0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project

326 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š
sredni u~esnici de{avawa ve} i zato {to je te{ko identifikovati neki
wihov li~ni interes u svemu tome. Naprotiv, ako je i{ta bilo neprofitabilno
sa svih mogu}ih stanovi{ta od 1990. pa do danas, to je bilo zastupawe
onoga {to bi se moglo nazvati œsrpskom stranom istineŒ. Tako ne{to
niti je moglo doneti materijalnu korist, niti popularnost, niti pristup
medijima, fondovima i fondacijama. Ve}inom je moglo doneti osude, profesionalne
i li~ne neprilike, diskvalifikacije ili poku{aje li~ne
i/ili profesionalne diskreditacije. Zato su nesrpski, a pogotovo zapadni
izvori o de{avawima u Srebrenici u julu 1995. posebno dragoceni. A, kao
{to }e se videti, uz pomo} wih mogu}e je, u osnovnim crtama, rekonstruisati
ceo tok de{avawa i sastaviti verziju koja se bitno, su{tinski razlikuje
od œzvani~ne verzijeŒ o Srebrenici. Po toj œzvani~noj verzijiŒ, da
podsetimo, snage bosanskih Srba su 11. jula 1995. godine u{le u taj gradi}
u isto~noj Bosni i œpobile 7.000–8.000 mu{karacaŒ (mada tvrdwe idu i do
10.000 ubijenih), {to je bio œnajve}i zlo~in na tlu Evrope nakon Drugog
svetskog rataŒ.
Sada }emo, dakle, pogledati jo{ jednu, œzvani~no nezvani~nuŒ verziju,
koja, dakle, ne mora da bude ni{ta mawe validna od one œnezvani~no zvani~neŒ.11
[tavi{e, mnogo je verovatnije da je ona ta koja je validna, jer iza
we ne stoji neki vidqiv interes — ni politi~ki, ni materijalni, ni profesionalni.
Postoji, izgleda, samo `eqa za istinom. A to je su{tina celog
ispitivawa, zar ne
II
Su`avaju}i, dakle, pogled na sama de{avawa u Srebrenici od 11. jula
1995. godine pa nadaqe, i tu vaqa na prvo mesto postaviti pri~u o œprvorodnom
grehuŒ, tj. o zlo~inu protiv mira u samoj srebreni~koj mikro regiji.
Drugim re~ima, i na tom podru~ju su, u malom, ~iwene radwe kojima su
svesno podrivane sve mogu}nosti za odr`avawe lokalnog mira, koje su, {tavi{e,
podstrekivale rat i ratna dejstva u okolini Srebrenice i ve{ta~ki
ih produ`avala. Osnov tog delovawa le`ao je, na prvom mestu, u zloupotrebi
Srebrenice kao œZa{ti}ene zone UNŒ, koja je trebalo da bude demilitarizovana.
Prema Rezoluciji 819 Saveta bezbednosti Ujediwenih Nacija od 16.
aprila 1993. godine, zona koja obuhvata Srebrenicu i podru~je oko we progla{ena
je œBezbednom zonom UNŒ.12 Ubrzo zatim (18. aprila), posredstvom
UNPROFOR-a, postignut je sporazum o delimi~noj 13 , a zatim i potpunoj
11 Delovi koji slede predstavqaju, sa malim izuzecima, izvod iz kwige Zabrawena
istina o Srebrenici: priru~nik zasnovan iskqu~ivo na stranim izvorima, Aleksandar Pavi},
Legenda, ^a~ak, 2007. Drugo izdawe.
12 http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N93/221/90/IMG/N9322190.pdfOpenElement.
13 Izve{taj Generalnog sekretara UN u vezi s Rezolucijom 53/35 Generalne skup{tine
UN (A/54/549, 15. 11. 1999), stav 59–62, http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/TestFrame/4e8fe0c73ec7e4cc80256839003eeb04Opendocument.