0301 Radovanovic Svetlana.vp - Srebrenica historical project

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 153ske metodologije, i samo njeno poznavanje nije dovoljno za nau~no-stru~no istra`ivanje.Izabrav{i za oslonac statisti~ku tehniku, uz ignorisanje svih ograni~enjakoja ona name}e kao œis~upaniŒ deo statisti~ko-demografske metodologije,eksperti Tu`ila{tva su se œoslobodiliŒ obaveze da ustanove, osvetle i skrupuloznota~no objasne demografske procese i promene o kojima raspravljaju. O tomesvedo~e svi izve{taji. Svi predstavljaju demonstraciju statisti~ke tehnike baziranena œnaciljanimŒ statisti~kim rezultatima dobijenim iz izvora podataka koji nezadovoljavaju ni minimalnu normu pouzdanosti, uz nepo{tovanje standardnihprocedura i metoda prihva}enih u nau~noj statistici i demografiji.Statisti~ko-demografska metodologija je slo`en sistem postupaka. Ona,osim preciznog vremenskog, prostornog i pojmovnog definisanja ciljeva i predmetaistra`ivanja, zahteva i poznavanje i uva`avanje standardnih pravila u svimfazama rada. Sve faze rada moraju biti usmerene ka razotkrivanju nau~ne istineposredstvom parametrizacije pojava i njihovih me|usobnih veza i odnosa deterministi~kogi stohasti~kog karaktera. U tom smislu od posebnog zna~aja su:a) odabir i ocena kvaliteta izvora podataka;b) grupisanje podataka i izra~unavanje relevantnih statisti~kih indikatora;c) analiza, sinteza i kauzalno zaklju~ivanje.Odabir i ocena kvaliteta izvora podataka su veoma va`ni, jer se iz njih dobijajuneophodni podaci koji su osnov za dalju obradu i analizu. Ako odabir iocena kvaliteta izvora podataka nisu objektivni, tj. ako izvori podataka ne omogu}avajudobijanje bar minimalno pouzdanih rezultata, svaki dalji rad, bez obzirana poznavanje metodologije i tehnike prera~unavanja je bespredmetan. Zbogtoga, samo analize proistekle iz doslednog po{tovanja najpre prve, a potom iostalih metodolo{kih faza rada, imaju nau~nu utemeljenost i objektivan aplikativnismisao. Takve analize mogu doprineti razotkrivanju i razja{njenju slo`enihstatisti~ko-demografskih pojava kojima se bave. Nijedan izve{taj Tu`ila{tva nepredstavlja takvu analizu jer je gre{ka u~injena ve} pri prvom metodolo{kom koraku,tj. pri odabiru i oceni kvaliteta izvora podataka 6 .Gre{ka u prvom metodolo{kom koraku uslovila je brojne naknadne probleme,koji se ogledaju u:6 Glavni izvori podataka koji se koriste u svim ekspertizama vezanim za doga|aje u Bosni iHercegovini su: Popis stanovni{tva iz 1991. i Glasa~ki spiskovi 1997/98. Pored ovih izvora za izve-{taje o Srebrenici kori{}eni su i spiskovi Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta i Lekara za ljudskaprava. Navedeni izvori, sem Popisa stanovni{tva, ne podle`u nijednom statisti~kom standardu, a jedinazajedni~ka karakteristika im je nedopustivo veliki broj gra{aka, koje se kre}u u rasponu od 35do 100 posto. Nije nam poznato nijedno ozbiljno statisti~ko istra`ivanje koje toleri{e nivo gre{akaod preko jedne tre}ine, a pretenduje da pru`i pouzdane statisti~ke podatke. U prilog tome idu i dobropoznata istra`ivanja kvaliteta popisa stanovni{tva na prostorima biv{e Jugoslavije koja pokazuju rasponod 2 do 4 posto mogu}ih gre{aka, na primer, za datum ro|enja. [to se ti~e ostalih izvora podatakakoji se pominju u slu~ajevima S. Gali} i V. [e{elj, ne}emo ih ni komentarisati, jer se radi o amaterskimzapisima koje su sa~inili zainteresovani pojedinci odre|ene nacionalnosti, a eksperti se nisupotrudili da ih bar delimi~no, stru~no statisti~ki urede i obrade kako bi se obezbedola njihova najve-}a mogu}a objektivna upotrebljivost. Vi{e im je odgovaralo da ih prihvate bez ikakvih stru~nih intervencijai, eventualno, okarakteri{u kao neuobi~ajene i neoptimalne.

154 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Ša) manipulaciji ciljevima i nalazima istra`ivanja;b) prostorno, vremenski i sadr`inski pogre{no odre|ivanje statisti~kihskupova koji se analiziraju;c) pogre{no utvr|ivanje rezultata i izvo|enje neta~nih zaklju~aka o posmatranimdemografskim pojavama.^injenica je da su ekspertima od samih po~etaka istra`ivanja bili poznatiproblemi izvora podataka, jer konstatuju slede}e: œPrvi problem je obuhvat,koji je obi~no nepoznat, osim kod popisa stanovni{tva za koji se veruje da je obuhvatblizu 100 posto stanovnika. Na primer, {to se ti~e spiskova nestalih osoba,ne znamo broj ljudi koji nije prijavljen kao nestao (kao {to se ne zna ni broj fiktivnihprijava — primedba S. R. 7 ). Drugi problem je pouzdanost podataka koji7 U svim izve{tajima u vezi sa Srebrenicom autori sami priznaju postojanje preko 1.000 licakoja nisu mogli identifikovati i u Popisu stanovni{tva 1991. godine. Me|utim, ova lica ne isklju~ujuiz svog spiska, verovatno zbog toga {to bi njihovo isklju~enje uticalo na smanjenje broja `rtava kojise œmora utvrditi kako bi se neko osudio za genocidŒ (vidi fn. 3). Osim toga samo delimi~nom kontrolommaterijala u Demografskom odeljenju Tu`ila{tva ustanovila sam preko stotinu lica koja se naspisku Tu`ila{tva nalaze kao `rtve Srebrenice, iako su nastradala znatno pre 1995, tj. 1992, 1993. i1994, kao i niz lica koja su poginula pre jula meseca 1995. godine, te samim tim nisu mogla biti `rtvedoga|aja u Srebrenici. Tako|e je ustanovljeno da se vi{e lica teritorijalno te{ko mo`e dovesti uvezu sa Srebrenicom (npr. na spisku postoje i lica za ~ije su mesto nestanka navedene i tri op{tine uSrbiji). Pore|enjem spiskova Armije BiH koje je Ministarstvo odbrane Federacije BiH dostavilo Demografskomodeljenje Tu`ila{tva jo{ 2000. godine i liste nestalih i mrtvih koju su sa~inili demografiTu`ila{tva 2000. i 2005. godine, mogu}e je na spisku Tu`ila{tva identifikovati preko dve tr}ine vojnika.Nagla{avam da se ni u jednom izve{taju Tu`ila{tva vojnici ne pominju. Naprotiv, vode}i autorsvih ekspertiza o Srebrenici konstatuje da su œza doga|aje koji su usledili nakon pada Srebrenice1995. u procenama broja nestalih lica obuhva}eni svi mu{karci jer jedva da je i jedan od njih bioborac u vreme kada su ubijeniŒ (H. Brunborg, Doprinos statisti~kih analiza istragama me|unarodnihkrivi~nih sudova, Statistical Journal, ECE, Ujedinjenih nacija 18, 2001, str. 235). Istovremeno,bazu podataka Armije BiH stru~njaci Demografskog odeljenja koristili su za potrebe drugih izve{taja.Tada je ocenjuju kao œvaljanuŒ i pouzdanu za ustanovljavanje statusa vojnik-civil, tj. kako bi seœrazlikovali nastradali civili od vojnikaŒ. (E. Tabeau i dr. œLjudski gubici tokom opsade Sarajeva od10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994Œ. Izve{taj pripremljen za potrebe predmeta Stanislav Gali},10. maj 2002, str. 9). Ista baza koristi se i 2006. godine u jo{ jednom slu~aju kako bi se œnapravilarazlika izme|u civila i vojnikaŒ … gde se œtermin vojnik koristi naizmenice sa terminom vojna lica.On obuhvata pripadnike vojske, policije i drugih vojnih snaga Ministarstva odbrane kao i pomo}novojno osobljeŒ (E. Tabeau,Izve{taj Osobe ranjene prilikom opsade Mostara: Statisti~ka analiza knjigamostarske ratne bolnice, 6. velja~e 2006. str. 2). Tek 2008. godine, na zahtev tima odbrane u slu-~aju Popovi} i ostali, demografi Tu`ila{tva su uporedili spisak Armije BiH i svoje liste nestalih izSrebrenice. Rezultati pore|enja potvr|uju nalaze odbrane, ali se sada izvor podataka, tj. spiskovi ArmijeBiH, ocenjuju kao nedovoljno pouzdani, jer su œListe napravljene za postmortem svrhe ostvarivanjapenzije, tako da je pa`nja bila najvi{e usmerena na ~injenicu da li je data osoba umrla ili ne.Slu~ajevi uklju~eni na ovim listama su finansijski motivisani i u nekim slu~ajevima nemaju ni{ta sastvarnom pripadno{}u vojsciŒ. Odmah zatim konstatuje se da je ovaj zaklju~ak zasnovan na li~nojkomunikaciji sa nekoliko osoba iz Bosne i Hercegovine … uklju~uju}i lokalno osoblje i prevodiocesa kojima je ekspert radio u Bosni. (E. Tabeau, Memorandum od 24. jula 2008. str. 3. i 4). Za nas jesimptomati~no {to isti stru~njak isti izvor podataka u razli~itim slu~ajevima razli~ito ocenjuje, pa takoizvor mo`e biti i pouzdan i nepouzdan, u zavisnosti od toga {ta odgovara ekspertu. Obrazlo`enjekoje se nudi u 2008. godini, a u vezi sa izve{tajem o Srebrenici, nije prihvatljivo. Radi se o li~nojimpresiji proistekloj iz komunikacije sa ljudima za koje ne znamo da li predstavljaju mi{ljenje Ministarstvaodbrane Federacije BiH, odnosno po kojoj osnovi su kompetentni da daju ocenu kvalitetaslu`benog spisa Ministarstva. S obzirom na mogu}nosti eksperta Tu`ila{tva, logi~nije bi bilo da jetra`eno zvani~no mi{ljenje Ministarstva. Ekspert je, tako|e, kao kompententan stru~njak mogao da

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 155se za vreme oru`anih sukoba prikupljaju u uslovima koji su daleko od idealnih —o ~emu imamo malo saznanja 8 . Tre}i problem su gre{ke u varijablama, posebnopogre{no pisanje imena, {to je od kriti~nog zna~aja kada se upore|uju podacio pojedincima. ^etvrti problem su podaci koji nedostaju, kao {to su pundatum ro|enja, dok je godina ro|enja obi~no na raspolaganju, ali ~esto neznatnopogre{naŒ9. Ili: œZa period od marta 1991. do decembra 1995. ne posedujemoizvore koji bi mogli da se koriste za analize kao {to su one koje razmatramo uovom izve{taju. Takvi izvori ne postojeŒ 10 . Postoji i niz kontradikcija i nelogi~nostiu vezi sa pouzdano{}u izvora podataka, kao: œIzvori koji su kori{}eni uovom izve{taju su obimni i u osnovi pouzdani … Izvori su ograni~eni, a informacijefragmentarne … Izvori su izuzetno siroma{ni, naro~ito oni koji se odnosena period sukoba (prethodno je konstatovano da za period sukoba ne postoje nikakviizvori, pa ni siroma{ni — primedba S. R) … . Za svrhu izve{taja nabavljenisu obimni izvori informacija, koji ne samo da u potpunosti zadovoljavaju potrebeprocene stanovni{tva u humanitarnim krizama, ve} zadovoljavaju i op{te zahteveza izvore koji se koriste u uslovima miraŒ 11 . Kako zadovoljavaju sve uslove,ako sami eksperti tvrde da ne postoje izvori podataka za periode koje je trebaloanalizirati, odnosno koji odgovaraju vremenu optu`enja (1991–1992,1991–1993, 1992–1994, 1995) U dubokoj koliziji je i ocena izvora podataka kaoneuobi~ajenih i neoptimalnih, ali daje dosta detaljnih i pouzdanih informacija,uz zaklju~ak da se radi o solidnom pregledu situacije 12 . Po{to ne postoje iz-obrazlo`i koje je kriterijume uzimao u obzir za izvo|enje dijametralno suprotne ocene kvalitetaistog izvora podataka, ali u razli~itim vremenskim razdobljima, tj. 2002, 2006 i 2008. godine.8 Samo se spiskovi Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta mogu svesti pod izvore podatakanastale u ratnom periodu, {to ne va`i i za ostale izvore kori{}ene za izve{taje o Srebrenici. Ostaliizvori podataka koji se koriste su: Popis stanovni{tva Bosne i Hercegovine sproveden od 1. do 15.aprila 1991, sa kriti~nim momentom na dan 31. 3. 1991; Spiskovi Lekara za ljudska prava — Antemortembaza podataka. Registracija je zapo~eta u julu 1996. godine i odnosila se isklju~ivo na doga|ajeiz jula meseca 1995; Glasa~ki spiskovi su iz 1997/98. godine. O~igledno je da su svi ovi izvorinastali u razli~ito vreme i sa razli~itom namenom uz primenu razli~ite metodologije. Sem kodPopisa stanovni{tva, nikada nije sprovedena kontrola podataka u ostalim izvorima, pa za njihovuta~nost niko nije odgovoran.9 [ta je neznatna pogre{ka u godini ro|enja? Eksperti to nigde ne obja{njavaju, iako vrlodobro znaju da takav podatak samo mo`e biti ta~an ili neta~an. — H. Brunborg, Doprinos statisti~kihanaliza istragama me|unarodnih krivi~nih sudova, 2001, str. 237, Izve{taj iz 2000. str. 5, Izve{taj iz2002. godine, str. 7.10 E. Tabeau i dr, Etni~ki sastav, interno raseljena lica i izbeglice iz 47 op{tina u Bosni i Hercegovini,1991–1997. Izve{taj od 31. marta 2003. Pod istim nazivom, samo uzimaju}i u obzir razli~itbroj op{tina, i na osnovu istovetnih izvora podataka i metoda, ura|eni su izve{taji za slu~aj M. Kraji-{nik (Izve{taj od 7. maja 2003) i J. Prli} i dr. (Izve{taj od 17. januara 2006). I u ovim izve{tajima sekonstatuje da ne postoje vremenski relevantni izvori podataka, pa }e se zbog toga koristiti izvori kojisu ekspertima na raspolaganju. Ti izvori su Popis stanovni{tva iz 1991. i Bira~ki spiskovi iz 1997/98.œTe dve godine su ovde predmet razmatranja, iako je period na koji se odnosi optu`nica po~eo u novembru1991. i zavr{io se u aprilu 1994.Œ (slu~aj J. Prli}, str. 7) … odnosno œiako je period obuhva}enoptu`nicom po~eo u julu 1991. i zavr{ava se u decembru 1992.Œ (slu~aj M. Kraji{nik).11 Ibid, 13, 18, 45, 46.12 œSvrha ovog izve{taja je procena veli~ine i vrste odlaze}e migracije iz sela Hrtkovci 1992.godine. Zadatak je kompleksan po{to su Hrtkovci malo selo i izvori za ovu procenu nisu uobi~ajeni.Izvori koji su dobijeni za ovu studiju, mada nisu optimalni, daju dosta detaljnih i pouzdanih infor-

156 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Švori podataka koji se odnose na ratni period, predmet razmatranja u svim ekspertizamakoje se bave analizom promena etni~kog sastava i prisilnim migracijamasu Popis stanovni{tva iz 1991. godine i Bira~ki spiskovi iz 1997/98. godine. Zaekspertize o Srebrenici, pored navedenih izvora, kori{}eni su jo{ i spiskovi Me-|unarodnog komiteta Crvenog krsta o nestalim licima i Spiskovi lekara za ljudskaprava, o kojima }e kasnije posebno biti re~i.Prema navodima autora, sve ekspertize imaju za cilj ustanovljavanje pouzdanihstatisti~ko-demografskih rezultata Tako svi izve{taji u vezi sa Srebrenicomimaju œza cilj da, koriste}i izvore o nestalim osobama i druge podatke, do|udo pouzdane procene broja ljudi koji su ubijeni nakon pada Srebrenice ili se jo{vode kao nestaliŒ 13 , dok svi izve{taji koji se bave promenama etni~ke strukture,interno raseljenim licima i izbeglicama u ratnom periodu, i pored nepostojanjaadekvatnih izvora podataka, imaju za cilj da predo~e pouzdanu statistikurelevantnu za period na koji se odnosi optu`nica 14 .Glavnim izvorom podataka o broju i strukturama stanovni{tva pre ratasmatra se Popis stanovni{tva iz 1991. godine, a posle rata Bira~ki spiskovi iz1997/98. 15 Svi demografski doga|aji, promene i procesi analiziraju se pore|enjemstanja stanovni{tva u te dve vremenske ta~ke, pri ~emu eksperti Tu`ila-{tva nemaju nikakav uvid u to kako su se odvijali demografske promene iprocesi u konkretnim vremenskim intervalima (neposredno pre, za vreme iposle rata) 16 . Zbog toga su svi njihovi zaklju~ci o presudnim vezama, uticajima idoga|ajima bazirani na li~nim ube|enjima i nedopustivom poistove}ivanju svihdoga|aja koji su se odigrali tokom znatno du`eg vremenskog perioda(1991–1997/98), a za koji tako|e ne postoje pouzdani statisti~ki podaci. O tomesvedo~i i ~injenica da ni u jednoj od razmatranih ekspertiza nije ostvaren postavljenicilj istra`ivanja, ali se ve{taci pona{aju kao da je to uobi~ajena pojavakod izrade nau~no-stru~nih analiza.Osim {to podaci iz Popisa stanovni{tva 1991. godine i Bira~kih spiskovi iz1997/98. godine nisu metodolo{ki saglasni, pa samim tim njihovi rezultati nisuuporedivi, treba ista}i i posebnu namenu koju ovim izvorima dodeljuju stru~njaciTu`ila{tva. Tako se Popis stanovni{tva koristi za œdokazivanjeŒ postojanjakonkretnih lica (u izve{tajima o Srebrenici), ili migracionih kretanja (svako koima razli~ito mesto stanovanja 1991. i glasanja 1997/98 smatra se prisilnim migrantom).Popis tako|e slu`i za individualna œpreuzimanjaŒ deklarisane nacio-macija. Na osnovu tih izvora i na osnovu relevantnih javnih izvora, sa~injen je solidan pregled situacijeu Hrtkovcima 1992. godineŒ. E. Tabeau, Iseljavanje Hrvata i drugih nesrba iz sela Hrtkovci,Vojvodina, 1992. godine, Izve{taj od 29. juna 2006, str. 31.13 H. Brunborg i dr., Nestali i mrtvi iz Srebrenice Izve{taji od 2000, 2002, 2003, 2005.14 E. Tabeau, Etni~ki sastav, interno raseljena lica i izbeglice, Izve{taji od 31. marta 2003, 7.maja 2003, 17. januara 2006. Periodi na koje se odnosi optu`nica jasno su definisani, npr. od novembra1991. do aprila 1992. itd, zaklju~no sa 1995. godinom.15 Misli se na ekspertize koje se odnose na stanovni{tvo Bosne i Hercegovine. Samo jedna odsvih analiziranih ekspertiza odnosi se na podru~je van Bosne i Hercegovine (slu~aj V. [e{elj).16 Bosna i Hercegovina je jedina republika biv{e Jugoslavije u kojoj do dana{njeg dana nije sprovedenpopis stanovni{tva. Ta ~injenica je iznena|uju}a s obzirom na civilizacijski zna~aj popisa stanovni{tvai mogu}nosti koje bi on mogao pru`iti za rasvetljavanja odre|enih demografskih promena.

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 157nalne strukture u 1991. i njeno œkalemljenjeŒ na 1997/98. godinu, jer Bira~kispiskovi ne sadr`e podatke o nacionalnosti.I Bira~ki spiskovi iz 1997/98. imaju vi{e namena. U slu~aju vezanom zaSrebrenicu i doga|aje iz 1995. godine oni slu`e da se œdoka`eŒ da su sve osobekoje se nalaze na spisku Tu`ila{tva kao `rtve Srebrenice mrtve, a klju~ni œdokazŒje to {to se ne pojavljuju kao registrovani glasa~i. Zbog toga se konstatujeœda nema dokaza da je zna~ajan broj osoba koje su nestale u vezi sa padomSrebrenice pre`iveoŒ17. Dakle, ko nije na bira~kom spisku 1997/98 — œdokazanoŒje mrtav. Paradoksi i konfuzna obja{njenja nastaju kada se œmrtviŒprona|u na bira~kom spisku. œMe|utim, samo tri od mogu}ih devet pre`ivelihmo`e se na}i na bira~kom spisku … {to ukazuje na mogu}nost da preostalih {estosoba nije pre`ivelo (?!) … Od 27 utvr|enih podudarnosti na spisku Tu`ila{tva ibira~kom spisku ta~no osam se odnosi na osobe za koje je Crveni krst naveo dasu mrtve (a {ta je sa preostalih 19 osoba ? — pitanje S. R). To pokazuje da kvalitetposleratnih spiskova nije savr{en. To potvr|uje na{u sumnju da su neke podudarnostina spisku nestalih sa spiskovima pre`ivelih posledica gre{aka, namernihili nenamernih , na posleratnim spiskovima — a ne gre{aka na spiskovimanestalih. To {to se na bira~kim spiskovima iz 1997/98. pojavljuju i mrtve osobenajverovatnije je posledica gre{ke ili prevare prilikom registracije bira~aŒ.18U ekspertizama koje tretiraju etni~ke promene i prisilne migracije Bira~kispiskovi slu`e kao komparativni podaci u odnosu na 1991. godinu i izvo|enje zaklju~akao etni~kim promenama i prisilnim migracijama nastalim kao posledicaratnih zbivanja. Paradoks ovakvog pore|enja je u tome {to u bira~kim spiskovimane postoje podaci o etni~koj pripadnosti, niti su registrovani vremenski periodi iuzroci migracionih kretanja. Zbog toga su sva kretanja, bez razlike da li su se odigralapre i u toku 1991. ili kasnije, uklju~iv i 1996, 1997 i 1998. godinu, u izve{tajimaTu`ila{tva okarakterisana kao izbegli~ke migracije i prisilna interna raseljavanja.Ne spore}i da je takvih migracija bilo, nagla{avamo da je nemogu}e bilogde u svetu, pa tako i u Bosni i Hercegovini, ustanoviti ni obim ni karakter migracionihkretanja na osnovu podataka koje nude Bira~ki spiskovi iz 1997/98.Konstatovali smo ve} da je neobjektivna statisti~ko-demografska predstavakoja se nudi u ekspertizama Tu`ila{tva posledica gre{ke nastale jo{ pri prvommetodolo{kom koraku, tj. pri odabiru i oceni izvora podataka. Zbog toga }emoukratko razmotriti glavne izvore podataka kori{}ene u svim analizama.Glavni izvori podataka koji se koriste u svim ekspertizamaa) Popis stanovni{tva 1991. godinePopisom stanovni{tva obuhva}eno je ukupno stalno stanovni{tvo sa stanjemna dan 31. marta 1991. godine. Pod stalnim stanovni{tvom podrazumevale17 H. Brunborg i dr. Nestali i mrtvi iz Srebrenice, Izve{taj od 12. februara 200. str. 12, Izve-{taj od 10. jula 2002. str. 12. Glavni dokaz za zaklju~ak da su nestala lica mrtva jeste œnalaz da je samodevet osoba vezanih za Srebrenicu na|eno u bira~kim spiskovima 1997. i 1998. godineŒ.18 H. Brunborg i dr. Nestali i mrtvi iz Srebrenice: Izve{taj i spisak iz 2005, Izve{taj od 16. novembra2005. str. 20.

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 159njuju da je œop{ti kvalitet podataka dobar, izuzev velikog broja pogre{no napisanihimena zbog lo{eg opti~kog skeniranja originalnog popisnog upitnika, nakon~ega nije bilo provereŒ 20 . Nezamislivo je, me|utim, kako su ta imena ispravljanaœuz pomo} stru~njaka kojima su poznate tradicije davanja imena u regionuŒ21.Osim {to nikada ti stru~njaci nisu imenovani, postavlja se pitanje na osnovukojih dokumenata su li~na i porodi~na imena ispravljana, kao i koliko je milionatakvih ispravki bilo?Popis stanovni{tva 1991. godine je jedini zvani~ni statisti~ki izvor podatakakori{}en u izve{tajima Tu`ila{tva. Problem je, me|utim, u tome {to bi svrhe ukoje je kori{}en, a o kojima je napred bilo re~i, imale smisla samo ako se mogudobiti ta~ni podaci o imenu, prezimenu i imenu oca neophodni za pore|enje naindividualnom nivou kroz vi{e izvora podataka i preciznu identifikaciju lica urazli~itim izvorima. Kako to nije slu~aj, ve{taci Tu`ila{tva su zloupotrebili metoduparivanja (vidi naredno poglavlhe) prilagoavaju}i ga potrebama sopstvenihistra`ivanja.b) Bira~ki spiskovi 1997/98Za razliku od Popisa stanovni{tva 1991. godine, u kome se popisuje svakolice koje ima mesto stalnog stanovanja u Bosni i Hercegovini, bez razlike da lise u momentu popisa nalazilo u svom prebivali{tu, bira~ki spiskovi 1997/98. godineregistruju samo punoletna lica koja se dobrovoljno prijave za glasanje.Bira~ke spiskove karakteri{u isti problemi gre{aka neta~no upisanih mati~nihbrojeva gra|ana, imena i nedostataka podataka o datumu ro|enja. Ne znamoda li su œstru~njaci za imena u regionuŒ i ovde vr{ili ispravke (i kako?), ali je~injenica da u njima ne postoje podaci o imenu oca niti o etni~koj strukturi. Tako|epostoji vi{e opcija za odabir mesta u kome se bira~i mogu registrovati. Tomo`e biti mesto stalnog stanovanja 1991. (bez razlike da li vam je u momenturegistracije to mesto i prebivali{te), kao i mesto u koje ste se doselili izme|u1991. i 1992, odnosno u novoj op{tini, ukoliko je ona formirana. œGra|ani Bosnei Hercegovine koji `ive izvan zemlje imaju pravo da se prijave za glasanje ubudu}oj op{tini boravkaŒ22.Demografi Tu`ila{tva imaju puno saznanje da se Bira~ki spiskovi ne moguupotrebiti za œprocenu broja (ili utvr|ivanje imena) `rtava, po{to se znatan deostanovni{tva nije prijavio za glasanjeŒ 23 , ali su isti ti spiskovi klju~ni œdokazŒ dana listi `rtava Srebrenice, sa~injenoj u Demografskom odeljenju Tu`ila{tva, nema`ivih. Da su eksperti skloni ~estoj promeni mi{ljenja pri oceni kori{}enih izvorapodataka govori i konstatacija da œTreba imati u vidu da se bira~ki spisakne mo`e koristiri za pravljenje procena ukupnog broja stanovnika … ali se sa sigurno{}umo`e koristiti za izradu statistike koja odra`ava nacionalni sastav20 E. Tabeau, Promene u etni~kom sastavu Bosanskog [amca i Od`aka, 1991–1997, Izve{tajod 9. avgusta 2001. , str. 5.21 Ibid.22 Ibid, str. 23. i 44.23 E. Tabeau, Izve{taj od 25. avgusta 2004, str. 2.

160 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Šstanovni{tva tokom 1997/98. godine i interno raseljena lica i izbeglice do1997/98.Œ 24 Ne upu{taju}i se u tuma~enje nelogi~nosti da je iz bira~kih spiskovamogu}e izvesti statistiku nepostoje}e strukture stanovni{tva (etni~ka i migraciona),a nemogu}e je izvesti procene za ukupnu populaciju, posebno isti~emo da ubira~kim spiskovima ne postoje podaci ni o etni~koj pripadnosti ni o migracionimkretanjima. Zbog toga se Bira~ki spiskovi, suprotno onome {to tvrdi Tu`ila-{tvo, ne mogu koristiti za izradu statistike koja odra`ava nacionalni sastav, nitimigraciona kretanja. ^injenica je da oni u 100 posto slu~ajeva ne sadr`e informacijeo etni~koj pripadnosti, kao ni pouzdane podatke o prebivali{tu iz1997/98. Prema tome, bira~ki spiskovi nisu nezavisan izvor podataka naosnovu koga je mogu}e ustanoviti nacionalnu strukturu i migraciona kretanjastanovni{tva. Oni se u Demografskom odeljenju koriste za œkalemljenjeŒobele`ja preuzetih iz Popisa stanovni{tva (nacionalnost), ili pore|enje metodolo-{ki neuporedivih podataka o mestu stalnog stanovanja, kako bi se stvorio prividda postoje bar dva uporediva izvora.Konstatovali smo ve} da podaci o nacionalnosti ne postoje u Bira~kim spiskovima.Zbog toga se oni œpreuzimajuŒ iz Popisa stanovni{tva 1991. godine, zasvako lice koje, zloupotrebom metoda uparivanja, eksperti smatraju identifikovanimu oba izvora. Iako su tako dobijeni podaci u direktnoj zavisnosti od odlukeve{taka da nekog punoletnog registrovanog glasa~a proglase za Srbina,Hrvata ili Muslimana, tvrdi se da se radi o nezavisnom izvoru etnostatisti~kihpodataka za 1997/98. godinu, kao i da su œSve analize o nacionalnosti dobijenena osnovu potpuno iste definicije za obe analizirane godine, za 1991. i tako|eza 1997/98.Œ25 ^injenica je da ve{taci nemaju nikakvu definiciju nacionalnosti,ve} svesno nude delimi~no œpreslikanoŒ stanje etni~ke strukture iz 1991.godine i te defektne rezultate progla{avaju novoustanovljenom etni~kom strukturomiz 1997/98. godine. Prema tome, dobijeni podaci ne predstavljaju snimakizra`ene volje stanovni{tva o nacionalnoj pripadnosti u 1997/98, ve}ve{tinu eksperata da uz zloupotrebu metoda uparivanja œnaciljajuŒ odgovaraju}ustatistiku. Va`no je skrenuti pa`nju da se pri pore|enju starog stanjaetni~ke strukture (1991) i œnovogŒ stanja iz 1997/98. godine redovno gubeiz vida zna~ajni skupovi stanovni{tva (i preko jedne tre}ine) registrovanihu Bira~kim spiskovima, za koje ne postoji jasno obja{njenje za{to im nijeœdodeljenaŒ etni~ka pripadnost i za{to su isklju~eni iz ukupnog zbira za1997/98. godinu. Dodu{e, napominje se da svi slu~ajevi nisu upareni, ali sene obja{njava za{to se oni isklju~uju, kao da ne postoje, a ne, recimo, podvedupod kategoriju œnepoznata nacionalnost za 1997. godinuŒ. Po na{em ube-|enju, oni se isklju~uju iz posmatranja ne samo da bi se smanjio broj œposleratnogstanovni{tvaŒ ve} i {to bi tabelirani podaci o znatnom broju neidentifikova-24 E. Tabeau i dr., Promene u etni~kom sastavu Bosanskog [amca i Od`aka, 1991–1997, Izve{tajod 9; Etni~ki sastav interno raseljena lica i izbeglice iz osam op{tina u Herceg-Bosni,1991–1997, Izve{taj iz 2006, str. 15; Etni~ki sastav i interno raseljena lica u 47 op{tina Bosne i Hercegovine,1991–1997,Izve{taj iz 2003. str. 18.25 E. Tabeau i drugi, Svi izve{taji koji se odnose na etni~ku strukturu

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 161nih jasno ukazali na nedopustivo lo{ kvalitet kori{}enih izvora podataka. S drugestrane, broj nacionalno deklarisanih stanovnika iz Popisa 1991. godine je uve-}an, jer ga eksperti nisu œo~istiliŒ od svih onih slu~ajeva mortaliteta koji su seodigrali u mirnodopskom periodu ili pod uslovima koji nemaju nikakvu vezu saratnim doga|anjima 26 .Pored Popisa stanovni{tva 1991. godine i Bira~kih spiskova 1997/98. godine,u svim analizama u vezi sa Srebrenicom koriste se jo{ i spiskovi Me|unarodnogcrvenog krsta o nestalim licima (MKCK) i spiskovi Lekara za ljudska prava(PHR). Ovi spiskovi bili su jedini izvori podataka na osnovu kojih je formiranalista Tu`ila{tva sa preko 7.000 lica 27 koja se smatraju nestalim i mrtvim. Kombinacijomova ~etiri izvora podataka, razli~itih po nameni, metodologiji, pouzdanosti,jedinicama popisivanja, obele`jima, statisti~kom i teritorijalnom obuhvatu,eksperti Tu`ila{tva su u prvoj ekspertizi iz 2000. godine konstatovali da œNemadokaza da je zna~ajan broj osoba koje su nestale u vezi sa padom Srebrenicepre`iveo. Naprotiv, svi dostupni podaci ukazuju na to da su one sve, ili gotovosve, mrtve.Œ28 Ovakva, subjektivna tvrdnja posledica je niza manipulacija prvospiskovima MKCK i PHR, a zatim i ostalim izvorima i standardnim statisti~ko-demografskimmetodama koje se nedopustivo modifikuju prema potrebamasopstvenih istra`ivanja.c) Spiskovi nestalih osoba MKCK-aMe|unarodni komitet crvenog krsta (MKCK) osmislio je i realizovao prikupljanjepodataka o nestalim licima u ~itavoj Bosni i Hercegovini sa ciljem dapomogne u procesu tra`enja osoba ~ija sudbina, zbog ratnih sukoba, nije razja-{njena. Ova akcija nije imala statisti~ki, ve} humanitarni karakter, i zbog toganema obavezu da po{tuje standardne statisti~ke procedure koje podrazumevajuniz radnji i postupaka pre, u toku i posle prikupljanja informacija. Informacije sumogli davati ro|aci, kom{ije i druga lica, pri ~emu se nije proveravalo da li suinformacije ta~ne ili ne. Postojao je individualni upitnik sa nizom pitanja o nestalomlicu u kome su, pored li~nog imena, imena oca, mestu i op{tini ro|enja,dr`avljanstvu, nacionalnosti, zanimanju, bra~nom stanju, poslednjoj adresi, aako je u pitanju vojno lice i ~inu, jedinici, li~nom broju vojnika/oficira, datumunestanka, okolnostima nestanka i poslednjem verovatnom mestu nestanka/zatva-26 Prema rezultatima zvani~ne statistike, ukupan broj umrlih prirodnom i nasilnom smr}u(misli se na nesre}ne slu~ajeve i samoubistva) u Bosni i Hercegovini iznosio je za 1990. godinu28972, a u periodu 1996–1998. godine 80627. (Demografska statistika, SZS, Beograd 1990, Statisti~kigodi{njak Federacije BiH, Sarajevo 2003. i Statisti~ki Bilten, br. 1, Banja Luka, 1999. ). UDemografskom odeljenju Tu`ila{tva postoji baza podataka o mortalitetu u periodu 1991–1995. kojusu, po posebnom zahtevu Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, izradile zvani~ne statisti~ke slu`beFederacije BiH i Republike Srpske. Koliko je nama poznato, ova baza podataka prihva}ena je bezosporavanja, ali nikada nije kori{}ena ni za jednu od ekspertiza Tu`ila{tva o kojima je ovde re~.27 Prvu listu pod nazivom œNestali i mrtvi iz SrebreniceŒ sa~inio je Helge Brunborg sa saradnicima2000 godine, i na njoj je evidentirano 7.475 osoba. Isti autor sa~inio je 2005. godine novu listuna kojoj je evidentirano 7661. lice.28 H. Brunborg i dr., Nestali i mrtvi iz Srebrenice, Izve{taj iz 2000, str. 12.

162 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Šranja, ako je u pitanju uhap{eno lice 29 . Sa individualnih upitnika kasnije su kompjuterizovanineki podaci (ime, prezime, o~evo ime, datum i mesto ro|enja, datumi mesto nestanka), i tako su nastali spiskovi koji su se mogli na}i na internetuili u posebnim publikacijama Crvenog krsta. Samo ovi spiskovi sa ograni~enimbrojem informacija kori{}eni su pri izradi ekspertiza o Srebrenici, iako bistatisti~ko sre|ivanje osnovnog materijal (od koga je vode}i ekspert Tu`ila{tvavideo samo prazan upitnik), a koji po na{em saznanju nikada nije ni potra`ivanod Crvenog krsta, omogu}ilo dobijanje znatno pouzdanijih i kompletnijih informacijaod onih koje se nude u ekspertizama. Eksperti Tu`ila{tva to nisu smatraliva`nim, iako znaju da se œu pravne svrhe ne mogu svi smrtni slu~ajevi izazvani ratomuklju~iti u dokumentaciju o ratnim zlo~inima koja se iznosi pred neki sud. Naprimer, u nekim predmetima smrtni slu~ajevi izazvani borbenim dejstvima ili kaoposledica kolateralne {tete ne mogu biti uklju~eni jer nisu obuhva}eni definicijomratnih zlo~ina. Tu`ila{tvo se iz predostro`nosti u nekim predmetima opredeljujeda isklju~i smrtne slu~ajeve uzrokovane ratom kod mu{karaca u starosnoj dobi zavojnu slu`bu, ~esto definisanoj u {irokom rasponu od 15. do 60. godina, ~ak iakosu ti mu{karci bili naoru`ani civili kad su ubijeni. No, to zavisi od aktuelne situacije.Na primer, za doga|aje koji su usledili nakon pada Srebrenice 1995. godine uprocenama broja nestalih lica obuhva}eni su svi mu{karci jer jedva da je i jedanod njih bio borac u vreme kada su ubijeniŒ 30 . S obzirom na to da je procenu brojalica nestalih i mrtvih u vezi sa Srebrenicom uradio citirani ekspert Tu`ila{tva, postavljase logi~no pitanje kako je do{ao do saznanja da su u pitanju œneborciŒ i dali je to posledica selektivnog odabira informacija koje je registrovao Crveni krst.Skloni smo da verujemo da nije samo to u pitanju, jer je ekspert mogao koristiti ispiskove nestalih i mrtvih vojnika Armije BiH koji mu stoje na raspolaganju uDemografskom odeljenju od 2000. godine i na osnovu kojih je 2008. godineustanovljeno da se na spisku Tu`ila{tva nalazi oko 73 posto vojnika.Ne upu{taju}i se u komentare kvaliteta kompjuterizovanih spiskovaMKCK (koji su bili osnova za izvo|enje svih nalaza o Srebrenici), napominjemoda eksperti Tu`ila{tva ovaj izvor podataka ocenjuju kao dobar iako ima œmnogopraznih polja … najre|e ispunjeni podaci su podaci o datumu ro|enja i datumunestanka … Drugi podaci su zabele`eni za gotovo svakog — ali to ne zna~i da suuvek ta~ni. Gre{ke su naro~ito ~este u pisanju imena osoba i mesta … Poznatonam je da ima puno gre{aka, premda uglavnom malih … Œ 31 .œMale gre{keŒ, najverovatnije se odnose na nepostojanje podataka o datumiro|enja u 35 posto slu~ajeva, o datumu i mestu nestanka u oko 20 posto slu-~ajeva, dok nam je nepoznat broj gre{aka u imenima i nazivima mesta, jer nikadani u jednoj ekspertizi nije data statistika ispravki koju su uradili œstru~njaci zapoznavanje imena i prezimena u regionuŒ. Tako|e je neta~na konstatacija da suœtakve gre{ke uobi~ajene {irom sveta u podacima koji se prikupljaju upitnicima29 Upitnik MKCK za prikupljanje podataka o nastalim licima tokom konflikta u Bosni i Hercegovini30 H. Brunborg, Izve{taj iz 2001, str. 35.31 H. Brunborg, Izve{taj od 12. februara 2000, str. 4; Izve{taj od 10. jula 2002, str. 6.

164 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Šu obzir uzeta dva izvora podataka. U prilog na{em razmi{ljanju ide i slede}akonstatacija: œUop{teno re~eno, ne mo`emo tvrditi da je jedan od spiskova nestalihosoba boljeg kvaliteta nego drugi. Svaki od njih ima svoje prednosti i mane— me|usobno oni podr`avaju jedan drugog i tako predstavljaju pouzdanijiizvor informacija nego {to bi to bio slu~aj kada bi se koristili odvojenoŒ39.Kako je mogu}e da razli~iti, pojedina~no nepouzdani izvori, fizi~kim spajanjempostaju pouzdaniji jer se œpodr`avajuŒ? Interesantno je navesti i kontradiktornuocenu istih izvora, ali sada datu pojedina~no i u drugom izve{taju: œSpiskovi nestalihosoba koje je pripremio MKCK i spisak nestalih osoba koje je pripremioPHR nesumljivo spadaju me|u najbolje izvore.Œ 40 Ocena da su re~eni izvori nesumnjivonajbolji ne uzima u obzir i ~injenicu da su oni nesumnjivo jedini kojise koriste. U tom smislu nejasno je sa kojim drugim izvorima je u~injeno ovopore|enje i na osnovu kojih ~injenica je iznet navedeni zaklju~ak.Ako je polazna pretpostavka potrebnog broja koji treba da bude ubedljivœstatisti~ki dokazŒ41, a raspola`e se samo metodolo{ki nesaglasnim i po kvalitetuneprihvatljivim izvorima podataka, preostaje jedino manipulacija standardnimstatisti~ko-demografskim metodama i izmi{ljanje novih œmetodolo{kihŒ re{enja.U svim svojim ekspertizama ve{taci Tu`ila{tva to ~ine.Manipulacija standardnim statisti~ko-demografskim metodama,izmi{ljanje novih metoda i definicijaPominjali smo ve} da sve svoje nalaze, bez razlike o kojoj ekspertizi jere~, eksperti obja{njavaju kao rezultate povezivanja individualnih podataka izvi{e razli~itih izvora. Za povezivanje podataka koristi se metod uparivanja, ali39 Ibid, str. 5.40 H. Brunborg i dr. , Izve{taj od 16. novembra 2005, str. 3.41 U prilog pretpostavci da je u~injen napor uklapanja u one brojke koje ekspert Tu`ila{tvasmatra zadovoljavaju}im idu i slede}a ekspertska razmi{ljanja:œNa{a procena je ni`a nego ~esto navo|eniraspon od 8.000 do 10.000 ubijenih osoba, koja mo`e biti ta~na, ali za koju mi smatramo danema dovoljno dokaza. Stoga je stvarni broj ubijenih i nestalih verovatno ve}i od 7.475. i ovu cifrutreba uzeti kao minimalnu procenuŒ (Izve{taj od 12. februara 2000, str. 12). Ovakav zaklju~ak , ~ak ikada se ignori{u sve poznate mane kori{}enih izvora podataka, kao i njihov selektivan odabir, otvaravi{e logi~kih pitanja: a) Ko to ~esto navodi raspon od 8.000 do 10.000, da li je on zasnovan na nekimustanovljenim statisti~kim ~injenicama ili je u pitanju œrekla-kazalaŒ statistika? b) Za{to se nekoriste, ili bar imenuju izvori podataka na osnovu kojih je (i ko ?) ustanovio taj broj? c) Za{to se ekspertpoziva samo na minimalnu procenu i za{to nije dao i maksimalnu procenu? d) Koliko, uop{te,ovako izvedena minimalna procena ima stru~nog smisla? Napominjemo da u Demografskom odeljenjuTu`ila{tva postoje izvori podataka koji pokazuju znatno ni`i broj od onoga koji daju ve{taci u vezisa doga|ajima u Srebrenici. Na primer, baza podataka Muslimani protiv genocida (MAG) u kojoj je zaperiod 1992–1995. registrovano u vi{e op{tina BiH (Sarajevo, Tuzla, Br~ko, Banovi}i, Lukavac, Zavidovi}i,Bjeljina, Doboj, Mostar itd.) ukupno 8.917 individualnih zapisa o `rtavama (li~no ime, datumro|enja, vreme i mesto smrti itd. ). Za op{tinu Srebrenica broj zapisa je 1.705, Bratunac 743, Vlasenicu281 i Zvornik 1253 (ukupno 3.982). Sve ove op{tine ve{taci Tu`ila{tva smatraju podru~jem Srebrenice,ali ustanovljavaju skoro duplo ve}i broj slu~ajeva. Stru~njaci Tu`ila{tva konstatuju i slede}e:œTokom godina od 1992. BH Komisija za sakupljanje ~injenica o ratnim zlo~inima je uspostavila op-{irnu bazu podataka onih koji su umrli u Bosni u sukobu 1992–1995. Ova baza podataka je poznatapod imenom Bosanska knjiga mrtvih — BKM. Veliki broj ove baze podataka je sakupljen uz saradnju

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 165ga stru~njaci Tu`ila{tva zloupotrebljavaju tako {to ga œdoterujuŒ i prilago|avajuu cilju dobijanja {to ve}eg (ili {to manjeg) broja povezanih slu~ajeva.Metod uparivanja podataka podrazumeva da se iz razli~itih skupova (izvora)podataka (na primer, Popisa stanovni{tva, Bira~kih spiskova, Spiskova crvenogkrsta i td.) prona|u (upare) apsolutno podudarne jedinice (u na{em slu~ajulica). Ispravno uparivanje se vr{i na taj na~in {to se prvo defini{e jedinstveniidentifikacioni klju~ po kome se podaci iz jednog izvora œpu{tajuŒ u drugi izvorda prona|u sebi identi~an par. Metod uparivanja ne predstavlja problemukoliko postoji ta~an i jedinstven identifikacioni klju~. Identifikacioni klju~ sesastoji od vi{e elemenata numeri~kog ili slovnog karaktera, a od ta~nosti svakogod ovih elemenata zavisi stepen ta~nosti uparivanja. Na primer, mati~nibroj gra|ana 42 je dobar klju~ za uparivanje, pod uslovom da je ta~no zapisan ukori{}enim izvorima podataka. On sadr`i trinaest cifara, od kojih svaka predstavljaelement neophodan za preciznu identifikaciju lica. Njegova prednost je{to je neponovljiv, odnosno {to ne mogu dva ili vi{e lica imati isti mati~nibroj, pa samim tim ne mo`e do}i do dupliranja pri uparivanju. Uparivanje sata~nim mati~nim brojevima isklju~uje svaki subjektivni uticaj na dobijanjekrajnjih rezultata.Po{to je u pomenutim izvorima podataka konstatovan veliki broj gre{akaili nepostojanje mati~nih brojeva, morao se formirati identifikacioni klju~ kombinacijomnenumeri~kih i numeri~kih obele`ja. Zbog toga kombinovani identifikacioniklju~ zahteva znatno ve}i broj elemenata po kojima bi se moglo skrupuloznota~no ustanoviti da li se radi o istom licu registrovanom u dva ili vi{e razli~ita izvorapodataka (npr. prezime, ime, ime oca, dan, mesec, godina ro|enja, mesto ro-|enja, prebivali{te itd.). Identifikacioni klju~ mora biti nepromenljiv tokom ~itavogprocesa uparivanja. Odustajanje od jedinstvenog identifikacionog klju~a, menjanjemi œdoterivanjemŒ kriterijuma za uparivanje rezultira œciljanomŒ statistikom,koja je u direktnoj zavisnosti od odluke onoga ko uparivanje vr{i.Lo{ kvalitet izvora podataka, gde su glavne informacije na osnovu kojih sedefini{e identifikacioni klju~ za uparivanje upravo one sa najve}im brojem gre-{aka (imena osoba i mesta, datumi ro|enja), ve{taci kompenzuju davanjem ~ak71. kriterijuma po kome se mo`e identifikovati lice, a zatim se vr{i vizuelna, pasamim tim i mogu}e subjektivna, ocena da li se neko lice prihvata ili ne kaoidentifikovano u vi{e izvora podataka. Da je takvih vizuelnih ocena bilo mnogo,svedo~i i ~injenica da se ni u jednoj ekspertizi ne navodi koliko je slu~ajeva uparenoprimenom preciznog i nepromenljivog identifikacionog klju~a, a kolikosa nevladinim organizacijama koje su anga`ovane u sakupljanju podataka o umrlim vezanim za padSrebreniceŒ (E. Tabeau, Izve{taj na osnovu replike Blagojevi} i dr., 25. avgust 2004, str. 7). Ni ovabaza podataka se ne koristi ni u jednom izve{taju o Srebrenici, iako postoji u Odeljenju, jer registrujemanji broj slu~ajeva nego {to odgovara demografima Tu`ila{tva.42 Mati~ni broj graana uveden je na prostorima biv{e Jugoslavije 1982. godine. Po zakonu omati~nim brojevima svakom licu je dodeljen broj koji sadr`i podatke o datumu ro|enja, teritoriji imestu gde je izdat mati~ni broj, polu i kontrolnom broju. Sva lica moraju imati mati~ni broj, jer beznjega ne postoji mogu}nost dobijanja bilo kakvog dokumenta (od izvoda iz mati~ne knjge ro|enihdo svih dokumenata koja se tokom `ivota koriste — upis u {kolu, dobijanje li~ne karte, paso{a, zaposlenja,zdravstvenog osiguranja, bankovnog ra~una i sl.).

166 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Špromenom obele`ja i œvizuelnim metodomŒ 43 . Ovaj odnos (relacija) posebnoje va`an za ocenu proporcije primenjene kombinatorike, pa samim tim i razmereœnaciljanihŒ rezultata. Na insistiranje Odbrane da se dostavi statistikauparenja, na primer za Srebrenicu, dobijen je odgovor: œHiljade ru~nih kontrolai individualnih odluka ~ini osnovu statisti~kog rezimea uklju~enog u na{eizve{tajeŒ44. Ovako ekspertsko obje{njenje je neprimereno.Koji rezultati se dobijaju metodolo{ki ispravnim postupkom uparivanja, alii kako se mogu œnaciljatiŒ podaci, pokazuju na{a istra`ivanja obavljena na materijaluu Demografskom odeljenju Tu`ila{tva. Na primer, u slu~aju Srebrenice,po{tovanjem jedinstvenog i ta~nog identifikacionog klju~a, kada se uparenomosobom sa liste nestalih i mrtvih koje nudi Tu`ila{tvo i Popisa stanovni{tva iz1991. smatraju samo oni slu~ajevi gde se poklapaju ime, ime oca, prezime, pundatum ro|enja (dan, mesec i godina) identifikuje se 16 posto lica. Ako iz klju~aza identifikaciju izbacimo samo jedno obele`je, na primer mesto ro|enja, uparujese 24 posto lica. Po{to jo{ uvek nismo zadovoljni brojem uparenih slu~ajeva,odlu~ujemo se za jo{ labaviji kriterijum i iz zahteva za identifikaciju izbacujemodan i mesec, a uzimamo samo godinu ro|enja. U tom slu~aju podudara se 42posto lica. Ako nam i to nije dovoljno, odlu~ujemo se da iz identifikacionogklju~a izbacimo ime oca, ili koristimo samo inicijale. Tada se mo`e upariti vi{elica nego {to smo œpustiliŒ da na|u sebi odgovaraju}i par, odnosno dobijamo ipreko 200 posto identifikovanih. Ovakva uparenja proveravamo œvizuelnim metodomŒ,koji otvara {iroke mogu}nosti subjektivnog odabira i prihvatanja podudarnosti.Zbog toga nije ta~no ono {to tvrde eksperti u svim svojim analizama,da njihovi nalazi predstavljaju nepristrasne rezultate koji im slu`e kao osnova zaizvo|enje svih ostalih statisti~kih indikatora.Interesantno je pomenuti da u svim nalazima Tu`ila{tva postoji visok udeouparenja sa Popisom stanovni{tva (od preko 60 posto u analizama o etni~kojstrukturi i prisilnim migracijama, do 87 posto u izve{tajima o Srebrenici), dok suuparenja sa Bira~kim spiskovima znatno slabija (za Srebrenicu, na primer, 0,1posto). Ako na umu imamo 71. pravilo za uparivanje, kvalitet kori{}enih izvora,kao i da u bira~kim spiskovima ne postoji podatak o imenu oca, nije verovatnoda }e biti znatno manji broj uparivanja. Naprotiv, ustanovljava se œveliki brojpotencijalnih parova, jer nije bilo dovoljno varijabli zajedni~kih za dva izvorapodataka da bi se pravila razlika ta~nih i pogre{nih parovaŒ45. Ako se ne pravirazlika izme|u ta~nih i pogre{nih parova, kako se onda prave skupovi poslerat-43 Na primer, postoje pravila po kojima se identifikacioni klju~ formira od inicijala, a ne punoime, prezime i ime oca, a dozvoljva se i nepodudarnost godine ro|enja, pa se ona mo`e kretati urasponu od plus ili minus dve do pet godina. œDa bismo povezali na{e skupove podataka poslu`ilismo se postupkom vi{estrukih koraka … Razlike izme|u koraka bili su kriterijumi koji su se razlikovali,a upotrebljeni su da bi se uparili podaci … U novom koraku primenjeni kriterijum uparivanjamodifikovan je u pore|enju sa prethodnim kako bi obuhvatio nova uparivanjaŒ (E. Tabeau i dr. Promeneu etni~koj strukturi, interno raseljena lica i izbeglice u osam op{tina Herceg-Bosne, 2006, str.139. Napominjemo da je isti postupak primenjen u svim ekspertizama. )44 Demographic Unit, OTP, 21 Septembet, str. 1.45 H. Brunborg, Izve{taj od 12. februara 2000, str. 6.

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 167nog stanovni{tva, i to po nacionalnosti i migracionim karakteristikama, odnosnona osnovu kojih ~injenica se mo`e œ … sa sigurno{}u utvrditi da zaista ni jedanpre`iveli nije uvr{ten na spisak Tu`ila{tva iz 2005.Œ46 (Misli se na listu `rtavaSrebrenice sa 7.661 licem koju su sa~inili eksperti.)Imaju}i u vidu sve napred re~eno, konstatujemo da ekspertski nalazistru~njaka Demografskog odeljenja Tu`ila{tva predstavljaju tipi~an primer statisti~kekonstrukcije zasnovane na obilju kontradiktornosti i ma{tovitih œistra`iva~kihŒi œmetodolo{kihŒ poduhvata. Odabirom metodolo{ki nesaglasnih izvorapodataka nedopustivo niskog kvaliteta i manipulativnom primenom metoda uparivanjastvorena je mogu}nost da œstatistikaŒ isklju~ivo zavisi od œkreativnostiŒ ipotrebe œstatisti~araŒ. Iz takve statistike izvedene su neta~ne i pristrasne oceneobima, razmera i karaktera posmatranih demografskih pojava.Ostala metodolo{ka pitanja i problemia) Manipulacije teritorijalnim obuhvatom istra`ivanjaSve ekspertize koje se odnose na promene u etni~koj strukturi i prisilnemigracije ura|ene su prema administrativno-teritorijalnoj podeli ustanovljenojposle rata (dejtonske granice), svode}i podatke iz 1991. godine na novoustanovljeneadministrativne okvire. Logi~an i ispravniji bi bio obrnut pristup (jer jetrebalo da se sve ekspertize odnose na ratni period, tj. administrativno- teritorijalneokvire koji su postojali pre Dejtona). Me|utim, uvo|enjem nove administrativno-teritorijalne podele lak{e se unosi pometnja u percepciji krajnjih rezultata47 . Na taj na~in uvodi se jedna gruba paradigma koja odre|ene parcijalne nalazeprevodi na zna~enje op{te pojave. Tako se neta~no zaklju~uje da se radi ojasnim primerima etni~kog ~i{}enja 48 ili da je do{lo do zna~ajnih promena, iakoone nisu vidljive i velike 49 .46 H. Brunborg i dr. Izve{taj od 16. novembra 2005, str. 19.47 Godine 1991. Bosna i Hercegovina je administrativno-teritorijalno bila podeljena na 109op{tina. Nakon rata, Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine zemlja je podeljena na dvaentiteta — Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine. Granica me|u entitetima podelila jeneke op{tine na dva dela, a uvedena je i nova klasifikacija po kojoj Bosna i Hercegovina ima 149op{tina, ili 40 vi{e nego 1991. godine. Nova klasifikacija, op{tina podrazumevala je i nove statisti~kenumeracije, razli~ite od onih 1991, {to ote`ava pore|nje jer zahteva svo|enje rezultata Popisastanovni{tva na novo administrativno-teritorijalno stanje i prera~unavanje podataka o stanovni{tvu.U tom prera~unavanju neretko se gube iz vida zna~ajni skupovi stanovni{tva ili se izvode besmislenizaklju~ci na nivou œraspar~anihŒ op{tina. Tako se, recimo, za Mostar, koji je bio jedinstvena teritorijai op{tina 1991. godine, a koji je u istim prostornim okvirima posle rata podeljen na osam op{tina,ne konstatuju zbirne promene na nivou jedinstvene celine, ve} po novim delovima. Tako se isti~uapsurdi, poput: u srpskom Mostaru je 1991. godine `ivelo 93 Srba, a 1997. godine 116, i prikazujepove}anje broja Srba za 426 posto (E. Tabeau, Etni~ki sastav, interno raseljena lica i izbeglice izosam op{tina u Herceg-Bosni, 1991–1997/98, tabela 1S, prilog A1). Sli~ni apsurdi i neta~ne konstatacijekarakteristi~ni su za sve ekspertize.48 E. Tabeau i dr. Etni~ki sastav Bosanskog [amca i Od`aka, 1991. i 1997, 9. avgust 2001,str. 29.49 E. Tabeau i dr. Izve{taj od 17. januara 2006, str. 42. i 47.

168 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176ŠVrhunac manipulacije prostornim okvirima istra`ivanja jasno se vidi i naprimeru Srebrenice. [ta je Srebrenica, u administrativno teritorijalnom smislu,nije definisano ni u jednom izve{taju eksperata Tu`ila{tva. Ova definicija je presudnaza poznavanje relevantnih skupova stanovni{tva koje treba podvrgnutistatisti~ko-demografskoj analizi.Konsultuju}i sve do sada sa~injene izve{taje nailazi se na obilje kontradiktornostiu shvatanju teritorijalnog pojma Srebrenice. To mo`e biti samo op{tinaSrebrenica koja ima 81 naselje, ili samo jedno naselje — grad Srebrenica, ili Srebrenicaplus osam op{tina, ili enklava, ali bez obja{njenja {ta se pod tim pojmompodrazumeva50. Nepostojanje jasno definisanog prostora koji se statisti~ko-demografskianalizira, uz nepoznavanje demografskog stanja neposredno pre i posledoga|aja o kojima se raspravlja, otvara {iroke mogu}nosti œciljanjaŒ statisti~kihrezultata. Tako se teritorijalni okvir œrazvla~iŒ ili œskupljaŒ u zavisnostiod toga da li se prikupljaju ili prostorno distribuiraju rezultati. Kod prikupljanjapodataka teritorijalni okvir ~ini 13 op{tina51, a zatim se svi slu~ajevi razvrstavajuu pet op{tina (Srebrenica, Bratunac, Vlasenica, Zvornik, Han Pijesak), jer takoodgovara ekspertima, iako nisu ustanovili da li su sva ta lica stvarno `ivela(ili postojala) u tim op{tinama i 1991. godine.52 Interesantno je i da se ni jednomjedinom re~ju, niti u jednoj ekspertizi, Muslimani Srebrenice, Bratunca, Zvornika,Vlasenice i Han Pijeska ne posmatraju kao deo ukupne muslimanske zajedniceBosne i Hercegovine, ve} se svi nalazi u vezi sa njima porede na lokalnom nivou,kao da se radi o nekoj zasebnoj etni~koj i konfesionalnoj grupi.Dvosmisleno se defini{e i mesto na kome je osoba œ… poslednji put vi|ena`iva … ali to ne mora biti naznaka gde je osoba mo`da ubijena. Na primer,neka osoba je mogla da napusti Srebrenicu 11. jula i krene pe{ice kroz {umu, dabi je pokupila vojska RS i transportovala do nekog mesta, recimo u Novu Kasabu,gde je potom pogubljena. U ovom primeru mesto nestanka mo`e da bude biloSrebrenica, ’{uma’ ili Nova KasabaŒ53. Ovako data definicija otvorena je zarazli~ite {pekulacije i nema nikakve veze sa podacima koje registruje Crveni krst50 U zaklju~nim razmatranjima izve{taja od 12. februara 2000. na strani 12. se navodi: œNa{astudija pokazuje da su nestale osobe postojale, da nisu izmi{ljene i da su to osobe koje su `ivele uSrebrenici pre 1995. godine. Od uzorka nestalih osoba, vi{e od 90 posto prikazano je u Popisu1991. godine za Srebrenicu i pet susednih op{tina, i gotovo da svako ko je bio u enklavi pre nego{to je pala `iveo je u ovih sedam op{tinaŒ. U izve{taju od 12. aprila 2003, na strani 2. osim za Srebrenicu,Vlasenicu, Bratunac, Zvornik i Han Pijesak, postoje podaci i pod stavkom œDruge op{tineŒ.U Izve{taju od 16. novembra 2005, na strani 33. svi podaci razme{teni su u pet op{tina (Srebrenica,Bratunac, Vlasenica, Zvornik, Han Pijesak), iako se radi o slu~ajevima koji se odnose na 13 op{tina.51 Bijeljina, Bratunac, Han Pijesak, Kalesija, Kladanj, Rogatica, [ekovi}i, Srebrenica, Vlasenica,Zvornik, Bajina Ba{ta, Valjevo. — Izve{taj od 16. novembra 2005, str. 5. Skre}emo pa`nju dase poslednje tri op{tine nalaze u Republici Srbiji, i da je, na primer Valjevo preko stotinu kilometaraudaljeno od Srebrenice.52 Metodom uparivanja liste nestalih i mrtvih sa Popisom stanovni{tva, baz razlike na njenuzloupotrebu, prema navodima samih eksperata moglo se ustanoviti mesto stanovanja za 87 postoslu~ajeva. To ih, me|utim, ne spre~ava da teritorijalno razvrstaju svih 100 posto nalaza iako za to nepostoji ni jedan jedini argument. Takav stav stru~njaka mo`e se objasniti samo zainteresovano{}u zadobijanje {to ve}eg broja `rtava.53 Svi izve{taji u vezi sa Srebrenicom.

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 169(oni bele`e mesto koje im saop{ti davalac podataka o nestalom licu). Istovremeno,ovakva definicija insinuira izvesnost smrtnog ishoda za sve nestale, {to jenaga|anje eksperta, a {to Creveni krst ne radi. Naime, ako su postojale prijave zaistu osobu poslednji put vi|enu u razli~itim mestima nestanka, onda se radi o duplikatukoji mora biti isklju~en iz ukupnog materijala, a kao mesto nestanka uzimase vremenski kasniji period gde je osoba vi|ena. Ali, ako su za istu osobu datirazli~iti identifikacioni podaci (recimo datum ro|enja i mesto nestanka), ondaje samo jedna stvarna, a druga fiktivna, {to bi zna~ilo da jednu treba isklju~iti izposmatranja. Da li }e to biti ura|eno zavisi od procene i odluke eksperta. Zbogtoga dvosmislena definicija mesta nestanka, u kombinaciji sa datumom nestanka,omogu}ava ekspertima Tu`ila{tva da u `rtve u vezi sa Srebrenicom uklju~e isve one osobe koje su nastradale od jula do decembra meseca 1995. godine usvim onim op{tinama koje eksperti smatraju relevantnim za svoja istra`ivanja.Tako se odre|ivanje teritorijalnog okvira svodi na datum i mesto nestanka, {toomogu}ava subjektivno odre|ivanje obuhvata jedinica posmatranja. Zbog togase pod pojmom Srebrenica mo`e smatrati i 13 i pet op{tina.Klju~no pitanje je, me|utim, {to se prikrivaju apsolutne vrednosti na osnovukojih se izvode udeli smrtnosti i ocenjuju njene razmere. Tako se prikazujusamo relativne veli~ine, uz napomenu: œNepostojanje podataka o stanovni{tvu uopasnosti (?!) ote`ava izra~unavanje stvarnih stopa smrtnosti, tako da smo semorali opredeliti za drugu metodologiju, tj. udele, odnosno razmere smrtnosti.Œ54Nije jasno koja to œdruga metodologijaŒ mo`e da nadomesti nepostojanjepodataka o stanovni{tvu, sem ako se prera~unavanjem œbaba i `abaŒ ne legalizujeœdrugom metodologijomŒ, pa je mogu}e obra~unati i koliki je udeo mrtvih uskupu lica za koji ne znamo ima li mrtvih55. Na osnovu takvih ra~unica se izvode`aklju~ci o karakteru doga|aja iz jula 1995. godine, {to nije ni{ta drugo dosvesna manipulacija. U momentu pisanja ekspertize stru~njaci Tu`ila{tva ustanovilisu da se od svih iskopanih i identifikovanih lica na njihovom spisku nestalihi mrtvih nalazi oko jedne tre}ine (od kojih je 73 posto vojnika), ali im ni tonije bio dovoljno ubedljiv indikator o neta~nim rezultatima koje nude kao rezltateo doga|ajima u vezi sa Srebrenicom. Posebno je pitanje {to se ni jednom re~june uzima u obzir da su `rtve mogle nastradati pod razli~itim okolnostima (npr. uborbi, usled nesre}nog slu~aja, u me|usobnim sukobima, a ne egzekucijom).54 H. Brunborg i dr. Izve{taj od 16. novembra 2005, str. 32.55 Ukupano nestali i mrtvi ~ine jedan statisti~ki skup (7.661) koji se sastoji iz dva podskupa(5.607 nestalih i 2.054 lica za koje je ustanovljeno da su mrtva). Izra~unavanje udela odre|enogpodskupa mo`e se vr{iti samo u odnosu na ceo skup, jer je jedino metodolo{ki ispravan na~in stavljanjeu odnos jednog dela prema celokupnosti. Tada se mo`e konstatovati da je udeo mrtvih uukupnom skupu 26,8 posto, dok 73,2 posto ~ine lica evidentirana kao nestala. Me|utim, to se ekspertimane ~ini dovoljno ubedljivo pa œcepajuŒ statisti~ki skup i njegove podskupove progla{avajuza samostalne celine sa vredno{}u od 100 posto. Sada su ovi skupovi po karakteru svojih elemenataraznovrsni — jedan predstavlja samo mrtve, a drugi samo nestale. Iako je metodolo{ki nedopustivostavljanje u odnos raznovrsnih statisti~kih skupova, eksperti to ignori{u i izra~unavaju koliki je udeomrtvih u uslovno re~eno, `ivima, tj. jo{ uvek nestalim licima. Obra~unom œbaba i `abaŒ dobijajuznatno ve}e vrednosti (36,6 posto umesto ispravno prera~unatih 26,8 posto). Ove ve}e, neispravnoobra~unate vrednosti isti~u se u prvi plan i na osnovu njih se iznose krajnji zaklju~ci.

170 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176ŠMorao je postojati bar nagove{taj o tim saznanjima, s obzirom da Tu`ila{tvo raspola`enizom dokumenata koji govore o gubicima usled borbenih dejstava, kao igubicima u me|usobnim ubistvima i samoubistvima. To bi doprinelo objektivnijempristupu u sagledavanju vi{edimenzionalnosti doga|aja koji se analiziraju.b) Izmi{ljanje novih definicija i metoda za ira~unavanje podataka ointerno raseljenim licima i izbeglicama i odre|ivanje nacionalne pripadnostiPonu|eni rezultati o interno raseljenim licima i izbeglicama u svim ekspertizamakoje se bave ovom peoblematikom posledica su primene definicija kojese praktikuju samo u Demografskom odeljenju Tu`ila{tva, a nikada u nau~no-stru~nimistra`ivanjima.Rezultati o interno raseljenim licima i izbeglicama dobijaju se primenomœnovog metodaŒ koji, u stvari, predstavlja prostu ra~unsku operaciju oduzimanjanepouzdanih podataka dobijenih pore|enjem op{tine stalnog stanovanja iz Popisa1991. godine i registracije za glasanje 1997/98. godine. Sva œprona|enaŒ lica kojasu, iz bilo kojih razloga, prijavila razli~itu op{tinu stanovanja 1991. i glasanja1997/98. godine eksperti smatraju prisilnim migrantima. Budu}i svesni nedostatkaovakvog postupka, isti~u da treba imati u vidu da su definicije interno raseljenihlica i izbeglica statisti~ke, a ne pravne.56 Ne postoji statisti~ka definicija ovih lica.Sva zvani~na statisti~ka, kao i nau~na i stru~na istra`ivanja u vezi sa ovim licimazasnovana su na prihvatanju kriterijuma Ujedinjenih nacija na osnovu kojih seodre|uje da li je neko lice izbeglica ili interno raseljena osoba. Tu`ila{tvo to ignori{e,pa su njihove definicije zasnovane na merenju promena mesta stanovanjaosoba u periodu izme|u 1991. i 1997/98.57 Ovakav pristup jasno pokazuje daeksperti ne znaju su{tinsku razliku izme|u statisti~kih mera i statisti~kih definicija.Definicije odre|uju su{tinu nekog pojma, a mere su izraz vrednosti neke pojave.Pouzdanost svake statisti~ko-demografske mere u direktnoj je zavisnosti odpouzdanosti i preciznosti definicije kojom se odre|uju statisti~ki skupovi neophodniza prera~unavanje mera i vrednosti pojava koje se analiziraju.Da razmotrimo i pouzdanost œmera promena stalnog stanovanjaŒ. Spominjalismo ve} da za registrovanje bira~a op{tina prebivali{ta 1997. nije izri~itonavedena, ve} se bele`i mesto registrovanja. Eksperti Tu`ila{tva pretpostavljajuda je mesto u kome je neko lice registrovano za glasanje pribli`na odrednicamesta stalnog stanovanja. Zbog toga se op{tina glasanja smatra op{tinom prebivali{ta.Pretpostavke i pribli`ne odrednice omogu}avaju ekspertima da œbirajuŒslu~ajeve kada }e prihvatiti, a kada odbaciti podudarnosti mesta stalnog stanovanjazabele`enog u Popisu stanovni{tva sa onim koje je navedeno kao mesto registracijeza glasanje. Ako se podsetimo da su glasa~i imali ~ak ~etiri mogu}nostiza odabir op{tine glasanja, ostaje sporno da li se, na primer, razme{taj stanovni-{tva proistekao zbog uspostavljanja novih administrativnih granica 1997/98. uodnosu na 1991. godinu, smatra preseljavanjem. Drugim re~ima, koliko su noveadministrativno-teritorijalne granice u svim onim podeljenim op{tinama uticale56 E. Tabeau i dr. Sve ekspertize koje se odnose na promene u etni~koj strukturi, interno raseljenalica i izbeglice.57 Ibid.

172 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Šosnovu u~estalosni pojavljivanja nekog imena u Popisu stanovni{tva 1991. godinei deklaracije o etni~koj pripadnosti koja je uz to ime registrovana 61 .Zaklju~akZbog nedopustivih metodolo{kih gre{aka Me|unarodnom krivi~nom suduza biv{u Jugoslaviju prezentovane su pristrasne, neta~ne i u nau~no-stru~nomsmislu neodr`ive statisti~ko-demografske konstrukcije o razmerama i karakterudoga|aja koji se analiziraju. Statisti~ki rezultati na kojima se zasnivaju demografskeekspertize Tu`ila{tva dobijeni su iz metodolo{ki i vremenski nesaglasnihizvora podataka koji ne pokazuju realno demografsko stanje pre, za vreme i posledoga|aja o kojima se raspravlja. Osim toga, zanemaruju se standardni postupcii metode priznate u nau~noj oblasti statistike i demografije i kreira œjedinstvenametodologijaŒ, koja je u suprotnosti sa svim pravilima statisti~ko-demografskestruke i nauke . Ova œmetodologijaŒ praktikuje se isklju~ivo u Demografskomodeljenju Tu`ila{tva i nigde vi{e u nau~no-stru~nom svetu. Predstavljaprimer neuspelog razapinjanja izme|u nau~no fundiranih i poznatih metodolo-{kih osnova, na jednoj strani, i slu`benih obaveza ve{taka, na drugoj. Usled takvihokolnosti pribegava se modifikovanju i doterivanju standardnih statisti~ko-demografskihmetoda i njihovom prilago|avanju potrebama sopstvenogistra`ivanja, ili se izmi{ljaju nova pravila, definicije i metode. Dozvoljeno je iprevi|anje zna~ajnih skupova stanovni{tva, pore|enje œbaba i `abaŒ, odnosnoneuporedivih skupova stanovni{tva, manipulisanje prostornim okvirima i relativnimstatisti~kim pokazateljima, kao i izvo|enje neta~nih zaklju~aka. Takva metodologijajedinstvena je po tome {to rezultira œciljanimŒ statisti~kim nalazima.Kada postane model po kome se rade sve ekspertze, kao {to je to slu~aj u Demografskomodeljenju Tu`ila{tva, ne mogu se o~ekivati stvarni doprinosi u razotkrivanjunau~ne istine, ali se mo`e uneti zabuna i nametnuti kriva predstava okarakteru i razmerama pojava kojime se bave.Kori{}ena literatura ‰Bibliografià —BibliographyŠHelge Brunborg, Henrik Urdal, Izve{taj o broju nestalih i mrtvih iz Srebrenice, Ured Tu-`ila{tva MKSJ, 12. februar 2000.Helge Brunborg, Doprinos statisti~kih analiza istragama me|unarodnih krivi~nih sudova,Statistical Journal, Ekonomska komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, 18, 2001.Helge Brunborg, Henrik Urdal, Torkild Lyngstad, Obra~un genocida: Koliko je ljudi ubijenou Srebrenici, Ured Tu`ila{tva MKSJ, 10. juli 2002Helge Brunborg, Prilog izve{taju o broju nestalih i mrtvih iz Srebrenice, Oslo, 2003.Helge Brunborg, Ewa Tabeau, Arve Hetland, Izve{taj na osnovu replike Blagojevi} et al.(odnosi se na Izve{taj o broju nestalih i mrtvih iz Srebrenice), Ured Tu`ila{tvaMKSJ, 25. avgust 2004.Helge Brunborg, Ewa Tabeau, Arve Hetland, Nestali i mrtvi iz Srebrenice: Izve{taj i spisakiz 2005, Tu`ila{tvo MKSJ, 16. novembar 2005.Helge Brunborg, Ewa Tabeau, Arve Hetland, Lica koja su identifikovana me|u nestalimai mrtvima iz Srebrenice, Tu`ila{tvo MKSJ, 21. novembar 2005.61 Ibid.

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 173Ewa Tabeau, Arve Hetland, Nestali iz Srebrenice: Izve{taj o napretku u identifikaciji naosnovu DNK koju je provela Me|unarodna komisija za nestala lica (MKNL) iz2007, Demografsko odeljenje, Tu`ila{tvo MKSJ, 11. januar 2008.Ewa Tabeau, Jakub Bijak, Promene u etni~kom sastavu Bosanskog [amca i Od`aka,1991–1997. Tu`ila{tvo MKSJ, 9. avgust 2001Ewa Tabeau, Marcin @oltkowski, Jakub Bijak, Ljudski gubici tokom œopsadeŒ Sarajevaod 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994, Tu`ila{tvo MKSJ, 10. maj 2002.Helge Brunborg, Torkild Lyingstad, Promene u stanovni{tvu Prijedora od 1991. do 1997,Tu`ila{tvo MKSJ, 10. mart 2001.Ewa Tabeau, Jakub Bijak, Promene etni~ke strukture u op{tini Vi{egrad, 1991. i 1997,Tu`ila{tvo MKSJ, 17. acgust 2001.Ewa Tabeau, Marcin @oltkowski, Jakup Bijak, Arve Hetland, Etni~ki sastav i raseljena iizbegla lica u 47 op{tina Bosne i Hercegovine 1991. i 1997. Odeljenje za demografijuLRT, 4. april 2003.Ewa Tabeau, Marcin @oltkowski, Etni~ki sastav i raseljena i izbegla lica iz 37 op{tinaBosne i Hercegovine, Odeljenje za demografiju LRT, 7. maj 2003.Ewa Tabeau, Marcin @oltkowski, Jakub Bijak, Arve Hetland, Etni~ki sastav, interno raseljenalica i izbeglice iz osam op{tina Herceg-Bosne od 1991. do 1997, Odeljenjeza demografiju, Tu`ila{tvo MKSJ, 17 januar 2006.Ewa Tabeau, Osobe ranjene prilikom opsade Mostara: Statisti~ka analiza knjiga mostarskeratne bolnice, Odeljenje za demografiju, Tu`ila{tvo MKSJ, 6. velja~e 2006.Ewa Tabeau i Arve Hetland, Osobe ubijene u opsadi Mostara: Statisti~ka analiza knjigamostarske ratne bolnice i mostarskih mati~nih knjiga umrlih, Odeljenjezademografiju,Tu`ila{tvo MKSJ, 19. sje~nja 2006.Ewa Tabeau, Iseljavanje Hrvata i drugih nesrba iz sela Hrtkovci, Vojvodina, 1992. godine,Odeljenje za demografiju, Tu`ila{tvo MKSJ, 29. jun 2006.Svetlana Radovanovi}DEMOGRAPHIC EXPERT REPORTS SUBMITTED BY THE OFFICEOF THE PROSECUTOR OF ICTY AS A SPECIFIC MODELAND METHOD OF TARGETED IMPROVISATION AND MANIPULATIONThe wars in the former Yugoslavia gave rise to a number of indictments before theInternational Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia ‰ICTYŠ. Some of those indictmentsdeal with issues of ethnic cleansing, complicity in genocide, as well as the commissionof genocide. They are bolstered by statistical and demographic expert reports andtestimony. The probative significance which ICTY attributes to demographic and statisticalanalyses is reflected in the fact that as far back as 1997 a separate Demographic Unitwas set up within the Office of the Prosecutor, whose sole mission was to deal with populationissues. According to the, at the time, chief demographer for the Office of the Prosecutor,population issues are important because in the course of war crimes trials numbersare often in dispute, especially in the context of accusations of genocide, ethnic cleansing,the size and composition of populations before and after the conflict, and so forth 62 .All expert reports submitted to the Tribunal under the guise of scientific demographicevidence are prepared by expert personnel on the staff of the Office of the Prosecutor.62 Helge Brunborg, The role of statistical analysis in international court investigations, œStatisticalJournalŒ, UN Econimic commission for Europe,18,2001, p. 228, 233–237.

Svetlana Radovanovi} : DEMOGRAFSKE EKSPERTIZE TU@ILA[TVA 175ecution experts routinely resort to imaginative combinations and manipulations whichviolate basic principles of statistics and demography.This report, focusing on Srebrenica and some other municipalities of Bosnia/Hercegovina,includes illustrations from expert reports prepared by the staff of the ICTY Officeof the Prosecutor, many of whom were, or still are, employed by the Tribunal.Svetlana Radovanovi~DEMOGRAFI^ESKIE ÅKSPERTIZÁ PROKURATURÁ ME@DUNARODNOGOTRIBUNALA PO BÁV[EÈ ÄGOSLAVII V KA^ESTVESPECIFI^ESKOGO OBRASCA I METODOLOGII CELENAPRAVLENNOÈSTATISTI^ESKOÈ KONSTRUKCII I MANIPULÀCIIVoennáe sobátià na prostranstvah báv{eè Ägoslavii stali povodom dlàpredãàvlenià ràda obvineniè v Me`dunarodnom tribunale po báv{eè Ägoslavii.Nekotoráe obvinenià otnosàtsà k voprosam åtni~eskih ~istok, u~astvovanià v genocide,genocida, a v ka~estve dokazatelâstv prilagalisâ i statisti~eskie demografi~eskieanalizá. O va`nosti statisti~eskih demografi~eskih analizov govoritto, ~to eæe v 1997 g. u~re`den otdelânáè Demografi~eskiè otdel priKancelàrii prokurora, kotoráè zanimaetsà isklä~itelâno proektami po naseleniä.Po zaàvleniàm v pro{lom veduæego demografa v Kancelàrii prokurora, proektápo naseleniä imeät va`nostâ, potomu ~to na sudebnáh processah po voennámprestupleniàm ~asto voznikaät voprosá o cifrah, osobenno v svàzi s genocidom,åtni~eskimi ~istkami, ~islennostâä i sostavom naselenià do i posle voèná 65 .Vseåkspertizá predlo`ennáe Sudu v ka~estve nau~no obosnovannáh statisti~eskihdemografi~eskih dokazatelâstv báli provedená sotrudnikami-åkspertami, rabotaäæimiv Kancelàrii Prokurora.Avtor dannoè statâi, v ka~estve demografi~eskogo åksperta zaæitá, imelvozmo`nostâ izu~itâ ràd statisti~eskih demografi~eskih analizov, ispolâzovannáhv sudebnáh processah v ka~estve dokazatelâstv i pri{el k vávodu, ~to vse onibáli sdelaná po odinakovomu obrazcu i ¼edinoè metodologii½ 66 , harakterizuemoèposledovatelânám ignorirovaniem standartnáh procedur i pravil, obæepriznannáhv nau~náh oblastàh statistiki i demografii. Pod~erkivaem, ~to ¼edinaàmetodologiའpraktikuetsà tolâko v Demografi~eskom otdele Prokuraturá ibolâ{e nigde v nau~nom mire. Nesmotrà na to, ~to ona àvlàetsà obrascovo-pokazatelânámprimerom neuspe{noè popátki sovmeæenià nau~no-metodologi~eskihosnov i standartov, obæeizvestnáh v demografii i statistike, s odnoè storoná,i slu`ebnáh obàzatelâstv demografov, s drugoè, rezulâtatá poàviv{iesà vrezulâtate ee primenenià predstavlená Tribunalu v ka~estve nau~no obosnovan-65 Helge Brunborg, Vklad statisti~eskih analizov v issledovaniàh me`dunarodnáhugolovnáh sudov, “Statistical Journal”, Åkonomi~eskiè komitet OON po Evrope, 18, 2001 g, s.228, 233–237.66 ¼Naskolâko nam izvestno, dannáè doklad po svoemu podhodu unikalen sredi issledovanièo genocide. Metodá, primenennáe zdesâ, mogut primenàtisà, esli åto umestno, ina drugie slu~ai genocida½ Helge Brunborg, Henrik Urdal, Torkid Hovde Lygstad ¼Rass~etgenocida: Skolâko lädeè ubito v Srebrenice½, 10 iälà 2002 g, s. 1. i 13. Vse avtorá rabotaliv Me`dunarodnom tribunale po báv{eè Ägoslavii

176 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰151–176Šnáh demografi~eskih dokazatelâstv v ràde slu~aev, a v odnom da`e sposobstvovaliváneseniä prigovora v sover{ennom genocide 67 .¼Edinaà metodologià½, odnako, ne predstavlàet soboè ni~ego krome skonstruirovannoèsistemá postupkov orientirovannáh na ¼navedenie½ na statisti~eskierezulâtatá i ih subãektivnoe traktovanie. V dannom podhode razre{eno ispolâzovaniemetodologi~eski nesovmestimáh i po ka~estvu spornáh isto~nikov dannáh,v kotoráh doli o{ibo~nosti prisutstvuät s 30 do 100 %, ¼prisposablivanie½standartnáh statisti~eskih metodov potrebnostàm sobstvennáh issledovaniè,¼rasstàgivanie½ prostranstvennáh ramok issledovanià, a zna~it i issleduemogonaselenià, a tak`e i predstavlenie statisti~eskih demografi~eskihzaklä~eniè ob issledovaniàh vremennáh otrezkov, o kotoráh net nikakih dannáh.Pomimo åtogo, razre{aetsà naru{atâ osnovopolagaäæiè princip sravnimostidannáh putem sravnivanià ¼dvuh vidov½ (gru{i i àbloki) statisti~eskih grupp irass~itávatâ i tolkovatâ ne imeäæie zna~enià statisti~eskie pokazateli, kotoráene àvlàätsà demografi~eski zna~imámi dlà läbogo àvlenià v naselenii.Takim obrazom, primenenie ¼edinoè metodologii½ pozvolàet ¼statistike½ zavisetâisklä~itelâno ot tvor~eskoè naturá i potrebnosteè ¼statistikov½. S takoè¼statistikoè½ pri{losâ k nevernám i predvzãàtám analizam i ocenkam obãema iharaktera nablädaemáh demografi~eskih àvleniè.Prinimaà vo vnimanie kvalifikacii demografi~eskih åkspertov Prokuraturá,má s~itaem, ~to oni báli v sostoànii otdelitâ pravilânáè metodologi-~eskiè podhod, orientirovannáè na raskrátie nau~noè pravdá, ot nepravilânogoi nedopustimogo podhoda, olicetvorennogo v ¼edinoè metodologii½. Odnako, nesmotràna faktá, horo{o izvestnáe åkspertam iz oblasti demofgrafii, kotoráeustanavlivaät granicu me`du statisti~esko-demografi~eskoè professieè i naukoè,s odnoè storoná, i statisti~eskoè manipulàcieè i åkvilibristikoè, s drugoè,åkspertá Prokuraturá, radi vápolnenià poru~ennáh im v dokazatelânom processezadaniè, zanimalisâ ne`iznesposobnoè i tvor~eskoè kombinatorikoè i manipulàcieè,naru{aäæeè osnová statisti~esko-demografi~eskoè professii i nauki.V dannoè rabote má pokazávaem kak åto váglàdit na praktike, privodà primeráiz åkpertiz o Srebrenice i ràde drugih municipalitetov v Bosnii i Gercegovine,provedennáh veduæimi åkspertami, báv{imi ili náne{námi sotrudnikamiDemografi~eskogo otdela Prokuraturá.67 Tam `e, s. 4 i 14. Verdikt suda v otno{enii generala Radislava Krsti~a, osu`dennomna täremnoe zaklä~enie srokom v 45 let na osnovanii ràda obvineniè, v t.~. v genocide,upominet demografi~eskie dokazatelâstva, predstavlennáe v Doklade demografi~eskogoåksperta Prokuraturá, i Sudebnaà palata pri{la k vávodu, ~to ¼vne vsàkogo razumnogosomnenià ustanovleno, ~to… v iäle 1995 goda voèska bosnièskih serbov, posle padeniàSrebrenicá, pogubili neskolâko tásà~ mu`~in, bosnièskih musulâman. Obæee ~isloubitáh, o~enâ veroàtno — me`du 7 i 8 tásà~ mu`~in (abzac 84 — abzac 427)½.