0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project

More documents

Recommendations

Info

324 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNALA ‰321–356Š ti se prvenstveno uzdao u sopstvene snage, 8 {to, naravno, nije moglo da izmakne pa`wi bar nekim od pripadnika zapadnog establi{menta koji su bili neposredno ume{ani u mirovne pregovore u BiH. 9 Ovo je va`no neprekidno isticati ne samo iz politi~kh razloga ve} i iz psiholo{kih i iz nau~nih razloga. Psiholo{ki gledano, pristajawem na to da se, bez ovakve prethodne ograde, bavimo problemom Srebrenice, onako kako su ga postavili po~inioci izvornog zlo~ina protiv mira i inicijatori rata agresije, mi sebe u startu stavqamo u defanzivan poloàj, gr~evito se bore}i da pobijemo propagandne tvrdwe koje dolaze upravo od izvornih ratnih hu{ka~a i po~inilaca vrhovnog zlo~ina. A sa nau~nog stanovi{ta, bez ovakve prethodne ograde, mi dozvoqavamo da nam agresivna politika i propaganda ve{ta~ki ome|e poqe na{eg ispitivawa, da nas svedu na bavqewe posledicama izvornog, neka`wenog i jo{ uvek uveliko ignorisanog zlo- ~ina, i to tako da su izvorni zlo~inci ti koji optuùju, a mi smo ti koji se propao je, jer ga se 'Izetbegovi} odrekao samo {to je iza{ao iz sobe', a wegova stranka izjavila da 'ne}e u~estvovati ni u jednom aran`manu o podeli vlasti sa Srbima'(71). Posledwi poku{aj da se izbegne veliki rat, u februaru 1992, doveo je sve tri strane u Lisabon, gde su svi potpisali aran`man koji je predvi|ao jedinstvenu dràvu koja je davala zna~ajnu autonomiju etni~kim regionima. Ali, 'samo {to je pristao, Izetbegovi} je promenio mi{qewe'. Kako ka- è [indler: 'Lisabonski debakl bio je neposredni uzrok rata'. (74).Œ Edward S. Herman, œSafari Journalism: Schindler's Unholy Terror Versus the Sarajevo Safari's Mythical Multi-Ethnic ProjectŒ, http://www.fifth-estate-online.co.uk/comment/safarijournalism.html. 8 Isto: œOvo povla~ewe iz Lisabonskog sporazuma u~iweno je uz ohrabrewe ameri~kog ambasadora ‰u Beogradu — prim aut.Š Vorena Zimermana, a [indler i drugi obave{teni komentatori tvrde da je Iztebegovi}evo odbijawe da pregovara bilo zasnovano na wegovom uverewu i razumevawu da }e mo}i da ra~una na Sjediwene Dràve i NATO u ostvarivawu svojih politi~kih ciqeva putem rata. Ono {to je wegova stranka SDA (Stranka demokratske akcije) èlela, prema strana~kom ideologu Xemaludinu Lati}u, bilo je bar 45 odsto Bosne, plus Sanxak (region u samoj Srbiji!), {to je bio ciq koji 'Sarajevo nije imalo {anse da postigne bez zna~ajne ameri~ke vojne pomo}i'Œ (202). 9 U svom ogledu œJugoslavija: Hjuman rajts vo~ u slu`bi partije rataŒ (Yugoslavia: Human Rights Watch in Service to the War Party, Edward S. Herman and David Peterson and George Szamuely), autori citiraju lorda Dejvida Ovena: œPi{u}i o novim naporima Klintonove administracije po~etkom 1993 da uni{te Vens-Ovenov mirovni plan, koji je paqanskim Srbima dodeqivao nekih 42 odsto Bosne i Hercegovine, umesto 49 odsto, koliko je predvi|ao Dejton, glavni pregovara~ Dejvid Oven obja{wava da je Alija Izetbegovi} povukao svoj potpis sa plana jer se 'ose}ao ohrabren ameri~kim stavovima da odugovla~i dok ne dobije boqu ponudu'. Oven zatim reprodukuje izvod iz jednom telegrama koji je poslao rane 1993. jednom od svojih pomo}nika u Va{ingtonu: 'Ova administracija brifuje medije tako da poja~ava re{enost onih Muslimana koji èle da nastave sa ratom. Imamo ‰predstavnika sarajevske vlade u UN, MuhamedaŠ [a|irbeja koji otvoreno govori svima da je ameri~ka administracija rekla da oni ne treba da ose}aju nikakvu potrebu da potpi{u mapu.'Kasnije, Oven dodaje da je 'nova administracija ve} donela odluku i bila re{ena da elimini{e ‰Vens-Ovenov mirovni planŠ… Obe- }ali su da }e izneti alternativu tokom slede}ih nekoliko sedmica, ali su u me|uvremenu delovali re{eno da uni{te detaqan plan koji su podràvali svi wihovi saveznici i koji je bio blizu toga da bude prihva}en od strane zara}enih strana. Po svim standardima me|unarodne diplomatije, to je bilo skandalozno pona{awe. Balkanska Odiseja, str. 111–119. — Ovde samo dodajemo to da se ovo de{avalo rane 1993, a Dejtonski mirovni sporazum potpisan je skoro tri godine kasnije, krajem 1995.Œ http://www.zmag.org/content/showarticle.cfmItemID=12200.
<strong>Aleksandar</strong> Pavi}: RAZOBLIÂVAWE œZVANI^NOG DISKURSAŒ 325 branimo i nalazimo dokaze u na{u odbranu, bave}i se ve{ta~ki suènim poqem koje obuhvata samo jednu od posledica wihovog — a ne na{eg — izvori{nog zlo~ina. Dakle, tek kada izgovorimo odgovaraju}u ogradu na samom po~etku (na primer: œNema~ka, Vatikan, SAD i Alija Izetbegovi} su odgovorni za sve {to se desilo u Bosni i Hercegovini posle februara 1992, ukqu~uju}i i de{avawa u SrebreniciŒ) — moèmo da pre|emo i na sekundarne posledice izvornog zlo~ina protiv mira i inicirawa rata agresije, ukqu~uju}i i doga|awa vezana za Srebrenicu, da probamo da ustanovimo i {ta se tu desilo, {ta je propaganda, {ta istina, {ta se zna a {ta se ne zna. Uz razumevawe da na{e istraìvawe nije samo puko, forenzi~ko tragawe za istinom, ve} i iskaz po{tovawa prema svima koji su nevino stradali na tom podru~ju, prema svima onima koji ne bi stradali, pa i onima koji ne bi bili primorani da ratuju na tom podru~ju da nije zapaqen — a zatim i odràvan — po- àr op{teg rata. Poznato je, a to su istraìvawa poput onih koja su vr{ili qudi poput Milivoja Ivani{evi}a i Qiqane Bulatovi}, da je, od prole}a 1992. do jula 1995. na podru~ju Srebrenice stradalo preko 3.000 Srba,10 koji su bili `rtve muslimanskih snaga iz same Srebrenice i wene okoline. To je, na- àlost, pri~a koja nije dobila zasluèni publicitet, i koja tek ~eka svoj zasluèni medijsko-istorijski tretman. No, ovde ne}e biti re~i o tim stravi~nim zbivawima, ve} o onome {to se desilo na podru~ju Srebrenice u julu 1995. godine, nakon ulaska snaga Vojske Republike Srpske u taj gradi}. Jer upravo su de{avawa u julu 1995. godine imala posledice ne samo po lokalnu ve} i po svetsku politiku, upravo je ta de{avawa zapadna medijska propaganda preuzela i oblikovala u jedno ~isto politi~ko oru`je, pomo}u kojeg pravda ne samo svoju politiku na prostorima biv{e Jugoslavije ve} i u svetu, i pomo}u koje poku{ava da kontroli{e politi~ku scenu na istom prostoru i dan-danas. I, upravo zbog ~iwenice da je œsrebreni~ki diskursŒ izvorno oblikovan na Zapadu, to jest na ishodi{tu izvornog, {ireg zlo~ina protiv mira u BiH, pristup ovog rada leà}e u tome da ponudi alternativni œsrebreni~ki diskursŒ koji je tako|e zasnovan na stranim, skoro iskqu~ivo zapadnim izvorima, smatraju}i da je to delotvoran na~in borbe protiv jednostrane verzije koja se ve} vi{e od jedne decenije putem zapadnih mas-medija {iri u vezi sa zbivawima u Srebrenici iz jula 1995. godine. Za{to Prvo, tvrdwe ili nalazi pripadnika svakog od naroda koji su u~estvovali u spoqa izazvanom gra|anskom ratu u BiH uvek, ~ak i pri upotrebi ~isto nau~ne metodologije, mogu da budu izloène optu`bama za œneobjektivnostŒ. S druge strane, strani, a pogotovo zapadni izvori za tako ne- {toveomate{komogudabuduoptuèni.Nesamozato{tonisubilinepo- 10 Usvojojkwizi<strong>Srebrenica</strong> jul 1995: u tragawu za istinom, Milivoje Ivani{evi} je pobrojao, imenom i prezimenom, 3.287 srpskih œnovomu~enikaŒ (ukqu~uju}i i 344 iz Haxi}a); poglavqe: œKwiga mrtvih Srba Srebrenice i Bir~a 1992–1995Œ, str. 67–143. Hri- {}anska misao, Beograd, 2007.
Page 1: VI Srebrenica—generalni pogled na
Page 4 and 5: 322 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNAL
Page 38: 356 DELATNOST ME\UNARODNOG TRIBUNAL

0601 Aleksandar Pavic.vp - Srebrenica historical project

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?