0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project

More documents

Recommendations

Info

336 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š pokazuje da je, uprkos tome, Klintonova administracija œpresuduŒ ve} donela, œne sumwaju}iŒ da su se zlo~ini, ipak, desili! I tu uop{te nije bilo bitno {to se ~ak i u najvi{im nivoima Stejt departmenta znalo da dokaza jednostavno — nema. Naime, Ruper navodi poverqivu elektronsku po{tu koja mu je data na uvid: œJedan biv{i zvani~nik ameri~kog Stejt departmenta koji je zadrào bliske veze s biv{im kolegama na vrlo visokim nivoima napisao je tokom 1997. da mu je re~eno da Odsek za ju`no-centralnu Evropu Obave{tajnog biroa Stejt departmenta 'nije video ni{ta, ponavqam ni{ta, {to bi potvrdilo navode iz {tampe’. On je dodao da je osoba koja mu je ovo prenela imala pristup najpoverqivijim informacijama i da bi 'morala da zna' (naglasci u originalu — prim. prev.) za postojawe bilo kakve vrste te informacije.Œ39 Razmi{qaju}i logi~no, œnedostatak sumweŒ od strane Klintonove administracije da se œzlo~in ipak desioŒ pre nalaèwa bilo kakvog dokaza o wemu moè da zna~i samo jedno: da se za œzlo~inŒ znalo unapred. Dakle, ili je Klintonova administracija bila u dosluhu s organizatorima œzlo~inaŒ pa je znala da se on desio pre svih drugih, ili je unapred znala œscenarioŒ po kojem }e teza œpo~iwenog zlo~inaŒ biti razra|ena. Tre}eg nema. Potvrdu ovakvom razmi{qawu dao je ve} pomenuti Hakija Mehoqi} u jednoj izjavi za {tampu povodom dolaska sada ve} biv{eg predsednika Klintona na otvarawe spomenika srebreni~kim `rtvama u leto 2003, izjaviv{i da se œzlo~inac uvek vra}a na mesto zlo~inaŒ. Vra}aju}i se toku de{avawa iz tog doba, paralelno s œpresudomŒ koju je izrekla Klintonova administracija dignuta je ve} krajem jula 1995. i optu`nica Ha{kog tribunala protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a — da ponovimo: bez ikakvih dokaza. Suprotno svim pravilima pravnog postupka i pravde uop{te, œlov za dokazimaŒ }e uslediti tek naknadno. Ali, postignuto je ono {to se htelo. Po re~ima Ri~arda Holbruka, jednog od arhitekata Klintonove balkanske politike, u izjavi za BBC: œShvatio sam da je Tribunal za ratne zlo~ine vrlo dragoceno oru|e. Upotrebili smo ga da bismo iskqu~ili dva najtraènija ratna zlo~inca u Evropi iz dejtonskog procesa i upotrebili smo ga da opravdamo sve {to je usledilo.Œ40 Hvala Holbruku na otvorenosti, koja mu, mora se priznati, nikada nije mawkala. Dejtonski pregovori su ve} bili spremni za jesen, a œdva najtraènija ratna zlo~incaŒ (zna~i, nema vi{e govora o tome da su oni samo osumwi~eni, nego su ve} i progla{eni krivim) ve} su imala œpresuduŒ iz- 39 Rooper, “The Numbers Game”. 40 Citirano u: George Bogdanich, “Srebrenica and the Politics of War Crimes”, Defense & Foreign Affairs Special Analysis, June 17, 2005.
Aleksandar Pavi}: RAZOBLIÂVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 337 re~enu protiv sebe — i to pre nalaèwa dokaza, a o su|ewu da i ne govorimo. Ko pogodniji od Holbruka da pokaè da je Ha{ki tribunal tu samo da bi œozakonioŒ ono {to je ve} politi~ki odlu~eno Na kraju, skoro kao fusnotu, pomenimo i to da je po~etkom 2005. godine, imaju}i, dakle ~itavu deceniju na raspolagawu da na|e bar nekog svedoka, dr Dik Shunurd iz holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju morao da izjavi: œBilo je nemogu}e tokom na{ih istraìvawa u Bosni da na|emo bilo koga ko je bio svedok masovnih ubistava ili ko bi govorio o sudbini nestalih mu{karaca.Œ41 To, me|utim, nije u me|uvremenu spre~ilo medije i Ha{ki tribunal da œrade svoj posaoŒ. Ko ima o~i da vidi, vide}e. Neko }e videti istinu. A neki }e videti ~ak i œnestaleŒ — i to kao œ`rtveŒ. Sve zavisi od motiva. V. TRAGOM PRAVE SUDBINE œNESTALIHŒ IZ SREBRENICE Ovde vredi iznova podvu}i ~iwenicu da ne postoje materijalni dokazi za tvrdwu o œ7.000–8.000Œ ubijenih Muslimana, ve} da je ta proizvoqno utvr|ena (ili, po Aliji Izetbegovi}u, naru~ena od strane Klintona) cifra dobrim delom proizi{la iz naga|awa (stvarnih ili izmi{qenih) o œnestalimaŒ iz Srebrenice. U detaqnoj analizi srebreni~kog fenomena za britanski internet sajt œSpajkdŒ pod naslovom œKako je Srebrenica postala 'pou~na pri~a'Œ, Tara Mekormak, kaè: œ…cifra od 8.000 nije dokazana, ve} je procena napravqena na osnovu raznih spiskova nestalih. Dosad je Ha{ki tribunal identifikovao 2.032 tela od 5.000 koja su iskopana. I, dok neka tela nose oznake `rtava ubistva, rane na mnogim telima ukazuju na smrt u ratnim dejstvima. [tavi{e, s obzirom na to da je cela oblast bila popri{te èstokih borbi od 1992. godine, moglo se o~ekivati je da je bilo mno{tvo `rtava na obe strane i da su mnogi sahraweni tamo gde su i pali.Œ42 A treba ponoviti i to da je bilo i me|umuslimanskih borbi pre i prilikom povla~ewa iz Srebrenice, u kojima, po zapadnim svedo~ewima, nije bilo mawe od stotinu mrtvih. Me|utim, nije se dosad ~ulo da je utvr- |eno da je ijedna od œidentifikovanihŒ `rtava na taj na~in stradala. œZna seŒ ko ih je ubio — kao {to se zna i ko su œratni zlo~inciŒ, ~ak i pre su|ewa, a kamoli presude. 41 Dr Dick Schoonoord, citirano u: Rooper, “The Numbers Game”. 42 Tara McCormack, “How did Srebrenica become a morality tale” 3. 8. 2005. Spiked-online, http://www.spiked-online.com/Printable/0000000CACD7.htm.
Page 1: VI Srebrenica—generalni pogled na
Page 4 and 5: 322 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNAL
Page 38: 356 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNAL

0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?