoran Ostojić. Po svoj prilici je jedan od 

njih koristio pseudonim Observer. 

objašnjavao karakter fašističke države - sve to nisu nikako neke negativne 

Istina totalitarnih pokreta našega veka je i u ton1e što je život borna 

smrt 

mor u letovalištu ili ugodan san. Istina je i u saznanju o neposrednoj 

blizini Slnrti. nisu san10 nosili na 

97

POl1ovUene misli 

uniformama siInbol smrti lobanju sa ukrštenim kostima već su i lno-· 

naški redovi svih crkava jednako budili prijatno usnuhl ljudsku svest 

podsećanjern na skori kraj života - memento mori ili seti se smrti. Pritom 

valja naglasiti da je većina, na primer nacističkih fanatika bila spremna 

ne samo da ubija, već i da gine za stvar kojoj su služili. 

RaZU111e se, raspad države i društva, ekonomska kriza i sve druge 

nevolje koje su prethodile usponu fašističkih pokreta, samo su beskrajno 

uvećati broj ljudi koji su izbačeni iz norrnalne, često i monotone kolotečine 

života, i sve ih to i nehotice budi iz sna. A ljudi kOji se probude traže 

ne SaIno hleb nasušni već i odgovor na pitanje o smislu života. I upravo 

i 

Nen1a ni 

smisla naglašavati da je taj odgovor lažan. Svi mi to odlično znamo. 

I buduće "besklasno društvo" i "hiljadugodišnji Rajh čiste arijske 

i gern1anske rase" i ona sasvim operetska Musolinijeva nova Rimska 

imperija - sve to u obliku nadličnog cilja ne može da izdrži nikakvu 

kritiku. I razume se, kakve su najviše vrednosti takva su i sredstva za 

Actu,-,',-nT'-,n1D' U prVOln je uništenje klasnih, rasnih i nacionalnih 

neprijatelja. Pa ipak se može reći da je istinski komunistički, fašistički 

nacionalistički pokret lažan odgovor na pitanje koje je apsolutno 

ispravno. I što je najvažnije, čovečanstvo danas i neIna tačan odgovor 

ne samo na problen1 političko-socijalno-ekon01nskog stanja - već nema 

ni na problen1 duhovno-egzistencijalnog stanja. se takav 

odgovor ne pronađe, bojiIn se ćen10 i iznova 

sa LU";'.lLJ1 ..l.lv'.lH. 


jesu pseudoreligijske pojave. Religija znači veza. Veza između spoljašnjeg 

i unutrašnjeg sveta, između ljudske duše i Tvorca. Svako drugo ujedinjenje-povezivanje 

bilo na temelju nacije, klase, rase, crkve i tako 

dalje - je pseudoreligijsko i lažno. Uzgred, kao što je delatnost kornunističkih 

partija kompromitovala ideje socijalizma, tako je i aktivnost 

istorijskih crkava uveliko deformisala SaIno poimanje religije, ljudske 

duše, greha, iskupljenja i Tvorca. 

SInatra se da je naročito opasan vid posU~ornunl~;tl(;l(c.g H-"J.LL.lLJ.~C 

- nacionalizan1 koji se povezuje sa crkvom i, ma kako to delovalo paradoksalno, 

s ostacima boljševizma. Ali, još je Dostojevski, i san1 gorljivi 

je 

nacionalizam istovremeno i ateizan1. "J a ću verovati II Boga", kaže Šatov 

koji je prototip ruskog nacionaliste. 

Kraće rečeno, nen10guće je boriti se protiv pseudoreligioznosti odsustvom 

religioznosti. Sa zlim dusiIna se lnože uspešno boriti salno 

istinska duhovnost, a ne odsustvo duhovnosti koje je zapljusnulo savremeni 

svet. Kada na našoj planeti nema Franje ASiškog i Sergija Radonješkog 

ko bi onda među Inalograđanima mogao da se odupre "svetosti" 

Pavla Korčagina ili Če Gevare ili č.ak i poznatog nacističkog heroja 

Horsta Vesela 

Iz lista ,,]lf!ITepaTypHa5I ra3eTa", 15. februar 1995 

n." .... 'u.ulu"a br. 131-l32, 1-31. 1996 

al i i života ne 

biti samo pravno, demokratsko uređenje, blagostanje, fizičko zdravlje, 

Irn('n"1'''\Cll i strukturi fizičkoga sveta. 

je 

njega. 

fašiz111a, i oni su radi toga žrtvovali svoj život. I komunizam i fašizaIn i 

uopšte svi totalitarni pokreti novijeg doba, kao što je to odavno zapaženo, 

98 

99


STRADANJA 

Odgovor Zagorki Golubović i drugima. 

U "Republici" od 16. do 28. februara ove godine objavljen je kritički 

sa 

je 

istina o disidentima Praxis grupe u Jugoslaviji". U tom članku Zagorka 

Golubović kritikuje neke moje izjave o disidentstvu osmočlane grupe 

profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koji su 1975. isključeni sa 

univerziteta i onelnogućeni da štampaju svoje radove i istupaju u javnosti 

skoro celu deceniju. Po Illišljenju Z. Golubović ja u tom svom tekstu 

prekrajam istoriju netačno prikazujući slučaj grupe profesora, te lnene 

"ne zanima istina". Autor članka me upućuje da pročitam knjigu Nebojše 

Popova Contra fatum. Slučaj grupe profesora Filozofskogfakulteta u Beogradu 

1968-1988, izdatu u Beogradu 1989. 

U "Republici" od 1. do 15. n1arta štampani su takođe kritički tekstovi 

o mojim stavovima - 

Stevana Lanjia i oo I V ILI lIU 

za razlikovanje" 

uprostio stvari (ili kako Z. Golubović kaže "sažeo"), sam u tOln 

razgovoru rekao da su profesori o kojima je reč, posle stvaranja Centra 

za filozofiju i društvenu teoriju u okviru Instituta društvenih nauka 

1981. kuda su dospeli "bili zadovoljni" i "prestali da se bore". Da sam 

ilnao priliku da autorizujein tekst razgovora, svakako bih iZlnenio formulaciju, 

ali ne i osnovnu misao. U svakom slučaju, priznajen1 svoju krivicu, 

pa ako takva nezgrapna formulacija predstavlja "prekrajanje istorije", 

tada sam zaista kriv. 

Međutim, neočekivano, knjiga Nebojše Popova mi je dala argumente 

za tvrdnju da upravo Zagorka Golubović "prekraja 

oštar 

Z. G.). Ona naime tvrdi da su osmoro profesora: "Stavljeni na berzu 

rada, gde su proveli od januara 1975. do početka 1981. godine. Dakle, 

bili su bez posla šest godina". Nebojša Popov pak tvrdi i dokun1entuje 

da je grupa profesora "stavljena na raspoloženje 1975. da bi posle šest 

godina 1980. bila isključena iz radnog odnosa" (Contra fatum, str. 167). 

Istina, na strani 328 iste knjige, u Otvorenorn pismu Univerzitetskon1 komitetu 

SKS Beograda, koje je grupa profesora uputila 23. februara 1981, 

čitamo i ovo: " ... 1ni sn10 samo početkOln 1975. 

SIno imali na nisu za 

nas, tako da sn10 1980. godine primali samo oko 60 posto od onoga što su 

je na misli koje san1 

izneo o disidentstvu beogradskih praksisovaca ne spadaju u kategoriju 

Poslušavši savet L..


zbog toga što uređuju 'Praxis', što odgovarajući organi SKH i dalje sa nji 

Ina sarađuju kao sa urednicima 'Praxisa' i što se časopis i dalje objavljuje, 

zahvaljujući društvenim sredstvima koja mu dodeljuju odgovorne društvene 

institucije". Ta činjenica što su se protiv "Praxisa" vodile česte političke 

kampanje, te što je posle nešto više od jedne decenije izlaženja zabranjen 

i "Praxis" i Korčulanska letnja škola, ne lnenja ništa u činjenici da su 

časopis i škola bili ne salno dopušteni već i finansirani od strane režima, 

te se u tOln smislu mogu okarakterisati kao zvanični. 

Međutim, ja u razgovoru sa urednicima "Republike" nisam posebno 

govorio o slučaju beogradskih praksisovaca, već san1 ih salno pomenuo 

ilustraciju je II Titovoj Jugoslaviji 

bio najslabiji od svih sličnih pokreta u kOlnunističkim zemljama. 

Dok je u SSSR-u i celoj Istočnoj Evropi cvetao samizdat, objavljivali se 

razni ilegalni inforn1acioni bilteni i listovi (najslavniji 'Hronika tekućih 

događaja' u Moskvi), stvarali se nezavisni sindikati sa InilionskiIn članstvom 

(najznačajniji poljski, "Solidarnost"), osnivala se udruženja za podršku 

političkiIn zatvorenicima i tako dalje, II Jugoslaviji od svega toga 

nije bilo ni traga, izuzev pokreta pisanja peticija osamdesetih godina, te 

sastanaka "kućnog Univerziteta" u Beogradu u isto vreme. Razlozi za 

to su jasni: bile su otvorene granice u zapadni svet za jugoslovenske gastarbajtere, 

u lnnogiIn sferama kulture i ulnetnosti nije bilo nikakvog 

':>V'_.lLa.iJ.0L.'-'~i"-"-J;;:' dogmatizlna, te izuzev u čisto političkoj 

je 


Centralnog komiteta KP Italije), koje su oni uputili direktoru lista". 

dalje i tako dalje. 

I režim se povukao: stvorio je za njih Centar za filozofiju i društvenu 

teoriju. To je bio zaista disidentski način borbe i disidentska vrsta 

pobede. U osnovi je stalno bilo pozivanje na zakon, ustav, razne međunarodne 

obaveze koje je Jugoslavija prihvatila i ratifikovala, a takođe i 

animiranje što šire javnosti. To je i bio bit disidentstva. I\'I 'l l"'''r,", " 

četku se grupa 

na 

nista i na Marksa, ali s vremenom se i to menjalo. 

iz 

nisu ih štaInpali u zemlji, smanjila im se plata 

dalje. Ioni su se disidentskim sredstviIna žalsu 

su svetski i 0rH'1


Ta činjenica što su bili "autentični lnarksisti" naravno ne govori 

rnnogo protiv njih. Treba se salno prisetiti da je jedan veliki procenat 

disidenata u sviln kOlnunističkiIn zerrlljama počinjao "disidentsku karijeru" 

pridržavajući se sličnih stavova. Čak je i Aleksandar Solženjicin 

prvi put bio uhapšen 1945. kao aktivni oficir Sovjetske armije na frontu 

u Nemačkoj zbog pisama svojem prijatelju, takođe borcu na frontu, 

u kojima je neoprezno kritikovao režim sa "autentično lenjinističke 

"rr'''....·'.. '''--. Osan1 godina konclogora je izvanredno ubrzalo njegovu 

evoluciju. Isto se desilo sa čuvenim disidentom generalom Petrom Grigorenkom, 

koji je već u poststaljinističko vrelne na konferenciji partijrežiIn 

sa "u.'.... '-'-.. LLL.L'-' ...,C'-' 

marksističko-lenjinističke platforn1e". Naravno, izleteo je iz partije i iz 

arn1ije, a kada je uporno nastavio da piše žalbe i peticije partijskim i državnin1 

vlastima, lišen je i penzije, pa najzad zatvoren u psihijatrijsku 

kliniku, odakle ga je posle više godina borbe uspela spasiti delnokratska 

svetska javnost. I njegova evolucija je brzo tekla. A takvih slučajeva 

u SSSR-u i bivšin1 komunističkin1 zemljama bilo je bezbroj. Isti slučaj 

je i sa sadašnjin1 kineskim disidentima, većina kojih je u ranoj mladosti 

u marksizam -rnaoizan1. 

Sve to ispravnost reči Zagorke Golubović u knjizi Contra 

394): "U takvoj političkoj klin1i (staljinizam - M. svi koi 

nastoje uporno da ostanu 

nel.ZD1ezrlO lJ'U0tLtlU UhHU',-"U •. l; pa i onda se zalažu za socijali- 

CI"'~T",r'Cln1Ip """"'1iUHL~UJlU kao procesa individua i druš- 

----------- Mihajlo NIihajlov 

učesnici neuspelog zadarskog pokušaja dr Franjo Zenko, danas direktor 

Instituta za filozofiju u Zagrebu, Danijel Ivin, i ja sam - ne jednom 

govorili i pisali u zapadnoj štampi o značaju liberalnog praksisovskog 

lnarksizlna u borbi za demokratizaciju jednopartijskog sisteina. Nažalost, 

nije mi poznato da su i praksisovci nas, to jest nemarksističke disidente, 

barein jednom podržali u javnosti. I u tome je, takođe, bio jedan od korena 

neuspeha 

pokreta u Jugoslaviji. 

Sećam se juni i juli te proveo sam po 

kazni u izolaciji, izdržavajući robiju u požarevačkoj kaznioni Zabela. 

Vesti Radio Beograda, koje su grmele preko razglasa u KP domu u prvoj 

su bile uzbudljive, za one su 

da "slušaju iZlneđu redova". Ni najlnanje ITll nije sInetala činjenica što su 

parole sa kojima su istupili studenti bile komunističke, te što je proglašen 

"Crveni univerzitet Karl Marks". Sve je to bilo nevažno. Najvažnije 

je bilo to što su po prvi put otkako je Tito sa KPJ došao na vlast, studenti 

tako lnasovno izašli na ulice i otvoreno protestovali protiv režima. To je 

bio dašak slobode u InelnljivOln podzen1lju totalitarne vlasti. I, nažalost, 

bilo je odn1ah jasno, 

nema budućnosti, 

te da će ga reži1n brzo iZlnanipulisati, te se čak tiln demonstracijama 

pravdati za neuspeh i likvidacijU liberalnih reformi u privredi. 

Od tada će proći skoro trideset godina do pojave lnasovnog pokreta 

nelnarksističkog opredeljenja, kada će u zin1u 1996/97. skoro tri meseca 

trajati demonstracije II i gradoviIna Srbije sa 

tipično disidentskim parolama: za poštovanje zakona, ustava, za pravantiutopiju). 

Masama 

Praxisove 

1'..0J.L.,UJ.U, karakteriše desničarima. 1, veoma značajno je pOlnenuti, da 

je ne samo 

već su i lnnogi drugi "desni disidenti", kao na prhner 

104 

na Sn)Sl

Ponov~jene misli 

jeziku. Naravno da je svima poznato da rnnogi ljudi ne mogu oprostiti 

Đilasove grehe iz njegove kon1unističke prošlosti, iako glavnom inicijatoru 

Titu - opraštaju. Srpski nacionalisti, ibeovci, mučenici sa Golog otoka, 

svi u Đilasu vide većeg krivca negoli u Titu ili Rankoviću, Inada je Đilas, 

za razliku od njih, u Mitrovici odrobijao devet godina. 

Lanji očito nije informisan ni o Troekom, koji nije pobegao iz Sovjetskog 

Saveza, već je bio nasilno isteran, kao kasnije i Solženjicin, Bukovski 

i brojni drugi disidenti. Ni Ll kakvoj komunističkoj štampi Trocki 

nije mogao sarađivati (sva je bila pod kontrolon1 Staljina), već je sam, 

sa grupicaina istomišljenika (Četvrta internacionala) izdavao u Njujorku 

u SSSR-u. Tačno je 

da on nije bio disident, jer je principijelno zastupao diktaturu (logično 

"proletarijata"), a ne pravni poredak. Naravno, disidentima se ne 

mogu nazvati ni protivnici kon1unista iz vren1ena ruskog građanskog 

rata. Ioni su maštali samo o uništenju komunističkog režiIna, bilo kojim 

sredstvima, što je neke od njih odvelo u savez sa nacistima kada je 

počeo Drugi svetski rat. Disidenti su pojava druge polovine 20. veka. 

Ja sam poslednji kon1e se rrlože prebaciti disidentsko "solunaštvo", 

koje Lanji pon1inje. Ja uvek pišem i govorin1 o tome da, nažalost, disidentski 

pokret, čak i tako masovan kao u Poljskoj, nije srušio komunistički 

režirrl. Taj sistem se SaIn od sebe urušio, zbog sklerotičnosti i apsurdnosti 

"negativne selekcije" pri prvom pokušaju reformi. Nažalost, disi- 

Mihajlo Mihajlov ,--------- 

sami sebe nazivali) u stvari k0111promis sa totalitarniIn društvonl i samo 

kozmetičko ulepšavanje sistema, a da sistern jednostavno treba rušiti 

svim raspoloživim sredstvima. Kao što su komunisti govorili - "sa klasnirn 

neprijateljenl se ne razgovara". U svakom slučaju je jasno da upravo 

Andrej Saharov, koji se decenijama javno i neustrašivo borio za disidentske 

ciljeve poštovanja prava, zakona i ustava, sinlboliše u najboljerl1 smislu 

reči pojanl disidentstva, a Andrej Silov predstavlja nastavak 

duhovno-političke tradicije koja je i dovela do Oktobarske tragedije. 

I još nekoliko reči o emigraciji, u čemu Zagorka Golubović vidi zasluge 

grupe profesora, te piše: "... interesantno je napomenuti da su po 

"""'-D''''',,, sa svi 

emigrirao". Naravno, to je veoma pohvalno, ali opet treba uzeti u obzir 

relativnu blagost progona kojem su bili podvrgnuti. Njih niko nije 

sudio za članke koje su nastavili objavljivati na Zapadu. S vremena na 

vreme su predavali kao gostujući profesori na zapadniIn univerzitetima 

(recimo, Mihajlo Marković u Alnerici), pasoše su iInali, a državljanstvo 

niko nije ni pokušao da im oduzme. 

Čudan je taj podozrivi i negativni odnos bivših (o sadašnjinl da i ne 

govoriIno) lnarksista i komunista prema političkoj elnigraciji. Osnivači 

komunističkog pokreta i Lenjin su veći deo svog svesnog života 

proveli kao politički elnigranti (prvi u Engleskoj, drugi u Švajcarskoj). 

Ista je situacija s 

I 

V'JII'-"'UHI,,-, nema puta da sačuva 

svoju ličnost, ili religioznim jezikom - da "spasi svoju dušu" - do borbe 

za poštovanje prava, zakona, ustava. 

za 

disidenta, koji je danas jedii 

S111atra 

ton1 u istoriji, i nekiIn Andrejem Silkovim, koji je smatrao da je borba 

za pravnu državu (ruski - "pravozaštitniki", kako su u Rusiji disidenti 

nasilno izbačena iz 

stvo, te nisu dozvoljavali povratak II d01l10vinu. To je bio slučaj sa pe- 

'Ju-vru.~~.1, muzičarem 

tarskim rediteljem Jurijem Ljubomovinl i bezbrojniIn drugim. Slično je 

bilo i sa poljskim filozofom Kolakovskim. Od jugoslovenskih 

disidenata jedino sarn ja, i to posle već deset godina boravka na Zapadu, 

bio lišen državljanstva i to 

Republičkog SUP-a BiH, 

106 

107


što san1 " ... svojim radom u inostranstvu nane o štetu Ineđunarodnim i 

drugim interesima Jugoslavije ... " MeđutiIn, godinu dana kasnije Vrhovni 

sud BiH n1i je državljanstvo vratio. To su već bila druga vremena i interesantno 

je napomenuti da je celi slučaj izazvao lavinu protesta u zemlji, te 

da je čak nekolicina iz grupe profesora (uključujući i Zagorku Golubović) 

ll. januara 1989. potpisala peticiju Odbora za odbranu slobode misli i 

izražavanja upućenu Predsedništvu SFRJ i Predsedništvu SR BiH sa zahtevom 

da Ini se vrati državljanstvo. Dakle, da je Jugoslavija potrajala 

još koju godinu, verovatno bi se formirao jedan zaista široki disidentski 

pokret u kojem marksisti ne bi okretali glave od "desnih disidenata". 

Kao što sam 

je veoma netačna 

i uslovna karakterizacija. Mnogi od nas smo poznavali ne salno komunističku 

praksu već i celu dogmatiku marksizma, ne n1anje od autora 

iz "Praxisa". InisIno n1arksizam dogmatski odbacivali, već SIno voljom 

sudbine nešto brže ideološki evoluirali nego grupa beogradskih profesora. 

Dokaz t01ne može biti polelnika o Marksovom pojmu otuđenja koja 

je vođena na stranicama londonskih časopisa "Encounter" i "Survey" 

1972. Đilas je kritikovao salnu Marksovu ideju "otuđenja", a ja saln branio 

Đilasa. I Đilasov i tekst je iste godine štan1pala Tošićeva 

na kao brošuru, a u Beogradu se taj 

Inoj tekst pojavio tek 1990. u 1110jOj prvoj knjizi štampanoj u Jugoslaviji 

izazovima 

denlokratskog društva 

Neki se sad ovde bez vođe osećaju nelagodno, ali ako 

prođe neko vreme i ne pojavi se novi autokrata svi će 

se polako navikavati na demokratsku proceduru. 

Jugoslovenski "disident broj dva" iz doba kOlnunizIna Mihajlo Mihajlov 

od letos ponovo živi u Jugoslaviji. Posle penzionisanja vratio se 

(sa dvesta kutija knjiga!) iz Vašingtona, gde je kao profesor i predavač 

na univerzitetu živeo godinama. Prošli zimski sen1estar je, Ineđutim, 

držao predavanja u Moskvi, pa ga pitamo da li su ta tri grada Vašington, 

Moskva i Beograd - tri potpuno različita sveta. 

"Ne, Je , "veoma nalik u političkom i 

stencijalnom sInislu, po ubistvima, kidnapovanjin1a, mafiji. Jedino što 

je talno nlalo čvršći čovek, Putin, na vlasti ". 

Pitamo 

Kako Mihajlov komentariše to što su Alnerikanci, uz odobravanja 

iz sveta, bombardovali ceo Avganistan, iako je za terorističke 

"To je večito aktuelno pitanje . 

• rD'7r1L,n', 1945. i na rTY""'f",~TD 

panu. Pa i u drugin1 situacijaina 

to ne znači nisu za 

U demokratskim sistelniIna su odgovorni, ali u nedelnokratskim takođe. 

Jer, kao što je rekao Gete, svaki iIna koju zaslužuje." 

108 

109


Mada su i mogućnosti lnanipulacije građaninla velike 

"Teško lnože biti manipulisan onaj ko se tOlne suprotstavlja. Jer i u 

vreme Trećeg rajha u Nemačkoj bilo je onih koji nisu verovali u propagandu 

nego su potajno slušali Bi-Bi-Si." 

I vi lično niste hteli da budete predinet manipulacije šezdesetih godina, 

II vreme kad je Titov režim ovde imao veliku podršku 

"Ja sam slučajno uleteo u to. Nisanl hteo da budein "disident", ali 

posle pada Hruščova moji tekstovi su SovjetiIna zasInetali ... " 

Kako Mihajlov doživljava političke prOlnene do kojih je u Srbiji došlo 

poraza 

S više optinliznla, kaže, nego većina njegovih prijatelja. Uočava ofanzivu 

monarhista i klerikalaca, što je i očekivano. Nije pristalica povratka 

nl0narhije. 

"Nije proble In u monarhiji jer mnoge evropske kraljevine i carevine 

su demokratske zeinije. Ali ovde monarhija nije tako bezazlena, zbog 

odsustva demokratske tradicije. U današnjim demokratskiIn evropskirn 

rnonarhijalna po nekoliko vekova su vodili borbe za ograničenje vlasti 

Inonarha, i tako su Švedska, Norveška, Danska, Španija, Engleska - postale 

denlokratske. im nije poklonio demokratiju nego su se često 

krvavo borili za nju. Ovde nelna te delnokratske tradicije i zato bi vlast 

što Aleksandar dugo ne bi nlogao 

što se ovde dešava. Ni ja koji Saln ovde živeo 44 go 

Mihajlov. 


"Prema nekim procenama, čak bi se i Španija posle Franka 

da su u toj zenliji bili prvo regionalni a ne federalni izbori. Ovde je, podseća 

Mihajlov, bilo obrnuto. A poznato je da na regionalnim izboriIna 

lakše pobeđuju nacionalisti, što se u Jugoslaviji i dogodilo." 

Da li posle Broza i Miloševića treba strahovati od pojave nekog novog 

autokrate 

v. "Mnogi narodi su se s tim probleI11om suočavali, pa i oni kOji sad 

ZIve u demokratskim sistemima. Vekovima su imali vladare diktatore. 

U Francuskoj su oborili Luja, pa je došao Napoleon, kasnije Napoleon III. 

Ali je ipak došlo vrenle za demokratiju. Tako će verovatno biti i 

se 

nema 

vrelne i ne pojavi se novi autokrata, svi će se polako navikavati na demokratsku 

proceduru i demokratiju." 

Kažemo bivšem disidentu da se on posle 22 godine vratio da stalno 

živi u ovoj osiromašenoj i iscrpljenoj zel11lji, ali da mnogi Inladi ljudi 

upravo poslednjih godina odavde odlaze ... 

"To je", odgovorio nam je, "ve01na brojna nova elnigracija, ali presedan 

je da je ona - nenacionalistička. Bežali su od ratova, u potrazi za 

životnom perspektivonl. Većinom su obrazovani, povezani kompjuterima. 

Mnogi se ljute kad ih pitate koje su nacionalnosti ". 

Negde u Italiji izlazi jedan nlesečnik na kojem piše: Izdavači su 

"omladina srpska i hrvatska", ranije generacije emigranata su zbog 

Aleksandra pitamo profesora kakav je 

naš prema vođarna Odgovara da su ljudi ovde, i u Rusiji, gotovo 

navikli na autoritarne i saInadržavlje. i takva j '-'", j ll-H'" 

lnože nlenjati. PriI11er za to je Ataturk, diktator koji je u Turskoj 

uveo sistelll. Isto je i Tito Da je 

uveo višepartijski sistein koji bi funkcionisao dok je on bio živ, ne samo da 

bi za bi sačuvao Jugoslaviju. 

Kod nas su višepartijski izbori održani deset godina posle Tita, i to 

prvo u federalnil11 jedinicama 

110 

111

Dok je živeo u Vašingtonu Mihajlo Mihajlov je dočekivao mnoge poznate 

ličnosti, ali i obične ljude iz naše zemlje. Upoznao je talno i naše političare 

i stranačke lidere - Vuka Draškovića, Đinđića, Koštunicu ... 

"Pre nekoliko godina bio sarl1 na prijelTIU u ambasadi Francuske 

ovde u Beogradu, na kojem sam sreo Koštunicu. On me je podsetio na 

to da je bio i kod mene u kući u Vašingtonu. Negde pred rat, on i Kosta 

Čavoški su bili kod Predraga Pajića, kustosa u Kongresnoj biblioteci, našeg 

čoveka, i Pajić ih je doveo u moj stan. Međutin1, te posete gotovo da se 

nisaIn setio, jer puno je sveta dolazilo", Mihajlov. 

Najopasnija je lustracija bez zakona, ističe Mihajlo Mihajlov, 

dašnji disident. Mere lustracije je lakše primenjivati neDosrE~dnlo 

režin1a nego se učvrste u 

vim strukturama. Zato je najavljena lustracija ovde pOlnalo zakasnela, 

primećuje Mihajlo Mihajlov, naš nekadašnji veliki "disident", podsećajući 

na to da su neki visoki predstavnici bivših garnitura i dalje na važnim 

položajima. 

Skupština bi zato trebalo što pre da donese zakon o lustraciji i iza- 

Vil.J.V~;;'U."_\..·.il 

1-/.l.J..0l.\_AIH-',-lr' ....""" I-lVLU'.U.l.JlVll,L 

no sudsko gonjenje... je 1966. na tri koje je 

žao, kasnije 1974. na još sedaln godina od kojih je izdržao tri i, konačno, 

pošao na Zapad kuda lTIU se " 

II knjizi M. Mihajlova Planetarna svest 

Ul/i U 

se 

/,IJL. Na 

bu da se prenaglašava značaj policijskih dosijea kao ne baš pouzdanih 

dokUInenata iz prošlosti za donošenje tako važnih odluka kao što su 

112 

13


mere zabrane obavljanja javnih funkcija, Mihajlovodgovara da dosijei 

zaista lnogu biti i falsifikovani. Ali, oni su sarno jedan, i to svakako ne 

glavni, izvor saznanja. 

Nekadašnji "disident broj dva" ("broj jedan" je bio Đilas) kaže da 

su apsurdni predlozi da lustracija obuhvata period od 1945. do danas. 

Jer, 111nogi kandidati za lustraciju iz ranijih decenija ne samo da nisu 

aktivni u politici nego "nisu ni lneđu živ iIn a". Zato je, uzimajući II obzir 

to da bi ovaj režim trebalo da se distancira od prethodnog, logično da 

se lnere odnose na devedesete godine. 

je stvar što istovremeno treba rehabilitovati žrtve ranijih 

procesa, ali to nije u domenu komisija za lustraciju. Rehabilitacija je potrebna, 

kao što je bila i u Sovjetskom Savezu, kad su još u vreme Gorbačova 

pregledali presude i donosili dokumente o tome da je "taj i taj 

nevin represiran". Za urnrle, rodbina je dobijala takve dokumente. 

Kako lustrirati one koji su pripadali bivšem režimu, a u rneđuvremenu 

su "pretrčali" na stranu političkih pobednika Mihajlov kaže da 

je to stari problem. Uvek će oni kOji su prebegli na pobedničku stranu 

manje ili uopšte neće biti predIllet lustracije. Ali, ako su njihova 

ogrešenja o nečija prava bila oČigledna, ni oni verovatno neće izbeći postupak. 

Smisao lustracije i jeste u tome da očigledni prin1eri zloupotrebe 

sankcionisani zabranom obavljanja javnih funkcija, 

ozdravljenju društvene klin1e i porastu poverenja 

- policiju, sudstvo, upravu, Illedije ... 


sam prvo otišao u toalet da se vidim pred ogledalom misleći da na mom 

licu nešto nije u redu. Otišao sam zatim u kabinet, u koji je odmah ušao 

jedan vanredni student za kojeg se ispostavilo da je 'supovae'. Odmah s 

vrata je rekao: 'Profesore, dođe vrijeme'. Za njiIn su ušla dva milicionera 

i dva svedoka. 

Tek u zatvoru sam pročitao Titov govor. Posle deset dana, bez ikakvog 

zakonskog osnova, na fakultetu su prekinuli radni sa mnom", 

priseća se nekih detalja iz svog slučaja hapšenja od 

nijih prin1era kršenja ljudskih prava zbog zadovoljenja političkog hira. 

"Politika", 6. jun 2002 (Branislav Radivojša) 

Titov govor je objavljen na stranan1a ja 

4. marta, kao i obično, otišao na fakultet. Usput sam kupio novine, 

ali ih nisaln čitao. Ušao san1 u zgradu u kojoj su me svi tako gledali da 

114 

ll5


Provincijalne rasprave o "srpskim deobalna" 

PovodOln "Apela petorice", »Ravnogorske čitanke" i feUtona 

"Neminovna tragedija Draže MihailovićaCf.. 

Osećam potrebu da objasninl čitaociina 

saln 

potpisivanja "Apela petorice", objavljenog istovremeno u ovom listu i 

u "Politici" 19. juna, objavio članak (štampan kao feljton) o tragediji 

generala Mihailovića koji su n1nogi shvatili kao tekst upravo suprotan 

idejama "apela". 

Naime, posle emitovanja nekoliko nastavaka serije "Ravnogorska 

čitanka" na RTS-u, a naročito posle pomenutog apela 

"'-"''-.'', i to ne samo 1.1 

Činjenica da se na suđenju, koje Ini je uskoro posle toga bilo održano 

u NOVOln Sadu, taj članak uopšte nije ni spominjao, je 

bio spreman dokazati svaku reč iz tog teksta te sam suđen zbog nekih 

drugih članaka. N at'avno, to bi mi Inalo koristilo da već celu 

niju nisaln bio poznati disident te da svim n10jim suđenjima nisu 

prisustvovali brojni predstavnici svetske štampe. 

Nažalost, u ne baš najboljeIn prevodu, u "Našoj reči" članak je skraćen 

a mnogi akcenti su pomereni. Osnovna ideja tog teksta da je 

poraz pokreta Draže Mihailovića u građanskOln ratu bio potpuno zakonit 

i neminovan te je "H~.U.L'"';;:"VLll'-' '~""~A'CT'''' 

je imao 

kreta otpora nudila se ista cena "za 

Jedna je stvar istorije i "titovskog mita", a 

sasviIn druga stvar građenje novoga, ovoga 

II BulajićeVOln stilu. Eto, to je i bio razlog zašto sanI objavio članak o 

generalu Mihailoviću napisan skoro pre tri decenije i to napisan ovde, 

l 

"Bilećanlza", 

ruskog, 

šumama i , 

"K01nandant Savo" i mnoge druge samo su prevedene sa 

uzeta je ruska n"c"r>,;"~ 

117


od pre tridesetak godina kada se u SFRJ na brojni1n konkursima neko 

vrenle aktivno tragalo za nOVOln jugoslovenskom himnOln koja bi za 

Inenila "Hej Sloveni". Tada su Innogi ozbiljni kulturni delatnici predlagali 

da se za himnu adaptira partizanska pesma "Po šumama i gora 

Ina". Očito se ta pesrna toliko srodila s partizanskim pokretOln da se 

niko nije setio kako je to samo prevod ruske pesme "Po dolinain i po 

vzgorjam", koju su, uzgred rečeno, u građanskom ratu pevali i crveni 

i beli (s razninl rečinla), a potiče još iz vremena napoleonovskih ratova 

("PeS111a sibirskih strelaca"). 

Međutim, lnit o "izdajniku" generalu Mihailoviću je i te kako poda 

se i učvrsti \.L.H"-~""~U..L 

pokušaj stvaranja "obrnutog lnita" o vođi "trećeg srpskog ustanka" takođe 

jedino služi duhovnom porobljavanju i, u krajnjoj liniji, ponavljanju 

građanskog rata - sada već s novim generacijama za koje je Drugi 

svetski rat daleka istorija. Da, zahvaljujući komunističkoj diktaturi, 

nije bilo mitskog odnosa prenla NOB-u i Drugonl svetskom ratu, današnje 

generacije bi na rat iZlneđu četnika i partizana gledale isto tako 

ravnodušno kao na rat "crvene i bele ruže" koji se vodio u Engleskoj 

pre nekoliko vekova. Svi snlO nli potonlci i četnika i partizana, i Kaina 

i Avelja, i beslnisieno je danas obnavljati ravnogorsku ideju, monarhiju, 

školsku veronauku i slične stvari, te, naročito, raspirivati davnašnju 

i neprijateljstva. to vodi najbolje pokaZUje rat u Bosni 

lvIilwjlo Mihajlov ----------- 

Sve ono što se dešavalo na ovim tereninla u prošlonl stoleću nenla nikakve 

specijalne veze sa Srbirna i srpskorn istorijo111, već daleko više 

s veliki1n globalninl procesima dvadesetog stoleća, koji su se sinhrono 

odigravali na celoj planeti. 

Kao što je mit o NOB-u bio preduslov za održanje titovske diktature 

u Jugoslaviji (a taj mit se nije mogao održati u slučaju priznavanja 

nepobitne činjenice da je general zaista bio antihitlerovskc 

gerile u Evropi, te da se na ovom tlu 

građanski, 

a ne oslobodilački rat), tako je i mit o Oktobarskoj revoluciji 

poslUŽio za očuvanje diktature KPSS za lnnoge decenije u Sovjetskom 

Savezu. i 

i boljševici u Oktobarskoj revolUciji, u 99 odsto slučajeva dobićete odgovor: 

rusku monarhiju, cara Nikolaja drugog, stari i konzervativni društveni 

sistem. I Inalo ko ovde zna da je u februaru 1917. ruska monarhija 

oborena a car uhapšen bez ikakvog učešća boljševika (većina ih je na 

čelu s Lenjinom u to vreme bila u ernigraciji u Švajcarskoj). Deset meseci 

kasnije Lenjin i boljševici su izveli državni udar i oborili Privrenlenu 

vladu na čelu s lideronl SOcijalrevolucionarne partije Kerenskim. 

streljao 

u itd. 

za ilustraciju upotrebe mitova li političke svrhe nl0- 

"-' ... "-'v ... ,,_ ........... pre sedam ,,",V'..l.l..ll.U. 

U prostoru, ukoliko se pokaže da je izabrani prali 

Francuskoj, što je 

dalo povoda Marksu da primeti kako sve što se u istoriji ponavlja prvi 

tragedija, drugi put kao farsa. 

je ušla u sve posleratne enciklopedije i uzi1nala se kao istinita. 

ce, nije sanlO jugoslovenski specijalitet. U Rusiji, te u većini postkomumi 

"_,"0_ 

•• "._ 

duboko provincijski rasprave o srpskim deo bama u Drugom svetskom 

ratu te pozivi na nacionalnu slogu na bazi reakcionarne desne ideologije. 

118 

hV' .. U.LI.U., li 

slednik Nikita Hruščov je u jednOln govoru ustvrdio da je sovjetskih 

žrtava u 

ratu bilo 20 miliona. Kasnije, li vrenle Brežnjeva, 

baratalo se cifrOln od 30 Iniliona čiIne se opravdavalo stvaranje 

i ogron111e V..L'\ ..... U>.hJ.l.'.'- 

119


Međutim, ipak je teško verovati da je Staljin umanjivao broj žrtava 

jer za to nije imao baš nikakvog razloga. Upravo suprotno. 

Ili, recilno, mitovi o brojnim nemački m divizijama koje su zbog borbi 

s partizanima bile vezani za ovo tlo umesto da se bore na Istočnom 

frontu. PreIna pouzdanin1 istraživanjima, za borbu protiv partizana (sedam 

ofanziva) Nemci su koristili trupe koje su sa Istočnog fronta bile 

upućivane na odlnor u Jugoslaviju. A šta bi tek bilo kada bi čovek poverovao 

u realnost popularne televizijske serije "Otpisani" u kojoj se priča 

o herojskom otporu u okupiranom Beogradu. Prema ve01na pedantniIn 

neinačkim arhivill1a u Beograda aprila 1941. 

grada), za sve tri i po godine rata ubijen je SaIno jedan nemački vojnik. 

Nikakvog "pomirenja" između nekadašnjih boraca suprotstavljenih 

snaga u građanskon1 ratu, a niti novih mladih snaga koje rnnogi danas 

pokušavaju da uvuku u obnovljeni sukob, nema i ne može biti bez destrukcije 

još živućih ili danas nastajućih mitova. Apel petorice je uperen 

a je emigracija 

negovala preko pola veka. Moj članak o Draži Mihailoviću "Zakonita 

tragedija", kao feljton u "Danasu", bio je n1ita na 

kojen1 se držala Titova diktatura, a pisan je 

"liberala" počelo obnavljanje i 

Ir-rr,,"nr.CT U tome što sam ..--"'ih .... ' " ... " 

lvfihajlo Mihajlov 

'rehabilitacije' značila bi da Draža i četnici pripadaju i se 

jednom za svagda skidaju sa dnevnog reda", pisao je vođa organizacije 

"Dušan Silni ". 

Kasnije, 1975, kada sam ja već po drugi bio put osuđen i nalazio 

se na izdržavanju kazne u Sren1skoj Mitrovici, dr Slobodan Drašković 

je objavio te svoje članke u knjižici koju je nazvao Titoizam, đilasizam, 

mihailovizam. Uzgred rečeno, iz reakcija na uvek se provlači 

titovski odnos pren1a "neprijateljskoj 

. Zaista je 

vrell1e da se shvati da je Inasovna elnigracija najbolji dokaz bolesnog 

štva. Zdravo društvo in1a opoziciju, bolesno - 

To je

----------- Mihajlo Mihajlov 

KNJIGA 

Vratio se nakon 23 godine. Vratio se i kaže kako nije in1ao nan1eru da 

u An1erici ceo život. Vratio se (67). 

"Zbog ćevapčića", kaže u šali. Finansijski je nezavisan jer se nedavno 

penzionisao. Kako je samo dvadesetak godina radio u SAD, žali se 

da mu je penzija za Ameriku veoma mala, ali za Beograd sasvim dovoljna. 

Međutim najvažniji razlog njegova povratka jeste taj što kao istraživač 

želi da živi u Beogradu. In1a osećaj da se upravo ovde, na Balkanu, 

mora pojaviti jedna sinteza, koja će imati značaj daleko veći od regionalnog. 

"Na Balkanu su se spleli svi najdramatičniji svetski probleini 

_ politički, ekonomski, socijalni, religiozni, etnički i moralni. Rešenja 

za njih pronađena 

biće univerzalna", kaže IvIihajlov. 

Gospodine Mihajlov, kada ste se prvi put sreli sa knjigom i kojom 

Sećam se prve knjige koju sam pročitao: Legenda 

je 

Vi ste uhapšeni zbog teksta objavljenog u "Delu". Taj reprezentativni 

časopis uređivao je Pervić koga ste pomenuli 

,,'Delo' je zajedno sa Pervićem uređivao Milosav Mirković. Ne znam 

ko je od njih dvojice doneo odluku da se moja knjiga štampa. Te '64. godine 

sam radio kao asistent pri katedri za rusku književnost u Zadru. 

To je bila, tada, filijala Zagrebačkog sveučilišta, pa salll predavao modernu 

rusku književnost, a u okviru kulturne raZlllene između Jugoslavije 

i SSSR-a proveo sanl pet nedelja u Moskvi i Lenjingradu. Uzevši II obzir 

da saln pisao o sovjetskoj kulturi i literaturi, i pošto govorin1 ruski, nije 

Ini bilo teško da se sretnem sa nekoliko desetina pisaca i sa neki1na za 

znao. titna 

slaviji i na Zapadu bio je i Bulat Okudžava." 

Od tog putovanja nastala je knjiga 

"Da, nastala je literarna reportaža Leto moskovsko koja je trebala biti 

štampana u tri nastavka II časopisu 'Delo'. Ali. Šta se desilo U oktobru 

'64. godine pao je Hruščov. Situacija se izmenila i novi trijumvirat 

Brežnjev Kosigin - Podgorni pokušao je nekakvu restaljinizaciju. Posle 

drugog nastavka moje literarne reportaže Leto moskovsko u februarsk01ll 

broju 'Dela' za 1965. sovjetski alnbasador Puzanov je zvamcnl 

protest. Tito, koji je stalno pokušavao da balansira iZlneđu istoka i zapada, 

osetio je da da 

Vi ste 

knjige, Vaše studiranje je takođe vezano za književnost. 

prevođeno i inostranstvu, a Artur Miler, tadašnji predsednik svetskog 

je 

već 

poznati ljudi iz sveta književnosti studirali su salnnom: Danilo Kiš, Mirjana 

Miočinović, Muharen1 Pervić, Adem DeIllaći, Pero Mužijević ... " 

122 

pre konferencije Vrhovni sud Hrvatske uslovio je moju kaznu tako da 

nisan1 išao zatvor. Ranković 

na Brionskom plenumu i izgledalo je kao da počinje talas liberalizma. 

Bio sam na ali san1 izgubio radno mesto, pa sam izgubio 

pasoš i mogućnost da štampam bilo šta u Jugoslaviji. Međutim, nakon 

tog talasa liberalizacije izgledalo je da će se moći 

123

POl1ovUel1e misli 

zakon koji je tada predviđao da pet građana ima pravo i mogućnost da 

osnuju nezavisno glasilo. Sa prijateljima iz Beograda, Zagreba, Zadra, Sarajeva, 

Novog Sada pokušao sam, u avgustu '66. godine, da osnujem nezavisni 

časopis. Ali, bio san1 uhapšen i tada, u septelnbru, osuđen na godinu 

dana. Robijao sam u Mitrovici, a 22. novembra su Ine prebacili u Centralni 

zatvor i tada su iz Zagreba, Zadra i drugih gradova prebačeni moji drugovi 

koji su nastojali da forrniraju nezavisni časopis. Počeli su sa istragom, 

navodno SIno se udružili 

i države. Ostale su držali samo po 

par meseci, a lllene su uproleće '67. godine osudili na četiri i po godine. 

Vrhovni sud Srbije je sn1anjio kaznu na tri i po godine i to sam odležao." 

Drugi put ste uhapšeni godine. Smatra se da fe s Vašim hapšenfem 

doveden u vezu takozvani Barski kongres neokomunistiL'::ke partije. 

"To je bila jedinstvena stvar u kon1unističkim zen1ljallla. Druga kolllunistička 

partija održala je ilegalni kongres pa je UDBA počela da hapsi 

sve moguće bivše ibeovce. Zapadna štalnpa je pisala tada da se Jugo- 

"-'~H.lU'-'.U i da svi Jasno je 

bilo da će nekog 'prozapadnog' Inorati uhapsiti, kao protivtežu. 

U to vren1e sam pisao u 'Njujork tajmsu' i nekim drugirn an1eričkim 

časopisima pa san1 uhapšen u oktobru '74. godine. U februaru '75. godiosuđen 

salll na sedam godina zbog četiri članka, ali 

godine u Beogradu bio nastavak Helsinške konferencije i 

I.J'-" .. U"-.cu. dreka što Ine osuđuju zbog članaka objavljenih u najugledi 

dva Ineseca 

----------- Mihajlo Mihajlov 

UDB-e pokucala na moja vrata. Mislio sam da ć.e lne me 

pretresaju, a oni su mi rekli: 'Yi ste tražili pasoš. Hoćete li pasoš'" 

Dobili ste pasoš i otišli u Ameriku. 

"Čim sarn otišao u Ameriku Okružni sud u Beogradu je sazvao konferenciju 

za štampu i saopštio da je protiv mene izdat nalog za hapšenje. 

J a sam već bio u Americi i n10gu reći da sam imao veliki publicitet, stalno 

sam negde istupao, kongresmeni i senatori su n1e zvali na razne 

lančeve i slične prigode. Međunarodna Liga za ljudska prava Ini je dodelila 

svoju nagradu za 1978. godinu. Nekoliko drugih sličnih organizacija 

'U.I.'.,-,,-,,-,. Prve 1110g II Americi in1ao sam 

Za dva Ineseca obišao saln 36 država, bila je to komercijalna turneja, 

držao sam predavanja na univerzitetiIna, zapravo uvek jedno predavanje: 

'Jugoslavija juče, danas i sutra'. Nakon toga saln počeo da radim VIZ1- 

ting profesor na univerzitetima jer je moja knjiga o ruskoj literaturi Ruske 

teme tada bila veOlna popularna u univerzitetskiln krugovima. 

Predavao san1 prvo na Jejlu (Yale), 

tetu Yirdžinija, onda godinu dana na Ohaju. Posle san1 predavao u Škotskoj, 

u Glazgovu, pa u Zigenu, u Neinačkoj i iInao sam takve šanse 

kraja života, llleđutin1, veoma je naporno stalno se seliti, a i bio sam u specifičnoj 

situaciji, nije mi se stacioniraIn su 

'-'~~~~.~.LU~, te ovo, te ono. 

vođena, kako su fe znali Vaši studenti 

strane 

"Bio je kao ponuda. Po izlasku iz zatvora nastavio sam da pišeln. 

Nisu mogli ponovo da me hapse nego su u lnartu godine dvojica iz 

124 

125


ČUO za njega, a kažem vam da na svakom univerzitetu postoji slavistički 

centar i postoji masa ljudi koji poznaju rusku književnost. Od '65. godine, 

od kako sarn uhapšen i prevođen na razne jezike pišem na ruskom. 

Ova moja poslednja knjiga Planetarna svest je pisana na ruskOln osim 

dva prva članka koja su u Jugoslaviji štaInpana '64. godine (šezdeset četvrte!!!). 

Jednostavno, pisao sarn na ruskOln zato što u svetu ima na stotine 

odličnih prevodilaca sa ruskog, a veoma malo sa srpskog jezika." 

Koliko su Vaši studenti u Americi znali za neke ruske pisce koji jesu 

veliki, ali nisu poznati kao Tolstoj ili Jesenjin Da li su Vaši studenti znali 

recimo za Tjutčeva 

"Znate, na američkirn univerzitetima imate uvek masu ljudi koji sve 

znaju. Većina je, nažalost, na daleko nižem nivou od evropskih, a pogotovu 

nemačkih studenata." 

Koliko studenti iz Amerike znaju o jugoslovenskim piscima 

"Da valn pravo kažen1 nisam sreo ni jednog koji bilo šta zna o nekom 

jugoslovenskom piscu. Pričao saln i o jugoslovenskim piscima, ali 

n1i to, iskreno nije bilo u opisu radnog Inesta." 

Šta Vam je najviše nedostajalo u Americi 

svet, druga kultura. Kad god letim iz Njujorka za 

kulturi. 


ogromnu količinu knjiga iz Amerike, veliki deo moje biblioteke se 

zio ovde na tavanu kod prijatelja, neke u garaži. Te knjige iz garaže pune 

su meinle. Dakle, provetravam knjige." 

Godinama se bavite i modernom ruskom jllozoJijom. Šta možete reći 

o stremljenjima u ruskojJilozoJiji dvadesetog veka 

"Deo poslednje knjige bavi se modernom ruskom filozofijom, neoidealizmom 

koji na neki način završava celi sklop evropske filozofske 

lnisli koji je započeo sa raspadom jedinstvene zapadnoevropske kulture 

srednjeg veka. Mislioci ruskog neoidealizma (Šestov, Frank, Loski, 

Bulgakov, Berđajev, Iljin i mnogi drugi) se sada II na 

zapadu su bili štanlpani već odavno samo što njihov uticaj još uvek nije 

toliko snažan kakav se može očekivati u budućnosti." 

Šta nam možete reći o ruskoj književnosti danas 

"Pratiln je, prošli ziInski semestar sam bio viziting profesor u Moskvi, 

predavao saln ruske političke lnislioce dvadesetog veka i zapanjilo 

bujanje kulturnog života. Inače, sve ostalo je i u 

iH __ l_"-V;:~U ubijaju, kidnapuju, 

nenla bitne razlike, ali kultura buja. Ne nložete naći kartu za pozorište, 

I 

to 

reći o 

bili ste Rusi u Anzerici. 

"Brodskog sam retko viđao. On je bio u Njujorku, a ja u Vašingto 

pose- 

toga pregledavao. Skoro saln se doselio u Beograd i još uvek se nisam 

na nonllalan život." 

Da li ste Ll K/u,rrr,nn1 

sve hrJJr1tplllt 

"Imam mnogo prijatelja i još uvek ih nisam sve video, ali većinu jesaln 

iako sam preokupiran sređivanjen1 biblioteke. OsiIn što sam doneo 

126 

Ll iz više 

se koji se štampaju u emigraciji i u Moskvi. Nema više podele na emigraciji 

ineemigraciju." 

127


Smatrate da emigracija aktivno učestvuje u kulturom životu Rusije 

"Apsolutno. Mnogi časopisi kao što je 'Kontinent' koji je dugo izlazio 

u Parizu, učestvuju u kulturnoj politici Rusije i sada se štalnpa 

u Moskvi. Ruski pisci pišu za ruske časopise u Americi gde itna oko 

Inilion i po Rusa. U salnorn Njujorku izlazi najstariji dnevni ruski list 

'Novoje ruskoje slovo' koji postoji od 1908. godine." 

Bunjin piše da samo (G)ospod Bog zna veličinu ruske duše. 

(S meh) "Dostojevski je govorio da je ruska duša malo preširoka pa 

je treba suziti. Verovatno ima nešto u t01ne, ali do sada na- 

1 HCl''-'UHJ0 L, sve 

tih nacionalističkih partija u Rusiji i ideologa nacionalizma pa čak i čistog 

nacional-socijalizn1a." 

Da li je kultura nemoćna da se izbori sa nacionalizmom 

"Ako pogledamo zapadnu Evropu videćemo da se nacionalizaln rodio 

je da hrišćanske civilizacije, 

to jest nakon pojave protestantizma. Svaki deo je postao svoj 

jedini cilj i smisao. Prva velika nadnacionalna ideja posle renesanse je 

komunizaln. Zato je i imao uspeh uprkos tome što je zasnovan 

na lažnirn prelnisama. Danas si bio proleter, a sutra si vladajuća ldasa. 

Sve je to bilo ni na čen1U zasnovano i 

Petak, 27. septembra 

koji su, ponekad decenijama, to radili. Verovatno je to pitanje psihološko: 

kojoj grupi ljudi čovek pripada. U slučaju literata, u najširem sn1islu, 

postoje dve vrste ljudi. Jedne reprezentuju Tolstoj, Tomas Man i bezbrojni 

drugi koji su svakodnevno redovno pisali i čak po nekoliko puta prepisivali 

napisano, te najurednije vodili dnevnike celog života. Takve ljude 

najbolje simbolizuje knjiga Ni dana bez napisanog retka sovjetskog pisca 

Jurija Olješe. Drugi psihološki tip reprezentuju pisci kao što je Dostojevkoji 

je Inesecima da se bavi raZl10razniIn "tu-.......''t"''Y'\" 

.L'-V"..,j.'-~H.il''-', a je saIno u na 

'-'~H-'-~-'-'-U, 

Mada je 

često saIno da bi na vren1e predao već 

ne računamo 

sve 

nalne ideje (a to uključuje i univerzalističke religiozne pokrete) su plod 

islaln. To 

se 

da se kolje. Mnogo o tome pišem u ovoj Inojoj knjizi Planetarna svest 

koja je pre par Ineseci štan1pana na srpsko111 u


Verovatno je i to razlog zašto ne volim da putujem, niti mi lnnogo 

daju daleka putovanja, mada je sudbina htela da obiđeln skoro celi svet. 

Više doznaln i dublje shvatinl neki daleki grad ili egzotičnu zemlju čitajući 

o njoj, nego gledajući uživo. Zato će ovaj "dnevnik" biti više inspirisan 

pročitani1n iz novina ili časopisa nego iz iskustva neposrednog života. 

Ali i u tome moram da učinirn izninlku. Već celu godinu dana živim 

Ll posle iz zemalja, gde sam proveo skoro 

četvrt veka. I verovatno zato nle često - zašto SalTI se vratio 

u Beograd, inlaln li ovde porodicu. Ja odgovarmn da je moja biološka porodica 

razbacana po celOl11 svetu. Sestra sa porodicom živi u Vašingtonu, 

gradu, odgovaram - da, imam blisku rodbinu: to je porodica advokata 

Nikole Barovića, porodica dugogodišnjeg disidenta i restoratera Zdravka 

Gvera, porodica neverovatnih antičehovskih sestara Pejović i drugi mnogobrojni 

prijatelji, koji mi više znače nego samo biološki rođaci. Nedavno 

sanl upravo sa njima proslavio svoj (pitaj Boga koji) rođendan. 

Subota, 28. septembar 

Mihajlo ivIihajlov ----------- 

Sadu, kada je postojao saIno jedan kandidat, a samo učešće u 

nju" se ocenjivalo kao verno-podanički gest. Tada je bio popularan vic: 

Stvorio Bog Evu iz Adalnovog rebra i rekao Adainu - biraj ženu. Istina, 

1992. saIn takođe učestvovao ali ne kao birač, već kao kandidat na listi 

Građanskog saveza. Naravno, izgubili smo izbore. Posle završetka izbora 

se kod mene kod kuće, na ObilićevOln vencu, sakupilo društvance 

prijatelja iz redakcije 

, i istovren1eno 

za međunarodne odnose, te snlO sa strahopoštovanjem pili 

dišnju donlaću breskovaču. Zaista prava "lTIedicina". Tek posle takvog 

pića postaje jasno zašto Francuzi nazivaju prepečenicu 

Balonče od dve litre te vode života saln dobio od 

prijatelja ruskog pisca 

konle su 

Vojvodini gde je u Čortanovcirna boravio desetak dana u "radionici pisaca". 

Otvorenu bocu nije nlogao da unese u Ameriku, te je l11eni poklonio. 

Došli smo do zaključka, da naš zajednički prijatelj Sergej 

ne bi umro od posledica alkoholizIna da je imao na raspolaganju takvu 

vojvođansku vodu života, umesto veštačkih Inodernih bućkuriša, koji 

se danas masovno piju i u Njujorku i u Moskvi. 

po 

za '-''-.~i.LJ''_iiU 

tokom prošle decenije. Mada se otvoreno ne govori, reč je ipak o tzv. 

po- 

r-urleal'::l]al(, 30. CU7"'UVVlYlnr 

Danas su neke 

novine 

u SjedinjeniIn Državanla izašla nova knjiga o 

Utorak, 1. oktobar 

Nedelja, 29. septembar 

je 

ni razlog za to bio taj, što smn hteo da vidiIn kako se to sada radi. Poslednji 

u 

130 

imam 

ne bi bilo neinteresantno da se i čitaoci 

štrajk glađu zaista znači. 

"Danasa" upoznaju s tiI11 - šta 

131

- 


Prvo i prvo, postoje dve vrste štrajka glađu: običan i "suvi" štrajk. 

Suvi štrajk je kada štrajkač ne uzilna baš ništa u usta, i ne pije vodu. 

Takav štrajk je veoma redak, jer se već posle desetak dana od nedostatka 

vode u organizmu un1ire. Kako protestni štrajk glađu nema za cilj 

smrt, već postizanje određenih ciljeva, jer se javnost animira štrajkom, 

većina takvih gladovanja se vrši uz pijenje vode. Ma koliko da običnom 

čoveku to izgledalo strašno, štrajk glađu uz dovodi do fatalnog 

ishoda tek nakon oko dva meseca. Za vreme vladavine "gvozdene ledi" 

Margaret Tačer u Engleskoj, osuđeni teroristi Irske oslobodilačke armije 

su stupili u štrajk glađu sa ciljein dobijanja "političkog statusa" u zatvoru, 

što britanska vlada nije priznavala teroristima. 

Oko desetak terorista je stupilo u štrajk glađu, i mada je svetska štalnpa 

mnogo o njima pisala, gvozdena ledi se nije pokolebala, te su sedmorica 

osuđenika umrla od gladi, ali svi nakon šezdeset, pa i sedan1deset 

dana štrajka. 

Za vren1e boravka u Kazneno-popravnim domovima u Požarevcu i 

Sremskoj Mitrovici, ja sa1n tri puta stupao u štrajk glađu. Najduži je bio 

1975. i 1976. u Sremskoj Mitrovici. Tada je nas 

desetak političkih osuđenika stupilo u štrajk, zahtevajući status političkih 

zatvorenika (pren1a zakoniIna Titove Jugoslavije postojao je san10 

"politički kriIninal") i one iste privilegije koje su iInali komunistički zatvorenici 

u Mitrovici pre Drugog svetskog rata. Nas su odlnah pozatvarali 

II samice, te nikakvog kontakta nismo imali. Neki zatvodeset 

dvadeset dana, a ja sa1n gladovao 43 dana. 

Mihajlo lVIihajlov ----------- 

papira (stari računi za struju, sudske 

štan1pani članci, prepiska sa brojnim ljudima iz zemlje i sveta i 

Sve to u neredu i iZl11ešano bez ikakvog reda. Veliki deo sa111 

sobom iz Al11erike, a ponešto je i ležalo ovde kod prijatelja na tavanima 

ili u garažaIna preko dvadeset godina. U podrUl11u, gde sam preseljenja 

smestio sve kutije, vlaga je počela da razjeda papir. U tom trenutku 

nli je 

da preuzme moj 

Ina 

što će se interesantni i važni ~


kao analitičar i kOI11entator na Radiju Slobodna 

ka u Al11erici objavio je SedalTl knjiga, literarno-filozofskih eseja. 

U se 23 iz 

On je jedan od najpoznatijih političkih zatvorenika i disidenata Titove socijalističke 

Jugoslavije i čovek koga Solženjicin u Arhipelagu Gulag pominje 

kao duhovnog orijentira pobune protiv k0111unističkog totalitarizl11a. 

Ovaj potomak ruskih emigranata je rođen u Pančevu, u tadašnjoj 

Kraljevini Jugoslaviji 1934. godine. Žrtva Titovog progona Mihajlo Mihajlov 

je postao 1965, nepunih godinu dana pošto se vratio sa petonedeljnog 

boravka u Moskvi, gde je iz susreta sa ruskinl književnicima 

nastala literarna sveska Leto moskovsko. Početkom 1965. beogradski časopis 

Delo štampao je dva od tri nastavka tih zapisa iz Moskve, a onda 

je pao sovjetski predsednik Hruščov, nova garnitura sa Brežnjevirn na 

iDIJU'-'.llilU je političku situaciju, pa je sovjetski an1basador u Beogra 

Titu zbog Mihajlovljevih tekstova. Tito je vrlo brzo 

tada , ...... ,'Y!·"''~,r'\ 

da se vrati u zel111ju. U SAD je sedal11 godina predavao rusku književ- 

J..lJ.'vLAJJ..lI'U na raznin1 

a potonl se zaposlio 

134 

se situacija n10že rešiti izvesnin1 ukrupnjavanjem, kroz stvaranje jedne 

" 

135

Koje zemlje bi činile tu federaciju 


"Jasno je da Grčka ne bi pripala toj balkanskoj federaciji jer je daleko 

ispred ostalih. Ali, postoji jedna grupa zemalja kao što su Srbija, 

Makedonija, Bugarska, Albanija, možda čak i BiH. Hrvatska je još uvek 

jednoglasno protiv bilo kakvog ujedinjenja. MedutiIn, i to je jedan dugi 

proces: potrebno je da svake zemlje pojedinačno izgrade demokratske 

sisteme, pa da se onda stvara taj savez, isto onako kako su to uradile 

,""H


zapadnog sveta. Jugoslavija je bila u drugačijoj situaciji nego ostale istočnoevropske 

zemlje, jer je Tito bio heroj Zapada. ReciIno, Radio Slobodna 

Evropa do 1994. godine nije ernitovala progran1 za teritoriju bivše 

Jugoslavije, iako je ceo komunistički svet bio obuhvaćen njenim programOln. 

Zašto Da se Tito ne bi naljutio na Zapad. Čak nije emitovan program 

ni za Albaniju, da se Tito ne bi uvredio ako bi se pominjalo Kosovo. 

Dakle, jugoslovenski disidenti su bili u situaciji da nisu iInali 

otvorenu podršku Zapada. 

Milovan Đilas je jedan od najkrupnijih revolucionara kon1unističke 

Jugoslavije i jasno je da je on dobio upravo zbog toga podršku. Demaći 

i Pekić su bili pa bilo teško da se Ja sam 

dobio pažnju jer je u rnoj slučaj bio upleten Sovjetski Savez, inače Ine zapadna 

javnost nikada ne bi ni pOInenula." 

Dakle, JugoslavUa je u Titovo vreme imala veoma mnogo političkih 

zatvorenika, ali malo disidenata, jer ih Zapad nije priznavao takvim 

"Poslednjih godina Titovog života Jugoslavija je imala procentualno 

više političkih zatvorenika nego bilo koja istočnoevropska zeInija, 

ali o tome su svi ćutali. Tito je koga je Zapad podržavao. 

,T'''''''""",,,,,, zatvoru na prva je sovjetska (',')n","",,:! 

jJV''-'-L.l',VJl.u pedesetih godina, ali joj niko nije verovao. Svi su n1islili da 

je 

Mihajlo iVIihajlov 

Zapad, mogli daleko više da učine i da kažu nego u današnjem 

tijskOIn sistelnu gde svako govori šta hoće." 

Uprkos tome, u književnim krugovima u Beogradu postoje relativno 

sveže teorije da SFRJ nikad nije imala pravu disidentsku književnost i kulturu. 

Za 50 godina u Titovoj Jugoslaviji naša književnost, po toj tezi, nije 

napravila gotovo ništa osim nekolicine velikih imena: Danila Kiša, Borislava 

Pekića ... Bili smo korumpirana komunistička zernlja, imali pasoše, 

mogli smo da putujemo i imali iluziju slobode. U Rusiji i Poljskoj imamo 

najbolje pisce upravo iz tog vremena. 

emigraciji je 

to je 

koju ovde niko ne zna i neće da zna. Baš klasična disidentska literatura: 

opis ličnih iskustava iz logora, zatvora. Recimo, knjiga Rajka Kantunca 

Pogledaj, Gospode, na drugu stranu, koja je dobila nag~'adu književno~ 

udruženja pisaca u emigraciji u Londonu, u Beogradu Je prevedena, ah 

je i dalje vrlo nepoznata. Takvih knjiga itna na stotine, ali niko ne obraća 

pažnju na njih, ne znam zašto." 

Da li osećate potrebu da se vam danas ovde neko izvini. U 

uvek nije donet zakon o rehabilitaciji političkih osuđenika. 

lnisliIn da ie to besmisleno. Sadašnja vlasti nije ona je mene 

hapsila. U Hrvat~koj je Zakon o rehabilitaciju političkih osuđenika 

donet još 1994. godine i po tom zakonu svi politički osuđenici su 

IPIlnnivn ste rekli 

samo u 10/lIVftl,-nf1"'11C'/;"1VVl 

sistemima. Znači li to da disidentstvo nakon Tita ovde više nije moguće 

je stvoren 

sistelll 

dentstva više nen1a. Ako se ne slažete sa jednOIll politikom, vi idite u opo- 

Sa strane, su, ovi je 

138 

139

gresa ruske inteligencije i poznati politički i javni delatnik, Grigorij POlV1ihajlo 

Mihajlov ----------- 

o globalizaciji čovečanstva 

akademik i pravoslavni teolog, 

begličkih organizacija Rusije i poznata novinarka 

te" i rnnogi drugi. 

Iz Zapadne Evrope, između ostalih, Rijk van Dalu, član 

parlamenta iz Holandije i Joel Kotek, francusko-belgijski politikolog. 

Iz Indije, direktor Indijskog instituta za konflikte K.P.S.GilI. Iz Kanade, 

iz 

Steve 

fence 

Inesec 12~ 14* ,""Ir·r",",_~ 

rusalimski sanlit o kojelu se danas počelo pisati, i to sa dosta nerazunlevanja 

u američkoj i evropskoj štanlpi. Na skupu je učestvovalo 

stotinak istaknutih političkih i religijskih lidera, naučnika i filozofa iz 

Indije i, naravno, Izraela. Trodnevni Saluit je 

održan u čuvenonl jerusalimskOlu hotelu "Kralj David", a među fondacijama 

koje su ga sponzorisale bila je i Nacionalna koalicija jedinstva 

stotine hrišćanskih 

nansija Natanjahu), najbrojniji su bili učesnici iz 

ji lueđu njima bio je Ričard Perle, na 

odbrane u SVilU republikanskim aUllliilić)Lil:

Ponov(jene misli 

Drugiill rečima, tri dana su se vodile rasprave o tOllle kako je, uprošćeno 

rečeno, globalizacija čovečanstva neizbežan proces, ali i da se ne 

rnože vršiti SaIllO na nivou ekonomije, tehnologije i politike, već su neophodne 

IllOl"alna i duhovna osnova sveobuhvatne globalizacije. Upravo 

nedostatak takve duhovne "globalne ideje" dovodi do pojave totalitarnih 

pokušaja globalizacije kakve su bile kOIIlUnistička i nacionalsocijalistička 

ideja. Pojava treće po redu totalitarne ideologije - radikalnog islan1izn1a, 

Illogla bi dvadeset i vek učiniti neuporedivo krvavijiIIl 

i od dvadesetog veka. 

Na iIlle , dok kOlllunistički globalistički pokret, kao i nacistički, nije 

mikaza), već je težio vlasti nad Ijudi1na kao svon1 osnovnOlll cilju, ekstremni 

islamizam (koji se nikako ne može poistovetiti sa islaIllOlll) teži 

za totalnom destrukcijom Zapada, to jest svih in/ak/Olllislećih u odnosu 

na islalnizalll, čak i po cenu sopstvenog uništenja. Ceo n10ralni 

i pravni sistem judeohrišćanske kulture osniva se na ideji da narušitelj 

zakona, kriminalac, ne želi i salll da umre. Međutin1, taj llloralni i pravni 

sistem postaje besmislen kada je reč o teroristi čiji je cilj samoubistvo 

uz n1aksimalnu destrukciju "neprijatelja". Kako se suprotstaviti takvom 

protivniku demokratije još uvek je otvoreno pitanje. Sticajem okolnosti, 

Jerusalim, duhovni centar tri najveće monoteističke religije (judaizma, 

hrišćanstva i islan1a), danas je u san10n1 epicentru sukoba sa svetskiill 

džihadom. U Jerusalimu u samoubilački1n akcijama terorista lete 

u vazduh autobusi puni apsolutno nevinih ljudi, često i samih 

je 

----------,- lVIihajlo Milwjlov 

zahteva odstranjivanje svakog licemerja u procesu globalizacije. Naša 

planeta, zahvaljujući napretku nauke i tehnike, postala je sasvim lllala 

i potpuno Illeđuzavisna. Ona pripada celon1 čovečanstvu. Licemerno 

je Slllatrati kako je rat opravdan u slučaju kada neka zellllja drugoj preti 

oružjem n1asovnog uništenja, a da kada je, na primer, reč o izvorima 

nafte nema opravdanja intervenciji. Međutim, presecanje izvora 

za 

ništa 

nog 

Posledice masovnog 

bi bile isto tako pogubne kao i upotreba nuklearnog ili biološkog oružja. 

I to ne samo za razvijeni svet. Sva ona bogatstva koja su 

bi 

risno kao i hiljadama godina ranije. Neophodna je nova "globalistička" 

(davno sam je već nazvao "planetarnon1") svest. 

Eto, to su bile teIna o kojima se na 

rusalimskon1 samitu i nije nikakvo čudo što novine, navikle na čisto 

političke sukobe globalista i antiglobalista, u prvi mah nisu znale kako 

da reaguju. U sadašnjin1 reakcijaIlla na Salllit pomaže im 

je na samom skupu došlo do podele, čisto političke, na one učesnike koji 

su sl1latrali Jerusaliln jeste i sin1bol ... '~,..,'.. __',... 

čovečanstva i one koji su tome dodavali da grad, upravo 

'-'''','-'~'L'''''' izraelske države. 

su revoll1cionarne terorističke organizacije bile veoma aktivne u 

anarhističke u i Pa ne I"-'-'.~~V'J.~~, 

da su teroristi odustajali od terorističkog akta pred samo izvršenje jer su 

.UU.......


(krsni put Isusa), na grobu kralja Da~ida i jevrejskoj svetinji Zidu plača, 

ili pred džamijOln Al Aksa, svetinjom islama. Ipak mi je bliži i više daje 

duši današnji živi Jerusalim, sa svojom čudnom izmešanošću religija 

i nacija, kada u četiri ujutru, iz hotela u SaInom centru grada čujete pozive 

na Inolitvu mujezina sa brojnih minareta, iako je grad potpuno pod 

kontrolon1 Izraela. 

"Danas", 15-16. novembar 2003 

Nadam se da će sudbina Borisu Tadiću biti sklonija 

nego njegovim prethodnicima i da će sačuvati glavu 

i S woma 

euforija da splasne, pogotovo što se sa mesta predsednika 

Srbije ne može bog-zna-šta uraditi i to bez 

većine u Skupštini. I upravo zato što se na izborima 

glasalo "protiv" a ne "za", on može veOl11a brzo da postane 

omražena figura. 

Od uvođenja višestranačkog sistema predsednički izbori su održavani 

sedam puta. Pet puta se glasalo u dva kruga i nikada se nije desilo 

u drugom krugu izađe više birača nego u prvom. Šta je nateralo građane 

da 27. juna izađu na izbore i obave svoju građansku dužnost 

"Mislirn da je razlog za veliki izlazak u 

isti 24. 2000. ;c.,.'J~.u.. uv. '--'~"u~uV' 

Upravo izabrani predsednik Srbije prvi je sin jednog disidenta u Istočnoj 

Evropi, koji je 

rijski, da ne kažem tranzicioni iskorak 

,""oJ,-."-,-,-",,," Srbije bio disident, ali to još u Titovo vreme. Kasnije, 

se 

je 

no sa pokojnom Klarom Mandić. Sa njima, kao i sa lnnogobrojnim drudanašnjiIn 

političkiIn lideriIna, upoznao sam se li " 

144 

145

Ponovljene misli ------------ 

Fotelja na Andrićevom vencu nije donosila sreću onima koji su u njoj 

sedeli. A sedeli su Ivan Stambolić, Slobodan Milošević, Milan Milutinović 

... Znamo kako su i završili. Da li se izborom demokratskog predsednika 

ta priča ili slične priče završavaju 

"Nadam se da će sudbina biti više sklona Borisu Tadiću nego njegovim 

prethodnicima i da će sačuvati glavu i slobodu. S druge strane, 

se da će veoma brzo euforija da splasne, pogotovo što se sa mesta 

Srbije ne može zna šta uraditi i to bez većine u cJ""_UJ.~l' 

ni. I upravo zato što se na izborill1a glasalo 'protiv' a ne 'za', on lnože 

veOll1a brzo da postane omražena figura. Sve će se pripisivati lično njese 

neće ubrzo smanjiti, i povećanje cene struje i svega ostalog ... Da ne 

govorimo o tome da će mnogi političari kOji su ga podržali na izboriIna, 

sada početi da mu stavljaju klipove li " 

Da li smo pobedom Borisa Tadića mi u stvari kupili žeton za peron 

na kojem se čeka voz koji ide ka ćemo ući u voz 

Ili, tačnije, li ćemo uopšte ući u 


Zašto je DOS posle 5. oktobra dozvolio staroj vlasti se brzo 

rehabilituje i vrati na političku scenu Zašto su omogućili ljudima iz Miloševićevog 

režima da se vrate na velika vrata ... pa danas slušamo priče 

zvane Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica Da li verujete Tomi Nikoliću 

koji kaže da o tim granicama samo sanja 

"Pobednički DOS je bio veoma čudna nlešavina svih lnogućih političkih 

frakcija, uključujući i brojne 

da s njim lnogu sve da izgube. Nije 

čudo što je 

tri godine. Što se tiče današnjeg lidera radikala II Beogradu, 111islim da i 

kad bi želeo ne bi nl0gao drugo nego 

. Ko bi 

vrelnena to je završena priča." 

DOS je omogućio onima koji su radili za Miloševićev režim da operu 

svoje biografije i mirno se vrate na političku scenu, ništa nisu 

uradili ... Zašto demokratskoj vlasti nikada nije padalo na pamet da rehabilituje 

ljude koje su autoritarni režimi 

nje bilo 'protiv' a ne 'za'. U onoj euforiji čini Ini se da saln bio jedini koji 

je " 

146 

i 

da ja lnogu sa je 

što su mnogi intelektualci postali gorljivi nacionalisti u vreme Miloševića. 

Ali to nije izdaja. Takvi su, očito, uvek i " 

147


Kako komentarišete podršku koju je akademik Mihajlo Marković dao 

predsedničkom kandidatu SRS 

"Pa sasviIn je normalno da akademici Mihajlo Marković i Kosta 

Čavoški podrže Nikolića. Oni već godinama zastupaju takve stavove. 

Ono što se lneni čini mnogo važnijim je činjenica da SANU nije pozvala 

građane da izađu na izbore. To 111nogo govori." 

"Nerna ničega specifično ruskog, srpskog, kineskog, albanskog ili 

što 

vlast u tiln zemlj aina i nad tim narodima. Isto se može reći i za narode, 

kulture i države koje su potpale pod vlast fašista i nacista. Iako je proces 

tranzicije kod ovih naroda bio vezan za poraz u ratu, okupaciju i ogromna 

razaranja, kod naroda koji su preživeli kOlnunističku epohu kao da 

je tranzicija nešto lnanje krvava i tragična, mada su njene crte skoro 

identične od Balkana do Kineskog mora. Ta činjenica se Inalo uočava 

zbog nekih, na prvi pogled, spektakularnih razloga, mirni razlaz nekih 

državnih zajednica i krvavi balkanski raspad drugih. MeđutiIn, dublja 

analiza pokazuje da se radi samo o intenzitetu raspada do tada dominantnog 

tipa društva i kulture. U principu, proces je identičan u bivšeln 

Istočnoj Evropi i kod nas na 

proces je 


je samo druga reč za otkrivanje s111isla čovekovog života na zemlji... 

raspada srednjevekovne hrišćanske Evrope proces traženja 

proticao je veoma slično kao i ovaj današnji. Verski ratovi i razaranje modernog 

nacionalizIna, neverovatan napredak nauke i tehnike, a sve to 

"krunisano" svetskim ratovima. Pa ipak se pojavio novi opštečovečanski 

identitet, nažalost, pseudoidentitet svetskog kOlnunističkog pokreta. 

..... '.VU-\LLU, saIna ta daje da će se i u bwlu(:nc)stl 

ti un1esto pseudoidentiteta. je odsustvo takvog 

identiteta najtragičnije ovde na Balkanu gde su koncentrisane sve 

Inoguće krizne tačke današnjeg sveta. Ali, to samo znači 

ći naše hteli mi to ili ne, rešavan10 čovečanstva", 

kaže Mihajlov. 

"Srpska reč" 

br. 349, 7. jul 2004 (Mirjana Kalinić) 

,ne.nT,!TDT U lokalnim, nacionalje 

ja 

identiteta, kako za učesnike postkomunističke tranzicije, tako i za društva 

koja su se 

totalitarizlIlu. Identitet 

148 

149


stvarno broj ljudskih žrtava u Sovjetskom 

Savezu i Jugoslaviji u toku Drugog svetskog rata. 

u II nema nezavisne ne 

n1ogućnost kontrole tačnosti statističkih podataka koje daju zvanične 

ustanove. Ne postoji, takođe, nikakva mogućnost opovrgavanja tih podataka. 

Budući da se statistika često koristi u cilju opravdavanja svih 

mogućih političkih ciljeva, svaka sumnja u zvanične statističke podatke 

izjednačava se sa zločinom. Ipak, s vremena na vren1e, bilo u disidentskim 

zelnalja ili pak II zapadnoj štampi, izražava 

se sumnja u tačnost opšteprihvaćenih brojki koje su neprestanim 

ponavljanjem postale skoro nešto sveto. Tako je nedavno doveden pod 

sUlnnju broj žrtava Drugog svetskog rata i u 

Savezu i u Ju 

Poznato je da se već decenijama tvrdi da je SSSR II ratu izgubio 

20 111iliona 

.700.000. U tačnost 

od Hitlerovog jarma. No Sovjetski Savez ne može . 

je broj stanovnika preIna popisu - SSSR 1949. pokazivao da postoji Slnanjenje 

- u odnosu na popis iz 1939. - tokon1 deset godina za nekih 20 n1ili~na 

- ipak tokom čitave decenije, sve do Hruščovljeve izjave, cifra gubItaka 

u ratu, koju je izneo Staljin, nije osporavana. 4 

Poznati sovjetski delnograf Boris Urlanis, u svom istraživanju gusu 

učestvovali u ratu, je šest .... ~~'--'HU. 

\..l.VLLLl.n.u, i je 

nji". Na se smatralo je SSSR, sve u svemu, u Drugom 

svetskom ratu ilnao nešto više od šest Iniliona žrtava Popis iz 1959. je 

14 Savezu 

lo 21 milion žena više nego muškaraca. Očevidno su ovi podaci podstakli 

Hruščova da javno objavi cifru od 20 Iniliona žrtava. Nakon četvrt 

veka stalnog ponavljanja ovu cifru počeli su da navode čak i lideri 

na Zapadu, kako je učinio i predsednik u televizijskoj 

en1isiji juna 1Tleseca 1984. godine. Tih 20 n1iliona žrtava bilo je odlično 

opravdanje rastućeg jačanja sovjetskih oružanih snaga u cilju agresije 

je u 1968. 

Avganistanu 1979, kao i sjajan dokaz n1iroljubive politike sovjetske države 

koja je za vren1e rata. je onda u pravu _ 

ili Hruščov Misli se da to niko neće saznati sve se ne 

3 

Aleksandar Vardi, "SSSR je izgubio 20 miliona ljudi", Panorama br. 271, 1986. 

2 "Dise Haastad", Dagens Nyheter, 24. 05.1986. 

nosti, br. ll, 1984. 

5 Information Please Almanach - Atlas 1974. 

150 

151


ili onako, niko ne spori činjenicu da je od 1939. do 1949. umrlo ili poginulo 

nekih 20 miliona sovjetskih građana. Pitanje je samo koliko je 

od tog broja poginulo u ratu. Jer u cifru od 20 miliona ulaze ne samo 

poginuli na frontu - poznato je da je sovjetska armija ratovala "prolivši 

mnogo krvi" svojih vojnika ne samo milioni ratnih zarobljenika 

koji su StaljinovOln krivicom urndi od gladi, jer je on odbijao svaku 

saradnju sa Crvenim krstom, za njega su svi zarobljenici bili "izdajnici 

domovine" - i ne samo sve žrtve među civilniIn stanovništvom. U taj 

broj su uključene sve žrtve represije i nasilnog preseljavanja nlnogih 

naroda, kakvi su pripadnici karačajevskog, čečenskog, inguškog, kal 

Ll.ll'-'"'-'\.V,"" balkarskog, mongrelijskog itatarskog - kao i Nelnaca iz Povoložja 

i drugih. Tu su sve žrtve umrle od gladi na KoliIni za vreme rata 

u sovjetskiIn logorima, sve žrtve gladi u Ukrajini 1946. i tako dalje. 

Ne čini se mogućim da se razdvoji broj žrtava rata od broja žrtava 

sovjetskog sistema. Nije sasviIn shvatljivo zbog čega je Hruščov u tajnOITl 

referatu na XX kongresu, otvoreno optuživši Staljina, iZlneđu ostalog, i 

za genocid nad čitavim narodiIna, ipak ubrojao sve žrtve 40-ih godina 

samo u žrtve rata. Očevidno je Hruščov, u lnonlentu kada je prvi put 

objavljena cifra od 20 miliona ljudi, smatrao da su spoljnopolitički ciljevi 

važniji od unutrašnjih političkih ciljeva. A za spoljnopolitičke ciljeve 

i namere Sovjetskog Saveza priznanje miliona i Iniliona žrtava sovjetskog 

sisteIna jednostavno je štetno. Tako je i nastala cifra od 20 miliona 

sovjetskih žrtava Drugog svetskog rata. 


teško da je veći od jednog miliona, u svakom slučaju nije 1.700.000. 

Naravno, broj žrtava nikako ne menja zločinačku suštinu nacističkog, 

ustaškog ili kOlnunističkog sistema. 

Ipak je izuzetno važno shvatanje uzroka stalne lnanipulacije brojkaIna, 

kojom se služe svi nedemokratski režiIni. A ti su uzroci uvek isti 

oni su politički. 

Objavljeno u američkom časopisu na ruskom jeziku 

"Almanac br. 286, oktobar 1986 

"Republika" br. 338-339, 1-31. avgust 2004 Mirko 

i 

se 

Po lnišljenju Milovana Đilasa i prema istraživanjima nekih istoričara 

koji žive u inostranstvu, broj žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji 

152 

153

I 

Da li će eventualna pobeda kandidata Demokratske stranke Džona 

Kerija na izborima u SAD, odnosno povratka na velika vrata starog znanca 

Srbije Ričarda Holbruka, označiti i 

SAD 

kanu, posebice prema Srbiji (Kongresmen iz Ohaja Denis Kušinić kaže 

da će Balkan, u slučaju pobede Kerija, biti jedan od prioriteta SAD, "jer 

na l~jemu nije dovršen posao".) 

"Nije n1i sasvin1 jasno - zašto smatrate da se desila pron1ena politike 

prema Srbiji u vren1e prvog mandata predsednika Buša. Ja vidiIn kontinuitet 

politike prema Balkanu od Klintona do Buša, a, verovatno će biti 

i u Kerija. Da posao dovršen govori ne saIno 

Kongresmen Kušinić, već je to bio i stav Bušove administracije. Druga je 

stvar što novelnbarskih izbora u SAD niko neće' dovršavati posao' ov 

Ali to nije principijelni, već praginatički stav Bušove adn1inistracije." 

Šta znači postavljanje Kondolize Rajs, dosadašnjeg američkog sekretara 

za nacionalnu bezbednost, na mesto državnog sekretara za 

alii 

"Vidite, državni sekretar SAD se bavi, kao i celi State departn1ent, 

san10 spoljnom politikonI, a nikako unutrašnjon1. Kao savetnik za nacionalnu 

bezbednost američkog predsednika, Kondoliza Rajs se zaista 

bavila i spoljnjom i unutrašnjom politikom. Sada će samo spoljnon1." 

Koji su osnovni razlozi Pauelovog povlačenja i da li su tačne 

pojedi~ih analitičara da je on predstavljao "umerenu struju u Bušovoj 

administraciji CC 

nikakve sun1nje je 

razloga je taj, što je očito hteo da se blago distancira 

u istoriji Amerika dobiti predsednika ili 

sv(mrW~'Ulln(;fCl analitičari konstatovali su da Bušova admiza 

balkanske teme od Klinra 

ko će biti pobednik, neće biti, izuzev što se n10že očekivati radikalni 

Balkanu." 

154 

NDN Vojvodine, 15. septembar 2004 (Nedim Sejdanović) 

Rajs je poznati stručnjak za ruska i istočnoevropska pitanja. Da li to 

može značiti i drugačUe akcentovanje američke politike 

"Kondoliza Rajs je ne saIno stručnjak za ruska (manje za istočnoepitanja, 

već je 

jezik u 

155

Ponovljene misli ------------ 

Juče su je već intervjuisali za moskovsku televiziju i odgovarala je na ruskom 

jeziku (gledaln rusku televiziju na kablovskoj). Žalila se da sada 

govori ruski nl nogo gore nego pre više od četvrt veka kada je živela u Rusiji, 

jer sve manje irna ruske govorne prakse. I zaista sada govori ruski 

sa velikim akcentom. Sa Kondolizom Rajs susretao sam se dugi niz godina 

na godišnjim konvencijama Asocijacije alneričkih rusista i slavista 

AAA SS. je govorila akcenta. 

da će se bilo šta u stavu pre- 

Ina Balkanu. Verovatno će se u pozitivnorn pravcu politika SAD promeniti 

prema Rusiji, pogotovo što je predsednik Putin aktivno podržao 

Morarn priznati da Ine uvek zaprepašćuje nepoznavanje odnosa Ru- 

Federacije prerl1a Srbiji, odnosno pre toga - Jugoslaviji među brojnim 

slojevima srpskog stanovništva. Rusija je u Savetu bezbednosti aktivno 

podržala osnivanje Haškog tribunala, i sada u Kontakt grupi zahteva 

(kao i sve druge članice Kontakt grupe) da Srbija i Crna Gora predaju 

Hagu sve ovdašnje optuženike. Druga je stvar šta pričaju Žirinovski, 

nekadašnji enkavedeovac, patrijarh Aleksij drugi, te lider Komunističke 

partije Zjuganov. Što se pak tiče zahteva za sprovođenje Rezolucije 1244, 

rnože se reći da je beogradsko rukovodstvo inlalo bar malo političke 

vizije i poznavanja međunarodne situacije, već bi pet godina samo 

valo što 

Znate li koliko je Titov režim bio pomagan sa Zapada Prema doku- 

Tito 195L 

nut sa stotinu milijardi dolara. Tita je po svaku cijenu trebalo održati na 

površini da bi Jugoslavija služila kao neka vrsta izloga za istočne zemlje. 

Najgore je, međutim, to što je Jugoslavija, nakon 1989, mogla održati isti 

položaj: mogla je služiti kao izlog za istočnoevropske tranzicijske države, 

i kao takva musti i lijevo i desno. Umjesto toga, ona se raspala jer su se 

gotovo svi vlastodršci odlučili na drugačiju politiku. 

Mihajlo Mihajlov kotirao je za vrij eIne socijalizIna kao "jugoslavenski 

disident broj 2"; na listi neprijatelja režiIna bio je sInješten odlnah 

iza Milovana Đilasa. Takvu je reputaciju imao i u svijetu. Protivnik kon1unista, 

neprijatelj nacionalista, apart(ij)ni individualist, konsekventna 

nl0ralna figura, Mihajlov nikada i ni na koji način kapit a - 

lizirati vlastitu disidenciju, ni tako da bi od - što je bila 

jena praksa stvorio legendu; makar je za izgradnju legende imao rasgove 

knjige Leto moskovsko, 1965. godine, ruski je ambasador Titu izrazio 

nezadovoljstvo ovinl djelo111. Tito se 

za n'~~~'T~ 

156 

157

POl1ovUene misli 

hapšenje, pa je Mihajlov dobio tri i pol godine zatvora i četiri godine 

zabrane javnog istupanja. Nekoliko godina po izdržavanju prve kazne, 

Mihajlov je ovog puta u NOVOln Sadu - ponovno osuđen na sedam godina 

robije zbog "neprijateljske propagande". Ritam njegovih hapšenja 

i oslobađanja podudarao se s ritmom Titovih približavanja Zapadu, odnosno 

Istoku: Mihajlov je u pravilu hapšen u vrijeme kada je Tito trebao 

rusku naklonost. 

Drugi put odležao je tri godine i dva lnjeseca; godinu dana nakon 

izlaska iz zatvora, 1978, emigrirao je u Sjedinjene Države, gdje predaje 

književnost na nizu uglednih sveučilišta. Danas živi u Washingtonu 

a ilua 

SiC G i SAD. J.V.JLJlL!.


ofanziva, NijeInci su koristili trupe koje su s Istočnog fronta bile upućivane 

na odmor u Jugoslaviju. Što bi tek bilo kada bi čovjek povjerovao 

u realnost popularne televizijske serije 'Otpisani' u kojoj se priča o 

herojskOln otporu u okupiranorn Beogradu Njemačke arhive, koje su 

vrlo precizne, pokazuju međutim da je u toku okupacije Beograda od 

travnja 1941. do listopada 1944. (kada su sovjetske trupe započele oslobađati 

grad), za sve tri i pol godine rata, ubijen sanlO jedan njen1ački 

vojnikl A to nisu usamljeni primjeri, naravno. 

Praktične posljedice tog lnitologiziranja prošlosti bile su vrlo ozbiljne. 

Da, zahvaljujući komunističkoj diktaturi, nije bilo mitskog odnosa 

i r~u, nar~ 

iZlneđu četnika i partizana gledale isto tako ravnodušno kao na rat 'crvene 

i bijele ruže' kOji se vodio u Engleskoj pre nekoliko stoljeća. Svi smo 

n1i potonKi i četnika i partizana, i besmisleno je danas obnavljati ravnogorsku 

ideju, monarhiju, školski vjeronauk i slične stvari, te naročito, 

raspirivati davnašnju mržnju i neprijateljstva. Kamo to vodi, najbolje je 

pokazao rat u Bosni. 

Nikakvog 'pOlnirenja' izrneđu nekadašnjih boraca suprotstavljenih 

snaga u građanskom ratu, a niti novih mladih snaga koje mnogi 

uvući II 

nema i ne može biti bez destrukcije 

još živućih ili danas nastajućih mitova." 

Sličnu ste matricu zapazili i u SSSR-u 


optužbe iz Fultona. On je podsjetio na činjenicu da je Rusija često 

življavala vojne invazije sa Zapada te da se mora zaštititi stvaranjem 

određene talnpon zone prijateljskih država. U t01n kontekstu naročito 

je podvukao golem broj sovjetskih žrtava nacističke najezde. Tih žrtava, 

rekao je Staljin, bilo je oko sedam milijuna. Početkom šezdesetih, 

u vrijeIne berlinske krize, Hruščov je u jednom govoru ustvrdio da je 

sovjetskih žrtava u 20 Već II vrijeme 

Brežnjeva baratalo se 

- čime se, zapravo, 

opravdavalo stvaranje moćne arn1ije, nuklearnog oružja i goleme oceanske 

vojne flote." 

U Hrvatskoj je u poslednje vrijeme aktualna diskusija na temu bi li 

trebalo posegnuti za zakonskom zabranom simbola totalitarnih ideologija, 

pri čemu je oko pitanja ustaša i četnika još i moguće postići suglasnost, 

ali simboli komunizma uvijek ostaju najupitniji. Što vi mislite o tome 

"Ne znaln točan odgovor. S strane, su 

ali, s druge strane, zabrane, posebno kod mladeži, uvijek rezultiraju otporom. 

Teško mi je shvatiti ovu grupicu koja je dolazila na bana 

Jelačića, ne znan1 što iIn je to trebalo." 

vašem mišljenju, 

tl 

broju strijeljanih u Kragujevcu, o broju izginulih u Drugom svjetskom 

H ... r\Tl·l~t"\"" mitova u politična 

Sovjetski Savez 

te 

Istočne 

Evrope (a taj govor se u historiografiji SInatra početkom 'hladnog rata'), 

Staljin je dao intervju za 'Pravdu' u kojein je indirektno odgovorio na 

160 

To mislite bez ironije 

od svetosavskog ili kosovskog mita, ili pak, od ideja koje nosi Hrvatska 

stranka prava, siInbolički 

161

PonovUene misli ----------- 

To je i globalno pravilo. U višenacionalnoj zemlji nikakav nacionalistički 

pokret ne Ulože pobijediti na duže staze. Partizani su o tonle 

vodili računa. Čak su i partizanske pjesme bile internacionalne. Najpoznatije 

i najpopularnije među njima, poput 'Po šumama i gOl'arna', 'Bilećanke' 

ili 'Komandanta Save', prevedene su s ruskog, odnosno uzeta je 

ruska nlelodija. Prije tridesetak godina dogodio se i kOlničan slučaj, kada 

je jedna komiSija pokušavala novu jugoslavensku HJ.J..L1J.J., .... , 

sto Slaveni'. Tada su Innogi '-/~L/U"'~~ l.'-'_ ...."'-UL.LL U.1 ..... .l(:tL!.JlJ.~! 

adaptaciju partizanske pjeslne 'Po šunlanla i gorama'. Nitko se nije dosjetio 

kako je to samo prijevod ruske pesIne dolinanl i po vzgorjanl', 

s 

pjevali i crveni i bijeli, a pjesma potječe još iz vrenlena napoleonovskih 

ratova, kad je bila poznata 'Pjesma sibirskih strijelaca'." 

Srbija je, zarobljena mitovima prošlosti, u pogledu razvoja i približavanja 

Evropi, petnaest minulih godina praktički bacila niz rijeku. Kakvo je 

danas 

"S tOln se ocjenom slažem, a što se tiče izlaza, on praktički nije 

i to je za 

da 


povratak. Možda i vanjski utjecaji budu djelovali u tom pravcu, 

je to otvoreno pitanje. Usput budi rečeno, dva šefa policije iz Srbije, iz 

Miloševićeva vrelnena, Franko Sinlatović i Jovica Stanišić, vratili su se 

ovih dana iz Haaga da se brane sa slobode. Znate tko je dao garancije 

za njih Alnerikanci! Zašto To je ostalo posve osiIn nisu 

surađivali s njima. 

Sjećarn se, kad su u Republici 

nike za mostove kako NATO ne bi te nlostove 

otišao u Bosnu i oslobodio ih. Franko SiInatović bio je šef crvenih 

retki, Stanišić šef tajne policije, i sada Amerikanci jamče za njih. Zašto 

su 

događa se neka pljačka banke, neko ubojstvo, i još nitko 

kriven. Nenla izvršioea, nema počinitelja. Ne znaITI, sve je nlračno i ne 

vidinl nikakvog izlaza." 

Do koje mjere se razlikuje situacija u Hrvatskoj 

je ipak 

ke, u kaubojskonl stilu. Ponekad to bude i duhovito, kao kad su opljačkali 

banku preobučeni u svećenike. NelTIoguće je, ipak, će se 

ti. Srbija ne može ostati crna rupa to prije što smo sa 

okruženi zemljalTIa koje će ući u EU." 

tribune", 10. 2005 

sti 

se 

slav Nikolić poslednji čovjek na 

je Tonlije 

zainteresiran za Šešeljev 

162 

163

Mihajlo l\1Iihajlo\1 

vreme 

n1inala sa -r.A"'-',1(' 

obogatili brojni "'I.~~'."'" 

ska 

je više 30 godina profesor na najuglednijim univerziteti1na u ~~etu 

na kojima je kao gostujući profesor predavao lnodernu rusku knJ1ze~nost 

i nemarksističku filozofiju i to na univerzitetiIl1a An1enci, 

zatirn u Škotskoj, Nen1ačkoj i MoskovskOll1 državnorll univerzitetu. 

Njegove knjige su prevedene na brojne jezike u Evropi i Aziji. U Beosu 

Leto nwskovsko, Domovina je sloboda, 

Planetarna svest i Nenaučne misli. U komunističkoj Jugoslaviji proje 

skih i krin1inalnih, nego što iIl1aju 

ostaju lojalni Putinu, i on ih ne dira. Putin je 

me je nove 

drži pod kontrolom većinu grupacija bivšeg KGB-a. To je i bio 

razlog da ga Jeljcin izabere za svog naslednika, jer n1U je samo takav 

mogao imunitet za razne .UHUUiiU.\..,i/'-', 

novčane i političke posle odlaska s vlasti. Putin na sve načine učvršveć 

J'-''''~"LU'U 

'-' .... "'-'~" .... , .. n1afijaških organizacija 

koje su već pri osnivanju srasle sa dotadašnjim strukturan1a 

164 

165


Tajkuni su prateći element ovog doba i velika opasnost za uspostavljanje 

demokratije. 

"Pa znate - novo bogataši, u psihološkom pogledu su sve samo ne delnoluate, 

čak i kada finansiraju den10kratske pokrete kao što su to činili 

Berezovski i Hodorkovski. Da bi neko postao dolarski Inilijarder u roku 

od par godina u uslovi1na totalnog raspada države, industrije, nauke, 

svih dotadašnjih institucija - taj je Inorao da bude spreman na sve: na 

saradnju sa mafijom i policijOln, na svemoguće hohštapleraje i prevare, 

i često na direktni kri1ninal. Setite se da su sva ona bezbrojna nerasvetljena 

ubistva biznis111ena, političkih ličnosti, vodećih mafioza koji se već 

ae(:ennu rjP'c'lU'l111 II i sanlO 

nih dešavanja u ruskim gradovin1a, naročito u Moskvi. Tamo svakog 

jutra imate desetak izveštaja o ubistvima i pljačkan1a banaka i Inenjačnica, 

koji su se desili prethodne noći. Nažalost, barem za sada, Putin nije 

pokazao aktivnost da se bilo koje ubistvo rasvetli. 

Za Putina, istina, sada radi jedan psihološki obrazac koji je svojevrei 

Hitleru. To je lnasovno ubeđenje da 

je bolje ilnati vlast samo jedne 'čvrste ruke' nego vlast bezbrojnih krilninaInih 

grupacija. Valjda se sećate je za vren1e Musolinija sicilijanska 

mafija praktično prestala da postoji (aktivirala se tek sa dolaskom Savezničkih 

snaga u Italiju 1943). Ista stvar je bila sa organizovanim kriminaje 

po bandama. Pre 'U-'V~U'-'.L"U 

iV1ihajlo Mihajlov 

republika, nego kod nas. 

i nlCl1n ne 

svih n10gućih institucija, bez ikakvog plana zamene novim, 

dovelo je do kolapsa ne samo privredu, nauku, obrazovnu i kulturnu 

sferu, već i salnu egzistenciju n1iliona ljudi koji se nisu n10gli snaći li iznenadniln 

uslovima 'divljeg kapitalizma'. Došlo je do trenutnog urušavanja 

ne samo U1nrtvljujućeg n10nopola kon1unističke partije, već i 

" 

o 

odlikuje specifIčna mešavina boljševizma 

zbog sa strepnjom govore 

"Pošteno govoreći, ne volim da iznosim javno svoja predviđanja. I to 

zato što se, po pravilu, ispunjavaju. Bojiln se da će uopšte ovo stoleće biti 

krvavije veka u pogledu. Dvadeseti vek je praktički 

započeo tek 1914. atentatOln Gavrila Principa. Dvadeset prvi vek 

- ll. septembra 2001. terorističkiIn napadOln na SAD. Brine me što se još 

,"-'U.iHJ.H nacionalističko-boljševičkim pose 

i kod nas naveliko prevodi ideolog najstrašnijeg 

dobijanja Nobelove nagrade i napuštanja MMF 

o poslovanju najuticajje 

rečeno da se pre radilo 

o takve terapije'. 

Upravo ona je pogodovala procvatu kriminala kOji je, razumljivo 

neuporedivo veći i agresivniji u Rusiji, te u većini bivših sovjetskih 

166 

167

Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (l) 

dorninantna - vratiću se u 

dogodi slično. 

Mihajlo 1VIihajlov ---------- 

otići u 

Treba pratiti svoj kod, tu veru u sebi. Da je to što ste 

učinili bilo jedina prava stvar. Naravno, čovek je slab 

već po svojoj prirodi - ko ima toliku snagu da baš 

ono 

teško izbeći, 

možda to samo svecima polazi za rukom. Svakako, 

trudim se da ne napravim onaj glavni kompromis 

koji vodi ka poništavanju ličnosti. To ne dozvoljavam, 

ove manje kompromise da. 

23 godine života na je na putovanjinla 

po svim kontinentima na konferencijama i sinlpozijumima, 

posle osan1 godina predavanja ruske literature i ruske nelnarksističke 

lozofije na najuglednijin1 univerzitetima Amerike, Evrope, Rusije i posle 

decenije analitičkog rada na Radiju Slobodna Evropa, nedavno se u Beograd 

(definitivno) vratio Mihajlo Nikolajevič Mihajlov "Zbog ćevap- 

, kaže u šali Titov disident broj (broj jedan je 

Pre Leta moskovskog nisan1 razInišljao o politici, apsolutno sam bio 

izvan te sfere. Kakva pobuna, nisaln ja Vlada-Revolucija! Uvek moraln 

podvlačiln to da ja nisan1 

nisam 

tiku sam nateran kada Ine je Tito napao i sve što 

je samo n10ja odbrana. 

ocene. Verovatno zbog toga poslat sam u 

meni studenata Zagrebačkog 

ziteta. U avgustu sam se vratio s 

i završio ga u oktobru, upravo kad je smenjen Hruščov. 

Brežnjev, 

Kosigin i Podgorni odn1ah su započeli neku vrstu restaljinizacije. 

Reportaža je počela da izlazi u 

časopisa 

"Delo", a posle drugog nastavka, u februarskon1 broju, sovjetski an1- 

,.."." .... ",,,.,.. Titu 

više liči na SFRJ pred njen raspad. Ukoliko Ine osećaj vara i do tih rešenja 

ne dođe, već, naprotiv, anticivilizacijska društvena kretanja postanu 

168 

II 

štampi, 4. marta 1965, n1ene su uhapsili. PreIna dokun1entaciji, Tito je to 

169

POl1ov(jene rnisTi ----------- 

Mate Barbir, nloj student, kasnije načelnik Udbe za Zadar, zakucao 

je na vrata mog kabineta, i rekao: "Profesore, dođe vreme!" Dva policajca, 

dva agenta, neki profesori u funkciji svedoka vrše pretres kabineta, 

traže oružje. Znate, hapšenje je šok. Odjedn01n ste potpuno neslobodni, 

vas i što je najgore, ne znate šta sve mogu vam 

Mogu li da vas obese 

Nikada nli nije palo na pamet da lnogu da budem uhapšen. Zbog 

čega Zbog pisanja tekstoval Desetak dana pre u zagrebačkom "Vjesni 

,'orOr'l'711



će vam dati intervju, ali potrebno je da imate saglasnost jugoslovenske 

an1basade." Odem tamo i naivno ispričaln da Ini je potrebna njihova sa 

F,.H"'V.u-VV~ da bih dobio intervju od Hruščova. Ovi to s nevericon1 slušaju, 

pa zovu nekog višeg i još višeg ... Ja ponavljam priču i kad su svi sekretari 

čuli šta želiIn, počeli su da viču: Je l' ste vi ludi, pa vi pravite diplon1atski 

presedan! Oni će misliti da Ini želiIno intervju s Hruščovom! Pa kako 

ste da nas niste 

vič vam 

'Telegrama' da će 

Božić nije u Zagrebu! 

172 

173


u toj Zadarskoj deklaraciji su isti oni pogledi sa kOjima je UJDI krenuo 

20 godina kasnije dernokratizacija Jugoslavije. Jasno da smo bili 

napadani od svih nacionalista: A gde je tu Nezavisna Hrvatska Jugoslavija 

ne može da bude drugo nego tarnnica naroda! Bla, bla, bla. 

Jedna od tačaka naše optužnice bila je saradnja sa ustaškom emigracijom 

- možete misliti! Neka budala iz emigracije u Argentini napiše 

članak na nekoliko strana u hrvatskiIn novinaina: "Akcija profesora 

Mihajlova ne doprinosi slobodi hrvatskog naroda." Ja to pokaželn 

Šejki, i zamislite taj idiotizam, u presudi mi je ostalo: Za rasturanje 

ustaške štampe! 


rada"! Naravno, ništa se nije desilo osiIn što su me u ćeliju zatvorili na 

maksimalnih deset dana. Bilo je to početkorn zime 1967, SInešten saln 

u samicu takozvanu ledaru. U njoj postoje SaIno drvene palače, u letnjoj 

ste unifonni, jedino noću dobijate ćebe. Prozori na salnici ne postoje, 

samo rešetke, tako da sneg i led upadaju unutra. Pod je potpuno 

zaleđen. Izdržati u njoj deset dana veOIna je teško jer od hladnoće ne 

1110žete da su se bojali i krin1inalci. 

to je činjeno 

jer po zakonu sve 7"t"U" ... C'!;"a 

prostorije n10raju biti grejane. Već posle tri dana provedenih u ledari bio 

saln spren1an da se predanl, da odstupim od svojih zahteva. I šta se dose 

n .. J.Jl.l.l.lJl.l.lUJ.U,", ubacio Ini je šibicu i cigarete kroz rešetke. Čistio je i pored 

stražara je uspeo to da uradi. Onda sam odlučio - idem dalje! 

Izdržao sam deset dana, pa su Ine pustili na jedan dan. "Hoćeš na 

posao" Ne! Onda Ine ponovo bace u ledaru, ali nekako SaIn već bio 

oguglao. Kad su Ine zatvorili treći put, upravo mi je bila došla majka u 

rekao sam joj da od tog trenutka stupain u štrajk glađu. U isto 

vreme u Grčkoj je štrajkovao Mikis Teodorakis, bio je levičar, o njemu 

tOIne, je se 

sn1ešten sam u ledaru po trenačelnik 

za 

IvIihajlo N. Mihajlov 


Rođen je u Ruskoj bolnici u Pančevu, 1934. Otac Nikolaj Mihajlov, 

agronom i majka Vera Danilova, profesor matematike i fizike, dvadesetih 

godina napustili su Rusiju i došavši u Jugoslaviju, živeli u Kruševcu, 

Zrenjaninu, Sarajevu, Novom Sadu. Prijatan i šarmantan, 

Mihajlo Mihajlov je postdiplomske studije završio u Zagrebu 1961. 

.nIrTn'Y"vn teza 

'"Tll/jf'HfI ličnosti u romanima , završena 1964. 

da nije odbranjena. Naime, posle petonedeUnog boravka u i 

Lenjingradu u leto 1964. Mihajlov o~javUuje putopisne es~je Leto mobivaju 

prekinuti. Mladom predavaču, slavisti, na Filozofskom fakultetu 

u Zadru, tako počinje teče disidentski staž u koji ulazi i ukupno 

sedam godina robije. 

Mihajlo Mihajlov nije bio disident iz komunističkog pokreta, otpadnik 

Partije ili čovek iz strukture vlasti stradao u čistkama, kakva je 

bila većina progonjenih u vreme Titovog režima. 

Smelim intelektualnim otporom komunističkom totalitarizmu, bio je 

bliži 

istočne 

N, Stavne) 

176 

177

• 


u samici, jedne noći mi se javio Hrist. Osetite blizinu fantastične 

je, neku ogrornnu ljubav kraj vas i onda nestane. Ali istog trenutka znate 

o čemu se radi, šta je to. Ja SaJn racionalan čovek i moguće je da je posredi 

nekakav autohipnotizanl - sedite tamo sami, u užasnoj ste krizi... Ali kako 

objasniti to da sam unapred video svoje hapšenje 

U svakom slučaju, treba pratiti svoj kod, tu veru u sebi. Da je to što 

ste učinili bilo jedina prava stvar. je već po 

prirodi - ko ima toliku snagu da baš uvek što oseća 

mise je teško izbeći, možda to samo svecima 

trudim se da ne napravim onaj glavni kOlnpromis koji vodi ka IJV~ihJ~U. 

Upravo u uslovilna, kad je bilo najteže, doživeo sam da izgubiln svaki 

strah. Ne onda kad se nešto dešava pa se uplašiš da nas Inogu obesiti, 

ubiti ili ne znam šta. Da, kad si baš u najstrašnijoj situaciji - strah nestaje. 

Posle toga se ničeg više ne bojiš. Nikad se više nisam uplašio, ničeg. 

To iskustvo je za lnene bilo otkrovenje i o tOlne sanl napisao esej Mistička 

iskustvo neslobode, koje je štarnpano na lnnogo jezika. Ne sanlO o 

svo nl iskustvu, već i iz iskustva Solženjicina, Sinjavskog, Panjina i još nekolicine 

koji su opisivali slične stvari. Naime, shvatio sanl da su to uvek 

ista iskustva: da u toj najstrašnijoj situaciji naglo postajete svesni da postoji 

neka ogrOlnna sila koje zavisite a policajca ili 

šefa države. Ukoliko iInate poverenje u tu silu, idete za tiIn 

glasom, onda vas baš 

niko ne može vam ništa. 

Svojevrenleno saln napisao članak u kome sanl tvrdio je neracna 

izreka: "Nije teška robija, teški su robijaši." U zatvorilna se SInatra da 

su ubice normalni ljudi, izuzev patoloških ubica koji su ionako u ludnicama. 

Najneprijatnija populacija su sitni i'I. . .LcLH.lUi

POIlovUene Inisli 

su čisti ~lU''-'~VJ.J.U~~vIU. Kad 

u štrajk. Nisu smeli ih pipnu, 

kaže: da Ine 

moraću da te ubijem!" I čuvar zna 

sta lnože da Inu se dogodi. 

Albanci su odbijali svaku saradnju sa 

nisu 

hteli da potpisuju svoje presude, potpuni bojkot. Neko u upravi zatvora 

180


kongres 

Intenzivno SI110 se družili Đilas, Jovan Barović i ja. Barović je branio 

sve političke zatvorenike u SFRJ, do Albanaca u Makedoniji. Obično 

bi se kod njega sastajale porodice i prijatelji tih osuđenika i oni sami, kad 

ih puste sa robije. Strašno je nervirao režim, jer je bio veza između svih 

jugoslovenskih disidenata. I dogodilo mu se isto ono što se dvadeset godina 

kasnije desilo na Ibarskoj magistrali. Navodno je kolima prešao na 

suprotnu stranu i pregazio ga je šleper. To je perfidna igra: nema dokaza 

a ipak se zna da je ubijen. Time se zastrašuju ostali. ZaniI11ljivo, Jovan 

Barović je bio borac Prve proleterske, od prvog dana, pa su 1110rali da ga 

na rata je a je zajedno 

sa ĐilasOl11. Kad se dogodio "slučaj Đilas", rekao je: "Ne mogu da 

verujem u te priče, znan1 Đida!" 

Uveliko se na Zapadu prevodila 1110ja knjiga Ruske teme, bio sam pozivan 

da, kao gostujući profesor, predajem rusku književnost na raznim 

univerzitetin1a. Međuti111, pasoš nisa111 dobijao a moji članci ovde nisu 

se 

Pisao sam, prilično oprezne članke za "Njujork 

taj 111 s" , postao san1 politički analitičar. A onda je 1974. održan ilegalni 

Barski kongres; prvi put u istoriji jedne komunističke zel111je, održan je 

kongres druge, ilegalne kon1unističke partije. Nezan1islivo. Odmah su 

svi učesnici kongresa pohapšeni, 33 sin1patična 111lada Crnogorca, čiji su 

su ogron1ne zatvorske 

l'v1ihajlo IV1ilzajlov 

nekoliko godina ranije. su to i sa bilo kojiI11 drugiH1 '-'.1.


Ispostavilo se da sam ja štrajkovao 43 dana, nekolicina preko 20 dana, 

ostali su prekinuli ranije. To je potpuno razumljivo, sedi tamo sam, hoće 

da umre. Meni su posle 33 dana štrajka glađu počeli davati injekcije glukoze, 

to ne možete sprečiti. Uprkos tome noge su mi užasno otekle, dobio 

sam tzv. slonovske noge. Pijete samo vodu, ne jedete ništa, srce slabi i više 

se ne može. Najteže je prvih sedam dana: užasno se lnučiš, krče ti creva, 

stalno misliš na Posle sedan1 gladovanja, organizaln prelazi 

rezerve, tri nedelje osećaš se božanstveno, kao da 

letiš. Dve nedelje traje taj fantastičan osećaj, duhovni i fizički. Jedino ako 

se naglo pomeriš, onesvestiš se. 

umreti. su OVl IZ rekli: "Dobro, biće vam ispunjeno to i to." 

Osnovni zahtev nisu nan} ispunili: da se u zatvoru oformi političko odesamo 

za političke 

"Zašto političko odeljenje Samo ti 

štrajkuješ zbog toga, ostali su davno prestali ne lllOže!" Jedan od zahteva 

bio je da zatvorenik in1a pravo da nosi kosu i bradu. Bio sam ubeđen 

da će odbiti taj predlog; međutiIn, prihvatili su ga. Nisan1 iInao kud, 

morao sanl da pustin1 bradu. 


oslobodili posle tri godine i dva meseca. Istovrelneno su 

sed nika Barskog kongresa Komnena Jovovića, zajedno SIno ~"'L',ULI',".LLL 

otišli kod Barovića. 

Odmah san1, naravno, počeo da dajem intervjue. Da me hapse opet, 

ne lnogu. Kad, u lnartu 1978. neko kuca na moja vrata, vidiln policija. 

POll1isliln da su došli da vrše pretres, da me hapse. Kažu: 

ste 

ga 

bi ga znao. Odem talno, prazna, nema 

dežurni, kaže: da, idite na drugi 

NIN, br. 2648, 28. septembar 2001 

L.LU.LL"",,""'-", ali kad se nađete u sadili 

su Ine i to ilegalno. Po zakonu zatvorenik je mogao biti pomilovan 

sarno ako je izdržao na je osuđen. Mene su 

184 

185


Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (3) 

Knjiga teme, eseji o sam 

ovde od 1960. do 1964. bila je veOlna popularna na američkin1 univerzitetima. 

Dobijao sam mnogo ponuda da odem talno i predajen1 tu teInatiku. 

U martu sam dobio pasoš, u junu 1979. otputovao u SAD, snamerom 

da se vratiln u decembru iste godine. 

Ali, samo što saln otišao, Okružni sud u Beogradu proglasio je (saopštiH 

su to na konferenciji za da je krivični postupak 

protiv n1ene i da je izdat nalog za hapšenje. Srđa Popović, n10j advokat, 

nije uspeo da dobije obrazloženje zbog čega se vrši postupak. Onda su 

mi oduzeli državljanstvo, bio Saln jedini jugoslovenski disident sa oduzetim 

državljanstvon1. To je bio sovjetski princip, oni su svim svojiIn disidentima 

oduzin1ali državljanstvo. Vraćeno Ini je a od 1990. dolazim 

ponovo u Jugoslaviju. 

je platila cifrarna oko kOjih danas postoji sporenje: 100 ili 300 

dolara U to vreme, niko drugi nije tetošen od američke adn1inistracije 

kao Tito. Naravno, iz pragmatičnih razloga. Kakvi disidenti, pa Tito je 

heroj slobode! Jugoslavija nije kOlnunistička zemlja! Svake godine Kongres 

je, počev od 1951, donosio rezoluciju da Jugoslavija nije komunistička 

zemlja. Inače, ne bi smeli da joj daju vojnu pomoć. U takvoj situaciji, 

tamo se znalo sanlO za dvojicu jugoslovenskih I. .. U"'H.'-'~J.H..'~". 

i mene. Đilas je bio član Politbiroa, autor je Nove 

na 

40 jezika, a ja sam dovođen u vezu sa SSSR-om. Da nije bilo toga, baš 

ih briga što saln držan u zatvoru. Recin10, general Grigorijenko 

je disident u vreme Brežnjeva i anlerička mu je 

posvećivala ogromnu pažnju. Za generala Tuđmana, osuđenog ovde, 

ni reči. Zašto disident, pa Jugoslavija je slobodna zemlja! 

Upravo u vreme Inog dolaska, na Kolumbija univerzitetu umro je 

neki profesor koji je predavao n10dernu rusku književnost. I direktor 

Univerziteta je predložio: "Zašto vi ne biste ovde predavali modernu 

rusku književnost" Mesec dana kasnije na sastanku nastavničkog veća 

profesori predlažu da ja dođem na rnesto ulnrlog profesora i većina 

se slaže. Onda ustaje jedan profesor, kasnije šef katedre za rusistiku, i 

kaže: "Drage kolege, znam da je Mihajlov stručan, ali ne zaboravite da 

je on jedan od vodećih komunističkih disidenata. In1ali SIno već slučaj 

i su da se vrate 

profesuri. Znate da su studenti 

mi mnogo 

pOlnoglo. Naprotiv, Karter je bio primio Tita u vreme kad saln ja stigao 

tan10 i govorio o njeinu kao heroju To 

186 

dodeljivali n1i razne nagrade. 

stveni svet, lnenja se jezik. 

Došao sam početkom juna, već u septembru imao sam organizovanu 

po sa 

jom: Jugoslavija juče, danas, sutra. Snimili su na lnagnetofonsku traku kako 

da izgovaranl na i ja saln 

187

PcmovUene misli 

Zbilja je bilo jezivo i naporno. Ujutro te iz voze na aerodrom, 

u susednu državu, tamo te dočekuju profesori univerziteta, vode na rupa 

daješ lokalniIn medijin1a, uveče predavanje, zatim obično 

sledi parti kod nekog profesora, pa u A sve vrelne si napet, 

ne znaš jezik, bojiš se da ne pričaš gluposti. I ništa nisam video na 

tom putovanju. Aerodromi, hoteli i univerziteti u Americi apsolutno su 

isti. Morate kolinla da 111111"",_"_ 

mije 

ll1učno. 

iVlihajlov 

~~"'-''--''l'V Ine je za 

~V'_!ll1.Ll dana Nisaln je 

koji je činio sve ne bi li je on 

posetili su rne ljudi iz Komiteta za 

ideju da se nagrada i Titu lneni. Bila bi to Irr"·~'-"r-


Čarls je pOlIlalo iskompleksiran jer nema zvanično obrazovanje, 

nije pohađao univerzitet. Zamolio Ille je da nm dam instrukcije koje 

knjige da čita. Kasnije sam predavao u Glazgovu, sreli smo se još nekoliko 

puta. Poslednji put sam zakasnio nepristojnih pola sata. Naime, 

u n1etrou postoje dve stanice Kensington, ja san1 izašao na pogrešnoj 

i nisam lIlogao da nađem slobodan taksi. Valjda mu se to nije dopalo, 

prestao je da Illi se javlja. Nekoliko puta bio sam u iskušenju da prodan1 

ta njegova pisma ali, ako postane kralj (ili ga ubije IRA), biće neuporedivo 

skuplja. 

Džordž Urban bio je direktor Radija Slobodna Evropa i ponudio 

mi je ovo otvoreno mesto analitičara za ideološke i intelektualne problen1e 

celog komunističkog bloka. Bilo je odlično plaćeno, mogao salIl 

da radinI bez mešanja spolja i prihvatio saln ga ne znajući kako je ustrojen 

njen program. Tamo je sve isparcelisano prema državama; ako si u 

Mađarskoj sekciji, ne smeš da se Inešaš II Rtnnunsku ... Ne možete da 

zamislite koliko je to birokratizovana ustanova. Došao sam u Minhen, 

ništa ne shvatajući. 

Usledilo je nekoliko sukoba, pa su Ine prebacili u Vašington gde je 

I·HT1,·",-,Q Tamo sam normalno radio devet godina, sve 

dok ovde nisan1 učestvovao na izborima 1992. Vesna Pešić n1e je staviništa 

nismo dobili. Ja nisaln 

je tamo 

Mihajlo NIihajlov 

bave spoljnim poslovirna, pa izlete odatle s prvim izborin1a u Institutu 

se održe nekoliko godina, kasnije ih vrate ili ne vrate u adn1inistraciju. 

Tu sam radio od 1994. i još saln s njima u vezi. 

'-'-.'-..... u,'-U.L.LU je 

žnu stvar! Svi su verovali je za vekove, 

jedino je Solženjicin tvrdio: Pašće oni pre n10je slnrti! Komunizam 

je bio loša ideja a ja san1 

neinoguće je da se neće 

neka dobra ideja. 

već ,-".L~~'.L.L~·.L.LhH.U. 

To je, po sebi važno, ali ne previše. Da ne govorimo o tOlne da za mnoge 

narode, globalna politika lnože biti pogrešna. Ljudi 

vide 

perspektivu a da li je to globalizan1, n1eđunarodna trgovina, ekonomija 

Dobro, to su lepe stvari, ali kakve veze ti in1aš s tiln I tu je 

bio u pravu: Svaki čovek mora da bude povezan s idejom, u suprotnom, 

ona nema vrednost. I ne samo Marks, cela ruska filozofija govori o tome. 

Sve nen1a II 

baš me briga za svetsku ekonomiju! 

Ovdašnja politika nije po mOln ukusu bih se uključivao u nju. Kao 

imate zubobolju, momentalno se sve svodi na politiku. Bilo koje 

nje svodi se na Đinđića i Koštunicu. ZlVIS u ilnaš utisak da 

je celi svet koncentrisan na Jugoslaviju, na balkanska pitanja. se čini 

neobičnin1 kad mi iz kažu: je to, ništa se 

Prešao saln da radim u Institut za međunarodne odnose u Vaš ingtonu, 

zovu ga "parkiralište" za službenike iz adininistracije. Oni koji se 

190 

ca probnog rada dobila je otkaz, bez objašnjenja. Nekoliko godina kasnije 

jedan Inoj alnerički 

Ini je 

191

P0l10v(jene misli ----------- 

aInbasade II Beogradu. To je pisn10 obaveštajnog oficira koji se obraća 

direktno Glasu Amerike. Kaže: "Mi raZU111elno vašu potrebu za dobriIn 

spikerima, ali poznato je da je dotična gospođa prevela knjigu Mihajla 

Mihajlova i da je sestra istog. S obzirorn na to da je predsednik Tito nedavno 

ponovo napao Mihajlova u vezi s kongresOln Sindikata, ne bismo 

želeli da njeno angažovanje u Glasu An1erike bude problem u odnosima 

sa Jugoslavijon1." U to vreme, ja sedim li zatvoru 

zbog članaka 

u Alnerici. 

NIN, br. 2649,4. oktobar 2001 (Ljubiša Stavrić) 

o tome da veliki ruski pesnik nije okončao svoj život san1oubistvOln, 

već da je ubijen strane političke policije, 

štanlpi, pojavljivati članci još II vrelne 

o tome je najviše pisao izrazito nacionalistički mesečnik "Naš savreInenik" 

kojeg je uređivao ultranacionalist Kunjajev, kojen1 se nije baš 1nnogo 

verovalo. Posle pada Berlinskog zida i deliIničnog otvaranja arhiva 

postrevolucionarne političke policije u vreme Borisa Jeljcina i njegovog 

kratkovremenog ministra unutrašnjih poslova Bakatina, teza o ubistvu pesnika 

se S111atra dokazanom. U 

se 

vilo ne malo članaka na tu temu. 

Nedavno je Drugi kanal 

televizije snhnio i emitovao serijal 

velike umetničke vrednosti o životu Sergeja Jesenjina Inalih nogu 

Slnrti. Serijal 18 jednosatnih 

prevratu. Te 1925. godine sovjetska politička policija se zvala GPU (Gra- 

NKVD, MGB, KGB, da bi se u naše dane zvala FSB (Federalna služba 

je 

Odnosi između Jesenjina i Trockog su bili veon1a složeni. U početku 

sa 

192 

193

P0l10v(jene misli ----------- 

Dankan otputuje u inostranstvo, čak je i održao govor na njegovoj sahrani. 

MeđutiIn dokumenti govore o ton1e da je bio smrtno uvređen 

zbog nekih, navodno, antisen1itskih izjava Jesenjina u Alnerici, te zbog 

odbijanja pesnika da preuzme uredništvo mesečnog literarnog časopisa 

koji bi Trocki finansirao, tako da čak postoji smnnja da je upravo on dao 

nalog za likvidaciju pesnika. 

Postoje dokmnentarna svedočanstva lekara, osoblja u hotelu i lokalne 

milicije, neka od njih zabeležen a II indirektno relevantniIn doku 

Inentima (kao što je popis izlazaka lekara na teren tih dana), a neka kao 

usmena predaja o tome da su prvi u sobu gde je boravio pesnik ušli opei 

je 

Takođe je Inerenjima ustanovljeno da se sam pesnik nikako nije mogao 

popeti tako visoko pod plafon da bi prikačio konopac na koji se, navodno, 

obesio, pogotovo sa razrezanim venama. 

Nenla nikakve sumnje da će se o ubistvu velikog ruskog pesnika i 

dalje pisati, Inada je Inalo verovatno da će biti pronađeni neki novi Inaterijali. 

Čitajući našu, beogradsku štampu, nisam do sada naišao na trag 

da se o celoj toj kontroverzi uopšte zna. 

"L/UH'~" , 10-11. decembar 2005 

Uprkos stalnoj diskusiji o stanju zdravlja Slobodana Miloševića i njeje 

njegova smrt. O toj smrti i dugoročnim posledicama na srpsku političku 

scenu, razgovarali sn10 sa publicistom i esejistOln, MihajlOln Mihajlovim, 

koji je i čitaocima "Monitora" dobro poznat kao čovek izuzetno 

bogatog i uzbudljivog ličnog iskustva kada je reč o odnosin1a sa diktatorima 

20. veka. 

Šta ste prvo pomislili kada ste saznali da je Slobodan Milošević preminuo 

u Hagu 

"Izvukao se! Šteta." 

Po nekim znacima, klasičnoj muzici na RTS ispikerima 

crno, urednici medija su, očigledno, bili u velikoj zabuni oko tretmana 

šeg pred~jednika, optuženog za 

to tumačite 

"Pa to je tek logično! 

tinl što ga je 

Tako isto je 

iZlneđu njegovih sledbenika i 

bro ne obećava ovoj zenliji." 

Zašto sem u u za ubistvo Ivana 

ća, on nikada, od strane domaćeg pravosuđa, nije sumnjičen za teške zločine, 

uključujući i politička Ll 

194 

195

POl1ov(jenc misli ----------- 

"Ne vidim ništa čudno u tome jer su njegovi ljudi još na skoro sviln 

pozicijama u sudstvu i policiji, a kako izgleda, on uživa otvorenu ili skrivenu 

podršku velikog dela vladajućeg aparata." 


ovom se SPS i neće ni u 

To će se desiti tek tada i ukoliko zajednički preuzmu I J\ 111111111 III 

žavi, to jest u Skupštini." 

Čelnici srpske, crnogorske i države SCG javno su, a to znači u ime države 

i gradana, izjavili saučešće porodici. Da li su na pravi način razumjeli 

svoje protokolarne obaveze ili je u pitanju balkanski atavizam motivisan 

strahom od smrti moćnog čoveka 

"Izjaviti saučešće porodici je sasvim u ukoliko se to radi privatno, 

a ne državnički čin. naravno, savršeno je nemnesno izjavljivati 

saučešće političkoj stranci je čini se 

da ga više izaziva živi vlastodržac nego umrli." 

Kako tumačite odluku Okružnog suda da se dopusti, uz simboličnu 

kauciju od 15.000 evra, dolazak Mirjane Marković u SrbUu, uz "zadršku" 

o pasoša i da se uskoro pojavi pred sudom 

"Pa vidite, Mira Marković je optužena san10 zato što se nije pojavila 

službenog položaja' 

uticala na dodelu stana svojoj 

U demokratskom svijetu i matu građanima koji su ga skinuli sa vlasti, 

Slobodan je a i 

čar u modernoj srpskoj istorUi. za Vas predstavlja istorijska 

Slobodana Ivliloševića 

1110gU se složiti 

Sve zavisi od ciljeva 

ili 

pešan političar. ja sam je on imao salno 

dan jedini cilj - ličnu vlast, vlast kao takvu. Niti je on bio kOlnunist, niti 

~~""~J.'-/.LI.'.UJ.V'. Ja ga karakterišem 

razliku od, na prin1er, TuđInana koji je sledio Titovu matricu, mada 

nacionalist a ne komunist. Dovoljno je napOlnenuti odnos preIna opozii 

je RTS i 

žnije novine, ipak je, dugo, dozvoljavao zaista opozicionu štan1pu, a 

je 

SPS i mnogo SnaZm}l od Miloševićevih "rezervnih" produkata. 

Hoće li se posvađati ili će zajedno formirati sljedeću 

196 

optički nadzor. MeđutiIn, ako se infarkt dogodio u snu 

ne Inože li spava ili je 

nikakva optika 

197


Bili ste u zatvorima SFRJ kao politički kažnjenik. Kako Vam izgleda 

jedno od insajderskih svjedočenja od strane nadzornika u Haškom tribunalu, 

da je u Miloševićevu ćeliju nesmetano ulazio alkohol i ljekovi nepoznatog 

naziva i porijekla 

"Znate, teško je naći zatvor na ovorn svetu u koji je neInoguće prošvercovati 

alkohol. Obično za velike pare to rade upravo zatvorski čuvari. 

Pa valjda je tako i sa lekoviIna. Pa ipak, ja duboko sumnjam da je Milošević 

izvršio samoubistvo uprkos loše porodične predispozicije. Isto tako 

ne verujem da je bio ubijen nekim otrovom. Još mi se lnanje verovatna 

čini n1isao o nekoj 'kombinaciji' san10g Miloševića sa političkim ciljeln." 

Sasvim je prirodno se Putin oslanja na svoje nekadašnje 

kolege KGB-ovce, koji praktično drže i centralnu 

administraciju i vlast uregionima. 

Kao mjesto sahrane, SPS pominje ne samo Aleju zaslužnih građana 

već i Groblje oslobodilaca Beograda, jedno partizansko groblje. Da li je 

Slobodan Milošević, ikada bio ljevičar Koji je bio njegov ideološki, politički 

i lični projekat 

,,0 torne sam već govorio - lična vlast na što većoj teritoriji i nad 

što većim brojem ljudi. UostalO1n, ne znaln šta bi to danas značilo biti 

'levičar'. Prvo bi to trebalo definisati. JUL Mire Marković je nešto totalno 

suprotno autentičnoj levici, kako se do sada podrazumevala. To je 

bila stranka novobogataša." 

Sećam se jeseni 2000. godine. Tada sarn bio gostujući profesor na 

Državnom univerzitetu u Moskvi i držao kurs Ruski nemarksističlci 

politički mislioci 20. veka. Bio sam tamo onog dana kad je 

Putin vratio staru sovjetsku himnu, samo sa iZlnenjenim rečima, kao 

novu himnu Ruske Federacije, uprkos protivljenju Komisije za himnu 

ruske Dmne. 

Time je izazvao grandiozne proteste miliona bivših logoraša ili rođaka 

ljudi koji su nastradali u staljinskiIn čistkaIna, ali i oduševljenje 

brojnih ortodoksnih staljinovaea. 

bilo 

Sloboda- 

je 

Putin uspeo da uravnoteži dva 

Ali, ta paralela je ishitrena i netačna. Buša je postavio tada aktuelni 

.. u~~n. SAD za što je 

,-,-... ",--, 

198 

199


S druge strane, Vladin1ir Putin je bio operativac KGB-a, mada ne 

na Lubjanki, već u Berlinu. U vezi s tiln čak postoji jedan zagonetan detalj. 

Naime, u svom satiričnom romanu Moskva 2042. godine Vladimir 

Vojnović, još u vrelne Sovjetskog Saveza, kada za Putina, uostalom kao 

i za Jeljcina, niko nije ni čuo, napisao je da će Moskv01n 2042. godine 

vladati bivši operativac KGB-a iz Istočne Nemačke! Na taj zagonetni 

"proročki" detalj nedavno je skrenuo pažnju Vasilij Aksjonov, nazivajući 

ga "lnističkin1". 

Na stranu mistika, ali nema nikakve sumnje da, uprkos špijunskoj 

lJ.iI..,u.U . .l'-'n.v S Lubjanke, Vladimir Vladimirose 

me, obećava da će čečenske teroriste "podaviti u klozetu" (u sovjetskim 

logorin1a su se logoraši na taj način razračunavali sa cinkarošima) i upotrebljava 

ceo spektar izraza iz logoraško-lopovskog žargona, koji, očigledno, 

nije n10gao da nauči u Berlinu. 

Verovatno je prirodno neprijateljstvo prema čečenskim teroristinla 

je na prošlim u Sjedinjenim DržavaIna 

Putin izveo neuobičajeni postupak - apelovao je na američke birače da 

glasaju za Buša je ozna- 


na kablovskoj televiziji, pa uočiti neskrivenu 

lizam, te nelnoć sudske vlasti. I to uprkos ton1e što je vlV'VV''LLa vLU..U.lI-''-' 

i elektronskih Inedija u Putinovoj Rusiji radikalno ograničena. 

Sasvim je prirodno se Putin oslanja na svoje nekadašnje kolege 

KGB-ovce, koji praktično drže i centralnu administraciju i u regioniIna. 

Smn Putin je nedavno izjavio: "Oficiri KGB-a se nikad ne penzionišu". 

U vezi s tiln u 

to su 

Navešću ih prvo na ruskom (latinicom), pa ...... ""Tr''''-' 

la 

it u novoi vlasti - 

Te 

Probudio sam se - Zdravo! 

Nema više sovjetske vlasti! 

it u novoj vlasti - 

Isti ti ljudi 

Zdravo! 

mu 

rnetara dalje 

selo, koje se malo razlikuje od onih nekadašnjih 

zapuštenih kolhoznih sela. Dovoljno je pratiti TV 

200 

201


Disidentske uspomene Mihajla Mihajlova 

mirovnog. Njega, barein za sada, neina, a ukoliko bi se začeo u 

skinuo bi sa srpskog naroda današnju hipoteku krivice za rat i zločine 

protiv čovečanstva. 

JUu .... "-~"' .... "'Jl"-U federacija obnavlja 

od dvojice najslavnijih disidenata Titove epohe 

Mihajlo Mihajlov, posle nekoliko decenija emigracije, 

vratio se u Beograd kao američki penzioner, da dokaže 

samo tamo gde je sloboda. 

Zašto je jedino srpski režim bio proglašen mrljom na licu čovečanstva 

Od odgovora na to pitanje umnogome zavisi budućnost srpskog 

naroda i Jugoslavije. Shvatiti II čemu je sopstvena krivica, znači uvek i 

otvoriti put ka iskupljenju. Optuživati druge, prečesto označava pro 

HUJ'A-,U''- slepila. Svega toga ne bi n10gl0 biti da se srpski narod odupro 

nacionalističkoj delnagogiji i umesto za imaginarno srpstvo, borio za 

stvarnu demokratiju po svetskim standardima. Ko god tvrdi da se sa 

ne može živeti postaje genocida. 

!."'11 IlLIlL da okupiraju 

U OVOln trenutku govoriti o Trećoj Jugoslaviji izgleda 1J\lllJlll" 

misleno. Pa, ipak, pažljivom 

ne n10gu iZlnaći neki neobično 

važni trendovi kako u bivšoj Jugoslaviji tako i u svetu, koji svedoče 

o priprenlanju radikalnog zaokreta u balkanskoj krizi. 

Na LJUIJU'-.l.u., ".,.".".!rr,,, 

niIn pokušajima pranja ruku od učešća u krvavoj tragediji, svakim danom 

sve više raste svest o nemogućnosti etničke podele ne saIno Bosne 

i Hercegovine, već i cele teritorije bivše Jugoslavije. Ako su se ranije na 

prste Inogli prebrojati analitički članci i autori koji su pisali o ratu u bivšoj 

Jugoslaviji, sa većinl ili manjim raZUITlevanjem problema, danas je 

situacija u tOln pogledu potpuno obrnuta. Danas se na prste lnogu prebrojati 

članci i autori u uticajnoj zapadnoj štalnpi koji pokazuju nerazumevanje 

za ono što se događa na Balkanu. Više se ne lnogu naći izjave 

tipa - pa neka se razdvoje ako već ne mogu da žive zajedno. 

Sve što se trenutno 

sve što se etnički očisti - biće vraćeno sa kaITlatmna. 

nove 

tizanUe pojavom lnoćnog antinacionalističkog, antifašističkog, antiko- 

111unističkog pokreta na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. ne samo 

202 

I, razunle se, zajedno sa razunlevanjem suštine balkanske krize 

Balslavije 

biti predloženo Sarajevo. To je, uostalOln, prema ideji policentrizma 

predlagala DeIIlokratska alternativa još pre tri decenije. 

Članak "Konfederacija kao brana ratu" zajedno smo napisali Maks 

Singer i ja, a objavljen je u "Vašington postu". 

Osnovna ideja članka je da se nikakviIn etnički1n podelama i pokušaj 

eIn stvaranja "nacionalno čistih" država ne nlOže postići mir na 

203


Balkanu, ni na teritoriji bivših država "realnog socijalizrna", niti uopšte 

u svetu. SaIna ideja stvaranja etnički "čistih" nacionalnih država u da- 

UU,JU/'-iU beskrajno iZlnešan01ll svetu jedino II zločin i patnju. 

Članak o Balkanskoj konfederaciji u jednon1 od vodećih alneričkih 

i svetskih listova imao je 1994. godine za cilj suprotstavljanje toj 

i 

na rub sukoba 

svetskih raZInera. Pokušaj etničkog razdvajanja i stvaranja sve većeg 

broja n1alih nacionalnih san10 otvara krvavi proces k0111e neIlla 

kraja. čovečanstvo će - ili prihvatlti 

ne 

Mihajlo\' 

Kad je Inoja zbunjenost prošla, nije bilo 

ne teze 

načisto 

Prvo, nikakve disidentske 

k01nunističkoj zen1lji, a ponajmanje u Jugoslaviji. 

- nikakve 

se ne računa takozvana 

I treće - osinl još aktivnih partijaca iz Titove 

vih nešto "ii~''-'-J'iJ 

je sprei 

Inože otvoriti put ka 

i ja smo 

takvog razvoja 

Inože radikalno 

iiH,UhJU.~l tri osnovdeluju 

gotovo isključivo bivši disidenti iz k01llunističkog vremena. 

Nažalost, komunistički jednopartijski sistelll je pao ne zbog bilo 

kakve i već se san1 

urušio pod preteškim pritiskom sklerotičnih i potpuno okoštalih socijalnih 

struktura II svin1 sferama života, struktura decenijama formiranih 

drova, nesposobnih za bilo kakvu V"U.U'-'jU.li\~l./u.L1 

204 

205

POllov~jelle misli 

Zapadna javnost gotovo da nije pružala nikakvu moralnu podršku jugoslovenskim 

disidentinla (Radio Slobodna Evropa sve do 1994. nije čak 

ni elnitovala prograrn za Jugoslaviju), a anlerički predsednik Karter je 

Josipa Broza Tita nazvao herojem slobode prilikorIl Titove posete Vašingtonu, 

mada se u to vreme već naširoko znalo za brojne zatočenike 

savesti u jugoslovenskim zatvorilna. 

Najzad, brojna jugoslovenska emigracija, uglavnom nacionalistički 

orijentisana, od samog početka se sa sunlnjom, ako ne i sa neprijateljstvOln 

odnosila prema disidentskoj delatnosti, videći u njoj želju za poprav 

~janjem a ne rušenjem komunizIlla. Sinlpt01natični su u tOln pogledu 

i na i n1ene. 

Sve su to bili osnovni razlozi malobrojnosti disidenata u Titovoj Jugoslaviji. 

Druga je stvar, što se sarno disidentstvo začelo upravo u Jugoslaviji. 

Prvi disident u k01nunističkom svetu, upravOln snlislu te red, 

postao je, i ostao gotovo celu deceniju usamljen, Milovan Đilas, još sredinom 

pedesetih godina. Tek kasnih sedamdesetih godina dolazi do 

pokušaja 

i hrvatskih disidenata. 

Relativni procvat disidentskog pokreta u Jugoslaviji dešava se, međutim, 

tek posle Titove slnrti. Upravo u to vreme, od 1980. godine ja 

san1 bio na čelu KOlniteta za podršku delnokratskim disidentima u Jugoslaviji 

(kao predsednici bili su dugo godina Milovan Đilas i Franjo 

organizovanog u okviru Denlokratske internacionale i sa se 

".lICH'-J.'-> U Njujorku. Taj kOlnitet dvanaest godina je dvonlesečno 

Bulletin, koji je na Zapadu 

,-U0'-'-.UU,L"l..U U.LLL'-J..L .... "'_'V;;, PEN-a 

lVFihajlo Mihajlov ------------ 

N ažalost, sva ta disidentska peticionaška delatnost u Beogradu 

puno presušuje posle Osme sednice kada se većina beogradskih peticionaša 

uvrštava među prvoborce antibirokratske revolucije. 

Nije bilo do sada niti bilo kakve postdisidentske revolucije, te je razgovor 

o revolucionarnim prvoborcima potpuno nemnesan. Tek je rušenjem 

Miloševića nagoveštena nl0gućnost buduće demokratske građanske revolucije, 

i to je najsvetlija 

trenutka 

hJ"JJ.J.I'-. Tek ako se takva revolucija dana biće 

govoriti o njeniln prvoborcima, te o idejni1n i duhovnim očeviIna i 

hodnicima, lneđu koje će, bez ikakve sumnje, i to na prvom mestu, biti 

iz savremenosti. 

Sve češće nle pitaju prijatelji iz Beograda zašto se II poslednje vre 

Ine tako retko javljam II jugoslovenskoj štampi. Ja u šali odgovaran1, 

sam najzad spoznao rnudrost drevnokineskog taoizn1a: Onaj ko zna 

ne govori, onaj ko govori - ne zna. 

l zaista, da čovek oseti potrebu nešto drugome, nije 

na činjenica što je spoznao ono što bi drugiIna trebalo saopštiti. Treba 

LLU'_U\",1J U to, A je 

WI\.lJHIU' bi 

L!.",-,CLL1IL - 

istinu 

Međutim, ako bi se izuzeo i na 

beogradskoj političkoj sceni punu deceniju delovali su sve sami disidenti 

(ili barenl peticionaši) iz vrenlena komunističke Jugoslavije. 

206 

nom. A upravo tamo, u korenima, u dubini pretpolitičke sfere, mogu 

se naći i odgovori koji nikakvi ma ne Bl0gU 

207


SaIno U dubinama ljudskog duha se rađaju ideje oko kojih se kasnije 

okupljaju ljudi željni autentičnih, a ne pseudo promena. 

Tako će sve i ostati dotle dok se ne 

čovek dovoljno hrabar i 

ubeđen u ispravnost svojih stavova, i koji će ne samo reći: Dosta!, već 

i ukazati na pravac koji vodi izlazu iz tunela, ~a koliko to što govori 

Korisno je setiti se Vinstona Cerčila, koji je godinarna 

početak Drugog svetskog rata bio gotovo jedini engleski političar 

koji je uporno i neuspešno zahtevao da se Britanija suprotstavi 

nemačkOln nacizn1u, ne plašeći se što je zbog toga neprestano bio u maismejavan 

i n1arginalizovan, te čak da je ratni huškač. 

je uprkos (a 

berlena rat, ipak, započeo, upravo je Čerčil postao predsednik vlade. 

Što se pak tiče Ineđunarodne politike, neophodno je uvek prisećati 

se toga, da je uprkos svin1 lnogućirn vidljivim i skrivenim nedostaciIna 

i gresima zapadnih saveznika i Atlantske alijanse, u dvadesetom veku, 

protiv te alijanse su vodili borbu na život i smrt najveći neprijatelji čovečanstva 

i drugi. Može se 

slobodno reći, da je svako antizapadnjaštvo, svaki antiamerikanizam u 

suštini - antihumanizanl. 

vidi istinu - neće je videti. Upravo to je i iza- 

Nisan1 uveren u to, II ovom trenutku 

nlog 

uveren 


~,-",,,,-~,,-,'U u orbitu na II 

biti. 

gde se za nekoliko kopejki dobijao ~~'-'_L'V'-hH,'J. 

je bila poznata godina njegovog rođenja i ime oca. Tako san1 "C'y.... ,-..,,+~ 

vio vezu sa nekolicinorn pisaca, a oni su me zatiIn povezali sa 

~U~o:~~lna, čak i ~a nekiIna za koje do tada nisan1 ni čuo, a bili su najzna 

~aJnIJl stvaraOCI svog doba. Bulat Okudžava, na primer. Iz tih susreta 

l razgovora rodila se knjižica Leto moskovska 1963, koja Ine je i protiv 

. NaiIne, moj spis je trebalo da bude štampan u nastavciIna II tri prva 

brop beogradskog časopisa "Delo" za 1965. godinu, ali 

na- 

'-'U'::'VLJli)U je 

test, Tito me napao i ja sam bio uhapšen, upravo nekoliko meseci pre 

odbrane doktorata na Zagrebačkom sveučilištu. 

Najvažnije u sveinu je to da sam ja sve ono zboa su n1e 

~ali davno p:e toga naisao i štampao u Jugoslavijt pa niko nije uopšte 

reagovao. Os.t~~ reakClp na moj tekst u časopisu "Delo" bila je rezultat 

prOl~l~ne pohtlCkog k~ll'sa u SSSR-u, gde je oktobra 1964. pao 

Hruscov. Ja to tada nIkako nisaln lnogao da predvidiIn, te sanl postao 

nisanl dospeo do jednog od sekretara Hruščova. 

U to 

u Moskvi nije postojao telefonski 

ilnenik za javnu upotrebu, ali bilo je dosta kioska po ulicama 

208 

da/se sretnem i da porazgovaram na tu tenlU sa drugon1 Hruščovom; 

sacu u a on je tu najvažniji čovek. 

209

POl1ov(jelle misli 

Sekretar n1i je hladno saopštio da je Nikita Sergejevič ovih dana 

u Kijevu, ali da će mu on referisati o mojoj želji kada se Hruščov vrati 

u Moskvu, te će n1i se javiti u hotel. 

Prošlo je par dana, ja sam zaboravio na Hruščova, kad ujutru, pre 

nego što sam izašao iz hotela, zazvoni telefon, te isti sekretar Hruščova, 

medeno ljubazan, saopšti n1i da se Nikita Sergejevič vratio u Moskvu, 

da će naći vremena da mi da intervju o kulturi, ali da je potrebno 

da jugoslovenska an1basada da svoju saglasnost za taj razgovor. 

Prijatno iznenađen, ja odmah odem u našu ambasadu računajući 

probleIna neće biti i će ambasada odmah dati saglasnost. 

Tamo je razvoj događaja 

kome sam ispričao šta Ine je tu dovelo, pozvao je drugog službenika, 

kome saln sve n10rao da ponovim, ovaj trećeg, pa tako redOln jedno 

desetak ljudi je saslušalo n10ju priču lnračnog izraza lica, sve dok poslednji, 

valjda najviši po činu, nije počeo da viče na lnene kako sam se 

usudio da učinim tako nešto, da ja ne znam šta sam sve napravio, da 

sam u stvari da će Rusi misliti 

da je to neki skriveni potez Beograda, te da ću ja skupo platiti za sve ovo. 

su i moju posetu Erenburgu i Leonovu ocenili kao narušavanje 

svih pravila. 

ću Hruščovljevon1 

Sve se 

sekretaru 

an1basade nisan1 dobio 

a 

,""fV"Tr,., je bio san1 ambasador, to ne znanl - na 

Mihajlo Mihajlov ------.---- 

da Ine primi na razgovor, ukoliko ja lično daln pisInenu garanciju 

će moj intervju sa Hruščovim biti štaInpan u Jugoslaviji. Očito je Hruščovu 

u to vreme bilo stalo da istupi pred jugoslovenskon1 javnošću 

- valjda su za to postojali neki razlozi. 

Tek tada sam se duboko zamislio. Traženu garanciju sam lako lnogao 

da napišem, i u krajnjoj liniji, ona me ni na šta nije obavezivala. 

S druge strane, pred očima mi je još bilo ribanje u jugoslovenskoj 

sadi i to salno zbog samovoljnog da sa 

ščovim. Kakva li bi bila reakcija jugoslovenskih vlasti ako uprkos svemu 

razgovaram sa HruščovOln, pa još i daln pismenu garanciju da će 

II 

mogao dati Znači treba da lažem Pa još da se nakon toga vraćam u Jugoslaviju. 

Pa tamo će Ine jednostavno obesiti! 

u 

I tada sam doneo odluku da ne pišeln garanciju. Telefonirao sam 

u Kremlj i rekao da ne Inogu 

ranciju da će intervju biti štalnpan u Jugoslaviji, mada ne vidim razlog 

zašto ne bi bio štampan. Posle toga nli sekretar Hruščova više nije telefonirao. 

Vratio sam se u Jugoslaviju. 

Mnogo kasnije, u zatvoru, kada sam već bio svaki 

bilo kakvih vlasti, dugo sam se ždrao što nisan1 jednostavno napisao 

garancUu i razgovarao sa Hruščovom "o kulturi ". Taj razgovor bi, verovatno, 

krunisao Leto od 

lo na moju odluku da se ne susretnen1 sa Hruščovon1. 

Kad ono, nakon dana, uoči Inog odlaska iz Moskve, ujutru zazvoni 

telefon, i isti kren1aljski sekretar mi saopšti da će Nikita Sergejevič 

210 

na ni i zatvoreničkih 

pesama, koje san1 uz pomoć nekih studenata zapisao na lnagnetofonske 

trake. 

211


To mi se činilo i važnijilu od razgovora sa NikitOlll Sergejevičem. 

Pa iako se nisalu sreo sa HruščovOlu, niti dao nemoguću pismenu garal~cijU, 

ipak nisalU mogao da zaboraviIu nepri~atni dgađa~ iz naše 

alubasade u Moskvi, dranje diplomata na lIlene l pretnju da cu odgovarati 

kad se vratim u Jugoslaviju. Plašio sam se da će Iui dragocene 

n1agnetofonske trake biti oduzete. Zato salU odluah nakon što s~m.doputovao 

iz Moskve u Beograd, ne produžavajući za Zadar, telefonIrao 

jedinom, kako 111i se tada činilo, politički luoćnOlu čovelu: koga s~m 

poznavao. Bio je to Dobrica Ćosić, s kojim sam bio raz~enlO n.e~olIko 

pisan1a vezanih za 1uOj rad o ruskom n10dernizluu u lIteraturI, stamje 

bio član 

CK SK Srbije, a ja sam godinalua uporno izbegavao da uđem u part.iju, 

kada su me ne n1anje uporno zavlačili još od vrem~na kad s~m .blO 

postdiplomski student, pa se pritisak pojačao nakon sto sam bIO Izabran 

za asistenta u Zadru. 

Ćosiću sam lako objasnio kakve sam značajne stvari doneo iz SSS~-a, 

i on je, odluah shvativši situaciju, uzeo sve Iuagnetofonske ~.rake., otisa 

zajedno sa mnon1 na Radio Beograd i napravio za ~ebe kO~IJe .sVIh zapIsa. 

Sada salU rnogao da budem miran: logoraske l Okudzavlne pesme 

v 

neće i mi oduzluu zapise. 

Dva Iueseca kasnije Hruščova su zbaciH dvorskim udarom. Taj dogaje 

Puzanova 

II "Delu" bili štamje 

Mihajlo MiJlI~jlov 

uniformisanih i bez uniforme, ali očito iz policije. 

dent je ulazeći rekao: "Profesore, dođe vrijeme ... " 

CUi.L"' ... LLU stu- 

I mene prvi put u životu uhapsiše. Ispostavilo se da su novine tog 

dana objavile Titov govor održan predstavnicima okružnih javnih tužilaštava, 

u kojelu je nekoliko rečenica bilo posvećeno lueni i mOlU tekstu 

Leto moskovska, kao primeru ideološke diverzije protiv koje se treba 

boriti. Ljudi su me u hodnicima fakulteta zagledali zato što su već 

novine, a ja još nisanl. 

I bez obzira na to što salU do tada čitao, izučavao, pa čak i pisao 

(u vezi sa stvaralaštvOlu Dostojevskog i Solženjicina) o 

su me 

Do tada sam luogao kao svaki slobodan čovek da idem kud salU hteo, 

govorim s kim sam hteo, radi1u što sam hteo. I eto, odjednom sve se radikalno 

izmenilo. Drugi su me vodili kud su hteli, govoriti s bilo kim više 

nisam ilIlao pravo, morao sam da radiIu ono što su mi naređivali: "Stani 

ovde!"; "Idemo na saslušanje"; "Ustaj, jutro je!" i tako dalje. Bio salU potre 

sen. U sledećoj deceniji hapsili su lIle ne jednom, ali već nikakvih 

emocija, sličnih onim koje je izazvalo prvo hapšenje, nisan1 iskusio. 

Ali, ma kako to paradoksalno zvuči, u zatvoru salU .U."'.L'-.L'V' 

tačnije otkrio da salU slobodno biće, da niko i ništa ne Iuože uzeti 

n1ene tu slobodu, ja sarn ne pristanem je izgubim. pre 

~iU~-";J"UIU. san1 nlogao da šta mi je ali to je 

nisanl bio svestan da sanl zaista ui~lJ'-'U.UJ.i. 

tako 

za lunOlU niz 

Pomislio san1 Iui je lice nečiJu zalIlazano, pa Iue zato tako zagledaju; 

otišao salU u 'se Sve je u 

Otišao SalU u svoj kabinet, i tek što sam ušao, neko je zakuc.a~ na vr.ata: 

Bio je to jedan naš vanredni student, udbovac, praćen nekolIc1110lu ljudI 

212 

IUOg 

su "Delo". Razluue se, lurzeti se luogao celi nedernokratski sistem, ali 

jedna je stvar lurzeti a - žive 

213


Nedavno sam pročitao u beogradskoj štalnpi da se prodaje CZ, to 

jest - Centralni zatvor, tačnije zgrada u kojoj se decenijama nalazio taj 

zatvor, u Bačvanskoj ulici bb - bez broja. Setio SaIn se tada te zgradurine, 

koju su posle rata izgradili nemački inženjeri - zarobljenici, što 

je Đilas opisao u svojoj autobiografskoj knjizi Vlast. Deo zloglasne Lubjanke, 

zatvora pri centrali Čeke, GPU-a, NKVD-a, KGB-a, u centru 

Moskve danas je pretvoren u rnuzej. Čudi n1e što niko nije predložio 

nešto slično i za CZ, ili barein j a o t01ne nisaln ništa čuo. A bilo bi 

korisno za buduća pokolenja. Naime, od svake epohe ostaje neki muzejski 

spo111enik koji savršeno karakteriše epohu. Egipćani su ostavili 

U.~J-LL""·'.'-~ Grci - i Rimljani - 

drun10ve, vodovode, arene, evropski Srednji vek katedrale, hiljadugodišnja 

Kineska irnperija veliki Kineski zid i tako dalje. Komunistička 

epoha ostavlja za sobom bezbrojne zatvore, logore i za sada mauzolej sa 

večitiIn mrtvaceIn nedaleko od Lubjanke. Sve ostalo - kolhozi, ogromni 

industrijski kombinati, socrealistička umetnost, lnoralni Kodeks graditelja 

komunizma, pa čak i lnOnU111entalne visoke zgrade kakav je, na 

primer, Moskovski univerzitet, rapidno se pretvara u ništavilo. Ako se 

muzejski primerci zatvora i logora od kOlnunističke epoi 

od fašističke, neće ostati nikakvih ni materijalnih ni 

duhovnih spo111enika. Celu istoriju komunističke epohe je moguće sazatvora 

Praga, Budirn- 

Mihajlo NIihajlov --------- 

zakona i savršeno otvoreno. Istraga se vrtela u Inestu. 

kasnije pročitao saln da je zaista u policiji postojala ideja nam se imputira 

neka zavera, navodno, protiv Bakarića, te da nan1 se organizuje 

montirano suđenje kao na Moskovskim procesima. Sreć01n, bila su već 

druga vremena. Mesec dana posle hapšenja svih zaverenika, pušten je 

i Milovan Đilas sa svoje poslednje robije. Tito se brinuo o liberalnom 

irnidžu Jugoslavije. istraga je 3-4 meseca, 1-/'V.U~.v""'~.L.u 

su pušteni iz CZ-a, ko ranije ko kasnije, a suđeno je bilo samo meni u 

Beogradu u aprilu 1967. godine, ali naravno, ne zbog zavere i neprijateljskog 

udruživanja, već i opet zbog članaka koje sam mnogo objavio 

u zapadnoj štampi. 

Međutin1, na sve nas, bez obzira na to koliko dugo je svako od nas 

bio u njelnu zatvoren, Centralni zatvor je ostavio nezaboravan utisak. 

Građen je duboko prcnnišljeno, tako da ne postoji nikakva mogućnost 

rneđusobnog k01nuniciranja zatvorenika, čak i ako se nalaze u susednim 

ćelijarna. Naime, svaka druga ćelija in1a vrata sa druge strane, prema 

drugOln, paraleinOln hodniku, tako da susedi neInaju šansu da bilo 

kada vide jedan drugog. Svi mi, pohapšeni zbog arhitektonske zavere, 

bili SIno sn1ešteni u jedan hodnik, svakog dana smo vođeni na jednosatnu 

šetnju u popločana dvorišta-bunare između zatvorskih zgradurina, 

ali dugo nismo smo u blizini. Ono što je u CZ-u najviše 

pritiskalo psihu bila je upravo zatvora i neka n1ašinska racio- 

HU.UH10L. Sudbina je upoznam zatvore u Zadru i NovOln 

ali moraln priznati 

U Centralnom zatvoru su se našli Beograđani - arhitekt Peđa Ripo 

obrazovanju takođe arhitekt; Zagrepčani 

arhitekte po obrazovanju, pisca i slikara Mire Glavurtića, advo- 

Barovića i ljudi uglavnon1 iz kruga Medijale. 

Naravno, niko se od nas nije bavio nikakviIn udruživanjem protiv 

naroda i države, nikakve zavere nije bilo. Sve SIno radili strogo u okviru 

214 

pravilna u Jugoslaviji. Negde početkom marta te 1980. godine Inene su 

iz FBI 

policije) i saopštila Il1i da su od odgovarajuće američke tajne službe 

pouzdanu inforn1aciju se ilne na listi 

koje Udba, odnosno SDB planira da likvidira. Saopštili su Ini i to da, 

uzevši u ne Ini 

215


punu zaštitu te 111i jedino nude federal permit, to jest dozvolu za nošenje 

oružja na celoj teritoriji Sjedinjenih Država, tako da se lnogu štititi 

bareIn revolverOln. Takođe su Ini dali celi niz telefona na koje bi se trebalo 

obratiti u slučaju da priInetim nešto sumnjivo. 

Ja sam se zamislio i odbio dozvolu za nošenje oružja. "Likvidator 

SDB Ine neće izazvati na dvoboj, te Ini revolver neće ništa pomoći", 

objasnio sam. Ljudi su obično ubijani s leđa na putu od kola ka ulazu II 

kuću, noću. Brojeve telefona sam uzeo i nekoliko dana raz111išljao - šta 

činim. 

sam, ne samo zbog osnivanja 

žen od SDB-a živeći na Zapadu, čak i više nego 

II IH


Međutim, nisu san10 nosioci hrvatske delatnosti bili jedini Balkanci 

koji su toliko zloglasili Balkansko poluostrvo u celOln svetu. Nosioci 

srpske delatnosti nisu ništa bolji. 

Poslednji put sarn u Titovoj Jugoslaviji uhapšen 1974. i sledeće godine 

osuđen na sedam godina strogog zatvora, fonnalno zbog nekoliko 

članaka u "Njujork taj 111Slt. Pravi razlog je, po svemu sudeći, bila želja 

vlasti da uravnoteži lnnogobrojna hapšenja prosovjetskih elen1enata 

širOln Jugoslavije, nakon Barskog kongresa ilegalne KPJ 1.1 proleće 1974. 

I upravo tada, 1975. godine, dr Slobodan Drašković, predsednik udruženja 

Dušan Silni, štampa prvo u čikaškoj "Srpskoj borbi" u četiri nastavli 

poset)l1()m 

naslovom Titoizam, đilasizam, 

mihajlovizam, kao da su sve to zapravo varijante jednog te istog. 

U to vreme, ja robijan1 u Mitrovici, dugim i teškiIn štrajkovin1a 

alađu, zajedno sa ostaliIn političkill1 osuđenicima, pa i zajedno sa tim 

istiln učesnicima ilegalnog Barskog kongresa, borim se za status političkih 

zatvorenika, a u dalekoj Americi vodi srpsku delatnost dr Drašković. 

U svojoj odlučno pisanoj knjižici on dokazuje da Tito i nije bio 

u sukobu sa StaljinOln, već je to sve bacanje prašine u oči Zapadu, da 

Đilas nije bio u sukobu sa Titom, da je i to samo prašina za naivne oči, 

te da sam ja samo poslednji u redu fiktivnih protivnika komunizma, a 

koji u stvari služe pobedi boljševizrna u celOln svetu. Zato dr Drašković 

sve nacionalno svesne Srbe da Ini ne veruju ni reči. 

Godinu-dve posle Inog dolaska u Ameriku, jedne večeri 111e 

i'-U",H.~.LH-', posetio dr Slobodan Drašković. Bio saln 

SIno sasvim normalno. Da li je bio iZlnenio 


Na pitanje - koje kriv, obično sam odgovarao da su decenije 

ture Saveza komunista stvorile uslove za procvat nacionalizma, koji, naročito 

u balkanskim uslovima, neizbežno vode u međuetničke ratove i 

pokolje. Dodajući i to da Sjedinjene Države u izvesnom sInislu takođe 

snose deo krivice, uzevši u obzir gotovo bezrezervnu podršku koju 

su od početka pedesetih godina pružali jugoslovenskom diktatoru iz 

čisto pragmatičkih političkih razloga. 

Uproleće 1967. godine meni je suđeno u beogradskOln OkružnOln 

sudu zbog dela neprijateUske propagande i jedna od četiri tačaka optužnice 

teretila n1e je za rasturanje ustaške štampe. 

Osnova za su bila tri članka, ali očito, po mišljenju 

ovlašćenih, ti članci nisu bili dovoljno ubedljivi da naša javnost shvati 

kakav sam ja opasan neprijatelj. Tako se pojavila optužba o rasturanju 

ustaške štaInpe. Naime, u toku priprelna za izdavanje prvog broja 

časopisa, na Inoju adresu iz inostranstva neko je poslao uvodnik odštampan 

u jednom emigrantskOln listu u Argentini pod naslovom 

"Slučaj profesora Mihajlova ne tiče se hrvatskog naroda". U tom uvodniku 

se dokazivalo, po Inon1 Inišljenju savršeno 

tizacija Inože samo učvrstiti Jugoslaviju; dok je pravi interes hrvatskog 

naroda, navodno, u tOlne da se odvoji od Jugoslavije. Ja sam, raZUlne se, 

taj uvodnik pokazao članovi1na redakcije nesuđenog časopisa. 

rasturio 

218 

govorim o jugoslovenskoj krizi, bilo 

što se zna 

pragInatičnog i 

- obavezno su mi postavljali dva pitanja. Jedno: 

ono ,što je zadesilo Jugoslaviju; i drugo: 

_ koju konkretno političku silu treba podržati da bi se sprečila eskalacija 

nasilja i bezumlja građanskog rata. 

slavije iz svih n10gućih internacionalnih političkih i finansijskih organizacija, 

uskraćivanje priznanja federaciji Srbije i Crne Gore ne samo 

kao pravnom nasledniku Jugoslavije, već i svakog diplomatskog 

nja 

Kada se jedna takva državno-diplomatska Ineđunarodna mašina 

- tu nema ni ni blefa. ni jedna zapadna vlada ne 

219


može sebi dopustiti pretnje ukoliko nije spremna i da ih ostvari. Takva 

žestoka reakcija Zapada na rasplamsavanje rata u Bosni i Hercegovini, 

Ina kako izgledala neočekivana, mora se reći, osećala se u vazduhu. Isto 

onako kako je Irak kažnjen ne samo zbog nafte, već i egzemplarno, u 

cilju stvaranja novog svetskog poretka, koji, kako je zalnišljen, isključuje 

svaku državnu agresiju, ili kao što je Libija kažnjena u cilju trajne likvidacije 

državne podrške terorizmu, tako će i Jugoslavija poslužiti kao 

primer SVilIl lllogućim postkomunističkim nacionalističkin1 agresivnim 

državama i državican1a da se međuetnički sporovi ne smeju u budućnosti 

rešavati silO1n, da sve nacionalne lnanjine moraju imati apsoista 

i 

prava više uopšte nisu unutrašnja stvar bilo koje države, te da nikome 

neće biti dozvoljeno razbijanje zajedničkog ekonomskog prostora i slobodnog 

tržišta, n1a koliko se n1enjale političke granice. 

Drugin1 rečima, u današnjen1 procesu stvaranja globalnog društva, 

na prin1erirna kažnjenih režilIla, sve države na planeti, bile nacioili 

ne, bile male, usvojiće novo iskustvo; da od sada pa 

do večnosti, država kao takva gubi suverenitet nad građanskim i političkin1 

svojih građana, nad ljudskim pravima svakog svog pojedinog 

te gubi 

svako pravo da upotrebi vojnu silu izuzev u odbrani. Naravno, na 


Miloševićevoj Srbiji. Uvodnik "Zaustavite balkanskog L~~L'~I--'"U~'-< 

no je pozivao Ineđunarodnu javnost na podršku srpskoj opoziciji. 

čini saIno onda kada je diktator konačno otpisan. 

Međutim, čak i opozicione vođe bile su tada saglasne da je "Srbija 

u ton1 trenutku najveći koncentracioni logor, te da se nad Srbin1a vrši genocid". 

Na tako drastičan način nisu kažnjeni Nemci, !talijani, Austrijanci 

i drugi saradnici Hitlerove Nemačke, 

za više LLULLV~~U. 

uSlnrćenih i ubogaljenih u 

ratu. 

koja se hrabro borila na an1eričkoj strani na strani den10kratije 

- u dva svetska rata". Pa, ipak, bilo je neinoguće ne suprotstaviti se 

220 

221

Mihajlo 1VIihajlov 

PONOVLJENE MISLI 

Izdavač 

Javno preduzeće Službeni glasnik 

Za izdavača 

Slobodan Gavrilović 

direktor 

V d. izvršnog direktora 

Izdavaštva 

Sal~ja Jovičić 

Dizajn 

Miloš lvIajstorović 

Izvršni urednik 

Zorica Vidović-Paskaš 

Unos i prelom 

Nina Popov

Mihajlov Mihajlo; Ponovljene misli; ; SluÅ¾beni glasnik - UÄitelj ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Mihajlov Mihajlo; Ponovljene misli; ; SluÅ¾beni glasnik - UÄitelj ...