0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project

Aleksandar Pavi}: RAZOBLI^AVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 355
borbama. Tako|e su tu i spiskovi nestalih, ali oni su duboko nepouzdani,
sadr`e}i duplikate, osobe koje su umrle pre jula 1995,
osobe koje su pobegle radi izbegavawa vojne obaveze, ili koje su se
registrovale za glasawe 1997, a ukqu~uju i osobe koje su poginule
u borbama ili stigle na sigurno ili su zarobqene i zapo~ele novi
`ivot na nekim drugim mestima.Œ89
Zatim, tu je i pogled Karlosa Martinsa Branka, jednog od glavnih UN
posmatra~a na terenu u Srebrenici jula 1995, o motivima srpske strane, o
samom pojmu œmasovnih grobnicaŒ, i radi pore|ewa sa jednim drugim,
istinskim genocidom:
œDa je postojao prethodni plan genocida, umesto {to su napali
iz samo jednog pravca, sa juga prema severu — {to je ostavqalo
mogu}nost izvla~ewa prema severu i zapadu, Srbi bi organizovali
opsadu tako da niko ne bi mogao da iza|e… O~igledno je da postoje
masovne grobnice na prilazima Srebrenici kao i u ostatku
biv{e Jugoslavije gde su se vodile borbe, ali nema osnova za kampawu
koja se vodi, niti za brojke koje propagira Si-En-En.
Masovne grobnice su ispuwene jednim brojem tela sa obe strane, kao
posledica `estokih borbi i okr{aja, a ne nekog unapred smi{qenog plana
genocida, poput onog protiv srpskog stanovni{tva u Krajini u leto 1995,
kada je hrvatska vojska po~inila masovna ubistva nad svim Srbima koje je
tamo napala… Ciq Srebrenice bio je etni~ko ~i{}ewe a ne genocid, za
razliku od onoga {to se desilo u Krajini…Œ90
Brankovo razmi{qawe je bitno ne samo zbog svoje logi~nosti, ve} i
kao demonstracija toga kako bi trebalo da izgleda rezonovawe i potraga za
istinom jednog istinski objektivnog spoqnog ~inioca, kakav Ha{ki tribunal
o~igledno nije, {to se mo`da najboqe pokazuje i na terenu samog
prava i wegovog tuma~ewa, oli~enog u presudama Tribunala.
ZAKQU^AK
Na osnovu iznesenog, jasno je da postoje argumenti na osnovu kojih se
cela œzvani~na pri~aŒ o Srebrenici mo`e dovesti u pitawe. A nema sumwe
da }e biti dovedena u pitawe — ne samo zbog lucidnosti glasova koji iznose
navedene argumente i dokaze ve} i zbog nelogi~nosti koje moraju, negde
duboko, da poga|aju i same `rtve, tj. one koji su pre`iveli i/ili srodnike
i prijateqe nastradalih — gde god da su nastradali. Bitno je shvatiti, a to
svakako treba da bude jedna od bitnih nau~enih lekcija iz unipolarnog momentaskraja20.veka,daistina,makolikojaka,nemo`esamadaseizbori.
Kao {to su mediji bili instrumentalni u ustoli~avawu œzvani~ne verzijeŒ
o Srebrenici i, ni{ta mawe va`no, u legitimisawu rada i presuda Ha-
89 Edward S. Herman, “The Politics of the Srebrenica Massacre”.
90 Carlos Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax”