0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project

VI
Srebrenica—generalni pogled na dokaze
Srebrenica — Obæiè obzor dokazatelâstv
Srebrenica — general review of the evidence

UDK: 341.322.5(497.6)“1995”
Aleksandar Pavi}*
KLIN KLINOM: RAZOBLI^AVAWE
œZVANI^NOG DISKURSAŒ O SREBERNICI
UZ POMO] NESRPSKIH IZVORA
DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ
U samoj prirodi stvari, uzrok se uvek smatra bitnijim od posledica.
Ako se ho}e re{iti neki problem, ili ako se `eli suo~avawe sa wegovim
posledicama, prvo se mora krenuti od uzroka. U svetu nakon Drugog svetskog
rata, logi~no se nametnula potreba suo~avawa sa posledicama tog najve-
}eg sukoba u istoriji sveta, potreba za wegovim definisawem, ne samo na ad
hoc ve} i na univerzalnoj bazi — dakle, definisawe i same prirode rata i
ratnih zlo~ina — koje bi bilo ugra|eno u budu}i korpus me|unarodnog prava.
Iz posleratnih su|ewa glavnim nacisti~kim zlo~incima (1945–1946),
takozvanih Nirnber{kih procesa, proiza{la su i takozvana Nirnber{ka
na~ela, koja je 1950. kodifikovala Komisija za me|unarodno pravo, na osnovu
Rezolucije 177 Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, kao œNa~ela
me|unarodnog prava priznata u Poveqi Nirnber{kog tribunala i presudama
TribunalaŒ. 1 U Na~elu VI Nirnber{kih na~ela definisani su œzlo~ini
koji su ka`wivi prema me|unarodnom pravuŒ. Na prvom mestu, pod (a), navedeni
su œzlo~ini protiv miraŒ:
œ(i) Planirawe, priprema, zapo~iwawe ili vo|ewe rata agresije ili
rata koji kr{i me|unarodne ugovore, sporazume ili garancije;
(ii) U~e{}e u zajedni~kom planu ili zaveri radi izvr{avawa bilo kog
od akata pomenutih pod (i).Π2
U vremenu iza ratova koji su vo|eni na tlu biv{e Jugoslavije tokom
1990-ih, navedeni deo Nirnber{kih na~ela je poni{ten, 3 barkadajere~o
onome {to se zove œme|unarodno pravoŒ i wegovo bavqewe tim sukobima,
oli~eno u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju, takozvanom
Ha{kom tribunalu. Razlozi za{to je to tako nisu predmet ovog rada. Me|u-
* Politi~ki savetnik predsednika Republike Srpske (avg. 1996 — jun 1997), politi~ki
analiti~ar i prevodilac.
1 http://untreaty.un.org/ilc/texts/instruments/english/draft%20articles/7_1_1950.pdf
2 Isto.
3 Bilten me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju br. 5/6: œIstorija od
Nirnberga do Haga — proceduralne razlikeŒ, http://www.un.org/icty/BL/05art5e.htm

322 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
tim, sam po sebi se name}e zakqu~ak da zemqe koje su bile pokreta~i osnivawa
Ha{kog tribunala, tj. zapadne sile predvo|ene SAD, nisu videle interes
u tome da se wihovo ~edo bavi i wima samima, tj. da ispita izvorne
œzlo~ine protiv miraŒ, u koje su mo`da i one same bile ume{ane, a koji su
predstavqale inicijalnu kapislu za izbijawe ratnog po`ara u biv{oj Jugoslaviji
po~etkom 1990-ih. A u to vreme (Tribunal je osnovan 1993) nije bilo
ni sile koja je mogla ili `elela da se zapadnim silama u tom wihovom
naumu suprotstavi. Jer, dve nezapadne sile ~lanice Saveta bezbednosti
UN, Rusija i Kina, nisu bile ni ono {to su bile samo deceniju ranije, ni
ono {to }e (ponovo) postati samo deceniju kasnije — sile bez kojih se ne
mo`e krojiti nijedan istinski œsvetskiŒ poredak.
Dakle, da se, kojim slu~ajem, Ha{ki tribunal konstitui{e u sada-
{wemvremenu,pitawejedalibiuop{teimogaodasekonstitui{e—a,
ako i bi, te{ko da bi mogao da da bude isti. To samo po sebi ve} navodi na
zakqu~ak da priroda tog tribunala nije univerzalna (na kraju, i sam Ha{ki
tribunal je definisan kao œad hocŒ sud), i da je pre slika odre|enog odnosa
snaga u odre|enom istorijskom trenutku. S obzirom na to da je to slu~aj, i
da je danas odnos snaga u svetu bitno druk~iji, jo{ vi{e se name}e potreba
da se kriti~ki posmatra ceo sukob u biv{oj Jugoslaviji, tj. cela tematiku
kojompretendujedasebaviiHa{kitribunal,prekokojegsetaslikaprvenstveno
i oblikuje. Svet, dakle, nije vi{e unipolaran, i, stoga, same
œvrednostiŒ koje je taj unipolarni svet poku{ao da nametne kao univerzalne
— ali, na`alost, vi{e snagom sile i novca nego snagom prava i argumenta
— jo{ mawe treba da budu tako tretirane u sada{wem trenutku. Ako je,
dakle, Ha{ki tribunal, u interesu sila koje su ga stvorile, izostavio da se
bavi prvouzro~nim zlo~inima, na prvom mestu zlo~inima protiv mira, to
nezna~idasetimenetrebabaviti,idade{avawaubiv{ojJugoslavijine
treba gledati kroz tu prizmu — pa i prvenstveno kroz tu prizmu. A sve to u
sklopu jednog novog, objektivnijeg, pa {to ne re}i i revizionisti~kog gledawa
na stvar. Jer, u vreme interneta i sve br`ih komunikacija i de{avawa,
logi~no je i da pojave raznih revizionizama dobiju odgovaraju}e ubrzawe,
da poreci i stavovi koji su va`ili pre samo jednu deceniju ve} budu
smatrani za anahronizme.
Ovaj konkretan rad bavi se pitawem jednog naizgled œlokalnogŒ doga-
|aja tokom sukoba u biv{oj Jugoslaviji — Srebrenicom i de{avawima oko
we u julu 1995. Wegov œrevizionizamŒ le`i u tome {to }e, kroz usta onih
koji nisu deo etni~ke grupe — tj. srpskog naroda — ~iji se pripadnici u
œzvani~nom diskursuŒ, tj. diskursu koji je, uz kqu~nu ulogu upravo Ha{kog
tribunala, nametnut preko zapadnih medija i zapadnih politi~kih struktura
kao œjedini ispravanŒ — ozna~avaju kao glavni krivci za sve ono {to
se, prema tom istom diskursu, desilo u pomenutom vremenu, ispri~ati jednu
drugu pri~u, koja se neposredno kosi s tim diskursom. I, naravno, kroz
prizmu postunipolarnog sveta, uz ponovno na~elno vra}awe na pomalo zaboravqena
Nirnber{ka na~ela.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 323
Dakle, za po~etak, kao {to je Katon stariji zavr{avao svaki svoj govor
re~ima œuostalom, Kartaginu treba razoritiŒ, tako i svako novo tragawe za
istinom o Srebrenici i doga|ajima koji su se u woj desili tokom jula 1995
— a i ranije, treba ne samo zavr{iti ve} po~eti stavqawem srebreni~kih
doga|awa, kao i ~itavog rata u Bosni i Hercegovini, u pravi kontekst. Drugim
re~ima, ono {to treba neprekidno ponavqati, na~elno, u samom za~etku,
svakom prilikom, jeste to da su i rat u Bosni i Hercegovini i doga|awa
u Srebrenici posledice jednog ogromnog, jo{ uvek neka`wenog zlo~ina —
zlo~ina protiv mira, iz kojeg su proiza{le sve potowe strahote od po~etka
1992. do zakqu~ivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i sva zla krv koja
se stvorila i stvara nestabilnim i nera{~i{}enim stawem koje se gaji u
Bosni i Hercegovini od Dejtona do dana{wih dana. Jer, to je taj prvi zlo-
~in, bez kojeg svi potowi ne bi bili mogu}i. A taj zlo~in protiv mira po-
~inili su 1) Savezna Republika Nema~ka i Vatikan, svojim protivzakonitim
priznawima Slovenije i Hrvatske u decembru i januaru 1991,4 {to je
predstavqalo neposredno kr{ewe Helsin{kog zavr{nog akta iz 1975. godine
o nepovredivosti granica, osim mirnim putem,5 kao i Poveqe Ujediwenih
Nacija, i {irom otvorilo put {irewu rata sa Hrvatske na BiH; 2)
SAD, svojim ni{ta mawe protivzakonitim priznawem Bosne i Hercegovine
u aprilu 1992;6 3) Alija Izetbegovi}, predsednik bosanskih Muslimana i
glavni lokalni izvr{iteq zlo~ina protiv mira u BiH, koji je, svesno i ciqano,
propustio vi{e prilika za smirivawe situacije u BiH pre nego {to
je rat u toj biv{oj jugoslovenskoj republici buknuo u martu 1992. godine,
kao i u kasnijim fazama, kada su ratna razarawa jo{ uvek mogla da budu
ograni~ena i sam rat skra}en.7 Naravno, Izetbegovi} to nije ~inio sam, ni-
4 Savezna Republika Nema~ka donela je odluku o priznawu 19. decembra 1991, odmah
iza Islanda, s tim {to je priznawe zvani~no stupilo na snagu priznavawem Hrvatske i Slovenije
od strane 12 zemaqa ~lanica Evropske zajednice, 15. januara 1992. Vatikan je priznao
Hrvatsku i Sloveniju 13. januara 1992.
5 To je, zapravo, predstavqalo akt agresije protiv jedne suverene, me|unarodno priznate
zemqe — tada{we Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Prema Kona~noj
presudi Me|unarodnog vojnog tribunala za su|ewe glavnim nema~kim ratnim zlo~incima:
œIncirawe rata agresije, stoga, predstavqa ne samo me|unarodni zlo~in; to je vrhunski me-
|unarodni zlo~in, koji se razlikuje od drugih ratnih zlo~ina u tome {to u sebi sadr`i sve
akumulirano zlo celine.ΠKona~na presuda Me|unarodnog vojnog tribunala za su|ewe glavnim
nema~kim ratnim zlo~incima (30. septembar 1946), stav œZajedni~ki plan ili zavera i
agresivni ratΠ(izme|u ostalog, na http://avalon.law.yale.edu/imt/judnazi.asp#common).
6 SAD su priznale BiH, Sloveniju i Hrvatsku 7. aprila 1992, dan po{to je EZ priznala
BiH.
7 U svom osvrtu na kwigu Xona R. [indlera, Nesveti teror: Bosna, Al Kaida i uspon
globalnog xihada (John R. Schindler, Unholy Terror: Bosnia, Al-Qa'ida, And The Rise Of Global
Jihad, Zenith Press, 2007, prevod na srpski Rastko Jovanovi}, Slu`beni glasnik, Beograd,
2009), Edvard Herman daje slede}i kratak istorijat Izetbegovi}evih minirawa mira: œ[indler
tvrdi da su Izetbegovi} i wegova 'lewinisti~ka prethodnica islamista' verovatno bili
najva`nija snaga koja je proizvela bosanske ratove i raspad zemqe. Bosanski Srbi su poku{ali
da postignu sporazum sa Izetbegovi}em pre izbijawa bilo kakvih borbi, 1990, ali
'muslimani nisu pokazali nikakvo zanimawe' (63); dogovor sa Srbima o podeli vlasti, postignut
u julu 1991, nakon kojeg je Izetbegovi} izjavio da su 'na{e pozicije veoma bliske',

324 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
ti se prvenstveno uzdao u sopstvene snage, 8 {to, naravno, nije moglo da izmakne
pa`wi bar nekim od pripadnika zapadnog establi{menta koji su bili
neposredno ume{ani u mirovne pregovore u BiH. 9
Ovo je va`no neprekidno isticati ne samo iz politi~kh razloga ve} i
iz psiholo{kih i iz nau~nih razloga. Psiholo{ki gledano, pristajawem na
to da se, bez ovakve prethodne ograde, bavimo problemom Srebrenice, onako
kako su ga postavili po~inioci izvornog zlo~ina protiv mira i inicijatori
rata agresije, mi sebe u startu stavqamo u defanzivan polo`aj, gr~evito
se bore}i da pobijemo propagandne tvrdwe koje dolaze upravo od izvornih
ratnih hu{ka~a i po~inilaca vrhovnog zlo~ina. A sa nau~nog stanovi{ta,
bez ovakve prethodne ograde, mi dozvoqavamo da nam agresivna politika i
propaganda ve{ta~ki ome|e poqe na{eg ispitivawa, da nas svedu na bavqewe
posledicama izvornog, neka`wenog i jo{ uvek uveliko ignorisanog zlo-
~ina, i to tako da su izvorni zlo~inci ti koji optu`uju, a mi smo ti koji se
propao je, jer ga se 'Izetbegovi} odrekao samo {to je iza{ao iz sobe', a wegova stranka izjavila
da 'ne}e u~estvovati ni u jednom aran`manu o podeli vlasti sa Srbima'(71). Posledwi poku{aj
da se izbegne veliki rat, u februaru 1992, doveo je sve tri strane u Lisabon, gde su svi
potpisali aran`man koji je predvi|ao jedinstvenu dr`avu koja je davala zna~ajnu autonomiju
etni~kim regionima. Ali, 'samo {to je pristao, Izetbegovi} je promenio mi{qewe'. Kako ka-
`e [indler: 'Lisabonski debakl bio je neposredni uzrok rata'. (74).Œ Edward S. Herman, œSafari
Journalism: Schindler's Unholy Terror Versus the Sarajevo Safari's Mythical Multi-Ethnic ProjectŒ,
http://www.fifth-estate-online.co.uk/comment/safarijournalism.html.
8 Isto: œOvo povla~ewe iz Lisabonskog sporazuma u~iweno je uz ohrabrewe ameri~kog
ambasadora ‰u Beogradu — prim aut.Š Vorena Zimermana, a [indler i drugi obave{teni komentatori
tvrde da je Iztebegovi}evo odbijawe da pregovara bilo zasnovano na wegovom uverewu
i razumevawu da }e mo}i da ra~una na Sjediwene Dr`ave i NATO u ostvarivawu svojih
politi~kih ciqeva putem rata. Ono {to je wegova stranka SDA (Stranka demokratske akcije)
`elela, prema strana~kom ideologu Xemaludinu Lati}u, bilo je bar 45 odsto Bosne, plus
Sanxak (region u samoj Srbiji!), {to je bio ciq koji 'Sarajevo nije imalo {anse da postigne
bez zna~ajne ameri~ke vojne pomo}i'Π(202).
9 U svom ogledu œJugoslavija: Hjuman rajts vo~ u slu`bi partije rataŒ (Yugoslavia: Human
Rights Watch in Service to the War Party, Edward S. Herman and David Peterson and George
Szamuely), autori citiraju lorda Dejvida Ovena: œPi{u}i o novim naporima Klintonove administracije
po~etkom 1993 da uni{te Vens-Ovenov mirovni plan, koji je paqanskim Srbima
dodeqivao nekih 42 odsto Bosne i Hercegovine, umesto 49 odsto, koliko je predvi|ao Dejton,
glavni pregovara~ Dejvid Oven obja{wava da je Alija Izetbegovi} povukao svoj potpis
sa plana jer se 'ose}ao ohrabren ameri~kim stavovima da odugovla~i dok ne dobije boqu ponudu'.
Oven zatim reprodukuje izvod iz jednom telegrama koji je poslao rane 1993. jednom od svojih
pomo}nika u Va{ingtonu: 'Ova administracija brifuje medije tako da poja~ava re{enost
onih Muslimana koji `ele da nastave sa ratom. Imamo ‰predstavnika sarajevske vlade u UN,
MuhamedaŠ [a|irbeja koji otvoreno govori svima da je ameri~ka administracija rekla da oni
ne treba da ose}aju nikakvu potrebu da potpi{u mapu.'Kasnije, Oven dodaje da je 'nova administracija
ve} donela odluku i bila re{ena da elimini{e ‰Vens-Ovenov mirovni planŠ… Obe-
}ali su da }e izneti alternativu tokom slede}ih nekoliko sedmica, ali su u me|uvremenu delovali
re{eno da uni{te detaqan plan koji su podr`avali svi wihovi saveznici i koji je
bio blizu toga da bude prihva}en od strane zara}enih strana. Po svim standardima me|unarodne
diplomatije, to je bilo skandalozno pona{awe. Balkanska Odiseja, str. 111–119. — Ovde
samo dodajemo to da se ovo de{avalo rane 1993, a Dejtonski mirovni sporazum potpisan je
skoro tri godine kasnije, krajem 1995.Πhttp://www.zmag.org/content/showarticle.cfmItemID=12200.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 325
branimo i nalazimo dokaze u na{u odbranu, bave}i se ve{ta~ki su`enim
poqem koje obuhvata samo jednu od posledica wihovog — a ne na{eg — izvori{nog
zlo~ina.
Dakle, tek kada izgovorimo odgovaraju}u ogradu na samom po~etku (na
primer: œNema~ka, Vatikan, SAD i Alija Izetbegovi} su odgovorni za sve
{to se desilo u Bosni i Hercegovini posle februara 1992, ukqu~uju}i i
de{avawa u SrebreniciŒ) — mo`emo da pre|emo i na sekundarne posledice
izvornog zlo~ina protiv mira i inicirawa rata agresije, ukqu~uju}i i doga|awa
vezana za Srebrenicu, da probamo da ustanovimo i {ta se tu desilo,
{ta je propaganda, {ta istina, {ta se zna a {ta se ne zna. Uz razumevawe da
na{e istra`ivawe nije samo puko, forenzi~ko tragawe za istinom, ve} i
iskaz po{tovawa prema svima koji su nevino stradali na tom podru~ju,
prema svima onima koji ne bi stradali, pa i onima koji ne bi bili primorani
da ratuju na tom podru~ju da nije zapaqen — a zatim i odr`avan — po-
`ar op{teg rata.
Poznato je, a to su istra`ivawa poput onih koja su vr{ili qudi poput
Milivoja Ivani{evi}a i Qiqane Bulatovi}, da je, od prole}a 1992. do
jula 1995. na podru~ju Srebrenice stradalo preko 3.000 Srba,10 koji su bili
`rtve muslimanskih snaga iz same Srebrenice i wene okoline. To je, na-
`alost, pri~a koja nije dobila zaslu`eni publicitet, i koja tek ~eka svoj
zaslu`eni medijsko-istorijski tretman. No, ovde ne}e biti re~i o tim
stravi~nim zbivawima, ve} o onome {to se desilo na podru~ju Srebrenice
u julu 1995. godine, nakon ulaska snaga Vojske Republike Srpske u taj gradi}.
Jer upravo su de{avawa u julu 1995. godine imala posledice ne samo
po lokalnu ve} i po svetsku politiku, upravo je ta de{avawa zapadna medijska
propaganda preuzela i oblikovala u jedno ~isto politi~ko oru`je, pomo}u
kojeg pravda ne samo svoju politiku na prostorima biv{e Jugoslavije
ve} i u svetu, i pomo}u koje poku{ava da kontroli{e politi~ku scenu na
istom prostoru i dan-danas. I, upravo zbog ~iwenice da je œsrebreni~ki
diskursΠizvorno oblikovan na Zapadu, to jest na ishodi{tu izvornog, {ireg
zlo~ina protiv mira u BiH, pristup ovog rada le`a}e u tome da ponudi
alternativni œsrebreni~ki diskursŒ koji je tako|e zasnovan na stranim,
skoro iskqu~ivo zapadnim izvorima, smatraju}i da je to delotvoran na~in
borbe protiv jednostrane verzije koja se ve} vi{e od jedne decenije putem
zapadnih mas-medija {iri u vezi sa zbivawima u Srebrenici iz jula 1995.
godine. Za{to
Prvo, tvrdwe ili nalazi pripadnika svakog od naroda koji su u~estvovali
u spoqa izazvanom gra|anskom ratu u BiH uvek, ~ak i pri upotrebi
~isto nau~ne metodologije, mogu da budu izlo`ene optu`bama za œneobjektivnostŒ.
S druge strane, strani, a pogotovo zapadni izvori za tako ne-
{toveomate{komogudabuduoptu`eni.Nesamozato{tonisubilinepo-
10 UsvojojkwiziSrebrenica jul 1995: u tragawu za istinom, Milivoje Ivani{evi}
je pobrojao, imenom i prezimenom, 3.287 srpskih œnovomu~enikaŒ (ukqu~uju}i i 344 iz Haxi}a);
poglavqe: œKwiga mrtvih Srba Srebrenice i Bir~a 1992–1995Œ, str. 67–143. Hri-
{}anska misao, Beograd, 2007.

326 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
sredni u~esnici de{avawa ve} i zato {to je te{ko identifikovati neki
wihov li~ni interes u svemu tome. Naprotiv, ako je i{ta bilo neprofitabilno
sa svih mogu}ih stanovi{ta od 1990. pa do danas, to je bilo zastupawe
onoga {to bi se moglo nazvati œsrpskom stranom istineŒ. Tako ne{to
niti je moglo doneti materijalnu korist, niti popularnost, niti pristup
medijima, fondovima i fondacijama. Ve}inom je moglo doneti osude, profesionalne
i li~ne neprilike, diskvalifikacije ili poku{aje li~ne
i/ili profesionalne diskreditacije. Zato su nesrpski, a pogotovo zapadni
izvori o de{avawima u Srebrenici u julu 1995. posebno dragoceni. A, kao
{to }e se videti, uz pomo} wih mogu}e je, u osnovnim crtama, rekonstruisati
ceo tok de{avawa i sastaviti verziju koja se bitno, su{tinski razlikuje
od œzvani~ne verzijeŒ o Srebrenici. Po toj œzvani~noj verzijiŒ, da
podsetimo, snage bosanskih Srba su 11. jula 1995. godine u{le u taj gradi}
u isto~noj Bosni i œpobile 7.000–8.000 mu{karacaŒ (mada tvrdwe idu i do
10.000 ubijenih), {to je bio œnajve}i zlo~in na tlu Evrope nakon Drugog
svetskog rataŒ.
Sada }emo, dakle, pogledati jo{ jednu, œzvani~no nezvani~nuŒ verziju,
koja, dakle, ne mora da bude ni{ta mawe validna od one œnezvani~no zvani~neŒ.11
[tavi{e, mnogo je verovatnije da je ona ta koja je validna, jer iza
we ne stoji neki vidqiv interes — ni politi~ki, ni materijalni, ni profesionalni.
Postoji, izgleda, samo `eqa za istinom. A to je su{tina celog
ispitivawa, zar ne
II
Su`avaju}i, dakle, pogled na sama de{avawa u Srebrenici od 11. jula
1995. godine pa nadaqe, i tu vaqa na prvo mesto postaviti pri~u o œprvorodnom
grehuŒ, tj. o zlo~inu protiv mira u samoj srebreni~koj mikro regiji.
Drugim re~ima, i na tom podru~ju su, u malom, ~iwene radwe kojima su
svesno podrivane sve mogu}nosti za odr`avawe lokalnog mira, koje su, {tavi{e,
podstrekivale rat i ratna dejstva u okolini Srebrenice i ve{ta~ki
ih produ`avala. Osnov tog delovawa le`ao je, na prvom mestu, u zloupotrebi
Srebrenice kao œZa{ti}ene zone UNŒ, koja je trebalo da bude demilitarizovana.
Prema Rezoluciji 819 Saveta bezbednosti Ujediwenih Nacija od 16.
aprila 1993. godine, zona koja obuhvata Srebrenicu i podru~je oko we progla{ena
je œBezbednom zonom UNŒ.12 Ubrzo zatim (18. aprila), posredstvom
UNPROFOR-a, postignut je sporazum o delimi~noj 13 , a zatim i potpunoj
11 Delovi koji slede predstavqaju, sa malim izuzecima, izvod iz kwige Zabrawena
istina o Srebrenici: priru~nik zasnovan iskqu~ivo na stranim izvorima, Aleksandar Pavi},
Legenda, ^a~ak, 2007. Drugo izdawe.
12 http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N93/221/90/IMG/N9322190.pdfOpenElement.
13 Izve{taj Generalnog sekretara UN u vezi s Rezolucijom 53/35 Generalne skup{tine
UN (A/54/549, 15. 11. 1999), stav 59–62, http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/TestFrame/4e8fe0c73ec7e4cc80256839003eeb04Opendocument.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 327
demilitarizaciji srebreni~ke enklave. 14 Me|utim, pogledajmo sada kako
se, prema zapadnim izvorima, ta œdemilitarizovana zonaŒ stvarno koristila.
Generalni sekretar UN, u svom izve{taju od 16. marta 1994, navodi da
Armija Vlade Bosne i Hercegovine koristi bezbedne zone œkao lokacije gde
wene snage mogu da se odmaraju, obu~avaju i opremaju, kao i da otvaraju vatru
na srpske polo`aje, tako izazivaju}i srpsku odmazduŒ. 15
U izve{taju od 30. maja 1995, Generalni sekretar UN pak navodi:
œPosledwih meseci, snage (bosanske) Vlade su bitno povisile nivo
vojnih aktivnosti u ve}ini za{ti}enih zona i wihovoj okolini,
a mnoge od wih, ukqu~uju}i Sarajevo, Tuzlu i Biha}, ukqu~ene
su u {ire vojne kampawe Vlade… Vlada tako|e dr`i znatan broj
vojnika u Srebrenici ({to u ovom slu~aju predstavqa kr{ewe dogovora
o demilitarizaciji)…Œ16
Jasu{i Aka{i, biv{i [ef misije UN u BiH, u ~lanku za Washington
Times od 1. novembra 1995, svedo~i:
œ^iwenica je da su snage bosanske vlade koristile 'za{ti}ene
zone' ne samo u Srebrenici ve} i u Sarajevu, Tuzli, Biha}u i Gora-
`du za obuku, oporavak i ponovno snabdevawe svojih vojnika.Œ17
Pogledajmo i deo izve{taja koji je Holandski institut za ratnu dokumentaciju
objavio u aprilu 2002, a koji je zasnovan na svedo~ewima pripadnika
Holandskog bataqona (œDutchbatŒ) koji su se nalazili u srebreni~koj
œza{ti}enoj zoniŒ kao pripadnici UNPROFOR-a u vreme wenog pada u julu
1995. (objavqivawe ovog izve{taja, osim {to je otkrilo i ameri~ku ulogu
u snabdevawu ekstremnih muslimanskih snaga u BiH, dovelo je, izme|u
ostalog, i do pada holandske vlade):
œNavodna demilitarizacija enklave bila je prakti~no mrtvo
slovo na papiru. Bosanska vojska (ABiH) je vodila svesnu strategiju
ograni~enih vojnih napada radi vezivawa relativno velikog
dela Armije bosanskih Srba (VRS), sa ciqem da se spre~i weno
preme{tawe u punoj snazi u glavnu zonu ratnih dejstava oko Sarajeva.
Ovo se tako|e radilo iz srebreni~ke enklave. Snage ABiH
nisu se uzdr`avale od kr{ewa svih pravila u okr{ajima sa VRS.
Izazivali bi vatru bosanskih Srba, a zatim se povla~ili pod za-
14 Isto, stav 65.
15 Isto, stav 128.
16 S/1995/444, 30 May 1995, REPORT OF THE SECRETARY-GENERAL PURSUANT
TO SECURITY COUNCIL RESOLUTIONS 982 (1995) AND 987 (1995), p. 11 (http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N95/160/38/PDF/N9516038.pdfOpenElement).
17 Washington Times, November 1, 1995, (citirano u: Stella Jatras, œSrebrenica — Code
Word to Silence Critics of US Policy in the BalkansŒ, 31. 7. 2000. http://www.antiwar.com/orig/jatras3.html).

328 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
{titu jedinice Holandskog bataqona, koja bi time rizikovala
da bude uhva}ena izme|u dve vatre.Œ18
Jo{ jedan vredan pogled na œbezbedne zoneŒ s vojnog stanovi{ta dolazi
iz pera ameri~kog majora Stivena G. Stjuarta:
œBosanska vlada je dobro shvatala da su ove bezbedne zone pru`ale
takti~ke odsko~ne daske za vojne operacije radi vra}awa izgubqene
teritorije. Bezbedne zone su pretvorene u potpuno za{ti-
}ene vojne baze operacija u srcu teritorije bosanskih Srba. Snage
bosanske vlade dobijale su fakti~ku vazdu{nu podr{ku i za-
{titu od o~ekivanih vojnih posledica. S druge strane, bosanski
Srbi su izgubili inicijativu i bili ograni~eni duga~kim spoqnim
linijama fronta, koje su bile neposredan rezultat poku{aja
odbrane ovih {est bezbednih zona. Jasno je da, bez ovih bezbednih
zona, bosanska vlada nikad ne bi dobila neophodni predah za obuku,
opremawe i postavqawe respektabilne vojske.Œ19
Evo i jednog novinarskog osvrta na ovu temu, izvoda iz analiti~kog
~lanka Kristofera Xejmsa, pod naslovom œGenocid ili propagandaŒ, iz
britanskog œMorning staraŒ od 11. jula 2005:
œUistinu, veoma mali deo Srebrenice, onaj sredi{wi, bio je demilitarizovan,
{to je muslimanskim borcima davalo odre{ene
ruke da operi{u iz prigradskih i drugih obli`wih zona, iz kojih
su organizovali ubila~ke napade na okolna srpska sela.
Snage zloglasnog muslimanskog komandanta Nasera Ori}a izazvale su
masovno krvoproli}e izme|u 1992–1995. iz svog upori{ta u Srebrenici,
masakriraju}i najmawe 1.300 srpskih civila i rawavaju}i wih nekoliko
hiqada.Π20
I, na kraju, ne{to mnogo vi{e od analiti~ke konstatacije — ono {to
bi se u sudu nazvalo œkorpus deliktiŒ, iz izve{taja Washington Post-a sa-
~iwenog u samoj Srebrenici, od 16. februara 1994 — u vreme kada je Srebrenica
navodno bila œdemilitarizovanaŒ, kao œza{ti}ena zonaŒ UN:
18 Nederlands Instituut voor Oorlogsdocumentatie, “Srebrenica, a ‘Safe Area’” (œSrebrenica,
'bezbedna zona'Œ), 2. april, 2002. (http://www.srebrenica.nl/en/).
19 Safe Areas in Bosnia: Their Impact on the UN Peacekeeping Operation and the Bosnia Civil
War (Bezbedne zone u Bosni: wihov uticaj na mirovnu operaciju UN i bosanski gra|anski rat)
Autor: Stephen G. Stewart; ARMY COMMAND AND GENERAL STAFF COLL FORT LEAVEN-
WORTH KS, magistarska teza za Komandni i general{tabni kolex Armije SAD, 7. jun 1996.
http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDocAD=ADA312245&Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf.
20 Christopher James, œGenocide or PropagandaŒ, Morning Star, (U.K.), 11. 7. 2005. (postavqeno
i na http://listserv.buffalo.edu/cgi-bin/waA2=ind0507&L=twatch-l&D=1&O=D&F
=P&P=28197).

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 329
œRatni trofeji Nasera Ori}a nisu oka~eni o zid wegovog udobnog
stana. Oni su na video kasetama: spaqene srpske ku}e i bezglavi
srpski mu{karci, sa wihovim pateti~no zgr~enim telima.
'Morali smo da upotrebimo hladno oru`je te no}i,’ obja{wava Ori}
dok se scene mrtvih mu{karaca iskasapqenih no`evima smewuju na wegovom
œSoniŒ televizoru… Izle`avaju}i se na udobnom kau~u, obu~en od glave
do pete u maskirnu uniformu, sa grbom Armije SAD ponosno pri{ivenim
preko srca… komandant Ori} je naj`e{}i momak u ovom muslimanskom
gradu, tj. Srebrenici, koju je Savet bezbednosti UN proglasio za{ti}enom
'bezbednom zonom'.Π21
Dakle, Alija Izetbegovi}, vo|a bosanskih Muslimana, uz pomo} zapadnih
sila, na ~elu sa SAD, ~inio je sve da se ne postigne mir u Bosni i
Hercegovini, tj. sve dok ne postigne unapred definisane ciqeve svoje
stranke i onog dela naroda u BiH koji ju je podr`avao. Svesno guraju}i svoj
narod u borbu protiv tada ja~eg i boqe naoru`anog protivnika (prvo JNA,
a zatim i Vojske Republike Srpske), Izetbegovi} je, opet uz spoqnu, ve}inom
zapadnu pomo}, svesno `rtvovao na hiqade svojih sunarodnika radi
postizawa dr`avno-politi~kih ciqeva. U sklopu te politike, kori{}ena
su razna sredstva, jedno od kojih je bilo i kori{}ewe tzv. œbezbednih zonaŒ
u BiH, od kojih je jedna bila i Srebrenica, u vojne svrhe, {to je izlagalo
sve koji su se nalazili u wima svim mogu}im strahotama rata, od nema{tine
i rawavawa do zarobqavawa i pogibije. Nominalno œja~iŒ protivnik,
snage bosanskih Srba, suo~en sa odbijawem sopstvenih mirovnih inicijativa
i protivnikom spremnim da œ`rtvuje mir za suverenitetŒ, o~igledno
nije imao izbora osim da se bori. Vrata tragedije bila su {irom otvorena.
No, uprkos tome, da li se tragedija stvarno i desila — tj. da li se desilo
ono {to isti oni koji su podr`avali Izetbegovi}a u wegovom destruktivnom,
samouni{tavaju}em (po bosanske Muslimane) poduhvatu tvrde da se
desilo Pratimo sad pri~u o samom padu Srebrenice kroz izvore nekih
drugih, objektivnih zapadnih i nesrpskih izvora.
III. ULAZAK U SREBRENICU — NELOGI^NOSTI
SA VOJNOG STANOVI[TA
Jedna od mnogih nelogi~nosti u œzvani~noj verzijiŒ srebreni~kih doga|aja
la`i u ~iwenici da je muslimanska vojska u Srebrenici bila ne samo
dobro naoru`ana ve} i superiorna u odnosu na srpske snage koje su je
okru`avale, tj. vi{e nego sposobna da se za{titi — da je to `elela. U svom
~lanku za potrebe Srebreni~ke istra`iva~ke grupe, œIgra brojkiŒ iz jula
2005, novinar Bi-bi-si-ja i ~lan grupe Xonatan Ruper najpre analizira stawe
muslimanskih snaga:
21 John Pomfret, “Weapons, Cash and Chaos Lend Clout to Srebrenica's Tough Guy,”
(Oru`je, novac i haos daju dodatnu te`inu srebreni~kom `estokom momku), Washington Post,
February 16, 1994.

330 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
œPo svim svedo~ewima, bilo je najmawe 5.000 naoru`anih vojnika
Armije BiH u Srebrenici — a verovatno i mnogo vi{e. Po tvrdwama
snaga UN koje su se nalazile u samoj za{ti}enoj zoni, Armija
BiH u Srebrenici bila je dobro naoru`ana — {tavi{e, pripadnici
Holandskog bataqona zabele`ili su priliv najmodernijeg
naoru`awa i komunikacione opreme u Srebrenicu tokom 1995.
Tako|e, branioci grada bili su ukopani u odli~no utvr|ene polo-
`aje. U svetlu svega ovoga, bilo je veliko iznena|ewe kada su, ~ini
se vrlo malobrojne, snage Vojske bosanskih Srba zauzele gradi}
gotovo bez otpora, a zatim navodno savladale i pobile neuporedivo
nadmo}ne snage sastavqene od dobro naoru`anih qudi tokom
narednih dana.Œ22
Da su se dobro naoru`ane snage bosanskih muslimana nenadano povukle
iz Srebrenice, potvr|uje i deo ve} pomenutog izve{taja Holandskog
instituta za ratnu dokumentaciju:
œGledaju}i unazad, nema indicija da je pove}ana aktivnost VRS u
isto~noj Bosni po~etkom jula 1995. bila usmerena na bilo {ta
drugo osim na neutralisawe srebreni~ke za{ti}ene zone i presecawe
glavnog puta prema @epi. Plan kampawe je sa~iwen 2. jula.
Napad je zapo~eo 6. jula. Bio je toliko uspe{an i nai{ao je na toliko
malo otpora da je uve~e 9. jula odlu~eno da se ide daqe i vidi
da li je mogu}e zauzeti celu enklavu.Œ23
(Ovde tako|e treba obratiti pa`wu na ~iwenicu da Holan|ani priznaju
da œnema indicijaŒ da je ciq cele operacije bio i{ta drugo do œsuzbijawe
srebreni~ke za{ti}ene zoneŒ, koju su ve} i sami Holan|ani okarakterisali
kao sve samo ne œdemilitarizovanuŒ. Ovo je va`no zato {to negira
dokaze o postojawu bilo kakvog sra~unatog œgenocidnog planaŒ od strane
bosanskih Srba.)
Osvr}u}i se, zatim, na broj~ano stawe srpskih snaga, Ruper citira izve{taj
Majkla Evansa, dugogodi{weg, visoko cewenog vojnog dopisnika
londonskog Tajmsa, u ~lanku za isti list, od 14. jula 1995:
œPostoje izve{taji da je do 1500 Srba u~estvovalo u napadu na
Srebrenicu, ali su obave{tajni izvori ocenili da je glavni napad
izvelo oko 200 qudi, sa pet tenkova. 'Bila je to operacija prili~no
niskog nivoa, ali iz nekog nerazumqivog razloga, vojnici vlade
BiH nisu pru`ili preveliki otpor,’ rekao je jedan izvor.Œ24
22 Jonathan Rooper, “The Numbers Game”, Srebreni~ka Istra`iva~ka grupa,
http://www.srebrenica-report.com/numbers.htm.
23 Nederlands Instituut voor Oorlogsdocumentatie, Srebrenica, a “Safe Area”.
24 “Muslim soldiers failed to defend town from Serbs”, Michael Evans, The Times, 14July
1995 (citirano u http://www.srebrenica-report.com/numbers.htm).

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 331
Pi{u}i za jedan od najuglednijih svetskih listova u oblasti odbrane
i bezbednosti, britanski Jane’s Defence, vojni analiti~ar Tim Ripli prenosi
da su pre wenog pada holandske snage:
œ…videle bosanske snage koje su be`ale iz Srebrenice kako prolaze
pored wihovih posmatra~kih punktova naoru`ani najnovijim
protivtenkovskim naoru`awem. Ovi i drugi sli~ni izve{taji
uneli su sumwe me|u UN-ovim oficirima i me|unarodnim novinarima.Œ25
Portugalski oficir Karlos Martins Branko bio je jedan od glavnih
UN-ovih posmatra~a na terenu u Srebrenici tokom jula 1995. Kasnije je
predavao na Institutu Evropskog univerziteta u Italiji. Branko je 4. marta
1998. preneo svoje vi|ewe srebreni~kih doga|aja na jednom internet sajtu
pri Dr`avnom univerzitetu Wujorka u Bafalu, {to su ubrzo preuzeli
sajtovi, tako da sada ~ini nezaobilazno {tivo za sve internet istra`iva~e
prave istine o Srebrenici. Govore}i o prividnim vojnim nelogi~nostima
vezanim za pad Srebrenice, on pi{e:
œ…Muslimanske snage nisu ~ak ni poku{ale da iskoriste svoju
prednost u te{koj artiqeriji koja je bila pod kontrolom snaga
Ujediwenih nacija, iako su u to vreme imale sve razloge za to…Œ
Nedostatak vojnog odgovora je u jasnoj suprotnosti s ofanzivnim stavom
koji je karakterisao snage odbrane u ranijim opsadnim situacijama, kada
bi one obi~no izvele `estoke napade na srpska sela u okolini enklave,
izazivaju}i velike `rtve me|u srpskim civilima.
Me|utim, u ovoj situaciji, s obzirom na medijsku pa`wu koncentrisanu
na ovaj prostor, vojni~ka odbrana enklave bi razotkrila stvarno stawe
u zonama bezbednosti i pokazala da te zone nikad nisu ni bile stvarno demilitarizovane,
kako se tvrdilo, ve} su bile uto~i{te za dobro naoru`ane
vojne jedinice. Vojni otpor bi doveo u opasnost sliku '`rtve' koja je tako
pa`qivo gra|ena, i za koju su muslimani smatrali da je neophodno da se
odr`i.Π26
Na kraju, najjednostavniji odgovor na œ~udnoŒ pona{awe broj~ano i
oru`ano superiornih snaga bosanskih muslimana u Srebrenici daje ne zapadni,
ve} œinsajderskiŒ, muslimanski izvor — Ibran Mustafi}, osniva~
Izetbegovi}eve stranke (SDA) u Srebrenici, poslanik u skup{tini Federacije
BiH, koga su srpske snage zarobile po ulasku u Srebrenicu (a zatim
i pustile!). Odgovori koje je on dao u intervjuu sarajevskoj œSlobodnoj BosniŒ
od 14. jula 1996. govore sami za sebe:
25 Tim Ripley, Jane’s Defence, citirano u: œConclusions of Srebrenica Research GroupŒ (Zakqu~ci
Srebreni~ke istra`iva~ke grupe), http://www.srebrenica-report.com/conclusions.htm.
26 Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax Eye-Witness Account of a Former United
Nations Military Observer in Bosnia (Da li je Srebrenica prevara Li~no svedo~anstvo jednog
vojnog posmatra~a UN u Bosni), postavqeno, izme|u ostalog, na http://globalresearch.ca/articles/BRA403A.html.

332 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
œKo su qudi koje optu`ujete i qudi kojima ne verujete
— Scenario za izdaju Srebrenice je svesno pripremqen. Na`alost, u
taj posao su ume{ani bosansko Predsedni{tvo i komanda Armije…
Koje su bile posledice napada organizovanih iz demilitarizovane zone
za `iteqe Srebrenice
— To je bilo svesno davawe povoda srpskim snagama da napadnu demilitarizovanu
zonu.
Ko je u Srebrenici prihvatio izvr{ewe ovih naredbi
— Iste li~nosti koje su u leto 1995. napustile Srebrenicu bez ogrebotine…
Dobro je poznato da je ta ekipa uspela da se izvu~e i sa sobom povede,osimstaraca,decuikowe…Œ
27
Ukratko re~eno, proizilazi da je deo muslimanskih snaga izveo klasi~nu
œname{taqkuŒ, i to na ra~un sopstvenog civilnog stanovni{tva.
Evo {ta ka`e izve{taj generalnog sekretara UN pod naslovom œPad SrebreniceŒ,
od 15. novembra 1999:
œNeki pre`iveli ~lanovi srebreni~ke delegacije izjavili su da je
predsednik Izetbegovi} tako|e rekao da je saznao da je NATO intervencija
u Bosni i Hercegovini mogu}a, ali da bi mogla da se
desi jedino kada bi Srbi upali u Srebrenicu i ubili bar 5.000 qudi.
Predsednik Izetbegovi} je kategori~ki demantovao da je tako
ne{to rekao.Œ28
Pomenuti izve{taj se odnosi na intervju koji je sarajevskim œDanimaŒ
22. juna 1998. dao biv{i {ef policije u Srebrenici, Hakija Mehoqi},
u kojem on citira Izetbegovi}eve re~i delegaciji iz Srebrenice:
œZnate, meni je Klinton nudio u aprilu '93. godine (nakon pada
Cerske i Kowevi} Poqa, prim. a.) da ~etni~ke snage u|u u Srebrenicu,
izvr{e pokoq pet hiqada muslimana i tad }e biti vojna
intervencija.Œ29
A {to se ti~e vrednosti Izetbegovi}evog demantija, koji se navodi u
izve{taju generalnog sekretara UN, Mehoqi} ka`e:
27 Predsjedni{tvo i ratna komanda su `rtvovali Srebrenicu, Intervju sa Ibranom Mustafi}em,
Slobodna Bosna, Sarajevo, 14.juli, 1996 (postavqeno u celosti na http://www.srebrenica-report.com/sacrificed.htm).
28 The Fall of Srebrenica ‰A/54/549Š, Report of the Secretary-General pursuant to General
Assembly resolution 53/35, November 15, 1999, par. 115 (Pad Srebrenice, izve{taj generalnog
sekretara UN), postavqeno i na http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/348/76/IMG
/N9934876.pdfOpenElement.
29 Hakija Meholji}, Predsjednik SDP Srebrenica: œ5.000 Muslimanskih glava za vojnu intervencijuŒ,
Dani, Sarajevo, 22. juni, 1998. (postavqeno i na http://www.bhdani.com/arhiva/78
/tekst278.htm).

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 333
œNa{a delegacija je bila sastavqena od devet qudi, jedan je me|u
nama bio iz Bratunca i na`alost jedini on nije `iv, a svi ostali
iz delegacije su `ivi i to mogu potvrditi.Œ30
A {to se ti~e vrednosti bilo ~ega {to je Izetbegovi} izgovorio tokom
rata, o tome mo`da najboqe svedo~i wemu prijateqski nastrojen, a nama
dobro poznat i ne{to mawe œprijateqskiŒ nastrojeni Bernar Ku{ner,
sada{wi ministar spoqnih poslova Francuske, kome se, kako prenosi u
svojoj autobiografiji œRatnici miraŒ, Izetbegovi} na samrti ispovedio:
œNije bilo nikakvih logora smrti, koliko god da su ta mesta bila
u`asna… Mislio sam da }e moji navodi izazvati bombardovawe
‰protiv SrbaŠ.Œ31
Zna~i, do zuba naoru`ane muslimanske snage, koje su tokom prethodnog
vremena upotrebqavale tzv. za{ti}enu zonu u Srebrenici za bazu iz koje
su napadale okolna srpska sela i ~inile svirepe pokoqe nad civilima,
odjednom re{avaju da se povuku pred relativno malobrojnim srpskim snagama,
napu{taju}i uto~i{te koje je lako moglo da se brani, i koje je UN
uzeo pod svoje œpokroviteqstvoŒ. Kako objasniti takvu œvelikodu{nostŒ —
osim u svetlu potrebe da se od œpadaŒ Srebrenice najzad napravi povod za
stranu intervenciju, s unapred odre|enim œminimalnimŒ brojem œ`rtavaŒ
neophodnim da se stvar opravda — a usput i skrene pa`wa s istinskog zlo-
~ina etni~kog ~i{}ewa Republike Srpske Krajine, koji je predstojao, a koji
je, me|utim, spadao me|u œzvani~no odobreneŒ vojne akcije.
IV. PRVA SVEDO^ANSTVA O TOME [TA SE DESILO
Pre nego {to vidimo kakva su prva zapadna svedo~anstva o onome {ta
se desilo u Srebrenici nakon wenog pada preneli zapadni izvori, da steknemo
i mali uvid u to kako je, za potrebe uspe{ne predstave, deo muslimanskih
snaga iz Srebrenice postupao sa sopstvenim narodom, u tradiciji
ulice Vase Miskina i Markala 1 i 2. Opet citiramo Ibrana Mustafi}a,
~ije je svedo~ewe krajwe indikativno:
œ— …Kada je kolona koja je poku{avala da se izvu~e iz Srebrenice
prese~ena napola, ekipa privilegovanih, koju sam ranije pomenuo i koja je
imala dozvolu da napusti enklavu, jednostavno je nastavila daqe, pritom
bacaju}i letke iza sebe…Œ
Ko je bacao letke i {ta je na wima pisalo
— Ostavili su iza sebe znakove na kojima je pisalo da je teren miniran
da bi {to je vi{e mogu}e zbunili narod koji ih je pratio. Razgovarao
30 Isto.
31 Bernard Kouchner, LesGuerriersdelaPaix, Paris: Grasset, 2004, pp. 372–4 (citat preuzet
iz ~lanka œSrebrenica and the Politics of War CrimesŒ, by George Bogdanich, Defense & Foreign
Affairs Special Analysis, Volume XXIII, No. 62, July 17, 2005, postavqeno i na
http://www.srebrenica-report.com/defense.htm).

334 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
sam sa puno qudi koji su iza{li iz Srebrenice bez povreda i koji nisu
pripadali toj ekipi; kada su mi ispri~ali {ta se usput de{avalo, razbesneo
sam se…Œ 32
Mustafi}eve navode o pometwi me|u narodom koji se povla~io iz
Srebrenice, me|usobnim sukobima i lutawu po minskim poqima potvr|uju
i dva zapadna izvora. Tako Xonatan Ruper prenosi:
œI holandski mirovni kontigent (tzv. 'Dutchbat') u Srebrenici,
i obave{tajni oficiri britanskih specijalnih jedinica 'SAS',
koji su se nalazili u gradu kada je pao, bili su svedoci te{kih
borbi izme|u samih muslimana u Srebrenici kratko vreme pre nego
{to su Srbi u{li u grad. Svedo~anstva sugeri{u da ih je mo-
`da oko 100 poginulo, i da su wihova tela ostavqena tamo gde
su pala. Tako|e postoje izve{taji da je znatan broj Muslimana
poginuo prelaze}i minska poqa koja je wihova strana postavila.Œ33
U svojoj kwizi, œSuludi krsta{i: Jugoslavija, NATO i zapadne zabludeŒ,
iz 2002. godine, novinar i autor Dajana Xonston opisuje haos koji je
vladao u Srebrenici u to vreme:
œNeki su hteli da se predaju, ali je ve}ina odlu~ila da se probije
kroz srpske linije i da pobegne. Po svim svedo~ewima, ovaj haos se
dodatno umno`io prilikom dugog povla~ewa. De{avali su se luda~ki
prizori, u kojima su zbuweni vojnici upadali u srpske zasede,
poneki put uzvra}aju}i vatru, ponekad pucaju}i jedni u druge
ili ~ak izvr{avaju}i samoubistva.Œ34
Me|utim, pre nego {to se pra{ina i slegla, buka o po~iwenom œmasakruŒve}jepo~eladazaglu{ujesvenaporedaseutvrdi{tasestvarnodesilo.
Na sre}u, neki glasovi se nisu bavili propagandom, ve} ~iwenicama.
Jedan od prvih zapadnih izve{taja sa terena sti`e od holandskog kapetana
Shutena, jedinog oficira UN u Bratuncu u vreme navodnog masakra,
koji je holandskom listu Het Parool, 27. jula 1995, posvedo~io slede}e,
osvr}u}i se na ve} zapo~etu medijsku kampawu, kojoj, za razliku od wega,
nisu bili potrebni nikakvi œdokaziŒ:
œSvi papagajski ponavqaju re~i drugih, ali niko ne pokazuje ~vrste
dokaze. Prime}ujem da u Holandiji qudi `ele da po svaku cenu
doka`u da je genocid po~iwen… Ako je bilo egzekucija, Srbi su
ih onda prokleto dobro sakrili. Zato ja ni{ta od toga ne verujem.
Dan posle pada Srebrenice, 13. jula, stigao sam u Bratunac i
32 Predsjedni{tvo i ratna komanda su `rtvovali Srebrenicu.
33 Jonathan Rooper, “The Numbers Game”.
34 Diana Johnstone, Fool's Crusade: Yugoslavia NATO and Western Delusions, Pluto: 2002,
London, citirano u Christopher James, “Genocide or Propaganda”, Morning Star.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 335
tamo ostao osam dana. Mogao sam da idem kud god sam hteo. Imao
sam svu pomo} na raspolagawu; nigde me nisu zaustavqali…Œ35
Ruper navodi da je i drugima dat otvoren pristup odmah posle pada
Srebrenice:
œ…nekih 30 stranih novinara je posetilo oblast Srebrenice
ubrzo posle wenog pada. Nijedan nije objavio bilo kakvu potvrdu
optu`bi o masovnim ubijawima, a jedan od wih, @ak Merlino iz
francuske televizije Antena 2 (Jacques Merlino, Antenne 2), izvestio
je da nije prona{ao ni{ta.Œ36
UN su ubrzo po~ele da ispituju i izbegle iz Srebrenice, koji su bili
sme{teni u okolini Tuzle, o eventualnim kr{ewima qudskih prava. S tim
u vezi, Tim Bu~er iz londonskog Dejli telegrafa od 24. jula, 1995. pi{e:
œNakon pet dana intervjuisawa, glavni istra`iteq Ujediwenih
nacija o navodnim kr{ewima qudskih prava za vreme pada Srebrenice
nije na{ao nijedno svedo~ewe o zlo~inima iz prve ruke.
Visoki komesar UN za qudska prava, g. Hjubert Vilend (Hubert Wieland)
izjavio je ju~e: ‘… nismo na{li nikoga ko je svojim o~ima video neki
zlo~in.’
…G. Vilend je stigao u Tuzlu, bosanski grad u koji su odvedene gotovo
sve izbeglice iz Srebrenice, zajedno s timom istra`iva~a radi skupqawa
dokaza o kr{ewu qudskih prava… On je rekao da je wegov tim razgovarao s
velikim brojem Muslimana u glavnom izbegli~kom kampu na tuzlanskom
aerodromu i u drugim sabirnim centrima, ali da nijedan neposredni svedok
nije na|en…Œ 37
Nasloviizvodizizve{tajaPolaKvinXaxazaameri~kiBoston Globe
od 27. jula 1995. ovo potvr|uje:
œ‰NaslovŠ ‘Navodi o zlo~inima jo{ uvek nepotvr|eni; ameri~ko
vojno izvi|awe otkriva malo toga’
Klintonova administracija jo{ uvek nije do{la do nezavisnih potvrda
o zlo~inima u Srebrenici, ali ne sumwa da su se oni ipak desili…Œ 38
Dakle, neposredni svedoci se ne mogu na}i, iako su tada utisci bili
najsve`iji, a traume najo~iglednije. Me|utim, ono {to je, osim nedostatka
dokaza, zanimqivo jeste posledwi pasus iz prethodnog izve{taja — jer on
35 Het Parool, 27. juli, 1995, svedo~ewe kapetana Shutena (Schouten), citirano u tekstu,
Rene Gremaux, AbedeVries,“Deconsructie van een trauma” (Dekonstrukcija jedne traume),
De Groene Amsterdammer, Amsterdam, 13. mart 1996.
36 Rooper, “The Numbers Game”.
37 Tim Butcher, “Serb Atrocities In Srebrenica Are Unproved” (Srpski zlo~ini u Srebrenici
nisu dokazani), Daily Telegraph, July 24, 1995. citirano u Rooper, “The Numbers Game”.
38 Paul Quinn-Judge, “Reports of atrocities unconfirmed so far; US aerial surveillance reveals
little”, Boston Globe, July 27, 1995, citirano u: Rooper, “The Numbers Game”.

336 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
pokazuje da je, uprkos tome, Klintonova administracija œpresuduŒ ve} donela,
œne sumwaju}iŒ da su se zlo~ini, ipak, desili! I tu uop{te nije bilo
bitno {to se ~ak i u najvi{im nivoima Stejt departmenta znalo da dokaza
jednostavno — nema. Naime, Ruper navodi poverqivu elektronsku po{tu
koja mu je data na uvid:
œJedan biv{i zvani~nik ameri~kog Stejt departmenta koji je zadr`ao
bliske veze s biv{im kolegama na vrlo visokim nivoima
napisao je tokom 1997. da mu je re~eno da Odsek za ju`no-centralnu
Evropu Obave{tajnog biroa Stejt departmenta 'nije video
ni{ta, ponavqam ni{ta, {to bi potvrdilo navode iz {tampe’.
On je dodao da je osoba koja mu je ovo prenela imala pristup
najpoverqivijim informacijama i da bi 'morala da zna' (naglasci
u originalu — prim. prev.) za postojawe bilo kakve vrste te informacije.Œ39
Razmi{qaju}i logi~no, œnedostatak sumweŒ od strane Klintonove administracije
da se œzlo~in ipak desioŒ pre nala`ewa bilo kakvog dokaza o
wemu mo`e da zna~i samo jedno: da se za œzlo~inŒ znalo unapred. Dakle, ili
je Klintonova administracija bila u dosluhu s organizatorima œzlo~inaŒ
pa je znala da se on desio pre svih drugih, ili je unapred znala œscenarioŒ
po kojem }e teza œpo~iwenog zlo~inaŒ biti razra|ena. Tre}eg nema. Potvrdu
ovakvom razmi{qawu dao je ve} pomenuti Hakija Mehoqi} u jednoj izjavi
za {tampu povodom dolaska sada ve} biv{eg predsednika Klintona na
otvarawe spomenika srebreni~kim `rtvama u leto 2003, izjaviv{i da se
œzlo~inac uvek vra}a na mesto zlo~inaŒ.
Vra}aju}i se toku de{avawa iz tog doba, paralelno s œpresudomŒ koju
je izrekla Klintonova administracija dignuta je ve} krajem jula 1995. i optu`nica
Ha{kog tribunala protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a —
da ponovimo: bez ikakvih dokaza. Suprotno svim pravilima pravnog postupka
i pravde uop{te, œlov za dokazimaŒ }e uslediti tek naknadno. Ali,
postignuto je ono {to se htelo. Po re~ima Ri~arda Holbruka, jednog od arhitekata
Klintonove balkanske politike, u izjavi za BBC:
œShvatio sam da je Tribunal za ratne zlo~ine vrlo dragoceno
oru|e. Upotrebili smo ga da bismo iskqu~ili dva najtra`enija
ratna zlo~inca u Evropi iz dejtonskog procesa i upotrebili smo
ga da opravdamo sve {to je usledilo.Œ40
Hvala Holbruku na otvorenosti, koja mu, mora se priznati, nikada nije
mawkala. Dejtonski pregovori su ve} bili spremni za jesen, a œdva najtra`enija
ratna zlo~incaΠ(zna~i, nema vi{e govora o tome da su oni samo
osumwi~eni, nego su ve} i progla{eni krivim) ve} su imala œpresuduŒ iz-
39 Rooper, “The Numbers Game”.
40 Citirano u: George Bogdanich, “Srebrenica and the Politics of War Crimes”, Defense &
Foreign Affairs Special Analysis, June 17, 2005.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 337
re~enu protiv sebe — i to pre nala`ewa dokaza, a o su|ewu da i ne govorimo.
Ko pogodniji od Holbruka da poka`e da je Ha{ki tribunal tu samo da
bi œozakonioŒ ono {to je ve} politi~ki odlu~eno
Na kraju, skoro kao fusnotu, pomenimo i to da je po~etkom 2005. godine,
imaju}i, dakle ~itavu deceniju na raspolagawu da na|e bar nekog svedoka,
dr Dik Shunurd iz holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju morao
da izjavi:
œBilo je nemogu}e tokom na{ih istra`ivawa u Bosni da na|emo
bilo koga ko je bio svedok masovnih ubistava ili ko bi govorio o
sudbini nestalih mu{karaca.Œ41
To, me|utim, nije u me|uvremenu spre~ilo medije i Ha{ki tribunal
da œrade svoj posaoŒ.
Ko ima o~i da vidi, vide}e. Neko }e videti istinu. A neki }e videti
~ak i œnestaleŒ — i to kao œ`rtveŒ. Sve zavisi od motiva.
V. TRAGOM PRAVE SUDBINE
œNESTALIHŒ IZ SREBRENICE
Ovde vredi iznova podvu}i ~iwenicu da ne postoje materijalni dokazi
za tvrdwu o œ7.000–8.000Œ ubijenih Muslimana, ve} da je ta proizvoqno
utvr|ena (ili, po Aliji Izetbegovi}u, naru~ena od strane Klintona) cifra
dobrim delom proizi{la iz naga|awa (stvarnih ili izmi{qenih) o œnestalimaŒ
iz Srebrenice. U detaqnoj analizi srebreni~kog fenomena za britanski
internet sajt œSpajkdŒ pod naslovom œKako je Srebrenica postala
'pou~na pri~a'Œ, Tara Mekormak, ka`e:
œ…cifra od 8.000 nije dokazana, ve} je procena napravqena na
osnovu raznih spiskova nestalih. Dosad je Ha{ki tribunal identifikovao
2.032 tela od 5.000 koja su iskopana. I, dok neka tela
nose oznake `rtava ubistva, rane na mnogim telima ukazuju na
smrt u ratnim dejstvima. [tavi{e, s obzirom na to da je cela
oblast bila popri{te `estokih borbi od 1992. godine, moglo se
o~ekivati je da je bilo mno{tvo `rtava na obe strane i da su
mnogi sahraweni tamo gde su i pali.Œ42
A treba ponoviti i to da je bilo i me|umuslimanskih borbi pre i
prilikom povla~ewa iz Srebrenice, u kojima, po zapadnim svedo~ewima,
nije bilo mawe od stotinu mrtvih. Me|utim, nije se dosad ~ulo da je utvr-
|eno da je ijedna od œidentifikovanihŒ `rtava na taj na~in stradala. œZna
seŒ ko ih je ubio — kao {to se zna i ko su œratni zlo~inciŒ, ~ak i pre su|ewa,
a kamoli presude.
41 Dr Dick Schoonoord, citirano u: Rooper, “The Numbers Game”.
42 Tara McCormack, “How did Srebrenica become a morality tale” 3. 8. 2005. Spiked-online,
http://www.spiked-online.com/Printable/0000000CACD7.htm.

338 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
U svakom slu~aju, {to je ve}a mistifikacija pojma œnestalihŒ — od
wihovog stvarnog broja do wihove prave sudbine — to su ve}e mogu}nosti
manipulacije. Stoga ne ~ude o{tre re~i Ibrana Mustafi}a, koje je u ve}
pomenutom intervjuu direktno uputio sopstvenom rukovodstvu u Sarajevu:
œ^ini mi se da se pla{ite `ivih stanovnika Srebrenice.Œ43
Zato je bitno rasvetliti, koliko je to mogu}e, stvarnu sudbinu tih
œnestalihŒ iz Srebrenice — ili bar razobli~iti igre koje su se oko wih
vodile—ivode.
Izve{taj Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, dokument br. 37, od 13.
septembra 1995, jedan od onih na koje se profesor Herman poziva, nedvosmisleno
ukazuje na to gde je zavr{ilo 5.000 œnestalihŒ, potvr|uju}i, izme|u ostalog,
i Mustafi}eve navode o œekipi izabranihŒ koja je ranije napustila grad:
œOko 5.000 muslimanskih vojnika iz Srebrenice napustilo je enklavu
pre wenog pada. Muslimanska vlada je priznala da su ti vojnici
prekomandovani u druge jedinice wihovih oru`anih snaga.
^iwenica da o tome nisu obave{tene wihove porodice, pravdana
je obavezama vojne tajne.Œ44
Isto je jo{ ranije nagovestio izve{taj London Times-a od 2. avgusta,
1995:
œVeruje se da je na hiqade 'nestalih' bosansko-muslimanskih vojnika
iz Srebrenice, koji su bili u centru pa`we izve{taja o mogu}im
masovnim pogubqewima od strane Srba, sada bezbedno u
podru~ju severoisto~no od Tuzle.Œ45
A izve{taj Krisa Hexisa iz New York Times-a, napisan samo nedequ
dana nakon zauzimawa Srebrenice, 18. jula 2005, govori o jo{ nekim œnestalimŒ,
ovoga puta onima koji su napustili grad tek posle wegovog pada:
œNekih 3.000 do 4.000 bosanskih muslimana koje su zvani~nici UN
smatrali nestalim posle pada Srebrenice na{li su put kroz neprijateqske
linije do teritorije pod kontrolom bosanske vlade.
Ova grupa, koja ukqu~uje i rawene izbeglice, iskrala se pod vatrom
preko srpskih linija i pre{la put od oko 30 miqa ‰oko 50 km —
prim. ur.Š do bezbedne teritorije.Œ46
43 Predsjedni{tvo i ratna komanda su `rtvovali Srebrenicu, Slobodna Bosna.
44 “Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news,” International
Committee of the Red Cross, September 13, 1995, citirano u Edward S. Herman, “The Politics of
the Srebrenica Massacre”, juli, 2005.
45 The Times of London, August 2, 1995, citirano u: George Pumphrey, “Srebrenica: 3Years
Later, And Still Searching”, jednim od klasi~nih tekstova o srebreni~kom mitu (postavqeno, izme|u
ostalog, na http://www.ocf.berkeley.edu/‹bip/docs/kosovo_polje/srebrenica_hoax.html).
46 Chris Hedges, “Conflict in the Balkans: In Bosnia; Muslim Refugees Slip Across Serb Lines”,
New York Times, July 18, 1995, p. 7, tako|e citirano u: George Pumphrey, “Srebrenica: 3
Years Later, And Still Searching”.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 339
Evo i {ta je Mustafi} ~uo iz svojih izvora o eventualnim nestalim
— godinu dana posle pada Srebrenice:
œ…Saznao sam preko nekih qudi bliskih hrvatskoj tajnoj slu-
`bi, koji opet imaju veze sa srpskom tajnom slu`bom, da je nekih
5.600 qudi iz Srebrenice jo{ uvek `ivo i da ih dr`e na razli~itim
lokacijama. Skoro mi je gospo|a Merhunisa Komarica rekla
da je primila neke podatke od Helsin{kog komiteta za qudska
prava koji govore o brojci od 4.500 qudi…Œ47
Ipak, da ponovimo, znatan broj qudi je stradao u borbama, {to se, naravno,
ne potencira u œzvani~noj verzijiŒ. Mo`da, kao {to je ve} nagove-
{teno, zato {to bi to pokvarilo idealnu sliku œbespomo}nihŒ srebreni~kih
`rtava. A mo`da, opet, i da bi se izbeglo jedno od kqu~nih pitawa:
odakle toliki naoru`ani vojnici u jednoj œdemilitarizovanoj zoniŒ
Karlos Martins Branko pi{e:
œMalo je sumwe da je najmawe 2.000 bosanskih muslimana poginulo
u borbama protiv boqe obu~ene i boqe vo|ene Vojske Republike
Srpske/Vojske bosanskih Srba. Ipak, ostaje pitawe, KADA je ve-
}ina tih `rtava pala Po analizi koja sledi, to je bilo pre kona~nog
pada Srebrenice: muslimani su pru`ili vrlo mali otpor
u leto 1995.Œ48
Ruper navodi izve{taj Komisije Republike Srpske koji se podudara
sa Brankovom cifrom:
œIzve{taj koji je sa~inila Republika Srpska u septembru 2002.
daje ukupnu procenu od oko 2.000 pripadnika Vojske bosanskih Muslimana
(ABH) poginulih u borbama, zajedno s oko 500 poginulih
pripadnika Vojske Republike Srpske. I, mada je deo poginulih pripadao
Tuzlanskoj brigadi ABH koja je pritekla u pomo}, najve}i
broj poti~e iz naoru`ane kolone koja je napustila Srebrenicu.Œ49
I rezimira ukupnu sliku:
œMo`da najfrapantnija strana cifre od 7.000–8.000 `rtava
jeste da je ona sve vreme sinonim za broj onih koji su streqani.
Me|utim, ovo nikako nije mogu}e: brojni tada{wi izve{taji UN
i drugih nezavisnih posmatra~a govore o `estokim borbama s velikim
brojem `rtava na obe strane. Tako|e je poznato da su drugi
pobegli na muslimansku teritoriju u okolini Tuzle i @epe, da
su se neki povukli prema zapadu i severu, a da su neki pobegli u Srbiju.
Dakle, mo`e se sa sigurno{}u re}i da ni pribli`an broj ne-
47 Predsjedni{tvo i ratna komanda su `rtvovali Srebrenicu, Slobodna Bosna.
48 Carlos Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax Eye-Witness Account of a Former United
Nations Military Observer in Bosnia”.
49 Rooper, “The Numbers Game”.

340 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
stalih nije mogao biti streqan… Osnovni problem je u samoj
aritmetici.Œ50
Dakle, umesto da ove informacije — o hiqadama œnestalihŒ muslimanskih
vojnika tajno prekomandovanih na druga rati{ta, o nekoliko hiqada
civila koji su se, posle povla~ewa kroz srpske linije, œstvoriliŒ u
okolini Tuzle, o poginulim u borbama — poslu`e œzabrinutimŒ za sudbinu
œnestalihŒ u ciqu rasvetqavawa cele pri~e, cifra od œ7.000–8.000 nestalihŒ
za potrebe œzvani~ne verzijeŒ je zabetonirana — i preto~ena u optu-
`uju}u brojku koja je trebalo da bude pogonsko gorivo za unapred donesenu
presudu o œgenociduŒ.
Me|utim, ta manipulacija je, kao {to }emo videti, za o{tre i objektivne
zapadne posmatra~e poprili~no providna.
VI. IGRE SA BROJEVIMA @RTAVA
Uvod u srebreni~ku œigru brojkiŒ prepu{tamo Ruperu:
œ…do prve nedeqe u avgustu 1995, Svetska zdravstvena organizacija
i bosanska Vlada registrovale su 35.632 qudi kao raseqena
lica iz srebreni~ke za{ti}ene zone — drugim re~ima, kao pre`iveli
iz Srebrenice. Crveni krst je tako|e video i zabele`io da
se ’nekoliko hiqada’ naoru`anih muslimanskih mu{karaca iz
Srebrenice bezbedno povuklo iza muslimanskih linija… da bi zatim
bili prekomandovani na druga rati{ta 'bez obave{tavawa
wihovih porodica'. A, kao {to je ve} navedeno, oko 700 vojnika iz
Srebrenice je stiglo do @epe, da bi potom bezbedno iza{li iz
tog grada posle wegovog pada u srpske ruke posledwe nedeqe jula
1995. Dakle, ukupno je bilo najmawe 38.000–39.000 pre`ivelih iz
Srebrenice — {to je cifra koja se precizno podudara sa procenama
o broju qudi u Srebrenici od strane glavnih humanitarnih organizacija
iz vremena pre wenog pada.Œ51
I zatim konstatuje:
œDa je 7.300 qudi iz Srebrenice zaista masakrirano, populacija
unutar za{ti}ene zone pre pada u srpske ruke morala je da broji
znatno preko 46.000 — {to je cifra koja daleko prevazilazi bilo
koju verodostojnu procenu napravqenu u to vreme.Œ52
Jo{ bitnije, Ruper je na{ao potvrdu za svoje tvrdwe o ciframa u samom
Ha{kom tribunalu, hvataju}i jednog od sudija u samopobijawu — i verovatno
nehoti~nom otkrivawu prave istine skrivene u œigri brojkiŒ:
50 Isto.
51 Isto.
52 Isto.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 341
œOd ogromne je va`nosti ~iwenica da je jedan od sudija u slu~aju
Krsti}, sudija Patri{a Vald, procenila populaciju Srebrenice
pre wenog pada na 37.000, u svom ~lanku o slu~aju Krsti} za Xorxtaunski
`urnal za pravnu etiku… u izdawu za prole}e 2003, pod
naslovom: 'General Krsti}: studija o ratnom zlo~inu:
'Pre napada, Srebrenica je bila selo od nekih 37.000 stanovnika.’
Sudija Vald je o~igledno bila krajwe nesvesna ~iwenice da je cifra
koju je sama iznela u~inila nemogu}im zlo~ine za koje je Krsti}u
izre~ena presuda.Œ53
Josif Bodanski iz Me|unarodnog udru`ewa za strate{ke studije u
Va{ingtonu, me|unarodno poznat stru~wak i savetnik ameri~kog Senata za
terorizam, naziva cifru od 7.000 ubijenih u Srebrenici œdezinformacijomŒ
i prime}uje :
œSvi nezavisni forenzi~ki dokazi ukazuju na broj od nekoliko
stotina muslimanskih `rtava, i to verovatno u ni`im stotinama.
Neprestano insistirawe na visokom broju muslimanskih
`rtava tako|e slu`i prikrivawu prethodnih muslimanskih ubistava
srpskih civila u tom gradu.Œ54
Filip Korvin, koji je u doba srebreni~kih doga|awa bio najvi{i zvani~nik
UN u BiH i ~ovek na koga je, po sopstvenim re~ima, upravo 11. jula
1995. œbosanski snajperista poku{ao da izvr{i atentatŒ, u svom ~lanku za
Srebreni~ku istra`iva~ku grupu od jula 2005. daje procenu sli~nu onoj koju
daje Bodanski:
œ…~iwenice iznete u ovom izve{taju predstavqaju vrlo jasan argument
da je cifra od 7.000 ubijenih, s kojom se ~esto barata u
me|unarodnoj zajednici, jedno neodr`ivo preterivawe. Prava cifra
je verovatno bli`a broju od 700.Œ55
Pritom se Korvin jasno odre|uje prema zlo~inima te vrste uop{te:
œSigurno je da su u Srebrenici, kao i u svim ratnim podru~jima,
ubijani civili, i da po~inioci zaslu`uju osudu i su|ewe. I, bez obzira
na to da li se radilo o troje, 30 ili 300 nevinih civila koji
53 Isto. Ruper citira ‰Patricia M. Wald, The Georgetown Journal of Legal Ethics Spring
2003, SECTION: Vol. 16, No. 3;Pg. 445; ISSN: 10415548, HEADLINE: General Radislav Krstic:
A war crimes case study'Š.
54 Yossef Bodansky, citiran u: “Srebrenica Controversy Becomes Increasingly Politicized
and Ethnically Divisive, Increasing Pressure on Peacekeepers”, International Strategic Studies Association,
September 19, 2003 (http://128.121.186.47/ISSA/reports/Balkan/Sep1903.htm).
55 Phillip Corwin, “Foreword” (Uvod u Izve{taj Srebreni~ke grupe), http://www.srebrenica-report.com/foreword.htm.
Korvin je cifru od 700 ponovio i u intervjuu datom nema~kom
listu Junge Welt, 31. 7. 2008. (Srebrenica ist Teil einer groŸeren Tragodie, Cathrin Schutz), prevod
na engleski postavqen na http://byzantinesacredart.com/blog/2008/08/corwin-interview.html.
56 Isto.

342 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
su ubijeni, to je stra{an zlo~in, i tu nema nikakvog dvoumqewa.Œ56
Instruktivan je jo{ jedan primer manipulacije brojkama, ovog puta
na najvi{em me|unarodnom politi~kom nivou. Naime, Ruper pi{e o ~iwenici
da je, pod okriqem OEBS-a, oko 3.000 imena sa spiska œsrebreni~kih
`rtavaΠkoji je prikupio Crveni krst prijavqeno za glasawe na izborima u
Bosni 1996:
œUkazao sam OEBS-u na to da se ili desila masovna izborna prevara
ili da je skoro polovina qudi na spisku nestalih Me|unarodnog
crvenog krsta jo{ uvek `iva. OEBS mi je na kraju odgovorio
da su bira~ki spiskovi zakqu~ani u magacinima i da nisu u mogu}nosti
da stvar istra`eŒ.57
Ruper zatim citira i elektronsku poruku jednog ameri~kog zvani~nika
OEBS-a upu}enu kolegama, datiranu 23. jula 1997, a povodom sli~nog
upita koji je uputio jo{ jedan novinar Bi-Bi-Si-ja:
œNovinar Bi-Bi-Si-ja koji se bavi pitawem nestalih u BiH postavio
je zanimqivo pitawe. On proverava tvrdwu g. Kalini}a, predsednika
Narodne skup{tine RS, da je nekih 3.000 qudi koji se nalaze
na spisku nestalih iz Srebrenice koji je sa~inio Me|unarodni
crveni krst glasalo na pro{logodi{wim izborima.Œ
Ne se}am se bilo kakvog poku{aja OEBS-a da uporedi bazu podataka
registrovanih izbeglica s kompjuterizovanim spiskom Me|unarodnog crvenog
krsta…
Da li bi bilo mogu}e uporediti spisak MCK sa bira~kim spiskovima
iz 1996 Ovo bi potencijalno spojilo dugo rastavqene qude i, u jednom potezu,
potencijalno vi{e doprinelo smawewu MCK-ovog spiska patwe nego
bilo koji drugi dosada{wi poku{aj. To bi trebalo da uradimo ako je ikako
mogu}e…
Dejvid Foli, glasnogovornik i vi{i savetnik za javnu politikuΠ58
O~igledno je da je i u OEBS-u bilo qudi sa save{}u — koja, na`alost,
izgleda ipak nije bila dovoqno duboko prodrmana:
œPosle nekoliko meseci bez odgovora, novinar Bi-Bi-Si-ja je vi{e
puta poku{ao da stupi u vezu sa Folijem. Na kraju je uspeo sa wim
da razgovara. Foli je objasnio da su podaci o glasawu iz 1996. zakqu~ani
u skladi{tima {irom Bosne i da OEBS nije imao sredstva
da do wih do|e i uporedi imena koja su se pojavila i na spisku
glasa~a i na spisku nestalih MCK.Œ59
57 Rooper, “The Numbers Game”.
58 Isto. Citiran je David Foley, Spokesman and Senior Advisor for Public Policy.
59 Isto.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 343
Kada se zna za kakve je sve stvari OEBS dosad izdvajao novac, a da se
ovde radi o ula`ewu u trag hiqadama nestalih, za koje vlada tolika œzabrinutostŒ
Zapada, mo`e se pretpostaviti {ta je posredi, i da je prava sudbina
nestalih iz Srebrenice œposledwa rupaŒ na OEBS-ovoj svirali.
Na kraju, u poznatom ~lanku iz marta 1998, œSrebrenica: i nakon tri
godine, potraga jo{ uvek trajeŒ, ameri~ki novinar Xorx Pamfri otkriva
stepen œzabrinutostiŒ i same vlade u Sarajevu u vezi s ovim pitawem:
œJedan zvani~nik Crvenog krsta rekao je nema~kom novinaru koji
ga je intervjuisao da muslimani koji su stigli na bezbedno tle
'ne mogu biti skinuti sa spiska nestalih… zato {to nismo dobili
wihova imena ‰od vlasti u Sarajevu — prim. ur.Š.’Œ60
Dakle, svrha œigre brojkiŒ je vi{e nego jasna: broj œnestalihŒ se nipo{to
ne sme spustiti ispod unapred odre|ene cifre — dovoqno velike da
{okira, pru`i izgovor za vojnu intervenciju, opravda dizawa optu`nica
za œgenocidŒ, i skrene pa`wu s dokazivih zlodela, kao {to je, na primer,
œ~i{}eweŒ Srpske Krajine od srpskog stanovni{tva. U tom ciqu jo{ jedna
igra }e se pokazati vi{e nego delotvornom, neka vrsta visoko sofisticirane
igre œskrivalicaŒ.
VII. œSATELITSKI SNIMCIŒ
U jednom od zakqu~aka Srebreni~ke istra`iva~ke grupe govori se o
jo{ jednom delu politi~ko-medijske kampawe u ciqu predstavqawa srebreni~kih
de{avawa onako kako se nisu desila — o mahawu navodnim œsatelitskim
snimcimaŒ koji su uhvatili œzlotvoreŒ na delu:
œMedlin Olbrajt je 10. avgusta 1995. pokazala neke satelitske
fotografije na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, u prilog
denuncirawa bosanskih Srba, ukqu~uju}i i jednu fotografiju
koja pokazuje qude — navodno bosanske Muslimane blizu Srebrenice
— okupqene na stadionu, kao i snimak navodno napravqen malo
posle toga, koji pokazuje obli`wu poqanu s 'uznemirenim' zemqi-
{tem. Ove fotografije nikad nisu javno objavqene, ali ~ak i da
su verodostojne, one nisu nikakav dokaz ni za streqawa ni za zakopavawa
telaŒ.61
Profesor Filip Hemond sa London saut benk univerziteta (London
South Bank University), koji je u julu 2005. za potrebe Srebreni~ke istra`iva~ke
grupe napisao kratku studiju pod naslovom œBritanska {tampa o SrebreniciŒ,
govori o jednoj strani mahawa œsatelitskim snimcimaŒ, koje je,
osim {to je trebalo da doprinese op{toj propagandnoj buci oko Srebrenice,
imalo jo{ jedan, kratkoro~niji i vrlo prakti~an ciq. Hemond citira
60 George Pumphrey, “Srebrenica: 3Years Later, And Still Searching”.
61 “Conclusions of Srebrenica Research Group” (Zakqu~ci Srebreni~ke istra`iva~ke
grupe), http://www.srebrenica-report.com/conclusions.htm.

344 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
britanskog novinara Xona Svinija, koji u ~lanku za Manchester Guardian od
20. avgusta 1995. pi{e da su satelitski snimci bili tempirani tako da neutrali{u
œ…'dobru propagandu' u korist Srba, slike 'patwe kraji{kih Srba
koje je isterala hrvatska vojska: jedna qudska lavina koja se
povla~ila iz domova u kojima je generacijama `ivela; spaqene ku-
}e; Srbi kamenovani dok hrvatska policija nepomi~no posmatra.’Œ62
Ipak, po{to su obavile oba posla, famozne satelitske fotografije
sklowene su van dometa javnosti, {to potvr|uje izve{taj New York Times-a
od 11. avgusta, 1995:
œAmeri~ka vlada… odbila je da dozvoli novinarima da vide satelitske
fotografije… za koje se tvrdilo da pokazuju qude na fudbalskom
terenu. Ameri~ki zvani~nici su rekli da su satelitski
snimci 'strogo poverqivi', mada ih je g-|a Olbrajt pokazala
ostaloj ~etrnaestorici ~lanova Saveta bezbednosti.Œ63
Zatim su pro{li meseci, a fotografije je jo{ uvek bilo nemogu}e videti.
Washington Post je, u vezi sa skrivawem onoga {to je trebalo da predstavqa
jedan od ‘krunskih dokaza', izvestio o pismu glavnog tu`ioca Ha-
{kog tribunala, Ri~arda Goldstona (Richard Goldstone), upu}enog ameri~koj
ambasadi u Hagu novembra 1995:
œSudija Goldston je okarakterisao ‘kvalitet i pravovremenost'
obave{tajnih podataka koje su mu dostavile Sjediwene
Dr`ave 'razo~aravaju}im'. On se `alio na to da mu nisu predati
satelitski snimci koji bi pomogli tribunalu pod patronatom
Ujediwenih nacija da identifikuje masovne grobnice koje su
se pojavile posle pada Srebrenice u julu.Œ64
A posle vi{e od pola godine igre œskrivalicaŒ s navodnim satelitskim
snimcima, u svom izdawu za mart 1996, izve{taj britanskog ~asopisa
Living Marxism (koji je razotkrio i prevaru vezanu za navodni snimak jednog
muslimanskog ratnog zarobqenika iza bodqikave `ice britanskog ITN-a)
prenosi koliko su te iste snimke novinari na terenu jo{ shvatali ozbiqno:
62 Philip Hammond, “The UK Press on Srebrenica”, Srebreni~ka istra`iva~ka grupa.
Citiran je John Sweeney, The Guardian Manchester, August 20, 1995, http://www.srebrenica-report.com/UK-press.htm.
63 Barbara Crosette, “U.S. Seeks to Prove Mass Killings” (SAD poku{avaju da doka`u masovna
ubistva), August 11, 1995, The New York Times, tako|e citirano u: George Pumphrey,
“Srebrenica: 3Years Later, And Still Searching”.
64 Dobbs, Michael, “War Crimes Prosecutor Says U.S. Information Insufficient” (Tu`ilac
za ratne zlo~ine ka`e da su informacije dobijene od SAD nedovoqne), Washington Post, Nov.
7, 1995, tako|e citirano u: George Pumphrey, “Srebrenica: 3Years Later, And Still Searching”.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 345
œMnoge strane me|unarodne TV ekipe nisu se ~ak ni potrudile da
pretra`e lokaciju prikazanu na satelitskoj fotografiji CIA,
po{to je vladala op{ta saglasnost u medijskim krugovima da to
nije bila masovna grobnica.Œ65
A Ruper nas nedvosmisleno obave{tava:
œPotvrda da elektronsko nadgledawe nije otkrilo ni{ta stigla
je u aprilu 1996, kada je AP citirao re~i ameri~kog potpukovnika
Xona Batista (Lt.Col John Batiste) da su satelitski snimci
masovnih grobnica pokazali da 'ih niko nije dirao'.Œ66
Sa svoje strane, Xorx Pamfri postavqa slede}a pitawa, otkrivaju}i
nam, pritom, da ni Savetu bezbednosti nisu pokazani originalni smimci:
œGde je originalna fotografija koju su snimili izvi|a~ki avioni
Za{to Savetu bezbednosti nisu prikazane originalne fotografije
Fotografija koja je objavqena nosi oznaku 'Mogu}e masovne
grobnice', koja je, me|utim, pridodata naknadno, {to zna~i
da su podaci o vremenu i mestu koje je snimqeno, a koje izvi|a~ka
kamera automatski unosi, izbrisani s fotografije, dok su strelice
i druga tuma~ewa toga {ta je to {to treba zapravo da se
vidi naknadno uneseni na samu fotografiju. Sama po sebi, fotografija
bi mogla biti protuma~ena kao ne{to {to nema nikakve
veze s ratom na Balkanu. Kako iko mo`e da zna da je fotografija
snimqena blizu Srebrenice, u vreme koje se navodi — a ne u neko
drugo vreme, u nekom drugom delu svetaŒ67
A zatim nam otkriva jo{ jedan podatak, citiraju}i berlinski Tageszeitung
od 17. decembra 1997:
œ…u wujor{koj centrali UN, svi dokumenti vezani za Srebrenicu
ozna~eni su kao 'tajni' za period od slede}ih 30–50 godina, i ~ak
nisu dostupni ni Tribunalu. Ova odluka doneta je na zahtev
stalnih ~lanica Saveta bezbednosti, SAD, Francuske i Velike
Britanije.Œ68
Drugim re~ima, krajwe sumwivi œsatelitski snimciŒ mo}i }e neka-
`weno da se koriste kao œargumentŒ za postojawe œmasovnih grobnicaŒ u
okolini Srebrenice slede}ih 30–50 godina, bez mogu}nosti provere, po-
{to je pristup wima onemogu}en. Sli~no kao i s œnestalimaŒ, ovo se samo
mo`e okarakterisati kao jedna cini~na œigra bez granicaŒ, koju mo`e zau-
65 LM Magazine, March, 1996, citirano u Rooper, “The Numbers Game”.
66 Rooper, “The Numbers Game”.
67 George Pumphrey, “Srebrenica: 3Years Later, And Still Searching”.
68 Isto. Citiran je Zumach, Andreas; UN-Tribunal kritisiert franzosische “Totalblockade”:
Paris verbietet Zeugenvernehmung Janviers und anderer franzosischer Offiziere in Den Haag; Tageszeitung
(Berlin).

346 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
staviti jedino odbacivawe navodnih satelitskih snimaka kao œdokazaŒ
vrednog pomena. Jer, na kraju krajeva, u anglosaksonskom pravu teret dokazivawa
je na strani koja optu`uje, a samo inkvizicije zahtevaju od optu`enih
da doka`u svoju nevinost.
Vra}aju}i se tu`iocu Goldstonu, koji je ve} izgubio strpqewe zbog
odbijawa ameri~ke vlade da mu ustupi originalne satelitske snimke, Pamfri
ga citira iz izve{taja nema~kog ogranka France Press-a, od 19. januara,
1996, kako preti da }e
œ…ekshumacija grobnica postati neophodna radi utvr|ivawa
identiteta le{eva i vremena i uzroka smrti, i radi pribavqawa
neophodnih dokaza.Œ69
I, zatim, logi~no prime}uje:
œOno {to je ovde Goldston formulisao kao pretwu trebalo je u
stvari da predstavqa — da je ovaj tribunal jedan normalan sud
— prvi logi~an korak koji je trebalo da ustanovi da li je zlo~in
po~iwen, {to je preduslov za dizawe optu`nice.Œ70
Dakle, u orvelovskom svetu koji treba da se uvede preko Ha{kog tribunala,
bilo koja wiva sa œuznemirenim zemqi{temŒ, koju je snimio œsatelitŒ
~ije œfotografijeŒ ne mo`ete da vidite, mo`e da poslu`i kao osnova za dizawe
œoptu`niceŒ i pritvor. œDokaziŒ mogu da se tra`e naknadno, u neograni~enom
vremenskom periodu, i to tako, kao {to }e se kasnije videti, da ~ak
i sama œpotragaŒ bude pod kontrolom upravo onih koji vas optu`uju.
U frankfurtskoj Nova za mart-april 1996, u ~lanku pod naslovom
œNedostaju}i dokaziŒ, britanski novinar Linda Rajan rezimira prakti~ni
u~inak tajanstvenih satelitskih snimaka:
œDok su se mediji zabavqali satelitskim snimcima, sudbina Srba
iz Krajine bila je zaboravqena. Potraga za masovnim grobnicama
je intenzivirana pro{le jeseni. Novinari iz ~itavog sveta do{li
su u Bosnu da tragaju za telima. Ekipe iz televizijskih stanica
Si-En-En, Ci-Bi-Es, Bi-Bi-Si, Frans 2, italijanskog TG1, Holandske
televizije i drugih stigle su tokom avgusta 1996. Ali su vrlo
malo toga na{le. Neke ekipe se nisu ~ak ni potrudile da prona|u
fudbalski teren sa satelitskog snimka, zato {to su novinari
ve} do{li do zakqu~ka da tamo ionako nije bilo nikakve masovne
grobnice. Me|utim, o tome nisu poslali izve{taje. [tavi{e, pomenuta
fotografija se upotrebqava kao navodni dokaz o postojawu
masovne grobnice u mnogim ~lancima i dan danas.Œ71
69 Isto. Citat iz: god/cha, UN-Tribunal will Massengraber in Bosnien offnen lassen; Goldstone:
Exhumierung notwendig zur Beweissicherung, Agence France Presse (Deutschland — AFD)
19. 01. 1996 — 17:54.
70 Isto.
71 Linda Ryan, “Missing Evidence”, Nova, Frankfurt o/m, citirano u Stella Jatras, “Srebrenica
— Code Word to Silence Critics of US Policy in the Balkans”.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 347
Zna~i, uprkos tome {to œsatelitski snimciŒ nisu potvr|eni nalazima
novinara na terenu, izve{tavawe glavnih zapadnih medija na tu temu nije
se ni malo promenilo. Po re~ima kriti~ki orijentisanih krugova na Zapadu:
ukoliko se ~iwenice ne sla`u sa zvani~nom verzijom — utoliko gore
po ~iwenice. A, po Rupertovim re~ima, koji se osvrnuo na samo jedan od navodnih
satelitskih snimaka:
œ^iwenice u vezi s ovim su neverovatne. Gospo|a Olbrajt, kao
ameri~ki ambasador pri UN, obavestila je svet da lokacije oko
Nove Kasabe koje je ona pokazivala na satelitskim snimcima s
kojima je mahala u UN mo`da sadr`e oko 2.700 tela. Na kraju je
samo 33 tela otkriveno u Novoj Kasabi, na ~etiri razli~ite lokacije,
bez detaqnih informacija o okolnostima wihove smrti
(tj. da li su pogubqeni ili ne).Œ72
Toliko, dakle, o œsatelitskim snimcimaŒ kao œdokazima za masakrŒ.
VIII. O œSVEDOCIMAŒ
Posle svega — i svedo~anstava stranih posmatra~a i novinara na terenu,
i intervjua s izbeglima iz Srebrenice, i satelitskih snimaka koji
zapravo ni{ta ne otkrivaju ali ipak nisu dostupni javnosti, nekakvi svedocisuipakbilineophodni—imedijimaiTribunalu.Prvimaradimogu}nosti
nastavka izve{tavawa u istom tonu, drugom radi odr`avawa atmosfere
javnog lin~a neophodne za podupirawe vrlo tankih osnova za dizawe
optu`nica. Ali kakvi svedoci
Da ~ujemo Rupera:
œDokazi svedoka su isto tako minorni… Glavni dokazi u prilog
streqawa na licu mesta dolaze od {a~ice qudi koji tvrde da su
pre`iveli masovna pogubqewa tako {to su se pretvarali da su
mrtvi. I to je ta ni{tavna osnova za grube procene o 3.000 plus
5.000 pogubqewa.Œ73
Ijo{:
œAnaliza zvani~nih izve{taja i medijskog izve{tavawa otkriva
da je istih nekoliko qudi, svi tvrde}i da su pre`iveli masakre
tako {to su se pravili mrtvim, predstavqalo izvor svih 'dokaza'…
Malo napora je ulo`eno da bi se ispitala verodostojnost
svedoka. Wihova svedo~ewa su uzeta zdravo za gotovo, uprkos ~iwenici
da je jedan od najelokventnijih, Mevludin Ori}, ro|ak Nasera
Ori}a, komandanta bosanske vojske u Srebrenici.Œ74
72 Rooper, “The Numbers Game”.
73 Isto.
74 Isto.

348 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
A o kvalitetu tih œdokazaŒ i œsvedo~ewaŒ govori analiza holandskog
antropologa Renea Gremoa i istori~ara Abe de Vriesa, pod naslovom œDekonstrukcija
jedne traumeŒ, za amsterdamski De Groene Amsterdammer od
13. marta 1996. Prvo da vidimo {ta prenose o samom Ori}u:
œMevludin Ori} je oti{ao u Hrvatsku kao dobrovoqac u januaru
1992, gde je pro{ao kroz vojnu obuku. Na kraju se prikqu~io zloglasnoj
hrvatskoj dobrovoqa~koj brigadi 'Kraq Tomislav' u Hercegovini,
gde je u~estvovao u osvajawu kasarne u ^apqini (koja je kasnije
pretvorena u logor za Srbe). Posle kratkog odmora u Hrvatskoj,
Ori} je zajedno sa jo{ nekim dobrovoqcima pre{ao Savu
da se bori protiv '~etnika' ‰izraz za srpske vojnike koje koriste
muslimani i Hrvati, namewen kao uvreda — prim. u originaluŠ u
Ora{ju. Upravo su u ovoj oblasti, Posavini, po~iwena prva masovna
ubistva, jo{ pre nego {to je rat i po~eo. @rtve nisu bili
ni Hrvati ni muslimani, ve} Srbi.Œ75
Dakle, osim svedo~anstva o labilnosti œsvedokaŒ koje je Ha{ki tribunal
koristio, ovde imamo jo{ jedno dragoceno priznawe: da su prva masovna
ubistva u BiH, jo{ pre po~etka rata, lansirana sa teritorije susedne
Hrvatske, a da su `rtve bili Srbi. Re~ je bila o stravi~nom zlo~inu nad
civilima u Sijekovcu, 27. marta 1992. godine, u kojem su, po drugim svedo-
~ewima, u~estvovale i regularne jedinice hrvatske vojske. No ovde nije re~
o dokazu da je Hrvatska po~inila agresiju — iako jeste, po definicijama
kojetadr`avasamaprihvatakadajojtoideuprilog.Ovdejere~overodostojnosti
svedoka koje su prihvatili zapadni mediji. S tim u vezi Holan-
|ani nastavqaju:
œOri}ev li~ni istorijat ve} daje dovoqno povoda za sumwu, ali
nedoslednosti u iskazima Smaila Hoxi}a i Hurema [uqi}a su
isto tako o~igledne.
‰NaslovŠ Smail Hoxi}: ko{arka{ki stadion postaje fudbalski stadion,paonda{kola.
Hoxi}eva pri~a broj 1: Hoxi} je prvo rekao da je bio svedok srpskih
zaseda na putu za Zvornik. On je bio zarobqen i preba~en na 'ko{arka{ki
stadion blizu Bratunca', a zatim odveden na strati{te, 'veliku poqanu nedaleko
od {ume,’ kako je preneo Aleksandri [tiglmajer u Di Vohe ‰Alexandra
Stiglmayer, Die WocheŠ od 28. jula.
Hoxi}eva pri~a broj 2: Ubrzo posle toga, Hoxi} je Roju Gatmenu (u Tagescajtungu
od 11. avgusta) ‰Roy Gutman, Die TageszeitungŠ ispri~ao da je dr-
`an na 'fudbalskom stadionu blizu Nove Kasabe,' odakle su on i drugi
preba~eni na streqawe, 'verovatno u grad pod imenom Grbavce'.
75 Rene Gremaux, AbedeVries,“Deconsructie van een trauma”, De Groene Amsterdammer,
Amsterdam, 13. mart 1996. Original postavqen na http://www.groene.nl/1996/11/rg_sreb.html,
engleski prevod sa komentarima na http://emperors-clothes.com/articles/jared/falsely.htm.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 349
Hoxi}eva pri~a broj 3: U tre}oj verziji, ispri~anoj 4. oktobra Aidi
^erkez iz Aso{iejted presa, Hoci} je sada naveo da je pro{ao kroz isto iskustvo
kao i Ori}, [uqi} i Avdi}. Sada je bio odveden u '{kolu u Kri-
`evcima', a streqawa su se sada desila nedaleko od Karakaja.Œ76
I to je samo jedan od œsvedokaŒ. Drugi nisu ni{ta mawe œpouzdaniŒ:
œ‰NaslovŠ Hurem Suqi}: ubistvo u {koli se pretvara u prebijawa u
robnoj ku}i
Prema Suqi}u, ubistva su izvr{ena i u ovoj {koli. On je govorio
za emisiju Bi-Bi-Si-ja 'Wuznajt' ‰NewsnightŠ 16. februara ove godine.
Snimci neidentifikovane '{kole u blizini Karakaja'
uistinu prikazuju rupe od metaka, jednu na plafonu i jednu u toaletu.
Me|utim, u detaqnoj reporta`i o Suqi}u u Va{ington
postu od 6. novembra 1995. nema ni re~i o pogubqewima u {koli,
ve} se pomiwu prebijawa u robnoj ku}i blizu Bratunca, lokaciji u
~ijoj blizini je Suqi} navodno dr`an kao zarobqenik.
‰NaslovŠ Srpska `ena: {kola postaje sportski kompleks
@enina pri~a br. 1: Bratunac je lokacija jo{ jedne {kole gde su
masakri navodno po~iweni, prema Robertu Bloku u ‰londonskomŠ
Independentu ‰Robert Block, The IndependentŠ iz jula 1995. Citiraju
se navodi jedne `ene koja navodno `ivi u Srbiji i koja je nedavno
posetila svog zeta, vojnika u Armiji bosanskih Srba. 'On i
wegovi prijateqi su veoma otvoreni o tome {ta se tamo desilo,’
ka`e ona. 'Oni ubijaju muslimanske vojnike. Rekli su da su samo
ju~e (zna~i: ponedeqak, 17. jul) ubili hiqadu i {eststo, i procewuju
da su ukupno ubili wih oko ~etiri hiqade. Rekli su da im
se veoma `urilo, tako da su ve}inu streqali.’
@enina pri~a br. 2: Nekoliko dana kasnije, Blokova koleginica Luiz
Brenson iz Sandej tajmsa ‰Louise Branson, The Sunday Times Š usmerila je pa-
`wu na tu istu srpsku `enu. Wen mu`, opet pripadnik Armije bosanskih
Srba, pomiwe masovna streqawa sa vi{e od tri hiqade mrtvih. Ali ne u
{koli ve} u sportskom kompleksu.Π77
Ovde se vaqa podsetiti da je Dick Schoonrood iz Holandskog instituta
za ratnu dokumentaciju ‰NIODŠ izjavio po~etkom 2005. da wegovi timovi
nisu uspeli da razgovaraju ni s jednim `ivim svedokom streqawa. O~igledno
da su mediji usvojili ne{to ni`i œstandardŒ definicije œsvedokaŒ nego
{to je bio slu~aj s holandskom dr`avnom istra`iva~kom institucijom.
Da vidimo sada kakvi su standardi Tribunala na istom poqu. Poslu-
{ajmo Rupera o jednom takvom œsvedokuŒ Ha{kog tu`ila{tva koji je bio na
kraju primoran da prizna da je la`no svedo~io:
76 Isto.
77 Isto.

350 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
œZa vreme su|ewa jedan srpski oficir, Momir Nikoli}, tvrdio je
da je nadgledao masakr nad vi{e od hiqadu bosanskih muslimana u
jednom skladi{tu u Kravici, ali je pod unakrsnim ispitivawem
branioca, Majkla Karnavasa ‰Michael KarnavasŠ, priznao da ne samo
da nije dao naredbu ve} da nije ~ak bio ni prisutan. 'Hteli
ste da ograni~ite svoju zatvorsku kaznu na 20 godina, to je bio
deo aran`mana, zar ne Usluga za uslugu’
'Nisam govorio istinu kada sam to rekao’, priznao je Nikoli}. 'Lagao
sam’.Œ78
A, zatim, o uzdanici i zvezdi Tribunala, ~oveku ~ije svedo~ewe je {irom
otvorilo vrata ha{kim igrama bez granica, ~oveku koji je œpriznaoŒ da
je œu~estvovao u ubistvu oko 1.200 muslimana iz SrebreniceŒ, pritom navodno
li~no ubijaju}i œizme|u 10 i 100Œ:
œKqu~ni Tribunalov svedok za podr{ku tvrdwi da su vo|e bosanskih
Srba naredile pogubqewa u Srebrenici bio je Dra`en Erdemovi},
vo|a jedne pla}eni~ke grupe koji je uhap{en u Srbiji 1996.
godine, po{to je povre|en u pijanoj pucwavi u koju je bio ume{an
jo{ jedan ~lan wegove grupe. Iz bezbroj razloga bilo bi te{ko na-
}i mawe pouzdanog svedoka od Erdemovi}a, etni~kog Hrvata iz Tuzle,
koji tvrdi da se u vi{e navrata borio za Armiju Bosne i Hercegovine
i snage bosanskih Hrvata, HVO.
Erdemovi} tvrdi da je wegova osmo~lana grupa od jednog potpukovnika,
koji nikad nije imenovan, primila naredbu da pogubi muslimane na
vojnom gazdinstvu Brawevo kod Pilice. Erdemovi} ka`e da su pripadnici
wegove grupe primili 12 kilograma zlata, ali nije mogao da se seti od koga.
Po{tomujevrlostalodaiskoristiwegovosvedo~ewe,alineidagaizlo-
`i unakrsnom ispitivawu, Tribunal je 27. juna zakqu~io da Erdemovi}evo
mentalno stawe nije dozvoqavalo da mu se sudi.Π79
Me|utim, mentalna poreme}enost jednog osvedo~enog masovnog ubice
mo`e biti i topla preporuka za status kqu~nog svedoka, bar kad je Ha{ki
tribunal u pitawu:
œAli na osnovu nagodbe sa Tu`ila{tvom, Erdemovi}u je dozvoqeno
da u~estvuje u lakrdija{kim saslu{awima po tzv. Pravilu 61
koja su organizovana kasnije te godine protiv vo|a bosanskih Srba
Karaxi}a i Mladi}a, u jednoj proceduri medijskog su|ewa koje
je dopu{talo izno{ewe nepotvr|enih svedo~ewa bez mogu}nosti
unakrsnog ispitivawa. Pravne stru~wake je ova procedura razbesnela.
Bi-Bi-Si je to nazvao 'cirkusom', ali je glavni sudija Kaseze
izjavio: 'Oslawam se na pritisak javnog mwewa' da bih opravdao
optu`nice podignute protiv srpskih vo|a.’Œ80
78 Rooper, “The Numbers Game”.
79 Isto.
80 Isto.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 351
Doskora se œpritisak javnog mwewaŒ radi pravdawa neke optu`nice
nazivao jednim drugim imenom: œmedijski lin~Œ. Me|utim, u ovakvom œcirkusuŒ
osvedo~eni masovni ubica, navodno najkrvaviji u~esnik œgenocidaŒ,
ne samo da ne prolazi kroz unakrsno ispitivawe nego jo{ biva i nagra|en:
œErdemovi}, koji je poput Nikoli}a priznao stra{ne zlo~ine,
osu|en je na vrlo laku kaznu od pet godina i nije ~ak bio du`an da
je u celosti izdr`i, zbog 'zna~ajne saradwe koja je pru`ena Kancelariji
Tu`ioca.’ Izgleda da niko u Tu`ila{tvu nije hteo da
pita za{to bi srpska komanda, kada je ve} nameravala da izvr{i
preka pogubqewa, poverila takvu misiju jednom mentalno nestabilnom
bosanskom Hrvatu koji se prethodno borio za muslimanske
snage i hrvatski HVOŒ81
A wegovi sau~esnici dobijaju novi posao:
œKasnije su stigli izve{taji da su Erdemovi}evi biv{i partneri
u zlo~inu slu`ili kao pla}enici u Kongu za ra~un francuske
obave{tajne slu`be.Œ82
Uistinu, da je nekim ~udom komanda Vojske Republike Srpske stvarno
odabrala Erdemovi}a za izvr{ioca takvog jednog ~ina, u normalnom sudu
bi weni pripadnici skoro izvesno bili oslobo|eni odgovornosti — iz
razloga wihove umne poreme}enosti. [ta re}i vi{e, osim da je tragawe za
istinom ovakvim odabirom œsvedokaŒ jo{ vi{e ote`ano, i da se senka sumwe
na ovaj na~in unapred spustila na sve druge svedoke i svedo~anstva koje
}e Ha{ko tu`ila{tvo predstaviti. Da citiramo profesora Hermana:
œOvi i drugi dokazi koje su pru`ili svedoci predstavqali su
ozbiqnu zloupotrebu nagodbenog procesa, u kojem svedoci mogu da
dobiju bla`e presude ako dovoqno sara|uju sa Tu`ila{tvom.Œ83
IX. FORENZI^KI NEDOSTACI
Posle silnih optu`bi bez pokri}a i nevidqivih satelitskih snimaka,
na red je do{lo i otkopavawe grobnica. Me|utim, sam taj proces bio je i
ostao krajwe problemati~an. Ruper daje kratak pregled:
œTek je krajem leta 1996. bostonska organizacija ’Lekari za qudska
prava’ po~ela da istra`uje okolinu Srebrenice. Kada su stali
s radom kasno u jesen, bili su na{li ukupno oko 200 tela sa 20
razli~itih lokaliteta.
Onda je krajem 1996. Me|unarodni tribunal za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji
diskretno preuzeo kontrolu nad daqom istragom od UN. Na prvi
81 Isto.
82 Isto.
83 Edward S. Herman, “The Politics of the Srebrenica Massacre”.

352 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
pogled bi se ~inilo sasvim razumnim da Tribunal bude taj koji }e da predvodi
potragu za masovnim grobnicama oko Srebrenice. Me|utim, s obzirom
na to da su tribunal ustanovile dr`ave koje su imale direktu ulogu u balkanskim
sukobima i jasne politi~ke ciqeve, on nije posedovao kqu~ne mehanizme
kontrole i protivte`e karakteristi~ne za inkvizitivne pravne
procese, kao {to je, na primer, francuski.
Od samog po~etka tu`ioci Tribunala su neprestano javno izjavqivali
da su Srbi masakrirali na hiqade muslimanskih mu{karaca iz Srebrenice,
iako su jedini dokazi da su se zlo~ini dogodili bila nepotvr|ena
svedo~anstva svedoka. Postojao je izvestan legitimitet u potrazi za masovnim
grobnicama dok je proces bio u rukama jedne naizgled nezavisne organizacije
kakva je bila ’Lekari za qudska prava’; me|utim, proces je fatalno
kompromitovan od 1997. pa nadaqe, kada kada ga je preuzela Me|unarodna
komisija za nestala lica, organizacija koju je izvorno osnovala Izetbegovi}eva
vlada — pogotovu {to je, uprkos ukqu~ivawu jednog broja stranih
forenzi~ara, ova komisija ostala pod kontrolom bosanskih muslimana…
Upravo je ova komisija predwa~ila u {irewu tvrdwe da su bosanski
Srbi organizovali veliku operaciju prikrivawa grobnica tokom posledwih
meseci 1995. godine, u kojoj su masovne grobnice iz okoline Srebrenice
iskopane a tela preme{tena i ponovo zakopana na udaqenim lokacijama
du` drinske doline.
A po{to je teorija o prikrivawu dobila {iroki publicitet, otkri}a
masovnih grobnica su po~ela da se redovno objavquju. Me|utim, kada bi detaqi
iza{li na povr{inu, postajalo bi o~igledno da su sve te lokacije daleko
od Srebrenice — ~esto 80–100 kilometara daqe.
Wihova otkri}a su uglavnom tretirana kao potvrda teorije o prikrivawu
tela `rtava, me|utim, specifi~ni dokazi u prilog te teorije nisu objavqeni
do su|ewa Erdemovi}u i Krsti}u.Π84
A ve} smo mogli do}i do nekih zakqu~aka o ozbiqnosti Dra`ena Erdemovi}a
kao œsvedokaŒ.
[to se ti~e ozbiqnosti tvrdwi da su œbosanski Srbi organizovali veliku
operaciju prikrivawa grobnicaŒ, prepustimo ponovo re~ Filipu Korvinu,
nekada{wem najvi{em zvani~niku UN u BiH u doba pada Srebrenice:
œ…dozvolite mi da istaknem koliko je glupo tvrditi, kao {to
neki ~ine, da je srpska vojska natovarila stotine `rtava iz
Srebrenice u kamione hladwa~e i zatim ih prevezla na neko udaqeno
mesto, gde ih je zakopala u masovne grobnice. Gde bi to Srbi
na{li gorivo za izvo|ewe takve operacije Li~no se se}am kako je
UNPROFOR morao da srpskoj vojsci obezbedi gorivo kako bi povukla
tenkove iz zone zabrane u okolini Sarajeva. Srbi, {ta god bili
wihovi politi~ki ciqevi, nisu imali dovoqno goriva za preme-
{tawe stotine ili hiqade tela bilo gde, ni u hladwa~ama ni u
bilo kojim drugim kamionima.Œ85
84 Rooper, “The Numbers Game”.
85 Phillip Corwin, “Foreword”.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 353
Na istu temu Ruper govori slede}e:
œTeorija o prikrivawu je isto tako neverovatna iz raznih, nisko-tehnolo{kih
razloga. Otkopavawe, uklawawe, prevoz i ponovno
sahrawivawe 7.000 tela — ukupne te`ine od oko 500 tona —
te{ko da bi promaklo normalnom qudskom posmatrawu. Bilo je
mno{tvo osobqa UN u Bosni tokom cele jeseni i prole}a 1995/6.
[tavi{e, Vojska bosanskih Srba je bila pod velikim pritiskom
tokom kasnog leta i jeseni 1995, bore}i se protiv jakih ofanziva
u nekoliko oblasti i brane}i liniju fronta duga~ku gotovo 1.500
kilometara. Nije bilo mogu}e da Vojska bosanskih Srba odvoji ni
dovoqno qudstva ni opreme neophodne za takvu operaciju. Isto
tako, malo verovatno je da su mogli da do|u do neophodnog goriva
— wihove zalihe su bile toliko niske da su spali na to da kupuju
gorivo od Muslimana na crnom tr`i{tu.Œ86
Na kraju krajeva, ~ak i da su bosanski Srbi nekim ~udom uspeli da do-
|u do neophodnog goriva i da kri{om, pod nosom UN i obave{tajnih slu-
`bi NATO zemaqa, izvedu tako ne{to, famozni sateliti, koji su bili u
stawu da snime œuznemireno zemqi{teŒ, mogli su sigurno da snime i takvu
jednu masovnu operaciju kao {to je raskopavawe ve} postoje}ih grobnica i
wihovo preme{tawe na nove lokacije. Madlen Olbrajt, koja je po objavi prvih
œsnimakaŒ li~no zapretila bosanskim Srbima: œmi }emo vas posmatrati,Œ
o tome se nikad vi{e nije oglasila, niti ponudila neke nove œsatelitske
snimkeŒ koji bi pokazali to œmasovno izme{taweŒ grobnica.
Da rezimiramo: imamo situaciju u kojoj je organizacija koju je osnovao
Alija Izetbegovi} postala zadu`ena za potragu za masovnim grobnicama,
bez odgovaraju}e kontrole i nadgledawa, bez pravilnog obezbe|ivawa
lokacija, ostavqaju}i vrata za manipulaciju i ~iste izmi{qotine {irom
otvorenim. [tavi{e, ista ta organizacija bila je najglasnija u lansirawu
ni~im dokazanih optu`bi da su bosanski Srbi organizovali operaciju
œmasovnog preme{tawa telaŒ. ^uli smo zapadne posmatra~e koji su tu tezu
argumentovano pobili. Me|utim, grobnice se ipak nalaze, ali daleko od
Srebrenice. Kako nam prenosi profesor Herman,
œVeb sajt Me|unarodne komisije za nestala lica u biv{oj Jugoslaviji
priznaje da su tela 'iskopana iz vi{e grobnica u severoisto~noj
BiH,’ a ne samo u oblasti Srebrenice, po izjavi iz 2003. g.
{efa osobqa MKNL-a o osobama koje su prijavqene kao nestale
iz Srebrenice u julu 1995.Œ87
Dakle, imaju}i u vidu gore-navedene argumente koji pobijaju teze o navodnom
œizme{tawu telaŒ na druge lokacije, imamo pravo da postavimo
86 Rooper, “The Numbers Game”.
87 Edward S. Herman, “The Politics of the Srebrenica Massacre”. Citiran je Statement by
ICMP Chief of Staff Concerning Persons Reported Missing from Srebrenica in July 1995.

354 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
slede}a pitawa: ~ija su to tela iz grobnica udaqenih 80–100 km od Srebrenice
koja se predstavqaju kao tela `rtava Srebrenice Koliko ima wih, a
koliko tela sa same lokacije u okolini Srebrenice Pod kojim okolnostima
su ti qudi nastradali I, s obzirom na hiqade Srba i Hrvata koji se
jo{ uvek vode kao nestali, da li su neidentifikovana tela koja jo{ uvek
stoje u hladwa~ama u Tuzli i Visokom iskqu~ivo tela Muslimana
Ovo su pitawa na koja odgovore ne}emo dobiti od onih koji se celo
vreme bave prikrivawem istine, ali do tih odgovora moramo nastojati da
do|emo sami, uz pomo} srodnih traga~a za istinom {irom sveta.
Da se sada kratko osvrnemo i na kvalitet forenzi~kog rada Izetbegovi}eve
tvorevine, tzv. Me|unarodne komisije za nestala lica. Ruper o ovome
ka`e slede}e:
œKonvencionalni forenzi~ki rad Me|unarodne komisije za nestala
lica smatra se nisko kvalitetnim. Mesta za koja se sumwalo
da sadr`e masovne grobnice nisu obezbe|ena, iskopavawa su vr{ili
qudi bez odgovaraju}e obuke, koji su koristili neodgovaraju}e
alate i metode; prevoz i skladi{tewe delova tela nije ura|eno
po profesionalnim forenzi~kim standardima, a tokom celog
procesa nije vo|ena potpuna i detaqna dokumentacija. Kao rezultat
toga ne postoje povezani podaci o tako vitalnim pitawima
kao {to su vreme, uzrok i okolnosti smrti. I mora se jo{
jednom primetiti da su identifikacije na osnovu DNK poslu`ile
samo radi povezivawa delova tela sa osobama na spisku nestalih
Me|unarodnog crvenog krsta. One ne pru`aju dokaze da su u
pitawu lica pala kao `rtve nakon pada Srebrenice.Œ88
I, za kraj, dva {ira pogleda na celu stvar. Prvo, profesor Herman:
œVeliki broj tela se dr`i u Tuzli, nekih 7.500 ili vi{e, od kojih
su mnoga u lo{em stawu ili u delovima. Na~ini wihovog prikupqawa
i rukovawa wima nisu u skladu s profesionalnim forenzi~kim
standardima, dok je wihovo poreklo neutvr|eno, veza s doga|ajima
iz jula 1995. nedokazana i ~esto malo verovatna, a na~in
smrti uglavnom nejasan. Zanimqivo je da, iako su Srbi redovno
bivali optu`ivani za poku{aje skrivawa tela, nikad nije bilo
sugestija da bi bosanski Muslimani, koji ve} dugo vremena upravqaju
potragom za telima, mogli da pomeraju tela s jednog mesta
na drugo i da na druge na~ine manipuli{u dokazima, uprkos wihovom
obimnom istorijatu izno{ewa neistina. Sada je u toku sistematski
poku{aj upotreba DNK analize radi povezivawa sa
Srebrenicom, koji je sam po sebi problemati~an, ~ak i ako ostavimo
po strani pitawa vezana za integritet materijala koji se
pregleda, kao i sam tok istrage, a koji ne}e re{iti pitawe
utvr|ivawa razlike izme|u smrti putem pogubqewa i smrti u
88 Rooper, “The Numbers Game”.

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 355
borbama. Tako|e su tu i spiskovi nestalih, ali oni su duboko nepouzdani,
sadr`e}i duplikate, osobe koje su umrle pre jula 1995,
osobe koje su pobegle radi izbegavawa vojne obaveze, ili koje su se
registrovale za glasawe 1997, a ukqu~uju i osobe koje su poginule
u borbama ili stigle na sigurno ili su zarobqene i zapo~ele novi
`ivot na nekim drugim mestima.Œ89
Zatim, tu je i pogled Karlosa Martinsa Branka, jednog od glavnih UN
posmatra~a na terenu u Srebrenici jula 1995, o motivima srpske strane, o
samom pojmu œmasovnih grobnicaŒ, i radi pore|ewa sa jednim drugim,
istinskim genocidom:
œDa je postojao prethodni plan genocida, umesto {to su napali
iz samo jednog pravca, sa juga prema severu — {to je ostavqalo
mogu}nost izvla~ewa prema severu i zapadu, Srbi bi organizovali
opsadu tako da niko ne bi mogao da iza|e… O~igledno je da postoje
masovne grobnice na prilazima Srebrenici kao i u ostatku
biv{e Jugoslavije gde su se vodile borbe, ali nema osnova za kampawu
koja se vodi, niti za brojke koje propagira Si-En-En.
Masovne grobnice su ispuwene jednim brojem tela sa obe strane, kao
posledica `estokih borbi i okr{aja, a ne nekog unapred smi{qenog plana
genocida, poput onog protiv srpskog stanovni{tva u Krajini u leto 1995,
kada je hrvatska vojska po~inila masovna ubistva nad svim Srbima koje je
tamo napala… Ciq Srebrenice bio je etni~ko ~i{}ewe a ne genocid, za
razliku od onoga {to se desilo u Krajini…Œ90
Brankovo razmi{qawe je bitno ne samo zbog svoje logi~nosti, ve} i
kao demonstracija toga kako bi trebalo da izgleda rezonovawe i potraga za
istinom jednog istinski objektivnog spoqnog ~inioca, kakav Ha{ki tribunal
o~igledno nije, {to se mo`da najboqe pokazuje i na terenu samog
prava i wegovog tuma~ewa, oli~enog u presudama Tribunala.
ZAKQU^AK
Na osnovu iznesenog, jasno je da postoje argumenti na osnovu kojih se
cela œzvani~na pri~aŒ o Srebrenici mo`e dovesti u pitawe. A nema sumwe
da }e biti dovedena u pitawe — ne samo zbog lucidnosti glasova koji iznose
navedene argumente i dokaze ve} i zbog nelogi~nosti koje moraju, negde
duboko, da poga|aju i same `rtve, tj. one koji su pre`iveli i/ili srodnike
i prijateqe nastradalih — gde god da su nastradali. Bitno je shvatiti, a to
svakako treba da bude jedna od bitnih nau~enih lekcija iz unipolarnog momentaskraja20.veka,daistina,makolikojaka,nemo`esamadaseizbori.
Kao {to su mediji bili instrumentalni u ustoli~avawu œzvani~ne verzijeŒ
o Srebrenici i, ni{ta mawe va`no, u legitimisawu rada i presuda Ha-
89 Edward S. Herman, “The Politics of the Srebrenica Massacre”.
90 Carlos Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax”

356 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
{kog tribunala, œzvani~nog tuma~aŒ ratnih de{avawa u biv{oj Jugoslaviji
tokom 1990-ih, tako }e mediji biti neophodni za promovisawe revizije
œzvani~ne pri~eŒ o Srebrenici. Tek tada }e borba za istinu dobiti svoj
puni smisao, i dati potku svim onim politikama koje, u pravcu stvarawa
stabilnijeg, multipolarnog sveta, tra`e i odgovaraju}u osnovu. A jedna od
tih osnova razbijawa unipolarnog pogleda na svet i wegovog tuma~ewa jeste
i raskrinkavawe preovla|uju}eg œzvani~nog diskursa o SrebreniciŒ.
Aleksandar Pavi}
CHALLENGING THE SREBRENICA “OFFICIAL DISCOURSE”
USING NON-SERBIAN SOURCES
While the “official discourse” regarding the events that took place in the Bosnian
town of Srebrenica in July 1995 has monopolized the global mainstream media, there is
also another version of events — or, at least, another approach to them — that has been
almost completely censored out of public view. Interestingly, this alternative version can
be pieced together from almost the same media sources that built up the official version,
by which “7,000–8,000” Bosnian Muslim males were executed by Bosnian Serb forces —
media such as the London Times, New York Times, Washington Post, BBC, Jane's
Defence, Boston Globe — albeit, not from the same reporters. In addition, quotes from
certain high-ranking officials who were in the field in Bosnia during the said time period
also paint quite a different picture. Phillip Corwin, the highest ranked UN official in the
field at the time, for instance, talks about “700–800” victims of execution, while
Portuguese UN officer Carlos Martins Branco uses the figure of “about 2000” — but on
both sides (Serbian and Muslim). Another troubling feature of the Srebrenica “official
discourse” is the reliance on a single “direct participant” in the said event, both by the
mainstream media and by the ICTY, to build a case of “genocide” against top Bosnian
Serb political and military leaders. This “direct participant”, a Bosnian Croat (!) by the
name of Dra`en Erdemovi}, although spared from direct cross-examination, and although
having offered considerably differing accounts of what he claims he witnessed and took
part in, has been taken at his word to accuse a vast array of people and blacken the
reputation of an entire political entity, Republika Srpska. This paper restructures the
events that occurred in Srebrenica in July 1995, using entirely non-Serbian, mostly
Western sources. These sources are also used to critically analyze subsequent use of
evidence, both in the media and in the ICTY, to construct the “official story” regarding
Srebrenica.