0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project
0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project
0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
322 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š<br />
tim, sam po sebi se name}e zakqu~ak da zemqe koje su bile pokreta~i osnivawa<br />
Ha{kog tribunala, tj. zapadne sile predvo|ene SAD, nisu videle interes<br />
u tome da se wihovo ~edo bavi i wima samima, tj. da ispita izvorne<br />
œzlo~ine protiv miraŒ, u koje su mo`da i one same bile ume{ane, a koji su<br />
predstavqale inicijalnu kapislu za izbijawe ratnog po`ara u biv{oj Jugoslaviji<br />
po~etkom 1990-ih. A u to vreme (Tribunal je osnovan 1993) nije bilo<br />
ni sile koja je mogla ili `elela da se zapadnim silama u tom wihovom<br />
naumu suprotstavi. Jer, dve nezapadne sile ~lanice Saveta bezbednosti<br />
UN, Rusija i Kina, nisu bile ni ono {to su bile samo deceniju ranije, ni<br />
ono {to }e (ponovo) postati samo deceniju kasnije — sile bez kojih se ne<br />
mo`e krojiti nijedan istinski œsvetskiŒ poredak.<br />
Dakle, da se, kojim slu~ajem, Ha{ki tribunal konstitui{e u sada-<br />
{wemvremenu,pitawejedalibiuop{teimogaodasekonstitui{e—a,<br />
ako i bi, te{ko da bi mogao da da bude isti. To samo po sebi ve} navodi na<br />
zakqu~ak da priroda tog tribunala nije univerzalna (na kraju, i sam Ha{ki<br />
tribunal je definisan kao œad hocŒ sud), i da je pre slika odre|enog odnosa<br />
snaga u odre|enom istorijskom trenutku. S obzirom na to da je to slu~aj, i<br />
da je danas odnos snaga u svetu bitno druk~iji, jo{ vi{e se name}e potreba<br />
da se kriti~ki posmatra ceo sukob u biv{oj Jugoslaviji, tj. cela tematiku<br />
kojompretendujedasebaviiHa{kitribunal,prekokojegsetaslikaprvenstveno<br />
i oblikuje. Svet, dakle, nije vi{e unipolaran, i, stoga, same<br />
œvrednostiŒ koje je taj unipolarni svet poku{ao da nametne kao univerzalne<br />
— ali, na`alost, vi{e snagom sile i novca nego snagom prava i argumenta<br />
— jo{ mawe treba da budu tako tretirane u sada{wem trenutku. Ako je,<br />
dakle, Ha{ki tribunal, u interesu sila koje su ga stvorile, izostavio da se<br />
bavi prvouzro~nim zlo~inima, na prvom mestu zlo~inima protiv mira, to<br />
nezna~idasetimenetrebabaviti,idade{avawaubiv{ojJugoslavijine<br />
treba gledati kroz tu prizmu — pa i prvenstveno kroz tu prizmu. A sve to u<br />
sklopu jednog novog, objektivnijeg, pa {to ne re}i i revizionisti~kog gledawa<br />
na stvar. Jer, u vreme interneta i sve br`ih komunikacija i de{avawa,<br />
logi~no je i da pojave raznih revizionizama dobiju odgovaraju}e ubrzawe,<br />
da poreci i stavovi koji su va`ili pre samo jednu deceniju ve} budu<br />
smatrani za anahronizme.<br />
Ovaj konkretan rad bavi se pitawem jednog naizgled œlokalnogŒ doga-<br />
|aja tokom sukoba u biv{oj Jugoslaviji — Srebrenicom i de{avawima oko<br />
we u julu 1995. Wegov œrevizionizamŒ le`i u tome {to }e, kroz usta onih<br />
koji nisu deo etni~ke grupe — tj. srpskog naroda — ~iji se pripadnici u<br />
œzvani~nom diskursuŒ, tj. diskursu koji je, uz kqu~nu ulogu upravo Ha{kog<br />
tribunala, nametnut preko zapadnih medija i zapadnih politi~kih struktura<br />
kao œjedini ispravanŒ — ozna~avaju kao glavni krivci za sve ono {to<br />
se, prema tom istom diskursu, desilo u pomenutom vremenu, ispri~ati jednu<br />
drugu pri~u, koja se neposredno kosi s tim diskursom. I, naravno, kroz<br />
prizmu postunipolarnog sveta, uz ponovno na~elno vra}awe na pomalo zaboravqena<br />
Nirnber{ka na~ela.
Change language