0502 Zerminal Civikov.vp - Srebrenica historical project

UDK: 341.322.5(497.6)“1995”@erminal ^ivikov*DELO D. ÅRDEMOVI^ I NERASKÁTAÀ PRAVDAO SREBRENICEDELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰281–293Š@erminal ^ivikov: DELO D. ÅRDEMOVI^ I NERASKÁTAÀ PRAVDA2 marta 1996 goda ägoslavskaà policià arestovala v g.Novi Sad dvuhsoldat armii Respubliki Serbskoè (RS) Dra`ena Årdemovi~a i RadoslavaKremenovi~a. Åti dvoe iskali v Belgrade kontakt s predstavitelàmiMe`dunarodnogo tribunala po báv{eè Ägoslavii (MTBÄ) dlà togo,~tobá soobæitâ tribunalu o nekoem voennom prestuplenii, sover{ýnnom vBosnii, v kotorom Årdemovi~ u~astvoval li~no. Pered tem kak oni báliarestovaná, oba 1 marta razgovarivali s dvumà zapadnámi `urnalistami:Vanessoè Vasi~-Èenekovi~ iz AVS i Reno @irar iz pari`skogo `urnalaFigaro. 13 marta Figaro opublikoval bolâ{uä statâä ob Årdemovi~e. Våtoè statâe Årdemovi~ utver`dal, ~to zaklä~il so sledovatelem Tribunalasogla{enie, soglasno kotoromu Tribunal ne stanet vádvigatâ obvinenieprotiv Årdemovi~a. V Gaage Årdemovi~ budet vsego li{â svidetelem, no neobvinàemám. A posle åtogo poselitsà so svoeè semâeè v odnoè iz zapadnoevropeèskihstran.6 marta ägoslavskie vlasti na~ali sudebnoe rassledovanie protivÅrdemovi~a i Kremenovi~a. Årdemovi~ priznal, ~to v iäle 1995 goda on ieæe semâ boècov iz sostava 10-go diversionnogo otràda Armii RS rasstrelàliokolo sela Pilica v BiG okolo 1200 gra`danskih lic musulâmanskoènacionalânosti. 7 marta glavnáè prokuror Tribunala, Ri~ardGoldstoun, potreboval ot ägoslavskih vlasteè, ~tobá oba soldata báliperedaná Tribunalu. 30 marta samolet ägoslavskoè aviakompanii dostavilÅrdemovi~a i Kremenovi~a v Gaagu. 22 maà Kremenovi~ bál osvobo`den ivernulsà v Belgrad tak kak prokuratura Tribunala ne nu`dalasâ v nem kak vsvidetele.. 29 maà Tribunal vádvinul obvinenie protiv Årdemovi~a.Obvinenie po suæestvu ne otli~alosâ ot na~atogo v Novi Sade sudebnomrassledovanii protiv Årdemovi~a. 29 noàbrà 1996 goda sudebnaà palataTribunala osudila Årdemovi~a na 10 let tärâmá za voennáe prestuplenià iprestuplenià protiv ~elove~nosti. 5 marta 1998 goda u`e drugaà sudebnaà* ^ivikov @erminal — rabotal sotrudnikom Deutsche Welle; nezavisimáè `urnalistv Gaagi, Golandià; avtor neskolâko knig po voène v báv{eè Ägoslavii, v tom ~isle po deluÅrdemovi~a, Der Kronzeuge.

282 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰281–293Špalata snizila åto nakazanie do 5 let. V avguste 2000 goda Årdemovi~ vá{elna svobodu. Za u~astie v ubièstve 1200 ~elovek on otsidel tri goda spolovinoè. Na osnovanii programmá zaæitá svideteleè Årdemovi~ seè~as`ivet pod novoè familieè gde-to v Severnoè Evrope. Periodi~eski Årdemovi~poàvlàetsà v Gaage kak svidetelâ pod zaæitoè na vseh processah,kasaäæihsà tak nazávaemogo genocida nad bosnièskimi musulâmanami.Vse, ~to má znaem o massovom ubièstve okolo sela Pilica v iäle1995 goda, osnovano isklä~itelâno na priznanii Dra`ena Årdemovi~a. Sudebnoere{enie po ego delu ot 29 noàbrà 1996 goda osuæestvleno po uskorennoèprocedure (guity plea ). Åta procedura predstavlàet soboè sogla{enieme`du obvinàemám i prokurorom. Obvinàemáè delaet ¼~istoserde~noe½priznanie, kotoroe mo`et poslu`itâ kak dokazatelâstvo protiv drugih lic,a prokuror na osnovanii åtih priznaniè prosit sud nazna~itâ kak mo`nobolee legkoe nakazanie dlà podsudimogo. Årdemovi~ — glavnáè svidetelâtribunala. ¼^istoserde~noe½ priznanie Årdemovi~a pozvolàet emu ne okazatâsàpod perekrýstnám doprosom, a u suda ostaetsà edinstvennaà zada~a —opredelitâ emu meru nakazanià. S u~etom ogromnoè tà`esti dannogo prestuplenià,tot fakt, ~to sud prinàl ¼priznanie½ Årdemovi~a kak dostato~noe,váglàdit sli{kom strannám. Processualânáè kodeks Tribunalao~evidno pozvolàet delatâ åto.Neskolâko slov ob åtom va`neè{em svidetele ¼genocida½ bosnièskihmusulâman. Dra`en Årdemovi~ rodilsà v Tuzle, gorode s preobladaäæimmusulâmanskim naseleniem. Ego matâ bála horvatkoè, a otec serb, a on samsebà opredelàl kak bosnièskogo horvata. Årdemovi~ otkazalsà ot voennoèslu`bá v Ägoslavskoè narodnoè armii (ÄNA). V 1991 godu on slu`it kakpoliceèskiè v Horvatskoè soäznoè respublike. Kogda v aprele 1992 godaon vozvraæaetsà v Tuzlu, agonià Ägoslavii u`e v polnom razgare, kak igra`danskaà voèna, ohvativ{aà Bosniä. Årdemovi~ snova polu~aet povestkuot ÄNA, no predpo~itaet vstupitâ v Armiä BiG s dominiruäæim sostavommusulâman. V konce 1992 goda on ostavlàet åtu armiä i uhodit vArmiä bosnièskih horvatov (HVO). Vesnoè 1993 goda Årdemovi~ snovamenàet uniformu, perebrav{isâ v RS i predlo`iv sebà dlà slu`bá v ArmiiRS. Ego prinimaät v odno novoe podrazdelenie, a imenno 10-áè diversionnáèotràd, kotoráè napràmuä pod~inen Gen{tabu Armii RS, i ~eèsostav bál mulâtiåtni~eskim. Izna~alâno åtot otràd sostoàl iz desàtkaboècov, sredi kotoráh bálo neskolâko musulâman, horvatov, odin slovenec,i tolâko dva serba.S váneseniem sudebnogo re{enià MTBÄ po delu Årdemovi~a, báloprinàto kak dokazannoe, ~to 16 iänà 1995 goda Årdemovi~ u~astvoval vubièstve okolo 1200 musulâman. Soglasno utver`deniàm Årdemovi~a, åtomassovoe ubièstvo bálo sover{eno po prikazu Gen{taba bosnièskih serbov,tak kak 10-áè diversionnáè otràd bál napràmuä pod~inen Gen{tabu. Obåtom prestuplenii Årdemovi~ dal pokazanià na celom ràde processov: naprocesse protiv samogo sebà (31 maà, 19 i 20 noàbrà 1996 goda), na processahprotiv Karad`i~a i Mladi~a (5 iälà 1996 goda), protiv generala Krsti~a (22maà 2000 goda), protiv Slobodana Milo{evi~a (3 maà 2003 goda) i protiv

@erminal ^ivikov: DELO D. ÅRDEMOVI^ I NERASKÁTAÀ PRAVDA 283V.Popovi~a i protiv drugih oficerov Armii bosnièskih serbov (4 maà 2007goda). Vse åti pokazanià nahodàtsà v otkrátom dostupe v arhive MTBÄ.Krome togo, estâ sledstvennáe protokolá peregovorov, kotoráe Årdemovi~vel so sledovatelàmi Tribunala. Oni ne nahodàtsà v otkrátom dostupe, no àimi raspolagaä. Raspolagaä i pokazaniàmi Årdemovi~a, dannámi 6 marta1996 goda pered ägoslavskimi sudâàmi v Novom Sade. Iz vseh åtihdokumentov mo`no sostavitâ sleduäæuä kartinu massovogo ubièstva:16 iälà 1995 goda 8 boècov iz sostava na 10-go diversionnogo otràdaarmii RS ubili 1200 musulâman iz Srebrenicá. Ubièstvo bálo sover{enona territorii svinofermá Branevo okolo sela Pilica primerno v 40 kilometrahsevernee Srebrenicá. @ertvá dostavlàlisâ na avtobusah. Perváèavtobus, v kotorom bálo okolo 50–60 mu`~in v vozraste ot 16 do 60 letpribál me`du 10 i 11 ~asami. Ubiècá vávodili iz avtobusa gruppá po 10`ertv. Åto va`no: vsegda gruppá po 10 ~elovek. Ruki `ertv báli svàzaná,nekotoráe imeli povàzki na glazah. @ertvá pervám delom dol`ná báliotdatâ li~náe dokumentá i slo`itâ ih v uglu kakogo-to gara`a. Posleåtogo ubiècá veli ih k mestu ubièstva, kotoroe nahodilosâ v sta-dvuhstahmetrah ot avtobusa. Togda ubiècá vstavali v odin ràd v 20 metrah ot `ertvi rasstrelivali ih iz avtomatov Kala{nikova odino~námi vástrelami.Kontroliruà, ka`dáè li bál, deèstvitelâno, ubit, oni v konce koncov dobivaliiz pistoleta vseh, kto podaval priznaki `izni. Posle åtogo vávodiliiz avtobusov sleduäæuä gruppu iz 10 `ertv. Vot tak bez osobáhprotivore~iè Årdemovi~ povtoràl svoi pokazanià o procedure kazni vovseh svoih pokazaniàh. Ubiècá vremà ot vremeni otdáhali. Kurili, pilirakiä. Årdemovi~ razgovarival s nekotorámi musulâmanami. Odin popátalsàbe`atâ, ego dognali i ubili. Nekotoráe soldatá bili i uni`ali svoi`ertvá. Vse åto otnimalo vremà. V 15 ~asov popoludni ubili vseh. Napolàne le`alo 1200 trupov.Åto nevozmo`no. Nevozmo`no za pàtâ ~asov ubitâ 1200 ~elovek sposobom,opisannám Åredemovi~em. Åto ozna~aet, ~to 120 grupp po 10 `ertvbáli zastrelená ka`daà za dve s polovinoè minutá. @ertvá dol`ná proètiot 100 do 200 metrov do mesta kazni. Pered åtim u nih otbirali li~náedokumentá, bili i uni`ali ih, posle rasstrelivali, proveràli, vse liubitá, i vozvraæalisâ k avtobusu za sleduäæeè gruppoè iz 10 `ertv. I vseåto za dve s polovinoè minutá! I pri åtom otdáhaät, pâät, kuràt. Eslidlà rasstrela odnoè gruppá potrebovalosâ bá, ska`em, 10 minut, hotà i åtonerealâno bástro, åto zanàlo bá 1200 minut ili 20 ~asov. Läboè normalânáèsudâà mog proizvesti takoè prostoè ras~et! Sudâi tribunala —net! Oni priznali vozmo`nám, ~to 120 grupp po 10 `ertv báli ubitá nebolee ~em za pàtâ ~asov. Skolâko lädeè ubito v åtom meste? PatologoanatomáMTBÄ åksgumirovali na åtom meste 153 trupa. Åto veæestvennoedokazatelâstvo. Naèdená li~náe dokumentá, dokazávaäæie, ~to re~â ideto musulâmanah Srebrenicá. Åto u`asnoe voennoe prestuplenie i vse, otvetstvennáeza nego, dol`ná bátâ nakazaná. Odnako Årdemovi~ govoril1200 `ertvah i sud åto prinàl zaistinu.

284 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰281–293Š¼^istoserde~noe½ priznanie Årdemovi~a vo vseh ego 12 variantahsotkano iz dlinnoè serii drugih protivore~iè i absurda. Nikogda ni odinnormalânáè sud ne prinàl bá åto ¼samopriznanie½ za autenti~noe i dostovernoe.Vot sovsem vkratce samáe va`náe iz protivore~iè:— Na pervom doprose pered ägoslavskim sudom Årdemovi~ datoèubièstva nazval 20 iälà 1995 goda. Ego drug Kremenovi~ podtverdil åtudatu. Odnako v Gaage Årdemovi~ neo`idanno izmenil svoi pokazanià i nazvaldruguä datu — 16 iälà 1995 goda. Po~emu Årdemovi~ izmenil ukazannuäv Belgrade datu na druguä v Gaage?— Årdemovi~ utver`dal, ~to v aprele 1994 goda bál prinàt v 10-áèdiversionnáè otràd v zvanii ser`anta i bál komandirom otdelenià, no vmarte 1995 goda bál raz`alovan za nepod~inenie. Po åtoè pri~ine vo vremàubièstva on, àkobá, bál obá~nám soldatom-ràdovám. Kak ràdovogo Årdemovi~azastavili ispolnàtâ prikaz, i on ne mog protivodeèstvovatâ sover{eniäkazni. Åto nepravda. Vo vremà kazneè Årdemovi~ bál ser`antomi nikogda ne bál raz`alovan. Åto àsno vidno iz dokumentov, kotorámiraspolagaet sud, no nikto ne opra{ivaet svideteleè, po~emu on vádumalåto raz`alovanie.— Årdemovi~ utver`daet, ~to kaznâ bála provedena po prikazu rotnogokomandira, star{ego leètenanta Milorada Pelemi{a. Sama kaznâ prohodilapod komandovaniem Brano Goèkovi~a. Goèkovi~ — obáknovennáèsoldat, ràdovoè, no soglasno Årdemovi~u on komandoval otdeleniem, kotoroeosuæestvlàlo kazni. Vo vseh pokazaniàh Årdemovi~ govorit o ¼komandireGoèkovi~e½. Iz protokolov sledstvennáh deèstviè má uznaem eæebolee neveroàtnoe. Kogda Årdemovi~ pere~islàet imena semeráh soldat,strelàv{ih pod komandovaniem ¼ràdovogo½ Goèkovi~a, on vspominaet leètenantaFranca-Kosa. Leètenant Kos — vzvodnáè komandir 10-go diversionnogootràda, kotoráè sostoàl iz dvuh vzvodov. Váhodit, ~to vo vremàkazneè ràdovoè Brano Goèkovi~ bál komandirom leètenanta Kosa i ser-`anta Årdemovi~a. Iz protokola àsno vidno, ~to sledovateli voobæe neveràt Årdemovi~u. Vesâ åtot absurd, odnako, tak i ostalsà v protokole.Nikto v sudebnom zale ne pátalsà uznatâ ot Årdemovi~a, kak vozmo`no, ~toràdovoè komandoval otdeleniem, v kotorom nahodilisâ leètenant i ser-`ant. Åtot absurd voobæe ne interesuet sudeè.— Årdemovi~ utver`daet, ~to ~erez nedelä posle ubièstv rotnáè komandirPelemi{ organizoval poku{enie na nego. Pelemi{ uznal, ~to Årdemovi~sobiraetsà predstatâ pered tribunalom, kak svidetelâ massováhubièstv. Vot po~emu Pelemi{ prikazal odnomu iz u~astnikov kazneè StankoSavanovi~u ubitâ Årdemovi~a. V odnom iz barov Bieliná Savanovi~dostal pistolet i tri raza strelàl v Årdemovi~a. Tà`elo ranenáè, Årdemovi~pere`il neskolâko operaciè v Belgrade. Iz protokolov sledstviàmá uznaem ne~to drugoe. V odnom iz barov v Beèline imela mesto pâànaàdraka me`du gruppoè soldat iz 10-go diversionnogo otràda. Ssora zakon~ilasâperestrelkoè s ~etárâmà ranenámi. Odnim iz ranenáh bál Årdemovi~.Odnako i Savanovi~ bál tà`elo ranen. Nikakogo poku{enià ne bálo.

@erminal ^ivikov: DELO D. ÅRDEMOVI^ I NERASKÁTAÀ PRAVDA 285Vo vremà perekrestnogo doprosa Årdemovi~a, kotoráè provýl Slobodan Milo{evi~,mo`no uznatâ koe-~to o~enâ interesnoe. Årdemovi~ podtverdil,~to nekotoráe iz u~astnikov kazneè v Srebrenice polu~ili denâgi i zoloto,a drugie ni~ego ne polu~ili.Åti i drugie absurdnáe izmá{lenià i protivore~ià v pokazaniàhÅrdemovi~a mogut bátâ legko obãàsnená. Kto otdal prikaz ob ubièstve, kakbálo osuæestvleno åto ubièstvo, kakovo ~islo `ertv, kaková motivá togoprestuplenià? Vse åti voprosá mogut bátâ obãàsnená, esli budut opro-{ená i predstanut pred sudom vse u~astniki massovogo ubièstva. I tut máprihodim k samomu glavnomu. Eæe pri pervom doprose v Novi Sade Årdemovi~nazval imena i familii vseh svoih sou~astnikov. On povtoràet ihimena v ka`dom iz svoih desàtkov pokazaniè. U~astniki åtogo massovogoubièstva — Franc Kos, Marko Bok{i~, Zoran Goronà, Stanko Savanovi~,Brano Goèkovi~, Aleksandr Cvetkovi~ i Vlastimir Goliàn. Prikaz naubièstvo dal rotnáè komandir Milorad Pelemi{. Nad Pelemi{em vá{estoàæimkomandirom bál Petar Salapura, {ef voennoè razvedki Gen{tabaarmii RS. Soglasno utver`deniàm Årdemovi~a 10-áè diversionnáè otràdne mog ni~ego sdelatâ bez vedoma polkovnika Salapurá. Vse åti imenaizvestná prokurature Tribunala eæe s marta 1996 goda. Kak vozmo`no, ~toTribunal do sih por ne vádvinul obvineniè protiv åtih lic!Odin edinstvennáè raz sudâi sprosili prokurora, gde vse åti sou~astnikiÅrdemovi~a i pravda li, ~to protiv nih ne budet vádvinutoobvinenie. Åto bálo 19 noàbrà 1996 goda. Sudâà Klod @orda várazil peredprokurorom Markom Harmonom udivlenie suda tem obstoàtelâstvom, ~tovse obvinenie protiv Årdemovi~a osnovano celikom na ego samopriznaniàh.Gde ego neposredstvennáe komandirá, vopro{al @orda. Gde ostalânáeu~astniki åtogo massovogo ubièstva, kotoráh Årdemovi~ nazval poimenno?Mark Harmon otvetil, ~to prokuratura rabotaet nad åtim voprosom i podgotovitobvinenià protiv ostalânáh. S teh por pro{lo 13 let.Tribunal tverdo re{il, ~to Årdemovi~ ostanetsà edinstvennám, ktodast pokazanià o massovom ubièstve. Tribunal ne `elaet suditâ nikogo izsou~astnikov Årdemovi~a. Odin primer. V avguste 2004 goda v Bostone bálarestovan horvat Marko Bok{i~, kotoráè, budu~i pâàn, sover{il naezd na~eloveka i sbe`al s mesta prois{estvià. SMI soobæili ob incidente iodin bosnièskiè musulâmanin opoznal Bo{ki~a kak u~astnika massovogoubièstva vblizi Pilicá. V 1998 godu Bo{ki~ polu~il politi~eskoe ube-`iæe v Germanii, a ~erez god åmigriroval v S[A. Pri zapolnenii dokumentovdlà åmigracii v S[A Bo{ki~ ne upomànul, ~to slu`il v armii RS.Bo{ki~ zapolnil nevernáe dannáe v formulàre dlà åmigracii v S[A, ~toàvlàetsà tam serâeznám prestupleniem. Amerikanskie `urnalistá sprosiliTribunal, budet li on trebovatâ åkstradicii Bok{i~a v Gaagu. 26avgusta 2004 goda sovetnik Karlá delâ Ponte Anton Nikiforov otvetil,~to u Tribunala ograni~ennáe resursá i on ne mo`et zanimatâsà ¼melkoèrábe{koè½. Tribunal dol`en skoncentrirovatâsà na rukovodàæih figu-

286 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰281–293Šrah, zaàvil on ot imeni prokuraturá i Tribunala. Marko Bo{ki~, u~astnikubièstva 1200 ~elovek — åto melkaà rábe{ka.Milorad Pelemi{, komandir 10-go diversionnogo otràda, kotoráè,po slovam Årdemovi~a, otdal prikaz o massováh ubièstvah, `ivet v Belgradei razdaet intervâä. Tribunal znaet, gde on, no MTBÄ im ne interesuetsà.Pelemi{ — melkaà rábe{ka. Polkovnik Petar Salapura, {efvoennoè razvedki ARS i komandir10-go diversionnogo otràda, bál svidetelemv Gaage na processe protiv V.Popovi~a. Nikto ne protivopostavlàlego pokazanià pokazaniàm Årdemovi~a. Salapura bál v Gaage i uehal ottuda,i nikto ne sprosil s nego za ubièstvo 1200 ~elovek u sela Pilica. ISalapura melkaà rábe{ka? Franc Kos, vzvodnáè komandir Årdemovi~a ineposredstvennáè u~astnik ubièstv, rabotaet vodoprovod~ikom v Beèline.Tribunal im ne interesuetsà. Stanko Savanovi~ bál osu`den v Belgrade napàtâ let tärâmá za iznasilovanie i rabotorgovlä `enæinami iz Moldavii.Tribunal znaet, gde on, no åto ego ne bespokoit. Tribunalu nu`nápokazanià tolâko Årdemovi~a.Åto nastoàæiè skandal. Predstavâte sebe, ~to vosemâ huliganov izbivaätdo smerti v Amsterdame kakogo-to ~eloveka i brosaät ego v kanal.God spustà odin iz ubièc raskaivaetsà, sdaetsà policii, daet vse pokazanià,priznaetsà vo vsem, upominaet imena ostalânáh u~astnikov ubièstva.Sudâà tronutáè ego raskaàniàmi osu`daet ego na dva-tri goda tärâmá, novoobæe ne interesuetsà drugimi u~astnikami prestuplenià. Predstavâtesebe, kakoe negodovanie podnimetsà protiv nego v SMI i obæestve. A vdannom slu~ae re~â idet o 1200-h `izneè.Pozvolâte podvesti itog. Pokazanià Årdemovi~a o massovom ubièstveokolo Pilicá v iäne 1995 goda åto ~to-to kraène protivore~ivoe i nepravdopodobnoe.Pravda ob åtom prestuplenii budet raskráta tolâko togda,kogda vse ego u~astniki budut dopro{ená, i budut otve~atâ za sodeànnoe.Åto obàzannostâ läbogo suda. Odnako MTBÄ ne vádvigaet obvinenièprotiv ostalânáh u~astnikov ubièstva, i da`e ne dopra{ivaet ih kak svideteleè.Kak åto vozmo`no? Sover{enno o~evidno, ~to MTBÄ ne `elaetraskrátâ pravdu o tom massovom ubièstve. Po~emu? U menà net otveta naåtot vopros. À mogu tolâko konstatirovatâ åto kak fakt, i pozvolitâ sebesleduäæee predpolo`enie: Tribunal ne `elaet prizvatâ k otvetstvennostisou~astnikov Årdemovi~a, tak kak ih pokazanià poka`ut, ~to Årdemovi~govorit nepravdu. Tolâko Tribunal mo`et obãàsnitâ, po~emu on ne `elaetissledovatâ pri~iná ubièstv okolo Srebrenicá. No Tribunal mol~it. Eæepe~alânee, ~to mol~it i na{a zapadnaà obæestvennostâ.

@erminal ^ivikov: DELO D. ÅRDEMOVI^ I NERASKÁTAÀ PRAVDA 287Germinal ^ivikovTHE ERDEMOVI] CASE AND THE UNDISCLOSED FACTSABOUT SREBRENICASince his arrest in 1996, Bosnian Croat Dra`en Erdemovi} has been recounting agory tale as a cooperating witness for the ICTY in the Hague. As an alleged member ofthe Bosnian Serb Army, Erdemovi} claims to have taken part in the execution of 1200Bosnian Moslems from Srebrenica at Branjevo Farm, also known as Pilice, near the townof Zvornik. Erdemovi}’s evidence, however, is a tissue of basic contradictions andfalsehoods, making him an unreliable witness. An analysis of his testimony and itsprincipal flaws is presented here ‰this conference report is a synopsis of a more detaileddiscussion of the Erdemovi} case in Der Kronzeuge: Edition Brennpunkt Osteuropa,2009, by the same authorŠ. It is contended that the contradictions are so grave that noregular court would have given credence to such a witness. At ICTY, however,Erdemovi} has been used extensively in Srebrenica-related trials as the principal ocularwitness/participant of the massacre. One of the chief puzzles involving Erdemovi}, arelatively low-ranking member of the execution squad, is that investigating authoritieshave declined to pursue his co-perpetrators and superiors, whom Erdemovi} hasidentified and who are easily accessible. Why?

Prevod@erminal ^ivikov*SLU^AJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENA ISTINAO SREBRENICI@erminal ^ivkov: SLU^AJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENA ISTINADana 2. marta 1996. godine jugoslovenska policija uhapsila je u NovomSadu dva vojnika armije Republike Srpske (RS), Dra`ena Erdemovi}a iRadoslava Kremenovi}a. Oni su zatra`ili u Beogradu kontakt s predstavnicimaMe|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MTBJ) da bisvedo~ili o vojnom zlo~inu u Bosni u kojem je Erdemovi} li~no u~estvovao.Pre nego {to su uhap{eni, wih dvojica su 1. marta razgovarali sa dvojezapadnih novinara: Vanesom Vasi}-Jenekovi} iz AVS i Renoom @iraromiz pariskog ~asopisa Figaro. 13. marta Figaro je objavio veliki ~lanak oErdemovi}u. U tom tekstu Erdemovi} tvrdi da se dogovorio sa istra`nimsudijom Tribunala, da Tribunal ne podigne optu`nicu protiv wega. U HagubiErdemovi}biosamosvedok,aneioptu`eni.Posletogabisepreseliosa svojom porodicom u jednu od zapadnoevropskih zemaqa.Dana 6. marta jugoslovenske vlasti su po~ele sudsku istragu protivErdemovi}a i Kremenovi}a. Erdemovi} je priznao da su u julu 1995. godine,on i jo{ sedam boraca iz sastava 10. diverzantskog odreda Armije RS kodsela Pilice u BiH, streqali oko 1.200 civila muslimanske nacionalnosti.7. marta glavni tu`ilac Tribunala Ri~ard Goldstoun zatra`io je odjugoslovenskih vlasti da oba vojnika isporu~e Tribunalu. 30. marta avionjugoslovenskog avioprevoznika prevezao je Erdemovi}a i Kremenovi}a uHag. 22. maja Kremenovi} je oslobo|en i vratio se u Beograd, jer Tu`ila-{tvo Tribunala nije imalo potrebu za wim kao svedokom… 29. maja Tribunalje podigao optu`nicu protiv Erdemovi}a. Optu`nica se po sadr`ininije razlikovala od one podignute protiv Erdemovi}a u Novom Sadu. 29.novembra 1996. godine, sudsko ve}e Tribunala osudilo je Erdemovi}a na 10godina zatvora za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti. 5. marta1998. godine drugo sudsko ve}e smawilo mu je kaznu na pet godina. U avgustu2000. godine Erdemovi} je iza{ao na slobodu. Za u~e{}e u ubistvu 1.200* Dugogodi{wi saradnik Deutsche Welle; slobodni novinar u Hagu, Holandija; autornekoliko kwiga o sukobu u biv{oj Jugoslaviji, od kojih se posledwa, Der Kronzeuge, odnosina slu~aj Erdemovi}.

@erminal ^ivkov: SLU^AJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENA ISTINA 289qudi on je odle`ao tri i po godine. Na osnovu programa za{ti}enog svedoka,Erdemovi} sada `ivi sa novim prezimenom negde u severnoj Evropi. Povremenose pojavquje u Hagu kao za{ti}eni svedok u svim procesima koji seodnose na takozvani genocid nad bosanskim Muslimanima.Sve {to znamo o masovnom ubistvu kod sela Pilice u julu 1995. godinezasnovano je iskqu~ivo na priznawu Dra`ena Erdemovi}a. Sudska odlukao wegovom slu~aju od 29. novembra 1996. godine doneta je po ubrzanojproceduri (guity plea). Ta procedura je rezultat dogovora izme|u okrivqenogi tu`ioca. Okrivqeni daje œiskreno priznaweŒ koje mo`e da poslu`ikao dokaz protiv drugih lica, a tu`ilac na osnovu tog priznawa moli sudda izrekne {to je mogu}e mawu kaznu za okrivqenog! Erdemovi} je glavnisvedok Tribunala. œIskrenoŒ priznawe Erdemovi}a omogu}ilo mu je da sene pojavi na unakrsnom saslu{awu, a sud ima jedini zadatak — da mu odredivisinu kazne! Kada se ima u vidu ogromna te`ina toga zlo~ina, ~iwenicada je sud œpriznaweŒ Erdemovi}a uzeo kao dovoqan dokaz izgleda malo ~udno.Procesni kodeks Tribunala o~igledno dozvoqava takav rad.Nekoliko re~i o tom va`nom svedoku œgenocidaŒ nad bosanskim Muslimanima.Dra`en Erdemovi} ro|en je u Tuzli, u gradu sa ve}inskim muslimanskimstanovni{tvom. Majka mu je bila Hrvatica, a otac Srbin, a onse izja{wava kao bosanski Hrvat. Erdemovi} je napustio vojnu slu`bu u Jugoslovenskojnarodnoj armiji (JNA). Godine 1991. on radi kao policajac uRepublici Hrvatskoj. Kada se u aprilu 1992. godine vratio u Tuzlu, agonijaJugoslavije bila je u punom jeku, kao i gra|anski rat, koji je zahvatio Bosnu.Erdemovi} je ponovo pozvan u JNA, no on prednost daje ukqu~ivawu uArmiju BiH, gde su ve}inom Muslimani. Krajem 1992. godine on ostavqa tuArmiju i odlazi u armiju bosanskih Hrvata (HVO). U prole}e 1993. godineErdemovi} ponovo mewa uniformu prebaciv{i se u RS, gde se prijavqujeza slu`bu u Armiji RS. Wega su primili u jednu novu vojnu jedinicu, upravou 10. diverzantski odred, koji je direktno pot~iwen Glavnom {tabu ArmijeRS, a sastav odreda je bio multietni~ki. U po~etku je taj odred imaodesetak boraca, me|u kojima je bilo nekoliko Muslimana, nekoliko Hrvata,jedan Slovenac i samo dva Srbina.Sudskom odlukom Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju oslu~aju Erdemovi} prihva}eno je kao dokazano da je 16. juna 1995. godineErdemovi} u~estvovao u ubistvu oko 1.200 Muslimana. Saglasno tvrdwamaErdemovi}a, to masovno ubistvo bilo je izvr{eno po naredbi Glavnog {tababosanskih Srba, jer je 10. diverzantski odred bio direktno pot~iwenGlavnom {tabu. O tom zlo~inu Erdemovi} je svedo~io u nizu procesa: naprocesu protiv samog sebe (31. maja, 19. i 20. novembra 1996. godine), naprocesima protiv Karaxi}a i Mladi}a (5. jula 1996. godine), protiv generalaKrsti}a (22. maja 2000. godine), protiv Slobodana Milo{evi}a (3. maja2003. godine), protiv V. Popovi}a i protiv drugih oficira Armije bosanskihSrba (4. maja 2007. godine). Sva ta svedo~ewa nalaze se u materijaluotvorenom za dostup u arhivi Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju.Pored toga, postoje i istra`ni zapisnici o pregovorima koje je

290 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰281–293ŠErdemovi} vodio sa islednicima Tribunala. Oni nisu dostupni, ali ja iwima raspola`em. Raspola`em i svedo~ewima Erdemovi}a iznetim 6. marta1996. godine pred jugoslovenskim sudijama u Novom Sadu. Iz svih tihdokumenata mo`emo sastaviti slede}u sliku masovnog ubistva.Dana 16. jula 1995. godine osam vojnika iz sastava 10. diverzanskogodreda Armije RS ubili su 1.200 Muslimana iz Srebrenice. Ubistvo je izvr{enona teritoriji farme sviwa Braweva, kraj sela Pilice, negde oko 40kilometara severno od Srebrenice. @rtve su dovozili autobusima. Prviautobus, u kome je bilo 50–60 mu{karaca, uzrasta 16–60 godina, stigao jenegde izme|u 10 i 11sati. Ubice su izvodile iz autobusa grupe po 10 `rtava.Tojeva`no:stalnopo10qudi.Ruke`rtavasubilevezane,nekisuimalii poveze na o~ima. @rtve su prvo morale da daju li~na dokumenta, da ihostave u uglu neke gara`e. Zatim su ih ubice vodile do mesta ubijawa kojese nalazilo sto-dvesta metara od autobusa. Tada bi se ubice postrojile na20 metara od `rtava i pucale u wih iz automata kala{wikov pojedina~nimpucwima. Kontroli{u}i da li je svako zaista ubijen, oni bi na kraju krajevai iz pi{toqa dotukli sve one koji su davali znake `ivota. Posle toga suizvodili iz autobusa slede}u grupu od 10 `rtava. Eto tako, bez posebnihkontradiktornosti Erdemovi} je ponavqao svoje svedo~ewe o zlo~inu usvim svojim svedo~ewima. Ubice su se s vremena na vreme odmarale. Pu{ilisu, pili rakiju. Erdemovi} je razgovarao s nekim Muslimanima. Jedan jepoku{ao da be`i, sustigli su ga i ubili. Neki vojnici su tukli i poni`avalisvoje `rtve. Sve to je tra`ilo vreme. Do 15 sati posle podne svi su pobijeni.Na livadi je le`alo 1.200 le{eva.To je nemogu}e. Nemogu}e je za pet sati ubiti 1.200 qudi na na~in kojije opisao Erdemovi}. To zna~i, da je 120 grupa po 10 `rtava, svaka bilastreqana za dva i po minuta. @rtve su morale da pro|u 100–200 metara domesta ubijawa. Pre toga oni su im oduzimali li~na dokumenta, tukli su ihi poni`avali, potom ih streqali, proveravali da li su svi ubijeni i vra-}ali se u autobus za slede}u grupu od 10 `rtava. Sve su to uraditi za dve ipo minute! I jo{ su se odmarali, pili i pu{ili. Ako je za streqawe jednegrupe, recimo, trebalo najmawe 10 minuta, mada je i to nerealno, prebrzo,onda bi tu trebalo 1.200 minuta ili 20 sati! Bilo koji normalan sudija mogaoje do}i do tako jednostavnog ra~una. Sudije Tribunala — nisu! Oni suprihvatili mogu}nost da je 120 grupa po 10 qudi ubijeno za mawe od pet sati.Koliko je qudi ubijeno na tom mestu? Patolozi Me|unarodnog tribunalaza biv{u Jugoslaviju ekshumirali su na tom mestu 153 le{a. To je korpusdelikti. Prona|eni li~ni dokumenti pokazuju da je re~ o Muslimanimaiz Srebrenice. To je u`asan vojni zlo~in i svi odgovorni za to treba da buduka`weni.Erdemovi}jestalnoponavqao1.200`rtava,isudjetoprihvatiokao istinu.œIskrenoŒ priznawe Erdemovi}a u svih wegovih 12 varijanata pro`etoje serijom drugih protivre~nosti i apsurda. Nikada i nijedan normalansud ne bi prihvatio to œsamopriznaweŒ kao autenti~no i istinito. Evo najkra}ihi najva`nijih protivure~nosti.

@erminal ^ivkov: SLU^AJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENA ISTINA 291Na prvom saslu{awu, pred jugoslovenskim sudom, Erdemovi} je kaodatum ubistva naveo 20. jul 1995. godine. Wegov drug Kremenovi} potvrdioje taj datum. Zatim je u Hagu Erdemovi} neo~ekivano izmenio svoju izjavu ipromenio datum — 16. jul 1995. godine. Za{to je Erdemovi} izmenio datumkoji je u Beogradu naveo drugim — koji je naveo u Hagu?Erdemovi} je tvrdio da je u aprilu 1994. bio primqen u 10. diverzantskiodred u zvawu vodnika i da je bio desetar, ali u martu 1995. godine— oduzet mu je ~in zbog neposlu{nosti. To je bio uzrok {to je on u vremeubistva, tobo`e, bio obi~an vojnik — redov. Kao redova primorali su ga daizvr{ava naredbe i nije se mogao suprotstaviti streqawu. To je la`. Zavreme streqawa Erdemovi} je bio vodnik i nikada nije bio degradiran. Tose jasno vidi iz dokumenata koje sud ima na raspolagawu, ali niko ne pitasvedoka za{to je izmislio to degradirawe.Erdemovi} tvrdi da je streqawe izvr{eno po naredbi ratnog komandira,starijeg poru~nika Milorada Pelemi{a. Samo streqawe odvijalo sepod komandom Brana Gojkovi}a. Gojkovi} je obi~an vojnik, redov, ali po tvr-|ewu Erdemovi}a on je komandovao odeqewem koje je izvr{ilo streqawe. Usvim izjavama Erdemovi} govori o œkomandiru Gojkovi}uŒ. Iz isledni~kihzapisnika vidimo jo{ neverovatnije stvari. Kad Erdemovi} nabraja imenasedmorice vojnika koji su streqali pod komandom œredovaŒ, on spomiwe poru~nikaFranca Kosa. Poru~nik Kos bio je komandir voda 10. diverzantskogodreda, koji se sastojao iz dva voda. Izgleda da je za vreme streqawa redovBrano Gojkovi} bio komandir poru~niku Kosu i vodniku Erdemovi}u. Iz zapisnikase jasno vidi da islednici uop{te ne veruju Erdemovi}u. Sve je toapsurd, ali svejedno, tako je ostalo u zapisniku. Niko u sudu nije poku{ao dasazna od Erdemovi}a kako je mogu}e da redov komanduje odeqewem u ~ijem sastavusu poru~nik i vodnik. Taj apsurd sud uop{te ne zanima.Erdemovi} tvrdi da je, nedequ dana posle streqawa, ratni komandirPelemi{ organizovao atentat na wega. Pelemi{ je saznao da se Erdemovi}sprema da se pojavi u Tribunalu kao svedok masovnog ubistva. Zato je Pelemi{naredio jednom od u~esnika ubistva, Stanku Savanovi}u, da ubije Erdemovi}a.U jednom baru u Bijeqini Savanovi} je dobio pi{toq i tri putapucaouErdemovi}a.Te{korawenErdemovi}pre`iveojenekolikooperacijau Beogradu. Iz zapisnika istra`nih sudija mi saznajemo ne{to drugo.U jednom baru u Bijeqini dogodila se tu~a pijanih vojnika iz 10. diverzantskogodreda. Sva|a se zavr{ila pucwavom i ~etvorica su rawena. Jedanod rawenih bio je i Erdemovi}. Isto tako, i Savanovi} je te{ko rawen. Nikakvogatentata nije bilo. Za vreme unakrsnog saslu{awa Erdemovi}a kojije vodio Slobodan Milo{evi} mo`e se saznati pone{to vrlo interesantno.Erdemovi} je potvrdio da su neki od u~esnika streqawa u Srebrenici dobilinovac i zlato, a da drugi nisu dobili ni{ta.Takva i druga apsurdna izmi{qawa i protivre~nosti u svedo~ewimaErdemovi}a mogu se lako objasniti. Ko je dao naredbu za streqawe, kako jeizvedeno streqawe, koji je broj `rtava, kakvi su motivi toga zlo~ina? Svata pitawa mogla bi se objasniti ako se ispitaju i stanu pred sud svi u~e-

@erminal ^ivkov: SLU^AJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENA ISTINA 293sredni u~esnik ubistva, radi kao vodoinstalater u Bijeqini. Tribunal onne zanima. Stanko Savanovi} je bio osu|en u Beogradu na pet godina zatvoraza silovawe i trgovinu `enama iz Moldavije. Tribunal zna gde je on, ali gato ne brine. Tribunalu su va`na samo svedo~ewa Erdemovi}a.To je pravi skandal. Zamislite da osam huligana u Amsterdanu pretukuna smrt nekog ~oveka i bace ga u kanal. Posle godinu dana jedan od ubicase pokaje, preda se policiji, iznese sve dokaze, prizna sve i navede imenaostalih u~esnika ubistva. Sudija dirnut wegovim kajawem osudi ga na dve--tri godine zatvora, ali se uop{te ne zainteresuje za druge u~esnike zlo~ina.Zamislite kakvo negodovawe bi taj sud izazvao protiv sebe u medijima iu dru{tvu. A u pomenutom slu~aju re~ je o 1.200 `ivota.Dozvolite da svedemo ra~un. Erdemovi}evo Svedo~ewe o masovnom ubistvukod Pilice u junu 1995. godine su ne{to krajwe protivure~no i neta~no.Istina o tom zlo~inu bi}e poznata tek onda kada svi u~esnici uwemu budu saslu{ani, i kad budu odgovorali za u~iweno. To je obaveza bilokog suda. Ipak, Me|unarodni tribunal za biv{u Jugoslaviju ne pokre}eoptu`nice protiv ostalih u~esnika ubistva, i ~ak ih i ne saslu{ava kaosvedoke. Kako je to mogu}e? Sasvim je jasno da Me|unarodni tribunal zabiv{u Jugoslaviju ne `eli da otkrije istinu o tom masovnom ubistvu. Za-{to? Nemam odgovor na to pitawe. Mogu samo da to konstatujem kao ~iwenicui da dopustim slede}u pretpostavku: Tribunal ne `eli da pozove nasaslu{awe Erdemovi}eve sau~esnike, jer }e wihova svedo~ewa pokazati daErdemovi} govori neistine. Samo Tribunal mo`e da objasni za{to ne `elida ispita uzroke ubistva kod Srebrenice. Ali, Tribunal }uti. Jo{ tu`nijeje {to }uti i na{a zapadna javnost.