0303 Boris Aleksi.vp - Srebrenica historical project

DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰191–202Š
Boris Aleksi}: KR[EWE PROCESNIH PRAVA
UDK: 341.645.5
Boris Aleksi}*
KR[EWE PROCESNIH PRAVA PROF. DR VOJISLAVA
[E[EQA PRED ME\UNARODNIM KRIVI^NIM
TRIBUNALOM ZA BIV[U JUGOSLAVIJU U HAGU
Uvod
Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju u Hagu (MKTJ),
osnovan je 1993. godine 1 u vreme unipolarnog sveta, suprotno Poveqi
Ujediwenih nacija i to od strane Saveta bezbednosti. Savet bezbednosti
je vlastan da osniva pomo}ne organe 2 , kao {to su na primer, Komitet
stru~waka za pitawa postupka, Komisija za atomsku energiju i sl. On nikad
nije imao ovla{}ewa da osnuje sud. Po nekima, Tribunal u Hagu je osnovan
u skladu sa glavom 7. Poveqe Organizacije ujediwenih nacija (OUN) radi
uspostavqawa mira. Me|utim, uloga Suda je da utvrdi postojawe individualne
krivi~ne odgovornosti, a ne da uspostavqa mir. ^ak i kada bismo prihvatili
obrazlo`ewe prema kojem je zadatak Tribunala u Hagu da dovede do
mira, postavqa se pitawe zbog ~ega on deluje i nakon 1995. godine kada je
prihvatawem Dejtonskog sporazuma uspostavqen mir u biv{oj Jugoslaviji 3 .
O~igledno, Tribunal u Hagu je opstao i nakon te godine jer su gospodari
rata jo{ tada planirali agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) i
Srbiju, koja se i dogodila 1999. godine, dok je sam Tribunal trebalo da im
poslu`i kao vid dodatnog pritiska na srpsko rukovodstvo.
* Poslanik u Skup{tini Republike Srbije i ~lan pravnog tima predsednika Srpske
radikalne stranke Vojislava [e{eqa, pred MKTBJ u Hagu
1 Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju u Hagu ustanovqen je Rezolucijom
br. 827 Ujediwenih nacija od 25. maja 1993. godine.
2 Dr Smiqa Avramov i dr Milenko Kre}a, Me|unarodno javno pravo, Beograd, 1997,
str. 166.
3 Pregovori koji su imali za ciq uspostavqawe mira otpo~eli su 1. novembra u vojnoj
bazi Rajt-Peterson nedaleko od grada Dejtona u dr`avi Ohajo (SAD). Tom prilikom Republika
Srpska je de iure priznata kao me|unarodni subjekt sa ugovornim kapacitetom. Pregovori
su zavr{eni 21. novembra 1995. godine parafirawem Op{teg okvirnog sporazuma za mir u
BiH, koji sadr`i i 11 aneksa. Mirovni sporazum je potpisan u Parizu 14. decembra. (Vidi:
Smiqa Avramov, Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije, Veternik — LDI, 1997, str.
438 i 439.)

192 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰191–202Š
Pred tim i takvim Tribunalom u Hagu na{ao se i dr Vojislav [e-
{eq.
Dobrovoqni odlazak u Hag
Profesor Vojislav [e{eq je dobrovoqno oti{ao u Me|unarodni krivi~ni
tribunal za biv{u Jugoslaviju u Hagu 24. februara 2003. godine, nakon
{to je obave{ten da je protiv wega potvr|ena optu`nica. Prethodno je
pet puta obavestio javnost i Tribunal da dobrovoqno ide u Hag ~im dobije
zvani~an poziv. I pre zvani~nog poziva poku{avao je nekoliko puta da otputuje
u Holandiju kako bi se informisao o navodnim optu`bama pred MKTJ o
kojima su pisali mediji u Srbiji, naro~ito nakon 5. oktobra 2000. godine.
Nakon {to je Tu`ila{tvo sastavilo tekst optu`nice protiv prof. dr
Vojislava [e{eqa i nakon {to je ona podneta Tribunalu, wu je 14. februara
2003. godine potvrdio sudija Kvon. Uskoro, 24. februara 2003. godine,
dr Vojislav [e{eq je o svom tro{ku dobrovoqno do{ao u Hag. Do danas mu
MKTJ nije refundirao tro{kove avionske karte, mada su oni minimalni sa
gledi{ta Tribunala, koji je do sada prema, zvani~nim podacima, potro{io
vi{e od jedne milijarde dolara iz fondova OUN.
Prema tome, od 24. februara 2003. godine do danas prof. dr Vojislav
[e{eq je neprekidno u pritvoru u Pritvorskoj jedinici OUN u [eveningenu
(Holandija). 4
Manipulacije sa Optu`nicom
[ta se de{avalo sa optu`nicom protiv dr [e{eqa za {est godina
pritvora Dana 1. novembra 2004. godine Tu`ila{tvo je podnelo predlog
izmewene optu`nice, koju je Pretresno ve}e potvrdilo odlukom od 27. maja
2005. godine. Pretresno ve}e je zatim nalo`ilo Tu`ila{tvu da podnese
corrigendum izmewene optu`nice. 5 Tu`ila{tvo je podnelo corrigendum 7.
jula 2005. godine. Dana 8. jula 2005. godine Pretresno ve}e je delimi~no
odobrilo corrigendum i nalo`ilo Tu`ila{tvu da podnese „modifikovanu
izmewenu optu`nicu“, {to je i u~inilo 15. jula 2005. godine. 6
4 [eveningen je ina~e bio nacisti~ki logor u kojem su Hitlerovi sledbenici za vreme
Drugog svetskog rata dr`ali zarobqene pripadnike pokreta otpora. Poruke ~lanova antihitlerovskog
pokreta mogu i dan-danas da se pro~itaju jer su urezane na zidovima [eveningena,
a naj~e{}e su ispisivane neposredno pred streqawe.
5 Tu`ila{tvo MKTJ je tek 22. oktobra 2004. godine podnelo zahtev kojim je tra`ena
dozvola od Pretresnog ve}a da se izmeni optu`nica. Po~etni nedostaci prvobitne optu`nice
otkloweni su tek jula 2005. godine dostavqawem modifikovane izmewene optu`nice. Dakle,
tek jula 2005. godine, odnosno nakon 28 meseci od pritvarawa, prof. dr Vojislav [e-
{eq je dobio obave{tewe o optu`bama.
6 Obaveza da se pru`i obave{tewe o optu`bama za krivi~no delo u najkra}em mogu}em
roku bazira se na dva osnovna razloga. Prvi, daje informacije uhap{enim i pritvorenim licima,
na osnovu kojih mogu da ospore zakonitost svog pritvarawa, {to je glavna svrha za{tite
iz ~lana 9(2) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima iz 1966. godine i odgovaraju}ih
odredaba regionalnih ugovora. Drugi, svakome ko ~eka su|ewe za krivi~no delo, bilo
da je u pritvoru ili ne, omogu}ava da zapo~ne pripremu svoje odbrane, {to je glavna svrha ga-

Boris Aleksi}: KR[EWE PROCESNIH PRAVA 193
Nakon vi{emese~nog dopisivawa izme|u Tu`ila{tva i Pretresnog
ve}a, dana 8. novembra 2006. godine svetlost dana je ugledala i „redigovana
verzija modifikovane izmewene optu`nice“. Zbog aqkavosti i neurednosti,
Pretresno ve}e je u martu 2007. godine nalo`ilo Tu`ila{tvu da dostavi
„skra}enu modifikovanu izmewenu optu`nicu“. Kada je Tu`ila{tvo
to napokon uradilo, 25. juna 2007. godine svetlost dana je ugledala i Druga
izmewena optu`nica.
O~iglednojedajeTu`ila{tvouvekkadasepostavqalopitaweza{tose
kr{i pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno su|ewe, tra`ilo izmene
optu`nice i time poku{avao da opravda svoju nespremnost za su|ewe.
Ako se ima u vidu da je obaveza Tu`ila{tva da podi`e optu`nice nakon
sprovedene istrage, onda su|ewe mora da po~ne vrlo brzo nakon progla-
{ewa optu`nice, jer se optu`nica podi`e da bi se sudilo, a ne da bi se vr-
{ila istraga. Dakle, optu`nica i optu`be protiv prof. dr Vojislava [e-
{eqa predstavqaju ~ist akt proizvoqnosti Tu`ila{tva.
Mada je prvobitna optu`nica imala 14 ta~aka, one su numerisane sa
15 rednih brojeva. Ta vrsta o~igledne aqkavosti prisutna je od po~etka, a
ona postoji i u verziji optu`nice sa „samo“ devet ta~aka, gde je posledwa
ta~ka obele`ena rednim brojem 14. O zacrwenim i precrtanim (cenzurisanim)
delovima optu`nice i ne treba tro{iti re~i.
Nakon svega, 7. decembra 2007. godine Tu`ila{tvo je bez trunke stida
proizvelo i Tre}u izmewenu optu`nicu. Da tu nije kraj igara sa optu`nicom,
pokazalo se 10. novembra 2008. godine kada je Tu`ila{tvo dostavilo
corrigendum na Aneks V Tre}e izmewene optu`nice.
Politi~ka pozadina optu`bi
Nakon svega, i iz samog Tu`ila{tva su se pojavili podaci da je Optu-
`nica protiv dr Vojislava [e{eqa podignuta na osnovu la`nih informacija
i falsifikovanih dokaza — iz politi~kih razloga. Biv{i glavni tu-
`ilac MKTJ Karla del Ponte je u svojoj kwizi Lov: ja i ratni zlo~inci 7
napisaladajedr[e{eqoptu`enpredTribunalomuHagujersutotra`ile
tada{we vlasti u Srbiji (2003. godine) kako bi ga sklonile sa politi~ke
scene! 8 Tada{wem re`imu naro~ito je smetala [e{eqeva tradicionalna
i logi~na proruska politika, i to u vreme kada je nova vlada DOS-a
iskqu~ivo veli~ala Zapad, SAD i EU, dok je Istok putem svojih medija la-
`no oslikavala kao „zaostao i necivilizovan.“ Izno{ewe navedenih dokaza
u kwizi Karle del Ponte u demokratskim dr`avama bi bilo sasvim do-
voqnodasesveoptu`beprotivdr[e{eqaodbace,daseonpustinaslo-
rancija razra|enih u ~lanu 14(3)(a) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
i ~lanu 6(3)(a) Evropske konvencije o za{titi osnovnih prava i qudskih sloboda.
7 Vidi La Caccia: Io E I Criminali Di Guerra, 2008, Milan: Feltrinelli.
8 Beogradski dnevni list „Kurir“, potvr|uju}i ove navode, objavio je transkripte
razgovora Zorana \in|i}a (tada predsednika Vlade Srbije) i Karle del Ponte sa sastanka
odr`anog 14. avgusta 2000. godine u Luganu ([vajcarska), „Kurir“, 27. i 28. jun 2008. godine.

194 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰191–202Š
bodu, a odgovorni za falsifikovawe optu`bi protiv wega strogo kazne.
Me|utim, Tribunal u Hagu je u Republici Srbiji vodio svoju politiku, a
wegovi predstavnici nisu po{tovali doma}e zakone, kao ni me|unarodno
pravo.9
I pored svih izmena i dorada optu`nice, javnost je imala priliku da
u februaru 2009. godine, 18 ~asova od isteka roka koji pripada Tu`ila-
{tvu za ispitivawe svedoka vidi potpuni krah Tribunala u Hagu. Naime,
Tu`ila{tvo, koje je organ tog „instant“10 suda, u posledwoj verziji optu-
`nice navelo je podatak da je miting Srpske radikalne stranke (SRS) u Malom
Zvorniku na kojem je govorio prof. dr [e{eq, odr`an 1992. godine,
iako je on zaista odr`an 1990. godine. Dakle, dve godine ranije, {to su potvrdila
i brojna sredstva informisawa u Jugoslaviji. Tu`ila{tvo je falsifikovalo
datum odr`avawa mitinga kako bi sebi ostavilo prostora za
la`nu tvrdwu da je lider radikala navodno potpirivao ratni plamen u BiH
(1992. godine).
Ratni sukob u BiH je izbio 1992. godine nakon {to je Alija Izetbegovi}
posle sastanka sa ambasadorom SAD Vorenom Cimermanom11 povukao
paraf sa Lisabonskog sporazuma (Kutiqerov plan) koji su prethodno parafirali
i dr Radovan Karaxi}, ispred srpskog naroda, kao i Mate Boban, ispred
hrvatskog naroda.
Sistematsko kr{ewe osnovnih prava optu`enog
Od po~etka postupka prof. dr Vojislav [e{eq je iznosio svoju odbranu
jasno i precizno, ne skrivaju}i ni{ta. Rekao je da je dobrovoqno do-
{ao u Hag i da je spreman da su|ewe po~ne odmah. Na jednoj od statusnih
konferencija u jesen 2004. godine prof. dr Vojislav [e{eq je obavestio
Pretresno ve}a da Tu`ila{tvo namerava da zapo~ne su|ewe tek 2007. godi-
9 Biv{i zamenik na~elnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Zoran Mijatovi}
je 2007. godine istakao slede}e: „Vrlo brzo smo uvideli da Ha{ki tribunal vodi svoju
politiku, da ne `eli sa dr`avnim organima da ima jedan normalan partnerski odnos. Videli
smo koje je interesovawe Ha{ke kancelarije. (…) Te godine otvara se hrvatsko poslanstvo i
mi tada otkrivamo da u funkciji Ha{kog tribunala postoje lica u tom hrvatskom poslanstvu
koja su na liniji pomo}i Ha{kom tribunalu.“ (Izjava Zorana Mijatovi}a pred Tre}im op-
{tinskim sudom u Beogradu, Ov. br. 2858/2007, od 12. aprila 2007. godine.)
10 Termin „instant“, po mi{qewu autora, na najboqi na~in oslikava pravu prirodu
MKTJ u kojem su sudsko ve}e, Tu`ila{tvo i „odbrana“ (~esto nametnuta) na istom zadatku —
zadatku ekspresne osude optu`enih (uglavnom Srba). Isto tako, osnivawe MKTJ je sprovedeno
na najbr`i mogu}i na~in „zaobila`ewem“ i kr{ewem osnovnih normi me|unarodnog prava.
11 David Binder je u New York Times-u augusta 1993. godine, u tekstu: œU.S. policymakers
on Bosnia admit errors in opposing partition in 1992Œ, naveo slede}e: œU Lisabonu, 23. februara
1992, svojom izjavom trojica bosanskih lidera podr`ala su predlog da Republika postane
konfederacija podeqena na tri etni~ke regije. Izetbegovi}evo prihvatawe podele, koja
je osporila wemu i wegovoj muslimanskoj partiji dominantnu ulogu u Republici, {okiralo
je kreatore ameri~ke politike. Kada se vratio u Sarajevo, nazvao ga je ambasador Cimmerman
i pitao ga za{to je potpisao plan koji mu ne odgovara.“

Boris Aleksi}: KR[EWE PROCESNIH PRAVA 195
ne. Po obi~aju, napadnut je i od strane Tu`ila{tva i Pretresnog ve}a da
iznosi dezinformacije. Ipak, ispostavilo se da je bio u pravu.
Jedini predmet pred MKTJ u kome Tu`ila{tvo vr{i istragu posle
podizawa optu`nice je predmet protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Deluje
neverovatno, ali u spisima predmeta nalaze se prete`no „dokazi“ Tu`ila-
{tva koji su obezbe|eni posle 24. februara 2003. godine, dakle nakon {to
je dr [e{eq dobrovoqno oti{ao u Hag.
Uostalom, sve te povrede je prili~no dobro sistematizovao na statusnoj
konferenciji od 13. marta 2007. godine, tada pretpretresni sudija Antoneti.
Povrh svega, 12. februara 2009. godine tu`ioci Kristin Dal i Deril
Mandis zatra`ili su dodatno vreme za ispitivawe svedoka iako im je u tom
trenutku ostalo svega sedam ~asova za izvo|ewe svedoka. Oni su od Pretresnog
ve}a zahtevali 23 i po sata, i time jo{ jednom pokazali da odugovla~e
postupak i kr{e osnovna prava dr [e{eqa.
Prof. dr Vojislav [e{eq je ~etiri godine vodio borbu da mu se
prizna pravo da se sam brani. Dva puta su `albena ve}a morala da potvrde
to wegovo pravo. Od 28. februara 2003. godine Tu`ila{tvo je neprekidno i
uporno istrajavalo na tome da se prof. dr Vojislavu [e{equ nametne branilac,
kako bi sa takvim braniocem zavr{ilo predmet, naravno na {tetu
prof. dr Vojislava [e{eqa.
Od prvog dana pritvora Tu`ila{tvo je direktno i indirektno
istrajavalo u nameri da se prema prof. dr Vojislavu [e{equ uspostave
i nametnu takve zabrane i ograni~ewa kako on ni u pritvoru ne bi
mogaodasepripremazapostupak.Optu`ivawe za verbalni delikt, zabrana
komunikacije, zabrana prijema u posetu u Pritvorskoj jedinici, odre|ivawe
ko mo`e biti prijateq prof. dr Vojislavu [e{equ, nametawe posebnih
uslova i obaveza da supruga prof. dr Vojislava [e{eqa mora da potpi-
{e do tada nepoznatu dodatnu izjavu koja se ne tra`i ni od koga drugog ako
`eli da vidi supruga, nametawe ograni~ewa u pogledu du`ine zahteva i
podnesaka do 800 re~i, tako da za svaki obimniji podnesak mora da tra`i
posebno odobrewe, odbijawe prijema i zavo|ewa podnesaka prof. dr Vojislava
[e{eqa, obelodawivawe materijala na engleskom jeziku (koji prof.
dr Vojislav [e{eq ne razume) i u elektronskoj formi (umesto u pisanoj),
uvo|ewe u optu`nicu novih, do tada nepoznatih me|unarodnih krivi~nih
dela koja nisu predvi|ena odgovaraju}im dokumentima MKTJ (poput Udru-
`enog zlo~ina~kog poduhvata), konstrukcija novih, do tada nepoznatih pojmova
u praksi MKTJ (poput pojma œsrpske snageŒ), kojima se brutalno gazi
princip individualne krivi~ne odgovornosti i na mala vrata uvodi kolektivna
krivica, odluka da se identitet za{ti}enih svedoka ne objavquje
30 dana pre po~etka pretresa nego 30 dana pre dana svedo~ewa svedoka, najava
uskra}ivawa i redukovawa prava na unakrsno ispitivawe, preko dostavqawa
neispravnog video plejera i velikog broja {to lak{ih, {to te{kih

196 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰191–202Š
povreda prava — predstavqaju kontinuitet i jasnu poruku da nema fer i
pravi~nog su|ewa u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.
Neverovatno zvu~i podatak da je dr [e{equ administrativni organ
— sekretar Tribunala u Hagu, zabranio privilegovanu komunikaciju sa wegovim
pravnim savetnicima. Naime, prema verziji Pravilnika MKTJ na engleskom
jeziku, sekretar mo`e pritvoreniku da zabrani privilegovanu komunikaciju,
dok po francuskoj verziji istog tog Pravilnika takva mogu}nost
ne postoji.
Podse}amo da je za su|ewe uvek bio spreman samo prof. dr Vojislav
[e{eq, a Tu`ila{tvo i Pretresno ve}e samo kada su bili sigurni da su
stvoreni uslovi da su|ewe ne bude fer i pravi~no. Tome se moraju dodati i
kontinuirani napadi i politi~ke izjave Tu`ila{tva, a vrhunac svakako
predstavqa zabrana komunikacije u trenucima kada se u Srbiji odr`avaju
izbori i kada prof. dr Vojislav [e{eq „mo`e uticati na formirawe nove
Vlade.“ (Ovde re~i „nove Vlade“ treba ~itati kao „Vlade koja ne}e biti
pod kontrolom anglo-ameri~ke osovine“.) Naime, decembra 2003. godine, u
to vreme zamenik sekretara Dejvid Tolbert, zabranio je Vojislavu [e{equ
da komunicira sa spoqnim svetom, sa svima izvan Pritvorske jedinice, i
ta zabrana je trajala sve do 14. jula 2004. godine.
Tek na kraju ~etvrte godine pritvora prof. dr Vojislav [e{eq je dobio
priliku da primi u posetu svoje pravne savetnike, a jo{ uvek sekretar
Tribunala nije izvr{io odluku Pretresnog ve}a o finansirawu odbrane
prof. dr Vojislava [e{eqa.
U tom muqu povreda i zloupotreba procesnih ovla{}ewa uklapa se i
poku{aj Tu`ila{tva da vodi postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa
za nepo{tovawe suda i poku{aj spajawa su|ewa. Prosto neverovatno zvu~i
podatak da je sudsko ve}e 21. januara 2009. godine odlu~ilo da pokrene postupak
protiv predsednika SRS za nepo{tovawe suda zbog navodnog „zastra{ivawa
svedoka“, tj. navodnog „objavqivawa identiteta trojice svedoka“12
i to bez i jednog dokaza, iako je {iptarskog teroristu Ramu{a Haradinaja
pustilo na slobodu i pored toga {to je Haradinaj eliminisao najmawe
~etiri svedoka Tu`ila{tva. 13 Primera radi, Domagoj Margeti}, po na-
12 MKTJ, Saop{tewe za javnost 22. 01. 2009. godine, http://www.icty.org/x/cases/seselj
/press/bcs/pr1300bcs.pdf
13 Kako su javila sredstva informisawa u ju`noj srpskoj pokrajini 25. februara 2007.
godine: Ve}ina svedoka u procesu protiv Ramu{a Haradinaja koji se vodi pred Ha{kim tribunalom
promenila je mi{qewe ili odustala od svedo~ewa (navode KIM radio i Glas juga).
Tu`ila{tvo Tribunala je imalo na raspolagawu relevantan broj svedoka sve do trenutka kada
je odlu~eno da se Ramu{ Haradinaj vrati u Pri{tinu i brani sa slobode, odnosno kada mu
je dozvoqeno da se bavi politikom i u~estvuje u javnom `ivotu. Uprkos tome {to je UNMIK
tvrdio da Haradinaj nije opasan za svedoke i svedo~ewe, broj onih koji su bili spremni da
se pojave u sudnici je postao zanemarqiv. To se posebno odnosilo na o~evice zlodela, a pod
pritiskom su bile i porodice koje su ukqu~ene u ovaj slu~aj i preba~ene sa Kosova i Metohije.
Karakteristi~an je primer porodice Skendera Ku}ija koga je otela i ubila treroristi~ka
Oslobodila~ka vojska Kosova u okolini Pe}i, a ~lanovi wegove porodice su promenili
izjavu i odbili da svedo~e. Odbrana Ramu{a Haradinaja je posetila ve}inu svedoka
spreminih da u Hagu svedo~e protiv wega i na taj na~in je, prema mi{qewu pojedinih prav-

Boris Aleksi}: KR[EWE PROCESNIH PRAVA 197
cionalnosti Hrvat, koji je javno otkrio identitet 102 svedoka, osu|en je na
svega tri meseca i nov~anu kaznu od 10 hiqada evra 14 . Budu}i da je prof. dr
[e{eq ve} vi{e od {est godina u pritvoru Tribunala u Hagu, sti~e se
utisak da ovakav potez Tu`ila{tva predstavqa kupovinu vremena i odugovla~ewe
postupka.
Kao {to je poznato, prof. dr Vojislav [e{eq je bio prinu|en da
28 dana {trajkuje gla|u, od 10. novembra do 8. decembra 2006. godine, da
bi se izborio za svoja osnovna prava garantovana svakom optu`enom, a
pre svega za pravo da se sam brani, koje je ~ak potvr|eno i Statutom
Tribunala u Hagu.15 Wegov predmet je jedini koji je drugi put zapo~eo iz
po~etka, i to posle ~etiri godine pritvora. Drugo, novo su|ewe po~elo je
pred Pretresnim ve}em III 7. novembra 2007. godine. Pre toga, u pretpretresnom
postupku, odr`ane su 34 statusne konferencije.
Sa ~im je sve lider radikala suo~en sigurno govori i ~iwenica da je
bio primoran da podnese krivi~nu prijavu protiv predstavnika Tu`ila-
{tva koji su ometali sprovo|ewe pravde i time u~inili ka`wivo delo nepo{tovawa
suda. Ta krivi~na prijava nije odba~ena, ali je odlu~eno da se o
woj donese odluka tek kada se zavr{i postupak protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa.16
Dovoqno je samo pomenuti da 600 hiqada strana materijala Tu`ila{tvo
nije obelodanilo prof. dr Vojislavu [e{equ, iako je to moralo
da u~ini prema odluci Pretresnog ve}a, zatim redigovane — cenzurisane
verzije materijala — mno{tvo ex parte dodataka, kao i podatak da glavni
svedoci i ne}e svedo~iti ve} }e wihove izjave iz pretkrivi~nog postup-
nika bliskih Tribunalu, do{lo do kompromitovawa porodica `rtava, pa zato one nisu bile
spremne da svedo~e. Neki svedoci su u proteklom periodu umrli prirodnom smr}u, neki su,
poput Tahira Zemaja, stradali u atentatu, u saobra}ajnoj nesre}i u Podgorici poginuo je
Kujtim Beri{a, a pojedini potencijalni svedoci su, u me|uvremenu dobili velike svote
novca, promenili stranu i postali ~lanovi i funkcioneri wegove Alijanse za budu}nost
Kosova. UNMIK-ova za{tita svedoka pokazala je nesposobnost ove institucije i u slu~ajevima
koji se ne odnose na Hag. Hasan Rustemi, UNMIK-ov za{ti}eni svedok, ubijen je na pijaci
u Maloj Kru{i kod Prizrena uz poruku da }e tako pro}i svi koji rade protiv tzv. OVK.
Ha{ki tribunal i wegov tada{wi glavni tu`ilac Karla del Ponte su izjavqivali da znaju
kako Haradinaj uti~e na svedoke, ali UNMIK, navodno, nije mogao ni uspeo da ograni~i mo}
i delovawe biv{eg vo|e Oslobodila~ke vojske Kosova za region Duka|ini. 25. 02. 2007,
http://www.radiokim.net/Ramus-Haradinaj-eliminisao-vecinu-svedoka–1724-vest.htm
14 MKTJ, Predmet br. IT 95–14 R77.6
15 Devetog maja 2003. godine, Pretresno ve}e je odlu~ilo da na silu nametne branioce
u pripravnosti Vojislavu [e{equ. U septembru 2003. godine dodeqen mu je branilac Aleksandar
Lazarevi}. Slede}i nametnuti advokat bio je Van der Spul, koji je na tom mestu ostao
od marta 2004. do avgusta 2006. godine. Avgusta 2006. godine Vojislavu [e{equ je dodeqen
branilac Dejvid Huper. Odluka o dodeli tih branilaca je oborena pred @albenim ve}em u
oktobru 2006. godine. Nakon toga, 8. novembra, Tribunal je ponovo poku{ao da ih nametne,
ovaj put kao stalne branioce. Me|utim, i ta odluka je pala 8. decembra 2006. godine,
16 Vidi Dr Vojislav [e{eq, Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka, Srpska radikalna
stranka, Beograd, 2007.

198 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰191–202Š
ka pred Tu`ila{tvom mo}i da se unose u sudski spis kako prof. dr Vojislav
[e{eq ne bi mogao u potpunosti da ih ispituje (Pravilo 92 ter).
Ali, da vidimo {ta je Tu`ila{tvo obelodanilo dr [e{equ. Preko
pet i po kubnih metara materijala Vojislav [e{eq je dobio od Tu`ila-
{tva. Dovoqno je re}i da se u primqenoj dokumentaciji nalaze i qubavna
pisma vojnika JNA na odslu`ewu vojnog roka, kao i uputstva za upotrebu
pegle, usisiva~a i sl. To je o~igledan metod zatrpavawa optu`enog materijalom
kako bi on na pravno bezvredna akta tro{io svoje vreme. Do danas
jo{ nije re{en status 6.600 ~asova video materijala, koji treba da se
dostavi Vojislavu [e{equ.
Podsetimo jo{ da je postupak protiv dr [e{eqa bio planiran sa 144
svedoka. Zatim je Tu`ila{tvo taj broj svelo na nekih 100 svedoka. Dva puta
su odustajali od 25 svedoka i vra}ali iste te svedoke. Zatim su i dva nova
svedoka „uba~ena“ u fazi izvo|ewa dokaza. Vojislav [e{eq je jedva 15 dana
pred wihovo pojavqivawe u sudnici saznao ko su i {ta su, i kakve su
wihoveizjaveiznekeodranijihfaza.
Daqe, jula 2006. godine, Jadranka [e{eq nije mogla da se vidi sa
suprugom i da obavi posetu, jer je bila u obavezi da prethodno potpi{e
dodatnu izjavu za posetioce Ha{kog tribunala da nikome ne}e pri~ati
u kakvom je zdravstvenom stawu wen suprug. Ovosusveizuzecikojise
primewuju samo prema Vojislavu [e{equ i ni prema jednom drugom pritvoreniku
u MKTJ. Oni izazivaju podozrewe naro~ito kada se setimo slu-
~aja Slobodana Milo{evi}a, koji je zbog pogre{nog le~ewa bukvalno likvidiran
u Tribunalu. Setimo se da je biv{i predsednik SRJ i Srbije Milo{evi}apelovaodagapregledatimsrpskihiruskihlekaratedadosanirawa
bolesti bude upu}en na le~ewe u Rusiju, {to su predstavnici TribunalauHaguglatkoinehumanoodbili.
Od 24. februara 2003. godine do danas, Pravilnik o postupku i dokazima
je 16 puta promewen. Ono {to je najinteresantnije, uba~ena su pravila 92
ter i 92 kvater. To je u~iweno i pored toga {to u samom Pravilniku, u ~lanu
6, postoji zabrana retroaktivne primene u slu~aju promene propisa.
Sve navedene povrede qudskuh prava dr [e{eqa, kao i mnoge druge
obra|ene su u preko 300 podnesaka odbrane, iz kojih je jasno utvrditi da
nije ispuwen nijedan uslov za fer i pravi~no su|ewe. Prekora~eni su svi
rokovi za fer i pravi~no su|ewe i nanete su trajne i neotklowive {tetne
posledice u procesu.
Prof. dr Vojislav [e{eq je ukazao na ~iwenicu da MKTJ pre svega
progoni Srbe, da je najvi{e novca ulo`io u istra`ivawe navodnih srpskih
zlo~ina,tedajenakrajuuvo|ewempojma œsrpske snageŒ sve pripadnike
srpskog naroda proglasio za zlo~ince. Pojam „srpske snage“ ukqu~uje sve
Srbe pod oru`jem, u uniformi, JNA, teritorijalnu odbranu, dobrovoqce
itd., a obuhvata i nenaoru`ane pozadinske jedinice. Sa druge strane, dokazi
o zlo~inima nad Srbima u biv{oj Jugoslaviji su na vol{eban na-
~in nestajali ili su uni{tavani ~im se na wih pozvao neki od optu`e-

Boris Aleksi}: KR[EWE PROCESNIH PRAVA 199
nih Srba. Najve}a izlo`ba u istoriji o genocidu nad Srbima autora
Bojane Isakovi}, koja je obuhvatala period od 1941. do 1945. godine i
period od 1991. do 1992. godine, zapaqena je u parohijskom domu Srpske
Pravoslavne Crkve u Vrawu gde je bila sakrivena posle 5. oktobra
2000. godine, samo mesec dana nakon {to je uvr{tena u dokazni materijal
odbrane Slobodana Milo{evi}a. 17 (Uni{teni su i originalni dokumenti
koje je poslala u Tribunal Vojska SRJ na po~etku rada tog suda. Isto
tako, u Hagu je uni{teno i 3.000 DNK uzoraka otetih i kidnapovanih Srba
sa podru~ja ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metohije.)
Pored svega toga, MKTJ izdvaja najmawe sredstava za istra`ivawe
zlo~ina nad Srbima iako je u biv{oj Jugoslaviji ubijeno i proterano najvi{e
pripadnika srpskog naroda, iako je prva `rtva rata bio Srbin, dok je
prvi verski objekat koji je uni{ten u ratu bila srpka pravoslavna crkva.
„Nejednakost oru`ja“
Pored toga, interesantan je podatak da je Vlada Srbije narodnim poslanicima
u Skup{tini Srbije dostavila Informaciju o realizaciji Nacionalnog
programa integracije (NPI) Srbije u EU, u kojoj se, izme|u
ostalog, navodi da Tu`ila{tvo MKTJ koristi Ministarstvo unutra{wih
poslova (MUP) Srbije i Bezbednosno-informativnu agenciju (biv{i Resor
dr`avne bezbednosti) u pronala`ewu i saslu{avawu svedoka kao i u pribavqawu
dokaza protiv optu`enih Srba. Naime, Vlada Srbije je poslanicima
u Narodnoj skup{tini Republike Srbije 10. pktobra 2008. godine dostavila
Informaciju o realizaciji Nacionalnog programa integracije (NPI)
Srbije u EU, u kojoj se isti~e: „Tu`ila{tvu Tribunala u Hagu je do sada
obezbe|eno na stotine hiqada dokumenata, ukqu~uju}i poverqive dokumente
sa sednica Vrhovnog saveta odbrane, Ministarstva odbrane, dr`avnih
bezbednosnih agencija, MUP i drugih organa. Od sredine 2006. Tu`ila-
{tvo MKTJ ima op{ti i direktan uvid u sve arhive dr`avnih organa Republike
Srbije.“
17 Izlo`ba velikog srpskog istra`iva~a zlo~ina genocida Bojane Isakovi} bila je
postavqena najpre u Muzeju primewene umetnosti u Beogradu 28. septembra 1991. godine. Izlo`ba
je trajala devet meseci, iako je bilo predvi|eno da traje samo mesec dana. Nakon 5. oktobra
2000. godine i izjava predstavnika novog re`ima koji su postavqeni na ~elo Muzeja
primewene umetnosti, da izlo`bu treba „izbaciti i spaliti“, Bojana Isakovi} je vi{e od
1.600 dokumenata spakovanih u preko 20 kutija sakrila u konak manastira Svetog Nikole u
Vrawu. Postavka je sadr`ala i dokumente o jedinoj dr`avi na svetu — Hrvatskoj, koja je imala
koncentracione logore za decu. Izlo`ba je zapaqena 18. maja 2003. godine. Kako navodi
Bojana Isakovi}: „Po`ar nije bio slu~ajan. Paqevina je izazvana izuzetno precizno. Izgorele
su samo prostorije u kojima je bila gra|a od dr`avnog zna~aja. Ostali delovi konaka izgledaju
netaknuto, Plamen je bio visok 10 metara. Toga dana, 18. maja, temperatura je bila 30
stepeni, a na uvi|aju nam je re~eno da je najverovatnije grejalica uzrok po`ara. Kako je to
mogu}e kada grejalica nije kori{}ena, a nije ni bila u izgorelim prostorijama.“ Vidi „Nedeqni
telegraf“ od 02. 07. 2003. godine i „Svedok“ od 26. 03. 2004 (http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg16691.html).

200 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰191–202Š
Zatim se u istom dokumentu navodi: „Vlada Republike Srbije je do sada
oslobodila ~uvawa dr`avne, slu`bene i vojne tajne preko 500 pripadnika
vojske, policije i drugih svedoka. U ovoj oblasti saradwe, Srbija pru`a
efikasnu pomo} Tu`ila{tvu MKTJ u pronala`ewu i uzimawu izjava od
svedoka i osumwi~enih.“ Dok se u delu pod naslovom „Pravni okviri saradwe“
isti~e da je postignut: „Sporazum sa Tu`ila{tvom MKTJ o otvarawu
kancelarije Tu`ila{tva u Beogradu, kojim se daje vrlo {irok krug
ovla{}ewa predstavnicima Tu`ila{tva u pogledu pristupa svedocima, i
uop{te kretawa i komunikacije na teritoriji Republike Srbije.“18 Udokumentu
se navodi i da svega dva do tri procenta zahteva Tu`ila{tva nisu
re{eni. Sa druge strane, vi{e od 50 odsto zahteva odbrane upu}enih dr`avnim
organima Srbije nije obra|eno ili je odbijeno.
Kao {to se vidi, mogu}nosti i prava koje ima Tu`ila{tvo dr [e-
{eq nema, ~ime se naru{ava pravo na pravi~no su|ewe i pravilo o
„jednakosti oru`ja“, tj. ravnopravnosti optu`be (tu`ila{tva) i odbrane.
Isto tako, ovi podaci govore u prilog tome da Tu`ila{tvo Tribunala
u Hagu mo`e po svojoj voqi da anga`uje represivni aparat Republike
Srbije te obezbedi sebi „monopol fizi~ke sile“ u Srbiji i koristi ga u
ostvarewu svojih ciqeva.
Zlo~in protiv mira
Kreatori Tribunala u Hagu namerno nisu `eleli da mu obezbede nadle`nost
za su|ewa po najte`em zlo~inu u me|unarodnom pravu — zlo~inu
protiv mira.19 Iz zlo~ina protiv mira proizilaze svi zlo~inu u ratu,
ukqu~uju}iigenocid.Arhitekte „novog svetskog poretka“ `eleli su po
sveku cenu da izbegnu raspravu o zlo~inu protiv mira, koji je ina~e bio
okosnica rada suda u Nirnbergu, jer su upravo zapadne sile, a pre svih
SAD i Nema~ka, naoru`avawem slovena~kih, hrvatskih, muslimanskih i
{iptarskih paravojnih i teroristi~kih formacija, kao i slawem instruktora
i specijalnih snaga uo~i raspada SFRJ, izvr{ile ovaj zlo~in. Agresija
na SRJ 1999. godine bila je jo{ jedan o~igledan primer najte`eg zlo~ina
po me|unarodnom pravu — zlo~ina protiv mira.
18 Kada ove podatke uporedimo sa Ustavom Srbije i odgovaraju}im zakonima, mo`emo
jasno da primetimo da MKTJ u Republici Srbiji ima {ira ovla{}ewa od policije, Bezbednosno-informativne
agencije, predsednika Republike ili pak same Vlade.
19 Zlo~in protiv mira, prema ~lanu 6. Me|unarodnog vojnog suda u Nirnbergu, obuhvata
planirawe, pripremawe, zapo~iwawe ili vo|ewe agresivnog rata. Rezolucija Generalne
skup{tine OUN od 14. decembra 1974. godine (Res. 3314 — XXIX) sadr`i definiciju agresije
(Vidi: Dr Smiqa Avramov i dr Milenko Kre}a, Me|unarodno javno pravo, Beograd, 1997,
str. 284 i 533).

Boris Aleksi}: KR[EWE PROCESNIH PRAVA 201
Kolektivna krivi~na odgovornost
kao „srebrni metak za Srbe“
Dr Vojislav [e{eq se uspe{no suprotstvaqa konceptu tzv. udru-
`enog zlo~ina~kog poduhvata (UZP). Re~ je o delu za koje sudi MKTJ, a
koje nije navedeno u wegovom Statutu. Po~eli su da ga primewuju tek osam
godina od formirawa Tribunala, 2001. godine, i to u postupku protiv Srbina
Du{ka Tadi}a. Od tog trenutka Tu`ila{tvo MKTJ, udru`eni
zlo~ina~ki poduhvat (UZP) smatra „srebrnim metkom za Srbe“ 20 jer se gotovo
80 procenata optu`nica protiv pripadnika srpskog naroda zasniva na
tom izmi{qenom konceptu. Prema analizama poznatih pravnika u svetu
UZP, a naro~ito wegova tre}a kategorija, predstavqa neve{to prikriven
koncept kolektivne krivi~ne odgovornosti. 21 Tre}a i najdalekose`nija kategorija
UZP obuhvata i krivi~na dela van okvira „zajedni~ke zamisli i
plana“. @albeno ve}e MKTJ u spomenutom su|ewu Du{ku Tadi}u zakqu~ilo
je da optu`eni koji namerava da u~estvuje u ostvarivawu zajedni~kog
planaizamislimo`edabudeprogla{enkrivimizadelavanokviratezamisli,
ako su takva dela œprirodna i predvidiva posledica sprovo|ewa tog
zajedni~kog ciqaŒ. @albeno ve}e, izme|u ostalog, nije jasno odredilo da
li se predvidivost, kao element ove kategorizacije, procewuje subjektivno
ili objektivno.
Danas se koncept UZP-a primewuje samo u Tribunalu u Hagu i ameri~kom
vojnom logoru Gvantanamo, u kojem se kidnapovani qudi izla`u
torturi.
Zakqu~ak
Sistematske i vi{egodi{we povrede osnovnih prava prof. dr Vojislava
[e{eqa kao optu`enog na pravi na~in razobli~avaju na~in rada Me-
|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju u Hagu. Stvoren kao
model za sudstvo unipolarnog sveta, Tribunal u Hagu je poku{ao da ozakoni
ru{ewe me|unarodnog poretka nastalog nakon stravi~nog Drugog svetskog
rata. Na tom putu Ha{ki tribunal je pod svetlom ra|awa multipolarnog
sveta ~ijem usponu najvi{e doprinosi Rusija, po~eo da posustaje i da
se uru{ava pokazuju}i svu svoju neprirodnost i izopa~enost.
20 Upotreba ovakve terminologije predstavqa jasan primer satanizacije srpskog naroda,
u kojoj se Srbi predstavqaju kao zveri, i uklapa se u opis antisrpske propagande s po~etka
devedesetih godina pro{log veka, koji je dao profesor Enriko Josif koriste}i slede}e
re~i: „I ponavqam, izvr{en je nad Srbima pravi pravcati medijski genocid; medijski Au{vic,
pretvorili su Srbe u nakaze kako su nas unakazivali kroz vekove, a posebno preko Gebelsa i
wegove propagande.“ (Vidi: Ja{a Almuli, @iviimrtvi: razgovori sa Jevrejima, Beograd,
2002, str. 378).
21 Vidi Alison Daner i Xeni martinez, Udru`ewa po osnovu krivice: Udru`eni zlo-
~ina~ki poduhvat, Komandna odgovornost i razvoj me|unarodnog krivi~nog prava, Pravna
{kola Univerziteta Vanderbilt (Vanderbilt University Law School; Jenny S. Martinez — Assistant
Professor), Pravna {kola Stenford (Stanford Law School), 2004, http://repositories.cdlib.org/berkeley
ilw/fall2004/3.

202 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰191–202Š
Me|utim, smrtonosni udarac Tribunalu u Hagu zadat je jo{ 24. februara
2003. godine dobrovoqnim odlaskom profesora Vojislava [e{eqa
u Hag i wegovom spremno{}u da se `rtvuje u borbi za istinu i pravdu.
Smiren i pun vere, odolevaju}i svim pritiscima, torturi i obmanama, taj
ponosni Srbin je prosto samleo inkviziciju „novog svetskog poretka“.
Zbog toga mi imamo pravo, ali i obavezu, da dr Vojislava [e{eqa slavimo
kao pobednika.