Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika
01.01.2015 • Views
Share Embed Flag

Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
lib2.podelise.ru

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

RAZLIKOVNI RJEČNIK IZMEĐU HRVATSKOG JEZIKA I SRPSKOG JEZIKA<br />

HRVATSKI JEZIK SASTOJI SE OD TRI DIJALEKTA:Ĉakavskog dijalekta-(ikavski,ekavski,ijekavski), Kajkavskog dijalekta-<br />

(ekavski,ijekavsk izgovori) i Štokavskog dijalekta-(ikavski,ekavski, ijekavski). Osnovica za sluţbeni standard u HRVATSKOM KNJIŢEVNOM<br />

JEZIKU je Štokavski dijalekt ijekavskog izgovora oplemenjen sa fondom rijeĉi Kajkavskog i Čakavskog dijalekta.<br />

SRPSKI JEZIK SASTOJI SE OD DVA DIJALEKTA: Štokavskog dijalekta-(ekavski,ijekavski) i Torlaĉkog dijalekta-(ekavski).Osnovni<br />

standard za SRPSKI KNJIŢEVNI JEZIK je štokavski dijalekt ekavskog izgovora oplemenjen Torlačkim dijalektom.<br />

Razlikovni rječnik izmeĎu <strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong> i <strong>hrvatskog</strong> <strong>jezika</strong>:<br />

SRPSKI JEZIK<br />

HRVATSKI JEZIK<br />

oĉigledan, jasan<br />

šef<br />

šef: Šef katedre…<br />

razvidan<br />

predstojnik<br />

proĉelnik: Proĉelnik katedre<br />

sraz<br />

popudbina<br />

rijek<br />

uĉevnik<br />

podmet<br />

uljudbeni spomenik temeljnoga priroka<br />

2,4: dva zapeta ĉetiri, dva zarez ĉetiri, dva koma ĉetiri 2,4: dva cijela ĉetiri<br />

adekvatan, primeren, prikladan<br />

advokat<br />

advokatura<br />

aerodrom, vazdušna luka<br />

ajkula (tur.), morski pas<br />

akati, drndati; izakati, izdrndati<br />

akcenat: jedan dínar, dva dinára, tri dinára…<br />

àko,neka<br />

akord<br />

aktuelan<br />

aktuelnost<br />

alhemija, alhemiĉar<br />

alkalija, baza<br />

ambasador, ambasada<br />

analiza<br />

antene (kod insekta)<br />

aplauz,aplaudirati - aplaudiraj!<br />

apoteka<br />

apotekar<br />

prikladan (ĉeš. priklad = primjer)<br />

odvjetnik, odvjetnica<br />

odvjetništvo<br />

zraĉna luka<br />

morski pas<br />

nepaţljivo rabiti<br />

akcent: jedan dínar, dva dínara, tri dínara…<br />

i neka<br />

sazvuk, sazvuĉje<br />

aktualan<br />

aktualnost<br />

alkemija, alkemiĉar<br />

luţina, baza<br />

veleposlanik, veleposlanstvo<br />

rašĉlana<br />

ticala (kod kukca)<br />

pljesak; pljeskati - plješći!<br />

ljekarna, ljekarnica<br />

ljekar, ljekarnica

april<br />

apsolutno<br />

arhipelag<br />

arhiva<br />

artiljerija<br />

askurĊel, sukurdov<br />

ašov, štijaĉa<br />

atelje<br />

Atina<br />

auditorijum<br />

Australijanac<br />

autoperionica<br />

autoput<br />

avgust<br />

avijacija, vazduhoplovstvo<br />

avion, vazduhoplov<br />

azot<br />

baba marta (opis 3. meseca)<br />

baba (baka od mila)<br />

dţabe<br />

bajat, star, buĊav, pokvaren: Lebac se ubajatio…<br />

bajbok, bajbokana<br />

bajonet<br />

bakarni<br />

balvan, deblo<br />

bandera<br />

Banija; Banijac, Banijka; Banijski<br />

banja, kupalište<br />

banja, spa (snob.), ilidţa (tur.)<br />

banjski<br />

barometar, sfigmomanometar, meraĉ pritiska<br />

baron, baronica<br />

Barselona<br />

travanj (ĉeški: duben)<br />

posvemašno<br />

otoĉje<br />

arhiv<br />

topništvo<br />

predak<br />

štihaĉa<br />

atelijer<br />

Atena<br />

sušateljstvo<br />

Australac<br />

autopraonica<br />

autocesta<br />

kolovoz (ĉeški: srpen)<br />

zrakoplovstvo<br />

zrakoplov<br />

dušik<br />

veljaĉa premetaĉa (opis 2. mjeseca)<br />

baka (baba podrugljivo)<br />

badava<br />

star, pljesnjiv: Kruh je spljesnjivio…<br />

prţun<br />

bajunet<br />

bakreni<br />

klada<br />

elektriĉni stup<br />

Banovina, Banovinac, Banovinka; Banovinski<br />

kupalište<br />

toplice<br />

kupališni<br />

tlakomjer<br />

barun, barunica<br />

Barcelona<br />

bašta, baštenski vrt, bašĉa; vrtni, –<br />

bata (brat od milošte)<br />

Beĉlija, Beĉlijka (ţitelji Beĉa)<br />

bekstvo (Bekstvo iz Ševeningena)<br />

bela rada (poljski cvet)<br />

belance<br />

beleg; taksena marka<br />

braco, bratac (brat od milja)<br />

Beĉanin, Beĉanka<br />

bijeg<br />

ivanĉica (poljski cvijet)<br />

bjelanjak<br />

biljeg

eleţiti; obeleţiti; pribeleţiti; zabeleţiti; sveska, beleţnica; ubeleţiti; beleg<br />

beli luk<br />

beonjaĉa (reĉ iz narodnog <strong>jezika</strong>)<br />

berberin: Seviljski berberin<br />

berbernica; berberska radnja<br />

berza<br />

bešika<br />

beskiĉmenjaci, ahordate<br />

besmisleno, nerazumno, iracionalno<br />

besnilo<br />

besparica, nemaština<br />

bespotrebno<br />

bezbednost<br />

bezmalo<br />

bezmalo<br />

beznadeţan<br />

bezuslovno<br />

biber<br />

biblioteka<br />

biletarnica, blagajna (nikad kasa)<br />

biljoţder<br />

biografija<br />

bioskop<br />

birokratija<br />

biti dovoljan<br />

blagodet<br />

biljeţiti; obiljeţiti; pribiljeţiti; zabiljeţiti; biljeţnica; ubiljeţiti; biljeg<br />

ĉešnjak<br />

bjelooĉnica<br />

brijaĉ: Seviljski brijaĉ<br />

brijaĉnica<br />

burza<br />

mjehur<br />

beskraljeţnjaci, akordati<br />

nesuvislo<br />

bjesnoća<br />

oskudica, nemaština<br />

nepotrebno<br />

sigurnost<br />

skoro<br />

malne<br />

beznadan<br />

bezuvjetno<br />

papar<br />

knjiţnica<br />

prodavaonica karata, blagajna<br />

biljojed<br />

ţivotopis<br />

kino<br />

birokracija<br />

dostajati, biti dostatan<br />

blagodat<br />

blagosiljati, blagosiljanje<br />

blagovremeno<br />

blatnjav<br />

bledilo<br />

bliznakinje<br />

bludni, senzualni<br />

bogalj<br />

boginja<br />

boginje<br />

bogoslovlje; bogoslovija<br />

bojim se<br />

bojiti; Ja bojim, ti bojiš...; bojadisati<br />

bokal<br />

blagoslivljati, blagoslivljanje,blagoslov<br />

pravodobno<br />

blatan (blatni)<br />

bljedoća<br />

blizanke<br />

puteni<br />

bogac, bogec (kajk.)<br />

boţica<br />

ospice<br />

bogoštovlje<br />

strah me (je)<br />

bojati; Ja bojam, ti bojaš...; liĉiti: Ja liĉim…<br />

vrĉ

okser, bokserski, boksovati<br />

bolešljiv<br />

bombona<br />

bombonjera<br />

bonsek<br />

borni<br />

borovnica<br />

bova<br />

brana<br />

branilac<br />

brat (od tetke)<br />

bratanac<br />

bratanac, bratanica<br />

bre: Ej bre…<br />

breg i dolja talasa (fizika)<br />

breskva<br />

briga<br />

briga; brinuti o<br />

brigadirska kolica<br />

brijaĉ, britvica<br />

brinuti o kome<br />

brodovi<br />

broj, cifra<br />

brojĉanik<br />

brojilac (mat.)<br />

brzak<br />

brzo<br />

buba<br />

buba mara<br />

buba rus, tarakan<br />

bubašvaba<br />

bucov, klen<br />

buĊav<br />

buĊaveti<br />

budilnik<br />

cudnica (cro.)<br />

buket<br />

buket, rukovet cveća<br />

bukvalno, biti bukvalan<br />

bukvar<br />

boksaĉ, boksaĉki, boksati<br />

boleţljiv<br />

bombon<br />

bombonijera<br />

pila za ţeljezo<br />

bojni<br />

borovica<br />

plutaĉa<br />

ustava<br />

branitelj<br />

bratić<br />

striĉević<br />

nećak, nećakinja<br />

ĉovjeĉe (boţji) / ţeno (boţja)<br />

brijeg i dol vala<br />

praskva,breska<br />

skrb<br />

skrb; skrbiti o<br />

taĉke, karijola<br />

britva<br />

Skrbiti o nekome<br />

brodovlje (zbirna imenica)<br />

brojka, znamenka<br />

kazalo<br />

brojnik<br />

brzica<br />

hitro, brzo<br />

kukac<br />

ovĉica boţja<br />

ruski ţohar<br />

ţohar (vic: "kukac Nijemac" C.M.)<br />

klen<br />

pljesniv<br />

pljesniviti<br />

budilica, veker (kol.),vekerica (kol.)<br />

budnica<br />

puket<br />

pušlec<br />

doslovce; shvaćati doslovno<br />

poĉetnica

unar<br />

buncati<br />

buranija, boranija<br />

bure<br />

burgija<br />

bušilica, bor-mašina<br />

ĉabar, kazan<br />

ĉabar; biti u ĉabru; Prdnuli smo u ĉabar…(metafora)<br />

gareţ, gar,<br />

ćale (ţarg.)<br />

ĉamac<br />

ĉaršav<br />

ĉas, ĉasovnik<br />

ĉas; ĉasovi, nastava<br />

ĉašica: Voli da popije…<br />

ĉasovi: posle ĉasova<br />

ĉasovniĉar<br />

ĉasovnik<br />

ĉasovnik<br />

ĉaura; uĉauriti; zaĉauriti<br />

ćebe<br />

ćebe, ćebence<br />

celokupno, vascelo; vaskoliko,<br />

kiparis (arh.), tuja<br />

ĉemu: O ĉemu<br />

ĉen, ĉesno (bijelog luka)<br />

cenovnik<br />

cenovnik<br />

centar<br />

centarfor<br />

centralni<br />

cepati<br />

ĉepići i štapići (oftalm.)<br />

ĉešalj<br />

ĉetka<br />

ĉetkica za zube<br />

ĉetvorougao<br />

cifra<br />

cifra, brojka<br />

cifra; dvocifreni brojevi<br />

zdenac<br />

bulazniti<br />

mahune<br />

baĉva<br />

svrdlo, borer (kol.)<br />

bušilica, svrdlo<br />

kaca, hamper, kotao<br />

gabula; biti u gabuli; U gabuli smo…<br />

ĉaĊa,ĉaĊanv,<br />

stari (ţarg.)<br />

ĉun, ĉamac<br />

plahta<br />

sat, ura<br />

sat ; sati, nastava<br />

kapljica: Ljubitelj dobre kapljice…<br />

nastava: poslije nastave<br />

urar<br />

zidni sat<br />

sat (sat velikih dimenzija, zidni sat, javni sat)<br />

ĉahura, uĉahuriti, zaĉahuriti<br />

(Debela) deka<br />

pokrivaĉ; deka, dekica<br />

cjelokupno; svekoliko<br />

ĉempres<br />

ĉem, O ĉem-u<br />

ĉešanj (luka ĉešnjaka)<br />

koštovnik<br />

cjenik<br />

središte<br />

srednjak<br />

središnji<br />

derati, drapati<br />

ĉunjići i štapići (occul.)<br />

ĉešalj<br />

kefa, ĉetka<br />

kefica za zube<br />

ĉetverokut<br />

brojka<br />

brojka, znamenka<br />

znamenka; dvoznamenkasti brojevi

cigara, smotka (arh.)<br />

ĉigra<br />

cigareta<br />

zvrk<br />

ćilibar<br />

ĉim: Ne treba ga buditi, ĉim se sam nije probudio.<br />

cimet<br />

ĉinija<br />

faktor, faktori<br />

cinkariti<br />

cinkariti, cinkarenje<br />

cirada<br />

cirkular<br />

cirkulisati<br />

ĉistota<br />

ĉitak; ĉitko<br />

ĉiviluk, okaĉaljka; ofinger<br />

ĉkiljiti<br />

cmizdriti<br />

ĉorba<br />

ĉorbasto<br />

ćošak,<br />

ćoškast,<br />

ĉovek koji govori iz stomaka,<br />

crći<br />

crkva, Gen. pl. crkava<br />

crni luk<br />

crtać, crtani film<br />

crtati,<br />

Crvenkapa<br />

cucla, cuclati<br />

ĉukunbaba, ĉukundeda<br />

ĉulo<br />

ĉulo<br />

ĉulo<br />

ĉulo mirisa; osećaj mirisa<br />

ćurka; ćuran<br />

ćutati<br />

ćutati: Ćuti!; ćutanje<br />

ćutke<br />

ćutljiv<br />

jantar<br />

dok: Ne treba ga buditi, dok se sam ne probudi.<br />

cimt<br />

zdjela<br />

ĉinitelj, ĉimbenik<br />

cinkati<br />

cinkati, cinkanje, prijavljivanje<br />

cerada<br />

Okruţnica, okruţna pila<br />

kolati, cirkulirati<br />

ĉistoća<br />

ĉitljiv; ĉitljivo<br />

vješalica<br />

škiljiti<br />

cendrati<br />

gusto tekuće jelo<br />

jušno<br />

ugao<br />

uglat<br />

trbuhozborac<br />

krepati<br />

crkva, Gen. pl. crkvi<br />

crveni luk<br />

crtić, crtani film<br />

risati; narisati<br />

Crvenkapica<br />

duda, dudati<br />

šukunbaba, šukundjed<br />

osjet<br />

osjetilo<br />

ćutilo<br />

osjet njuha<br />

pura, purica; puran, tuka; tukan, tukac<br />

šutjeti<br />

šutjeti: Šuti!; šutnja<br />

šutke<br />

šutljiv

ĉuven<br />

ĉuven<br />

ĉuvstvo, osećanje, emocija; osećajan<br />

cvast<br />

cvećara<br />

cvekla<br />

cvetati<br />

cvetati: Voćke cvetaju...<br />

cvrĉak<br />

ĉvrsto (agregatno ili fiziĉko) stanje<br />

dalekovidost; hipermetropija<br />

danju<br />

dasa, frajer (ţarg.)<br />

daske<br />

datum<br />

Ċavo, vrag<br />

decembar<br />

decenija<br />

decidirano, eksplicitno<br />

deĉji<br />

deda, deka (od mila)<br />

dejstvo, dejstvovanje<br />

delfin<br />

delija, momĉina<br />

delimiĉno<br />

delimiĉno<br />

glasovit<br />

znamenit<br />

ćut, osjećaj; osjetljiv<br />

cvat<br />

cvjećarnica, cvjećarna<br />

cikla<br />

cvasti, cvjetati<br />

cvasti: Voćke cvatu...<br />

zrikavac<br />

kruto (agregatno ili fiziĉko) stanje<br />

dalekovidan; dalekovidnost<br />

obdan, danomice<br />

pristao mladić, frajer (ţarg.)<br />

planjke<br />

nadnevak<br />

vrag, Ċavao, Ċavol<br />

prosinac<br />

desetljeće<br />

izriĉito<br />

djetinji<br />

djed, djedica, dida<br />

bojevo djelovanje<br />

pliskavica, dupin<br />

momĉina<br />

djelomice<br />

djelomiĉno, djelomice<br />

deljenik; delilac; dividend; divizor<br />

Demokrate su tajanstvene...<br />

demokratija<br />

demokrata<br />

deoba, deobno vreteno<br />

deobno<br />

depozit<br />

desiti se, dešavanje<br />

desiti se, zbiti se<br />

desnoruk<br />

detalj<br />

detaljno<br />

detaljno, iscrpno<br />

djeljenik; djelitelj<br />

Demokrati su tajanstveni...<br />

demokracija<br />

demokrat<br />

dioba, diobeno vreteno<br />

diobeno<br />

pohrana<br />

dogoditi se, dogaĊanje<br />

dogoditi se, zbiti se<br />

dešnjak<br />

potankost, pojedinost<br />

potanko<br />

podrobno

devojĉica<br />

devojke i momci ; moja devojka ; njen momak<br />

dezert<br />

dihtung, zaptivaĉ<br />

dijalekat, nareĉje<br />

dimljena svinjska kolenica<br />

dimniĉar, odţaĉar<br />

dinstati; prodinstati<br />

diplomatija<br />

direkcija<br />

direktno<br />

direktor<br />

direktor<br />

dirka<br />

disajni<br />

disati<br />

diš-mašina © C. Merlocampi<br />

divan, predivan<br />

dlaka: Ni dlaka s glave neće ti pasti...<br />

dnevnica, (radnik koji radi za dnevnicu) – dnevniĉar<br />

do kraja<br />

doakati (nekome/neĉemu) (idiom), stati (neĉemu) u kraj<br />

doboš; dobovati<br />

dobrica<br />

Dobro veĉe!<br />

dobrovoljci<br />

dockan, kasan: Sad je dockan.<br />

dockan: Sad je dockan…; kasno, prekasno<br />

docniti<br />

dogaĊaj<br />

dogled, durbin<br />

dohvatiti, dosegnuti<br />

(dom)kuća za invalide<br />

domaća ţivotinja<br />

domaćica<br />

domaćinstvo, kućanstvo<br />

domašaj<br />

domen<br />

curica<br />

cure i deĉki ; moja cura ; njezin deĉko<br />

desert<br />

zaptivka<br />

dijalekt, narjeĉje<br />

buncek<br />

dimnjaĉar<br />

pirjati; propirjati<br />

diplomacija<br />

upraviteljstvo<br />

izravno<br />

ravnatelj<br />

upravitelj<br />

tipka<br />

dišni<br />

dihati, disati<br />

perilica posuĊa<br />

krasan, prekrasan<br />

vlas: Ni vlas s glave neće ti pasti...<br />

nadnica, nadniĉar<br />

dokraja; do kraja<br />

rješiti problem<br />

bubanj; bubnjati<br />

dobriĉina<br />

Dobra veĉer!<br />

dragovoljci<br />

kasno, kasan: Sad je kasno.<br />

prekasno<br />

kasniti<br />

dogaĊaj<br />

dvogled, durbin<br />

dokuĉiti, dosegnuti<br />

uboţnica<br />

ţivinĉe<br />

kućanica<br />

kućanstvo, domaćinstvo<br />

doseg<br />

domena, djelokrug<br />

donedavno<br />

donedavna

dopunjavati<br />

dopust, odsustvo<br />

dosetiti se; dosetka<br />

došljak, doĊoš<br />

doĊoš<br />

dostava<br />

dostignuće<br />

dostignuće<br />

dovoljan<br />

doţivotan<br />

doznaka<br />

dozvola<br />

dozvoliti<br />

drama<br />

drati<br />

drati se: Mi smo se drali…<br />

drati, odrao me ţivog, celu noć se drala<br />

draţ: Njena draţ bila je u njenoj neposrednosti…<br />

dreĉati; dreĉeći<br />

dreĉave boje, dreĉav<br />

drška<br />

drugaĉije<br />

drugde: Idemo negde drugde…<br />

drum; put; putna/drumska mreţa<br />

drumski<br />

druţina, društvo<br />

drvara<br />

drvara<br />

drvo, G: drveta, D: drvetu<br />

dubiti; izdubiti: Dubiti drvo…<br />

Ċubre<br />

Ċubretari, Ċubrište;( smećari; smetište)<br />

Ċubrište<br />

Ċubrivo (fertilizator), Ċubriti (fertilizovati)<br />

dud (kao biljka); dudinja (plod duda);<br />

dugajlija<br />

dugme<br />

dugme, dugmad (zbirna imenica)<br />

solsticijum<br />

Ċumbir<br />

dopunjivati<br />

dopust<br />

dosjetiti se; dosjetka<br />

dotepenac<br />

dotepenac<br />

isporuka<br />

doseg<br />

postignuće<br />

dostatan<br />

dosmrtan<br />

doznaĉnica<br />

dopuštenje<br />

dopustiti<br />

igrokaz<br />

derati<br />

derati se: Mi smo se derali…<br />

derati, oderao me ţivog, cijelu noć se derala<br />

draţest<br />

kriĉati; kriĉeći<br />

kriĉave boje, kriĉav<br />

drţalo, drţalja<br />

drukĉije,( drugaĉije)<br />

drugamo: Idemo nekamo drugamo…<br />

cesta; cestovna mreţa<br />

cestovni<br />

druţba, udruga<br />

drvarnica<br />

drvarna<br />

drvo, G: drva, D: drvu<br />

dupsti; izdupsti: Dupsti drvo…<br />

smeće<br />

smetlari, smetlište<br />

smetište<br />

gnojivo, gnojiti<br />

murva, dud ; dud<br />

dugonja<br />

gumb<br />

puce (lok), puceta (zbirna imenica)<br />

dugodnevnica, solsticij<br />

– (engl. ginger)

dupke (pun)<br />

durbin<br />

ĊurĊevak<br />

Đuro, Đurica, ĐurĊ<br />

dušek<br />

duvaĉi<br />

duvan (etim. od duvati)<br />

duvankesa<br />

duvati<br />

duvati, dunuti<br />

duţ (pron.)<br />

duţi (comp. adj.)<br />

duţica (deo oka)<br />

duţina: Duţina duţi…<br />

duţiti; Da ne duţim...<br />

duţni metar<br />

dvanaestopalaĉno crevo, dvanaesterac<br />

dvogled<br />

dvogubi, sugubi, dupli; trogubi, tripli; ĉetverogubi, kvadripli; višegubi, multipli…<br />

dvoipomeseĉni<br />

dvorani<br />

dvorište, avlija (tur.)<br />

dvoumiti se; dvoumljenje<br />

dvoumiti se; sumnjati; dvoumljenje<br />

dţak, kesa<br />

dţemper<br />

dţezva, ibrik<br />

dţigerica, (isto i dţigerice)<br />

ekser, ekserĉić<br />

emotivan<br />

Evropa, evropski, evropeizacija<br />

fajront<br />

falsifikat<br />

falsifikovan<br />

farbano jaje: Jaje farbano u lukovini…<br />

farmerice, (dţins, teksas)<br />

farmerke, farmerice<br />

fasada<br />

fazan<br />

februar<br />

dupkom (pun)<br />

dalekozor<br />

ĊurĊica<br />

Juraj,Jurica, Jur(a)e<br />

madrac<br />

puhaĉi<br />

(puhan), duhan<br />

duhanvreĉa<br />

puhati<br />

(duhati, duhnuti), puhati, puhnuti<br />

duţina (geom.)<br />

dulji<br />

šarenica<br />

duljina: Duljina duţine<br />

duljiti; Da ne duljim...<br />

duljni metar<br />

dvanaesnik<br />

dogled, dalekogled<br />

dvostruki; trostruki; ĉetverostruki; višestruki<br />

dvoipolmjeseĉni<br />

dvorjani<br />

dvorište, dvorišĉe, okuĉnica<br />

zdvajati; dvoumica<br />

zdvajati; dvojiti; dvoumica<br />

vreća; vrećica<br />

vesta<br />

lonĉić za kavu<br />

jetra<br />

ĉavao, ĉavlić<br />

osjećajan<br />

Europa, europski, europeizacija<br />

fajrunt<br />

krivotvorina<br />

krivotvoren, falsificiran<br />

bojano jaje: Jaje bojano u luĉini…<br />

traperice, (jeans, texas)<br />

traperice<br />

proĉelje<br />

gnjetao<br />

veljĉa

feljton<br />

fijoka<br />

fil<br />

filijala, ispostava, predstavništvo<br />

finansije; finansirati<br />

finansijer<br />

firma<br />

fiziĉko vaspitanje, fiziĉki<br />

flaša<br />

flašica<br />

foka<br />

fondacija<br />

fontana<br />

friz<br />

front<br />

front, linija fronta<br />

fudbal<br />

fugna<br />

oficir<br />

funkcioner<br />

furuna<br />

gaće<br />

ganuti<br />

garsonjera<br />

gas<br />

gasovito stanje<br />

Gde ideš<br />

Nigde ne idem!<br />

genije<br />

geografija<br />

geografija; geograf<br />

geografska karta, mapa<br />

gest<br />

gica, guda<br />

gimnastika<br />

glancati<br />

glasati za koga<br />

glasati; glasanje<br />

glavaĉke, naglavaĉke<br />

gledati na nešto s visine<br />

podlistak<br />

ladica<br />

fila<br />

podruţnica<br />

financije; financirati<br />

financijer<br />

tvrtka<br />

tjelesna kultura, tjelesni<br />

boca<br />

boĉica<br />

tuljan<br />

fundacija<br />

vodoskok<br />

ledenica, duboko zamrzavanje<br />

fronta<br />

bojište, bojišnica<br />

nogomet, (nogometna lopta)<br />

fuga<br />

ĉasnik<br />

duţnosnik<br />

krušna peć (vrsta)<br />

gaćice<br />

dirnuti, kosnuti se<br />

garsonijera<br />

plin<br />

plinsko stanje<br />

Kamo ideš<br />

Nikamo/Nikud ne idem!<br />

genij<br />

zemljopis<br />

zamljopis; zemljopisac<br />

zemljovid<br />

gesta<br />

pajcek<br />

tjelovjeţba; fiskulturnik<br />

laštiti<br />

glasovati za koga<br />

glasovati; glasovanje<br />

stmoglavce<br />

gledati na nešta s visoka

glista<br />

glodari<br />

glupost, budalaština<br />

gluvilo, gluvost<br />

gluvonem<br />

gmizavac<br />

go<br />

nag<br />

godišnjica<br />

golicati, golicljiv<br />

gološija (vrsta kokoške)<br />

golotinja<br />

golub, pl. golubovi<br />

goluţdrav<br />

gorušica<br />

gos'in (gospodin)<br />

gospoĊica<br />

Gospojina (velika i mala)<br />

gostoprimljiv<br />

gostoprimljivost<br />

gostoprimstvo<br />

goveĊa supa<br />

goveĊina<br />

govoriti, priĉati, kazivati<br />

gujavica<br />

glodavci<br />

bedastoća<br />

gluhoća<br />

gluhonijem<br />

gmaz<br />

gol, zgoditak<br />

gol<br />

godišnjica<br />

škakljati, škakljiv, škakiljav<br />

golovratka (vrst kokoši)<br />

golota<br />

golub, pl. golubi<br />

golušav<br />

ţgaravica<br />

gospo'n (gospodin)<br />

gospodiĉna, gospoĊica<br />

Gospa (velika i mala)<br />

gostoljubiv<br />

gostoljubivost<br />

gostoljublje<br />

govedska juha<br />

govedina<br />

zboriti, govoriti, priĉati, kazivati<br />

grabljivac, predator<br />

grabulja, pl. grabulje;<br />

grad<br />

gramziv, gramzivost<br />

graniĉiti se: Srbija se graniĉi sa Makedonijom…<br />

grditi; izgrditi<br />

greška<br />

grip<br />

griţa savesti<br />

groznica<br />

grudi, grudni<br />

grudva, grudvati se, zgrudvati se<br />

grupa<br />

gumica (za brisanje)<br />

gundelj, gundevalj<br />

grabeţljivac<br />

grablje, dem. grabljice<br />

tuĉa<br />

gramţljiv, gramţljivost<br />

graniĉiti: Hrvatska graniĉi s Slovenijom…<br />

špotati ; za(iz)špotati<br />

pogrješka, pogreška<br />

gripa<br />

griţnja savjesti<br />

vrućica<br />

prsa, prsni (postoji <strong>razlika</strong> imeĊu muških "prsa" i i ţenskih "grudi")<br />

gruda, grudati se, nagrudati se<br />

skupina<br />

brisalo<br />

hrušt

gunj, koţun<br />

gurman<br />

gustina<br />

gvoţĊara<br />

gvoţĊe<br />

haljinica; odeţda (odeća)<br />

haos<br />

Hartija : Hartije od vrednosti…<br />

hemija<br />

hemikalija<br />

hiljada<br />

hir, kapric<br />

hirurg<br />

(hladionik), friţider<br />

hladno<br />

hladovina<br />

hleb<br />

hlor, hlorisana voda<br />

hol, predsoblje<br />

holesterol<br />

holin, holinergijski, acetilholin<br />

homolog(i), homologa, homologo (pridev)<br />

hor<br />

horizont<br />

horska muzika<br />

hrana (od mila); njupa<br />

hrišćanstvo<br />

Hrist, Hristos (od grĉ. hristos = prorok, mesija)<br />

hrizantema, jesenka, mitronka<br />

hvatati<br />

i,: ...Slovenija, Bosna i Hercegovina i Makedonija.<br />

igra<br />

igra, igrati, igraĉ, igraĉica<br />

imenilac (mat.)<br />

indeks<br />

indeks stranih pojmova<br />

indikativno; karakteristiĉno<br />

indirektno, posredno<br />

inostranstvo<br />

insekt<br />

koţuh<br />

sladokusac<br />

gustoća<br />

ţeleznarija<br />

ţeljezo<br />

haljetak; halje (arh.)<br />

kaos<br />

papir: Vrijednosni papiri…<br />

kemija, luĉba<br />

kemikalija<br />

tisuća<br />

mušica, hir<br />

kirurg<br />

hladnjak<br />

studeno<br />

hlad<br />

kruh<br />

klor, klorirana voda<br />

predvorje<br />

kolesterol<br />

kolin, kolinergiĉni, acetilholin<br />

homologni, -na,-no<br />

zbor, kor<br />

obzor, obzorje, vidokrug<br />

zborna glazba<br />

papica<br />

kršćanstvo<br />

Krist (od lat. Christus)<br />

krizantema<br />

loviti<br />

te:..Slovenija, Bosna i Hercegovina te Makedonija.<br />

ples<br />

ples; plesati; plesaĉ; plesaĉica<br />

nazivnik<br />

kazalo, pojmovnik<br />

kazalo stranih pojmova<br />

znakovito<br />

neizravno<br />

inozemstvo<br />

kukac

instruktor<br />

interesovanje:<br />

Koja su Vaša interesovanja…<br />

Slušam te sa interesovanjem…<br />

interesovanje<br />

interesovati se za nešto:<br />

Mušterije se interesuju za naš novi proizvod…<br />

Interesujem se za tebe…<br />

Isaija<br />

iseĉak, insert<br />

iseljenje<br />

ishrana<br />

iskopavanje<br />

iskorišćavanje<br />

iskorišćavati, iskorištavati<br />

iskrsnuti, vaskrsnuti:<br />

Nešto je iskrslo… Hristos vaskrse…<br />

ismevati<br />

isplaziti (se), ispleziti (se)<br />

izglancan<br />

izglancati<br />

ispovest<br />

ispravka<br />

ispreplitani<br />

istaći: On je istakao…<br />

istorija<br />

istovremeno<br />

istrajavati: Ova struja istrajava…<br />

Italijani, italijanski<br />

ivica<br />

ivica<br />

iviĉnjak<br />

izaći<br />

izbor<br />

izdah<br />

izdati (npr. pasoš, svedoĉanstvo, liĉnu kartu)<br />

Izdavaĉ ; izdavaĉka kuća<br />

izdavanje<br />

izdavaštvo, izdavaĉki rad<br />

izdrati se<br />

izdrţavati koga (finansijski); uzdrţavati se (od ĉegta)<br />

izduvni gasovi<br />

poduĉavatelj, instruktor<br />

zanimanje:<br />

Koja su Vaša zanimanja…<br />

Slušam te sa zanimanjem…<br />

interes, interesiranje<br />

zanimati se za…<br />

Mušterije se zanimaju za naš novi proizvod…<br />

Zanimam se za tebe…<br />

Izaija<br />

ulomak<br />

deloţacija<br />

prehrana<br />

iskapanje<br />

izrabljivanje<br />

izrabljivati<br />

iskrsnuti, uskrsnuti:<br />

Nešto je iskrsnulo… Isus uskrsnu…<br />

ismjehivati<br />

izbeljiti se, izbekeljiti se<br />

ulašten<br />

ulaštiti<br />

ispovijed<br />

ispravak<br />

isprepletan<br />

istaknuti: On je istaknuo…<br />

povijest<br />

istodobno<br />

istrajati: Ova struja istraje…<br />

Talijani, talijanski<br />

brid<br />

rub<br />

rubnik<br />

izići<br />

odabir<br />

izdisaj<br />

ishoditi (npr. putovnicu, svedodţbu, osobnu iskaznicu)<br />

nakladnik; nakladniĉka kuća<br />

iznajmljivanje<br />

nakladništvo, nakladniĉka djelatnost<br />

izderati se<br />

uzdrţavati nekoga (financijski)<br />

ispušni plinovi

opravdanje, izgovor<br />

izjasniti se; izjašnjavati se (prema neĉemu)<br />

izlišno, bespotrebno<br />

izmeĊu ostalog<br />

iznad<br />

izraz<br />

izuzeće: Traţim izuzeće sudije…<br />

izuzetak (iznimak)<br />

izuzetan<br />

izuzetno; iznimak<br />

izvesni<br />

izveštaj, izveštavati<br />

izvestilac<br />

izviniti se, izvinjavati se; izvinovljavati se<br />

jaĉina (struje)<br />

jagnje; jagnjetina; jagnješce; jaganjci; jagnjiti; jagnjenje<br />

jagorĉevina<br />

januar, koloţeg<br />

jasno, plastiĉno, oĉigledno<br />

jastuĉe, jastuĉence<br />

jazaviĉar (rasa kera)<br />

jedinica (u vojsci)<br />

jednaĉina<br />

jednoliĉno<br />

jednosmerna struja<br />

jeleni (stari grci), heleni<br />

jelka<br />

jelo, obrok<br />

jemac<br />

jemĉiti, jemac<br />

jemstvo<br />

jeres<br />

Jerevan<br />

Jermenija<br />

Jermeni<br />

Jerusalim<br />

jesenji<br />

jevanĊelje<br />

jevreji, jevrejin<br />

jedro; jedarce<br />

izlika<br />

oĉitovati se (o neĉemu)<br />

nepotrebno<br />

meĊu ostalim, meĊu inim<br />

ponad<br />

izriĉaj<br />

izuzimanje: Traţim izuzimanje suca..<br />

iznimka<br />

izniman<br />

iznimno; iznimka<br />

stanoviti<br />

izvješće, izvješćivati<br />

izvješćivaĉ<br />

ispriĉati se, ispriĉavati se<br />

jakost (struje)<br />

janje; janjetina; janješce; janjci; janjiti; janjenje(<br />

jaglac<br />

sijeĉanj<br />

zorno<br />

jastuĉić<br />

jazavĉar<br />

postrojba<br />

jednadţba<br />

jednoliko<br />

istosmijerna struja<br />

heleni<br />

boţićno drvce<br />

objed<br />

jamac<br />

jamĉiti, jamac<br />

jamstvo<br />

hereza<br />

Aravan<br />

Armenija<br />

Armenci<br />

Jeruzalem<br />

jesenski<br />

evanĊelje<br />

ţidovi, ţidov;( hebrejci, hebrejac)<br />

jezgra; jezgrica

jezivo<br />

joni, anjoni, katjoni<br />

jezovito<br />

ioni, anioni, kationi<br />

jorgan<br />

jotovanje<br />

Jov<br />

jova (vrsta drveta)<br />

jubilej<br />

jubilej; godišnjica<br />

juĉe<br />

juĉerašnji<br />

jugoslovenka, jugoslovensk, juţni Sloveni<br />

juli<br />

jun<br />

juriti za ĉim<br />

juvelir<br />

ka: Ići ka nekome… (u naglašenom oznaĉavanju kretanja tj. radnje) = prema Ići prema<br />

nekome…<br />

ka: Prilazio je ka selu...<br />

ka: Teĉe ka gradu i ka selu…<br />

kaĉamak, palenta<br />

poplun<br />

jotacija<br />

Job<br />

joha<br />

obljetnica<br />

obljetnica; godišnjica<br />

juĉer<br />

juĉernji, juĉašnji<br />

jugoslavenka, jugoslavenski, juţni Slaveni<br />

srpanj<br />

lipanj<br />

loviti što<br />

draguljar<br />

prema Ići prema nekome… (u naglašenom oznaĉavanju kretanja tj. radnje)<br />

k, ka: Prilazio je k selu (Prilazio je ka gradu...)<br />

k: Teĉe gradu i k selu…<br />

ţganci<br />

kaĉiti<br />

kaĉket<br />

kafa<br />

Kafana<br />

kafana, krĉma<br />

kaiš, opasaĉ<br />

kajmak, smetanka<br />

kajsija<br />

kakav, kakva, kakvo<br />

kakiti (deĉja defekacija od milošte)<br />

kako valja<br />

kalaj; kalajni<br />

kalauz<br />

kaldrma; kaldrmiti<br />

kalem, namotaji (elektroniĉno)<br />

kalemiti, pelcovati<br />

blatiti<br />

kaljuga<br />

kalkulacija<br />

vješati<br />

šiltkapa<br />

kava<br />

Kavana<br />

kavana, gostionica, krĉma<br />

remen, pojas<br />

skorup<br />

marelica<br />

kakov, kakova, kakovo<br />

kakati<br />

kako spada<br />

kositar; kositreni<br />

otpiraĉ<br />

taraca; taracati<br />

zavojnica, uzvojnica (elektroniĉko)<br />

cijepiti; Voćke cijepimo nakon mrazova…<br />

kaljati<br />

kaljuţa<br />

izraĉun

kameni: Kamene staze…<br />

kamerna muzika, kamerni sastav<br />

kamila<br />

konopac<br />

kanap, konopac<br />

kancelarija<br />

kandilo<br />

kandţa<br />

kap<br />

kapara<br />

kapija<br />

kameniti: Kamenite staze…<br />

komorna glazba; komorni sastav<br />

deva<br />

štrik<br />

špaga, konopac<br />

ured<br />

kadionica<br />

pandţa<br />

kaplja<br />

predujam<br />

vratnice, vratnica<br />

kapiten<br />

kapljati: Kaplje...<br />

kapuljaĉa<br />

karakteristika<br />

karantin<br />

karfiol<br />

karlica<br />

karton<br />

kasa (u prodavnici)<br />

kasarna<br />

kaseta, kasetofon<br />

kašiĉica<br />

kašika<br />

docniti<br />

katanac<br />

katastar<br />

kavaljer<br />

kavga (zapodenuti kavgu); kavgadţija<br />

kavurma<br />

kazan<br />

kazandţija; kazandţijska radnja<br />

kazati: To ti kaţem...<br />

kći, kćer, ćerka<br />

kec<br />

kecelja<br />

kesega<br />

keleraba; stoĉna repa<br />

kelner, kelnerica<br />

kapetan<br />

kapati: Kapa...<br />

kukuljica<br />

znaĉajka<br />

karantena<br />

cvjetaĉa<br />

zdjelica<br />

ljepenka<br />

blagajna<br />

vojarna<br />

kazeta, kazetofon<br />

ţliĉica<br />

ţlica<br />

kasniti; zakasniti<br />

lokot<br />

gruntovnica<br />

kavalir<br />

tuĉnjava (zapoĉeti tuĉnjavu)<br />

crijeva<br />

kotao<br />

kotlovnik; kotlarska djelatnica<br />

veliti,kazati: To ti velim...<br />

kći, kćerka, kćer<br />

as<br />

kuta, pregaĉa, fertun<br />

jesetra<br />

korabica; koraba<br />

konobar, konobarica

kelner<br />

kengur<br />

kenjkati<br />

kesa<br />

keva (ţarg.)<br />

keziti se; iskeziti se; nakeziti se; keseriti se; iskeseriti se<br />

kićanka<br />

kiĉica<br />

kiĉica, slikarska ĉetkica<br />

kiĉma<br />

kiĉmena moţdina<br />

kiĉmenjaci, hordate<br />

kijati, kijanje; kijam, kijaš, kija…<br />

kijavica<br />

kijavica<br />

kijavica<br />

kikirez, cacorka, bantam<br />

Kina<br />

kinjiti, (kin = muka)<br />

Kipar<br />

kirija<br />

kiseonik<br />

kišni; Posle kišnog avgusta…<br />

konobar<br />

klokan<br />

kakati<br />

vrećica<br />

stara (ţarg.)<br />

kesiti se; iskesiti se; nakesiti se<br />

nakit, ukras<br />

kist<br />

kist<br />

kraljeţnica<br />

kraljeţniĉna moţdina, leĊna moţdina<br />

kraljeţnjaci, kordati<br />

kihati, kihanje; kišem, kišeš, kiše…<br />

kihavica<br />

hunjavica<br />

hripavac<br />

cvergl<br />

Kina, Kitaj<br />

kiniti<br />

Cipar<br />

najam, najamnina<br />

kisik<br />

kišoviti; Nakon kišovitog kolovoza…<br />

klanica<br />

klatno<br />

klavir<br />

klešta<br />

kliker<br />

klima<br />

klimati, klimnuti glavom<br />

klizam<br />

klizati se: prezent: ja se klizam, ti se klizaš...<br />

kljuĉao; Prelijemo kljuĉalom vodom...<br />

kljuĉaonica<br />

kljuĉnjaĉa, kljuĉna kost<br />

klozet, WC<br />

klozetska šolja; WC šolja<br />

koautor<br />

kobajagi, toboţe; toboţnji<br />

klaonica<br />

njihalo<br />

glasovir<br />

kliješte, klješta<br />

špekula, pikula<br />

podneblje<br />

kimati, kimnuti glavom<br />

kliţem<br />

klizati: ja se kliţem, ti se kliţeš...<br />

kipuć; Prelijemo vrijućom vodom...<br />

kljuĉanica<br />

kljuĉnica<br />

zahod, WC<br />

zahodska školjka; WC školjka<br />

suautor<br />

toboţe; toboţnji

kobasica koja ima mnogo belog luka<br />

kod kuće<br />

kod: Ići kod nekoga…(u naglašenom oznaĉavanju cilja tj. objekta)<br />

ka: Ići ka nekome… (u naglašenom oznaĉavanju kretanja tj. radnje) = prema Ići prema<br />

nekome…<br />

Gde ideš<br />

(Kuda ideš)<br />

kofer<br />

kofer, kovĉeg, kovĉeţić<br />

kokošinjac, kokošarnik, ćumez<br />

kokoška, kokoš<br />

kolekcija, kondenzat<br />

kolevka<br />

ĉešnjovka<br />

doma, kod kuće<br />

k, ići k nekome;<br />

Kamo ideš<br />

(Kud ideš<br />

Gdje ideš)<br />

kufer<br />

kovĉeg<br />

kokošinjac<br />

kokoš<br />

nakupina<br />

zipka<br />

koliba, brvnara, baraka, dašĉara, kućica<br />

Koliko košta Koliko stoji<br />

kolona<br />

kolosek<br />

kolosek (Pruga uskog koloseka)<br />

kolovoz<br />

kolumna; kolumnista<br />

klijet<br />

Koliko staje<br />

stupac<br />

traĉnice<br />

kolosjek<br />

kolnik<br />

stubac; kolumnist<br />

komandant zapovjednik, (komandir do 1991)<br />

komandant<br />

kombajn, ţetelica<br />

kometa<br />

kominjati (kukuruz),<br />

komisija<br />

komitet, komisija<br />

komora<br />

kompozicija, kompozitor<br />

komšija, sused<br />

koncentracija<br />

koncentrisati se, usredsrediti se<br />

konkurs<br />

konsekvence<br />

komandir<br />

vršalica<br />

komet<br />

komušati (kukuruz)<br />

povjerenstvo, vijeće<br />

povjereništvo, vijeće<br />

klijetka<br />

skladba, skladatelj, skladbenik<br />

susjed<br />

sredotoĉba<br />

usredotoĉiti se<br />

natjeĉaj<br />

konzekvence<br />

konsenz kunsenzus (nakon 1991)<br />

Konstantin Porfirogenit<br />

kontejner<br />

kontradikcija, protivreĉnost, suprotnost<br />

kontravezan<br />

kopredsedavajući<br />

kopredsednik, ko-predsedavajući<br />

Konstantin Porfirogenet<br />

spremnik<br />

protimba<br />

kontroverzan<br />

supredsjedatelj<br />

supredsjednik, supredsjedatelj

koral; koralna ostrva; pl. korali<br />

korišćenje, korištenje<br />

koristiti<br />

koristiti šta<br />

korov, trnje<br />

korpa<br />

korpa<br />

(1) za otpatke: Baci u korpu…<br />

(2) u prodavnici: Uzmite korpu…<br />

(3) u ţargonu (korpa, pedala) = raskid veze<br />

(4) kod automobila, deo kvaĉila (korpa i lamela)<br />

korpica<br />

koš (u košarci)<br />

košić<br />

koštati: Koliko košta<br />

koštica, jatka, jedro<br />

kotlarnica; kotlarniĉar<br />

kotrljanje;<br />

kovĉeg, kofer, kufer (arh); kovĉeţić, koferĉe, kuferĉe (arh)<br />

koverat<br />

koverat<br />

koralj; koraljni otoci; pl. koralji<br />

rabiti, uporaba, korištenje<br />

rabiti, koristiti<br />

koristiti se ĉime<br />

draĉ, draĉa<br />

košara<br />

koš (za otpatke); košara (u trgovini)<br />

(1) za otpatke: Baci u koš…<br />

(2) u košarci<br />

(3) u prodavaonici: Uzmite košaru…<br />

kotarica<br />

koš (u košarci)<br />

korpica<br />

stajati: Koliko staje<br />

košpica<br />

kotlovnica; kotlovniĉar<br />

koturanje<br />

kovĉeg; kovĉeţić<br />

kuverta, omotnica<br />

kuverta<br />

kovrdţa, lokna; kovrdţav; rudlav uvojak; ;<br />

koţun<br />

koţun, gunj<br />

kraj<br />

krajiška kobasica<br />

krajnji, iviĉni<br />

krasiti, ukrasiti<br />

kraški vrat<br />

koţuh<br />

koţuh<br />

svršetak, konac<br />

graniĉarska kobasica<br />

rubni<br />

resiti, uresiti, krasiti, ukrasiti<br />

kraĉica (deo svinjskog vrata)<br />

krasuljak<br />

kratkovid<br />

kratkovidost, miopija<br />

kreĉ<br />

kreĉnjak<br />

krem<br />

krempita<br />

kretati se<br />

kriška<br />

krišom, potajno<br />

kristal<br />

Krit<br />

tratinĉica<br />

kratkovidan<br />

kratkovidnost<br />

vapno<br />

vapnenac<br />

krema<br />

kremšnita<br />

gibati se<br />

šnita, kriška<br />

kriomice<br />

ledac<br />

Kreta

kriva (linija)<br />

krivica<br />

krivica: Osećaj krivice…<br />

krivolinijski<br />

krljušt<br />

krofna, uštipak<br />

krompir<br />

krompir<br />

krst<br />

krst, krstiti se, krštenje<br />

krstarica<br />

krstaš, krstaški ratovi<br />

krstobolja<br />

krtola<br />

krunisan<br />

krunisanje, <br />

krvaviti, krvariti<br />

krvavljenje, krvarenje, krvoliptanje<br />

kubni<br />

kubni (metar)<br />

krivulja<br />

krivnja<br />

krivnja: Osjećaj krivnje…<br />

krivocrtni<br />

–, ljuspa<br />

krafna, krafn, uštipak<br />

krumpir<br />

krumpir<br />

kriz<br />

kriţ; krstiti se, krštenje<br />

krstaš<br />

kriţar, kriţarski ratovi<br />

bol u kriţima<br />

gomolj<br />

okrunjen<br />

krunidba, krunidbena (misa)<br />

krvariti<br />

krvarenje<br />

kubiĉni<br />

kubiĉni (metar)<br />

kubni metar prostorni metar ()<br />

kucati (na pisaćoj mašini ili tastaturi); ukucati: Ukucaj lozinku…<br />

kucati na pisaćoj mašini<br />

kuĉe<br />

tipkati (na pisaćem stroju ili tipkovnici, slovištu); utipkati: Utipkaj<br />

tipkati na pisaćem stroju<br />

psić<br />

kućepazitelj domar ()<br />

kući: idem kući; ja sam kod kuće<br />

kuĉina, kudelja<br />

kućni aparati<br />

kuglov, kuglof<br />

kuja, kuĉka<br />

kujina, kuhinja<br />

kukuruzovina<br />

kupa, konus<br />

kupatilo (1)<br />

kupatilo, banja<br />

kupe<br />

kupka, kupatilo (2)<br />

kupola, kube<br />

kupovina<br />

kurs, teĉaj<br />

doma; idem doma; ja sam doma<br />

kudjelja<br />

kućanski aparati (od kućanstvo)<br />

nabujak<br />

kuja<br />

kuhinja<br />

komušina<br />

stoţac<br />

kupaonica, kupaona<br />

kupelj<br />

odjel<br />

kupelj<br />

kupola<br />

kupnja<br />

teĉaj

kuvar, kuvarica<br />

kuvati<br />

kvadrat<br />

kvadratni<br />

kvadratni metar<br />

kvalitet<br />

kvalitet<br />

kvalitetan<br />

kvantitet<br />

kvasac<br />

kvasiti<br />

kuhar, kuharica<br />

kuhati<br />

ĉetvorina<br />

ĉetvorni<br />

ĉetvorni metar<br />

kvaliteta<br />

kakvoća, kvaliteta<br />

kvalitetan<br />

kolikoća, kvantiteta<br />

germa, kvasac<br />

moĉiti<br />

kvocijent, rezultat deljenja (razlomak C.M.)<br />

labudovo jezero<br />

Laku noć. (vam ţelim)<br />

lala, tulipan<br />

lampa, svetiljka<br />

lanci, verige<br />

lane<br />

lapeti; izlapeti; izvetriti; izlapeo<br />

larva<br />

lasta, lastavica<br />

lastiš<br />

lavabo, umivaonik<br />

laţljivac<br />

laţno prikazivati; varati; umišljati, uobraţavati, varati se;<br />

laţov, laţovĉina<br />

lednik; ledniĉko jezero<br />

legitimisati se<br />

legura<br />

leja, gredica<br />

leja, gredica<br />

lekar<br />

lekarski<br />

labuĊe jezero<br />

Laka (vam) noć. (neka vam je).<br />

tulipan<br />

svjetiljka<br />

lanci<br />

lani<br />

hlapiti; ishlapeti; ishapio<br />

liĉinka<br />

lastavica<br />

lastika, gumi-lastika<br />

umivaonik<br />

laţac, himbenik<br />

hiniti; hiniti, hinim, (lat. decipere, fallere; fingere, simulare;)<br />

hina - prijevara, laţ; ime Hrvatske novinske agencije;<br />

Iz Marulićevog rjeĉnika:<br />

hina - laţ, varka, prijevara<br />

hinac - himbenik, laţljivac, varalica<br />

hiniti - lagati, varati (se), laţno prikazivati; hiniti kim - varati koga; hiniti sobom - varati<br />

hiniti se - varati se, biti prevaren<br />

laţac<br />

ledenjak; ledenjaĉko jezero<br />

iskazati se<br />

slitina<br />

lijeha, gredica<br />

lijeha, gredica<br />

lijeĉnik<br />

lijeĉniĉki<br />

lektor jezikoispravitelj (od 1991.)<br />

lenj; lenjost; lenština, lenĉuga<br />

lenjir<br />

lijen; lijenost; lijenĉina<br />

ravnalo

lepak<br />

lepotica<br />

lepotica<br />

lešnik<br />

lešnik<br />

lešnikovo drvo, leska<br />

letelica<br />

levoruk; levak se reĊe upotrebljava zbog sinonimije sa levkom = toĉirom<br />

leţeći<br />

Liban<br />

licitacija, aukcija; aukcijska kuća<br />

liĉiti, nalikovati: Na koga liĉi Na koga nalikuje<br />

liĉiti: Liĉi na nekoga..<br />

liĉno<br />

ljepilo (ĉeš. lepidlo)<br />

krasotica<br />

krasotica<br />

lješnjak<br />

lješnjak<br />

lijeska<br />

lijetalo (ĉeš. letadlo)<br />

ljevak; lijevak = ljevoruk<br />

na leţëćki (kajk.), leţëćke (kajk.), leţeći<br />

Libanon<br />

draţba; draţbovaonica<br />

nalikovati, sliĉiti: Komu sliĉi<br />

sliĉiti: Sliĉan je nekomu...<br />

osobno<br />

liĉnost; osobnost=specifiĉnost, posebnost osobnost (nakon 1991.)<br />

lift<br />

likovno vaspitanje<br />

linija, crta<br />

linije sile<br />

litar, litra<br />

Litvanija<br />

lizalica, lilihip<br />

ljubak<br />

ubavni; ljuveni – vidi se novogrĉka transkripcija, karakteristiĉna za pravoslavlje (Vizantija,<br />

Vavilon, Vitlejem, Avram itd, itd.)<br />

ljubavnica, metresa, švalerka<br />

ljubazan, ljubazno<br />

ljubazno, ljubaznost<br />

ljubiĉica<br />

ljuljaška<br />

ljuljaška; ljuljati<br />

ljutit<br />

ljutiti se<br />

ljutiti, razljutiti; srditi, rasrditi<br />

ljutnja; srdţba; bes<br />

lobanja<br />

lokna, kovrdţa<br />

lokvanj<br />

lopta (geom.): Zemlja je lopta...<br />

lopuţa<br />

dizalo<br />

likovna kultura (školski predmet)<br />

crtica<br />

silnice<br />

litra<br />

Litva<br />

lizaljka<br />

draţestan<br />

ljuveni, ljubavni<br />

naloţnica, ljubeznica, ljubavnica<br />

ljubezan, ljubezno<br />

ljubezno, ljubeznost<br />

ljubica<br />

ljuljaĉka<br />

njihaljka; njihati<br />

srdit, ljutit<br />

srditi se<br />

srditi, rasrditi<br />

ljutnja, srdţba, bijes<br />

lubanja<br />

uvojak<br />

lopoĉ<br />

kugla (geom.): Zemlja je kugla...<br />

lupeţ

los (jelen lopatar)<br />

loz, srećka<br />

ludak<br />

ludak; ludaĉa, ludakinja<br />

lukovina<br />

lupa<br />

magacin, skladište; magacioner, skladištar; magacionirati, skladištiti; magacioniranje,<br />

skladištenje<br />

mahinalno; mahinacija<br />

maj<br />

majonez<br />

makaze<br />

mali, malen, droban (Drobni pijesk - mesto u Crnoj Gori)<br />

malje, maljavost, maljav<br />

maloĉas<br />

malokrvnost, anemija; malokrvan, anemiĉan<br />

malter<br />

malterisati, malterisanje<br />

manastir<br />

manir: U maniru…<br />

sob<br />

srećka<br />

luĊak<br />

luĊak, luĊakinja<br />

luĉina<br />

povećalo, lupa<br />

skladište; skladištar; skladištiti; skladištenje<br />

makinalno; makinacija<br />

svibanj (ĉeški: květen)<br />

majoneza<br />

škare, noţice (lok.)<br />

maleni, mali, droban,<br />

dlake po tijelu, dlakavost, dlakav<br />

netom<br />

slabokrvnost, anemija; slabokrvan, anemiĉan<br />

ţbuka, mort<br />

ţbukati, ţbukanje<br />

samostan<br />

manira: U maniri…<br />

mantil mantl ()<br />

mapa, geografska karta<br />

marama<br />

maramica<br />

marš<br />

marširati<br />

mart<br />

mašina<br />

mašinka<br />

mašinovoĊa<br />

mašinstvo<br />

mastiljav<br />

mastilo, crnilo<br />

mastionica<br />

materica, materiĉni<br />

maternji jezik<br />

matine<br />

meĊusobno<br />

meĊusprat<br />

zemljovid<br />

rubac, marama<br />

rupĉić<br />

koraĉnica<br />

stupati<br />

oţujak (ĉeški: březen)<br />

stroj<br />

strojnica<br />

strojovoĊa<br />

strojarstvo<br />

tintani<br />

tinta (ger.)<br />

tintarnica<br />

maternica, materniĉni<br />

materinski jezik<br />

matineja<br />

uzajamno<br />

meĊukat

mekika<br />

memla<br />

menza<br />

meraĉ pritiska, barometar, manometar<br />

merdevine<br />

meridijan, podnevak<br />

mermer, mramor<br />

mesar, kasapin<br />

mesara, kasapnica<br />

mesoţder<br />

mestimiĉno<br />

mestimiĉno, ponegde<br />

metal<br />

metamorfoza<br />

Metod sluĉajnog izbora<br />

metresa, kurtizana, švalerka<br />

mikrotalasna rerna<br />

skorup, pavlaka, vrhnje, mileram<br />

milion<br />

milioner<br />

milioner<br />

minĊuša<br />

mema<br />

blagovaonica, blagovalište<br />

tlakomjer<br />

ljestve, "lo(j/i)tra"<br />

meridijan, podnevnik<br />

mramor<br />

mesar<br />

mesnica, mesarnica<br />

mesojed<br />

mjestim(i)ce<br />

mjestimice<br />

kovina<br />

pretvorba<br />

Metoda sluĉajnog odabira<br />

ljubeznica<br />

mikrovalna pećnica<br />

vrhnje<br />

milijun<br />

milijunaš<br />

milijunaš<br />

naušnica, rinĉica (od nem. ring)<br />

ministarka ministrica (nakon 1991)<br />

miris<br />

mirisa, ĉulo mirisa;<br />

mirisan, mirišljav<br />

mirisati, vonjati (ţivotinjski miris, zadah); njušiti<br />

mirisati na (nešto): Napolju miriše na sneg<br />

mirišljav<br />

miroĊija<br />

misterija<br />

mistrija<br />

mlaćenica, maslac, buter, puter<br />

mlada, nevesta<br />

mladeţ (koţni tumor), beleg<br />

vonj, miris<br />

njuha: osjet njuha<br />

mirisan, mirisav<br />

vonjati, njušiti<br />

mirisati po (neĉemu): Vani miriše po snijegu…<br />

mirisav<br />

kopar, mirodija<br />

misterij<br />

zidarska ţlica<br />

maslac<br />

nevjesta<br />

madeţ<br />

mladić mladac (pl. mladci) (nakon 1991)<br />

mladoţenja; mlada, nevesta;<br />

ţenik; nevjesta<br />

mobilni telefon mobitel (od 1996)<br />

moĉa, saft<br />

sok od peĉenja

moĉa, prţenica<br />

odrica; etimologija – zapadni dijalekti: modar; istoĉnodijalekatski analog bio bi "plavica"<br />

moguće, mogućno<br />

mogućno, moguće<br />

mokraćna bešika<br />

mokrovod, mokraćovod<br />

molekul<br />

moler<br />

momak, deĉko:<br />

momci:<br />

Devojke i momci…<br />

GEN. sg. Nema momaka…<br />

NOM. pl. Naši momci…<br />

Napomena: imenica deĉko nema mnoţinu:<br />

sg: deĉko, deĉka, deĉku, deĉka, deĉko, deĉkom, deĉku;<br />

pl: menja se kao imenica momak (eventualno deĉak)<br />

momĉad, tim<br />

monahinja; monah<br />

moral<br />

moreplovac, pomorac<br />

moreuz; zemljouz<br />

morska sasa<br />

morski jeţ<br />

mreţnjaĉa (oftalm.)<br />

mrlja, fleka<br />

mrmot<br />

mrtvaĉki sanduk<br />

mrtvak<br />

mrzi me da…<br />

masnica; etimologija – istoĉni dijalekti: mastilo (modre boje) = tinta; zapadnodijalekats<br />

analog bio bi "tintanica"<br />

moguće<br />

moguće<br />

mokraćna vrećica<br />

mokraćovod<br />

molekula<br />

soboslikar, liĉilac (liĉitelj)<br />

deĉki:<br />

Cure i deĉki…<br />

GEN. sg. Nema deĉki…<br />

NOM. pl. Naši deĉki…<br />

sg: deĉko, deĉka, deĉku, deĉka, deĉko, deĉku, deĉkom<br />

pl: deĉki, deĉki, deĉkima, deĉke, deĉki, deĉkima, deĉkima<br />

momĉad<br />

ĉasna sestra; fratar; redovnik, redovnica<br />

ćudoreĊe<br />

pomorac<br />

tjesnac; prevlaka<br />

vlasulja (biol.)<br />

jeţinac<br />

mreţnica (oftalm.)<br />

packa<br />

svizac<br />

lijes<br />

mrtvac<br />

ne će mi se…<br />

municija streljivo (1992); strjeljivo (2003)<br />

muva<br />

muziĉar<br />

muziĉki instrument<br />

muziĉko vaspitanje (školski predmet)<br />

muzika, svirka<br />

na kraju<br />

na primer<br />

nadgledanje, supervizija, kontrola<br />

nadmen<br />

nadoknada<br />

nadoknaditi<br />

nadraţaj, stimulus<br />

muha<br />

glazbenik<br />

glazbalo<br />

glazbeni odgoj; glazbena kultura (školski predmet)<br />

glazba<br />

na poslijetku, na koncu, na kraju<br />

primjerice<br />

nadzor<br />

nadut<br />

naknada<br />

naknaditi<br />

podraţaj

nadstrešnica, krov<br />

naelektrisanje,naboj, šarţa Q (C)<br />

nag, go<br />

naglašavati - naglašavam<br />

nagluv<br />

nagovestiti, nagoveštaj<br />

naizmeniĉna struja<br />

naizmeniĉno<br />

najbolje<br />

najpre<br />

najverovatnije<br />

najviše<br />

najviše<br />

streha (ĉeš. střecha)<br />

naboj Q (C)<br />

gol<br />

naglašivati - naglašujem<br />

nagluh<br />

navijestiti, navještaj<br />

izmjeniĉna struja<br />

naizmjence<br />

ponajbolje<br />

ponajprije<br />

najvjerojatnije<br />

najvećma<br />

ponajviše<br />

nalazaĉ: Poštenom nalazaĉu sledi nagrada… nalaznik: Traţi se pošteni nalaznik… (nakon 1991.)<br />

namerno<br />

nameštaj, pokućstvo<br />

nanositi; nanošenje<br />

naoblaĉenje<br />

naoĉari<br />

hotimice, hotimiĉno<br />

pokućstvo<br />

nanašati; nanašanje<br />

naoblaka<br />

naoĉale<br />

napad napadaj (nakon 1991.)<br />

napad (u sportu)<br />

Napolje! Van!<br />

napolje, napolju, van, vani, izvan, izvana<br />

napolju, spolja, izvan, izvana:<br />

Izvan svake sumnje…<br />

napolju, vani<br />

napon<br />

naprasan<br />

napraviti<br />

naprotiv<br />

naramak<br />

narandţast<br />

naravouĉenije, pouka, nauk<br />

naredni, idući<br />

naroĉito<br />

naroĉito, posebno<br />

naroĉito, posebno; uglavnom<br />

naroĉito, specijalno, posebno<br />

posebno, specijalno, naroĉito<br />

narodan<br />

navala, Srednji navalni igraĉ…<br />

Van!<br />

van, vanjski, vani, izvan, izvana<br />

izvana<br />

vani<br />

napetost<br />

naprasit<br />

uĉiniti, u smislu sagraditi (napraviti konstruktivno)<br />

dapaĉe, paĉe<br />

pinklec (lok.)<br />

naranĉast<br />

pouka<br />

idući<br />

osobito<br />

osobito<br />

poglavito<br />

napose, osobito<br />

napose<br />

puĉki

naselje; nastaba<br />

nastamba; nastambeni<br />

naslediti nasljedovati (nakon 1991.)<br />

naslonjaĉ<br />

nastanjivati<br />

nasumiĉno<br />

nasumiĉno<br />

nasuti: Naspi punu ĉašu...; naliti<br />

nasuti: Naspi vina devojĉice...; natoĉiti<br />

nauĉnik<br />

nauĉnik; nauka<br />

nauka, nauĉnik<br />

navoj, loza, kalem<br />

nazad, natrag; unatraške (kretati se)<br />

nazeb, kijavica, prehlada; nazebao, prehlaĊen<br />

Ne brini!<br />

ne seri!<br />

neĉitak<br />

necivilizovan, nepristojan<br />

nedelja, sedmica<br />

negacija<br />

negde<br />

negde<br />

negirati, odricati<br />

negodovati<br />

nehaj, nehat; nehajno<br />

neizbeţan<br />

neizbeţan<br />

neizbeţno<br />

nekada<br />

nekada<br />

nekuvan<br />

nemoguć, nemogućan<br />

nenamerno, sluĉajno, nehotiĉno, nevoljno<br />

neorganski<br />

neposredno uz<br />

nepoznata vrednost (u matematici)<br />

nepredvidiv, nepredvidljiv<br />

neprestano<br />

neprevaziĊen<br />

neprijatan<br />

naslon<br />

nastavati<br />

nasum(i)ce<br />

nasumce, nasumice<br />

naliti: Nalij punu ĉašu...<br />

natoĉiti: Natoĉi vina curice...<br />

uĉenjak, znanstvenik<br />

znanstvenik, uĉenjak; znanost<br />

znanost, znanstvenik<br />

navoj<br />

natrag, nazad; unatraške (gibati se)<br />

prehlada; prehlaĊen<br />

Budi bez brige!<br />

nemoj srat!<br />

neĉitljiv<br />

neuljudan<br />

tjedan (ĉeš. tyden)<br />

nijekanje<br />

nekud, nekamo (u oznaĉavanju kretanja)<br />

negdje<br />

nijekati<br />

– (neslagati se, buniti se)<br />

nehat; nehotiĉno<br />

neizbjeţiv<br />

neizbjeţiv<br />

neizbjeţivo<br />

negda (kajk. negdar)<br />

nekoć<br />

nekuhan<br />

nemoguć<br />

nehotice, nehotiĉno<br />

anorganski<br />

tik do<br />

nepoznanica<br />

nepredvidljiv<br />

neprestance<br />

nenadmašan<br />

neprijazan

neprimereno, neprikladno<br />

nepristrastan<br />

neprocenljiv, neprocenjiv<br />

nerazdvojan, nerazdvojno<br />

nerv, ţivac<br />

nervirati se, sekirati se, uzbuĊivati se<br />

nervne ćelije; ţivĉan = nervozan<br />

nervni sistem<br />

nesanica<br />

nespretan, trapav<br />

nesrazmera; nesrazmerno; neproporcionalno<br />

nešto<br />

nešto<br />

nešto: Nešto bih ti dao...<br />

To će ići nešto lakše...<br />

nesumnjivo, nedvosmisleno<br />

nesvarljiv<br />

neumoran, nezamorljiv<br />

neuslovno<br />

neutaţiv<br />

neprikladno<br />

nepristran<br />

neprocjenjiv<br />

nerazdvojiv, nerazdvojivo<br />

ţivac<br />

uzrujavati se, ţivcirati se; uzrujati se<br />

ţivĉane stanice<br />

ţivĉani sustav<br />

besanica<br />

nespretan, spetljan, plentrav<br />

nerazmjer; nerazmjerno; neproporcionalno<br />

nešta (kol., lok.)<br />

nešta, što je<br />

nešta: Nešta bih ti dao...<br />

To će ići nešta lakše...<br />

nedvojbeno<br />

neprobavljiv<br />

neutrudiv<br />

neuvjetno<br />

neutoljiv<br />

nevaljao, rĊav; nevaljalac<br />

nevaspitan<br />

nevoljno<br />

nezahvalan, neblagodaran<br />

nezasitost<br />

nezavisno, nezavisnost<br />

nipodaštavati, nipodaštavanje<br />

nišan<br />

nišaniti<br />

ništa, išta, ma šta, bilo šta<br />

ništavan<br />

nivo<br />

nizija: Panonska nizija...<br />

njen, njenog, njenom(e)<br />

njuh, njušiti, njuškati<br />

njuška<br />

nogostup, trotoar<br />

noša<br />

zloĉest, zloĉestoća<br />

neodgojen<br />

nevoljko<br />

nezahvalan<br />

nezasitljivost<br />

neovisno, neovisnost<br />

ništiti, ništenje<br />

mušica<br />

ciljati<br />

ništa, išta, ma što, bilo što<br />

ništetan<br />

razina<br />

nizina: Panonska nizina...<br />

njezin, njezina (njezinog), njezinomu<br />

(ovaj oblik je srpski arhaizam i skoro se potpuno izgubio iz modernog srbijanskog srpsko<br />

standarda)<br />

njuh, njušiti, njuškati<br />

gubica<br />

ploĉnik<br />

nona

nota po duţini : polovina, ĉetvrtina, osmina, šesnaestina<br />

notni sistem<br />

novac (sg. tantum): Predaj sav novac...<br />

novĉana kazna; novĉano kazniti<br />

novĉanik<br />

novĉanik<br />

novĉanik<br />

novembar<br />

nozdrva<br />

nula<br />

nuţda, ţurba, neminovnost<br />

nuţnik<br />

o kome<br />

O kome, o ĉemu -- O njemu, o tome.<br />

o tome<br />

obaveštenje, obaveštavati<br />

obaveza, ali obveznik<br />

obaveza; obavezan; ali vojni obveznik<br />

nota po duţini : polovinka, ĉetvrtinka, osminka, šesnaestinka<br />

crtovlje<br />

novci: Predaj sve novce...<br />

globa, globiti, oglobiti<br />

novĉarka, lisnica<br />

lisnica, novĉarka<br />

novĉarka<br />

studeni (ĉeški: listopad)<br />

nosnica<br />

ništica<br />

preša<br />

zahod<br />

o komu<br />

O komu, o ĉemu -- O njemu, o tomu.<br />

o tomu<br />

obavijest, obaviješćivati<br />

obveza<br />

obveza (od 1990), obvezatan<br />

obavezno<br />

obazirati se<br />

obdanište, vrtić<br />

obećavati, obećavam<br />

obedovati; obedovanje<br />

bezbediti (uĉiniti neopasnim, neštetnim, bezbednim); obezbediti se – staviti se van opasnosti<br />

obim; raspon: Raspon glasa…<br />

objasniti, obrazloţiti<br />

objava<br />

oblakoder, (soliter,) neboder<br />

obor<br />

oboţavati, oboţavam<br />

obratnik<br />

obrazovan; obrazovanje<br />

obrazovanje<br />

obresti se, naći se, zateći se<br />

obrnuto<br />

obrtaj<br />

obrukati se, izblamirati se, osramotiti se<br />

obvezatno (nakon 1991.), obvezno<br />

obzirati se<br />

vrtić<br />

obećavati, obećajem (kao dodavati, dodajem)<br />

blagovati; blagovanje<br />

osigurati<br />

opseg: Opseg glasa…<br />

obrazloţiti, objasniti<br />

obznana<br />

neboder<br />

tor<br />

oboţivati, oboţujem<br />

obratnica (geog.)<br />

naobraţen; naobrazba<br />

naobrazba<br />

naći se, zateći se<br />

obratno<br />

okretaj<br />

osramotiti se<br />

obući, odenuti<br />

odjenuti

obuhvatati<br />

oĉigledan<br />

oĉigledan, flagrantan<br />

oĉitovati se; ...u ĉemu se oĉituje...<br />

oĉni kapci, veĊe<br />

od mila; od milošte<br />

od vajkada, oduvek<br />

odbrana<br />

odbrana, odbraniti<br />

odeljenje<br />

odeljenje (1. na klinici, u školi, u drugim razliĉitim institucijama; 2. prostorija u kući)<br />

odgaĊanje; odgoĊenje<br />

odgovarajuć, jednak, isti<br />

odlika<br />

odmotavati<br />

odnos (relacija)<br />

odojĉe, ĉedo; odojĉad<br />

odolevati, odupirati se<br />

odomaćen<br />

odomaćiti se; odomaćen<br />

odozdo, odozdole<br />

odozgo, odozgore<br />

odreĉan<br />

odreĉan (odreĉne reĉenice); negacijski<br />

odštampati<br />

odsustvo<br />

obuhvaćati<br />

zoran<br />

oĉit<br />

ogledati se; ...u ĉemu se ogleda...<br />

vjeĊe<br />

od milja<br />

oduvijek<br />

obrana<br />

obrana, obraniti<br />

odjel<br />

odjel<br />

odgoda<br />

sukladan<br />

znaĉajka<br />

odmatati<br />

omjer<br />

dojenĉe, dojenĉad; (odojak, odojci = prase, prasići)<br />

opirati se<br />

udomaćen<br />

udomaćiti se; udomaćen<br />

odozdol(a)<br />

odozgor(a)<br />

nijeĉan<br />

nijeĉan (nijeĉne reĉenice)<br />

otisnuti<br />

dopust<br />

odsutstvo (neprisustvo) izoĉnost (nakon 1991)<br />

odţaĉar, dimniĉar<br />

odţak, dimnjak, dimnik<br />

ofanziva<br />

oficir<br />

ofsajd (u fudbalu); (zaleĊe, pozadina – u vojnoj terminologiji iza linije fronta)<br />

ogledalo<br />

ogledalski: Ogledalska slika…<br />

ogledati; isticati se; reflektovati<br />

oglušenje<br />

ogluveti<br />

ognjilo<br />

oiviĉenje, obod<br />

okaĉiti<br />

dimnjaĉar<br />

dimnjak<br />

ofenziva<br />

ĉasnik<br />

zeleĊe (u nogometu)<br />

zrcalo (ĉeš. zrcadlo)<br />

zrcalno: Zrcalna slika…<br />

zrcaliti<br />

ogluha<br />

ogluhnuti<br />

kresivo<br />

obod<br />

ovjesiti

okean<br />

oklagija<br />

okolina<br />

okolina<br />

okolina<br />

okolina<br />

okovratnik<br />

okrepljenje<br />

okruniti (kukuruz)<br />

okruţenje<br />

okruţenje<br />

oktobar<br />

okusiti; Supu nije ni okusio...<br />

omĉa, petlja<br />

omladina, mladeţ ,<br />

omogućava (3. l. prezenta)<br />

omogućavaju<br />

opekotina<br />

opit, ogled, eksperiment, proba<br />

opklada<br />

opkladiti se<br />

opozicija, opozicioni (opozicijski)<br />

opozicionar<br />

ocean<br />

valjak za tijesto<br />

okolica<br />

okoliš<br />

okoliš<br />

okolica<br />

ovratnik<br />

okrepa<br />

() kukuruz<br />

okruţje<br />

okruţje<br />

listopad (ĉeški: říjen)<br />

kušati; Juhu nije ni kušao...<br />

uzao<br />

mladeţ<br />

omogućuje<br />

omogućuju<br />

opeklina<br />

pokus<br />

oklada<br />

okladiti se<br />

oporba, oporbeni<br />

oporbenjak<br />

opravdanje<br />

opravdanje<br />

oproban; proveren<br />

oprobani<br />

opseg<br />

opšti; opština; opštiti; opštenje<br />

orden<br />

orden, odlikovanje<br />

oreol<br />

organizacija, ustrojstvo<br />

originalan<br />

orman, ormar; (dem.) ormanĉić, ormarić<br />

osa, osovina<br />

osa, zolja<br />

osećaj (senzacija)<br />

osećanje (emocija), ĉuvstvo<br />

isprika; ispriĉnica<br />

ispriĉnica<br />

prokušan<br />

prokušani<br />

obuhvat<br />

opći; općina; općiti; općenje<br />

odliĉje<br />

odliĉje<br />

aureola, svetokrug, zlatokrug<br />

ustrojstvo<br />

izvoran<br />

ormar; (dem.) ormarić<br />

os, osovina<br />

osa<br />

osjet<br />

osjećaj

osećati<br />

osion, osioni<br />

oskrnavljen<br />

ćutiti<br />

osoran, osorni<br />

oskvrnjen<br />

osnivanje osnutak (nakon 1991.)<br />

osnivanje, zasnivanje<br />

osnova, ali: Na osnovu ĉega to tvrdite<br />

osobina, svojstvo, karakteristika<br />

osporavati, predbacivati<br />

osporiti<br />

ostalo<br />

ostaviti utisak; dopasti, svideti; svideti se kome: To mi se svidelo...;<br />

ostrvce<br />

ostrvo, ostrvce<br />

ostrvski<br />

ostvarenje<br />

osujetiti, raskrinkati<br />

osumnjiĉeni<br />

osvestiti se<br />

otadţbina, domovina<br />

otići, imp. otidi<br />

otkud<br />

otok<br />

otok, edem<br />

otopliti; otopljenje<br />

otpadati u ljuskama, ljuštiti se (nije adkv.)<br />

otpozadi<br />

otvaranje (sveĉano otvaranje)<br />

ovamo<br />

ovlašćenje, ovlaštenje<br />

oznaĉavati<br />

oznaĉavati - oznaĉavam<br />

oznaĉavati, oznaĉava<br />

pacov, pacovski<br />

pada kiša<br />

pada sneg<br />

padati kiša<br />

osnutak<br />

osnov<br />

svojstvo, znaĉajka<br />

spoĉitavati (ĉeš. raĉunati)<br />

opovrgnuti<br />

ino<br />

dojmiti se koga; To me se dojmilo...<br />

otoĉić<br />

otok, otoĉić<br />

otoĉki<br />

ostvaraj (nakon 1991): Izvješće o uradcima i inim ostvarajima…<br />

raskrinkati<br />

osumnjiĉenik<br />

doći k svijeti<br />

domovina<br />

otići, imp. (ijek.) otiĊi, govorno ĉešće: odi<br />

od kuda<br />

oteklina<br />

oteklina<br />

zatopliti; zatopljenje<br />

ljuspati se<br />

straga, odostraga (lok.)<br />

otvorenje (sveĉano otvorenje)<br />

simo, ovamo<br />

ovlast (nakon 1991, do tada ovlaštenje)<br />

oznaĉivati<br />

oznaĉivati - oznaĉavati<br />

oznaĉivati, oznaĉuje<br />

štakor, štakorski<br />

kiši, pada kiša<br />

snijeţi, pada snijeg<br />

kišiti<br />

padati sneg; Pada sneg<br />

snijeţiti

padavine<br />

paganstvo<br />

pakovanje<br />

pakovati, spakovati<br />

pak-papir, papir za pakovanje<br />

palata<br />

pametan, vispren, maštovit, idejan; idejnost;<br />

pantalone (franc.), ĉakšire, hlaĉe<br />

panter<br />

pantljiĉara<br />

paor<br />

papagaj<br />

Papiga, papagaj<br />

papirni, papirnati<br />

para: Pun si para... Šta ćeš sa tim parama Pare ili ţivot!<br />

paradajz (od nem. paradaisaepfel); crveni patlidţan (arh.)<br />

parajlija<br />

paramparĉad; krhotine<br />

parĉe, (dem.) parĉence, komadić<br />

parĉence - pl. parĉići (oblici "parĉenca" i "parĉić" se ne upotrebljavaju), komadić<br />

parizer, pariska- kobasica<br />

park<br />

pašenog<br />

pasoš<br />

pastrmka<br />

pastuv<br />

pasulj, grah (grah upotrebljava još Vuk St. Karadţić, kao i mrkva)<br />

pasus, paragraf<br />

patike<br />

padaline, oborine<br />

poganstvo<br />

pakiranje (nakon 1991); Molim dva pakiranja cigareta…<br />

pakirati; spakirati; zamatati<br />

zamotni papir<br />

palaĉa<br />

domišljat; domišljatost; domisliti se; domisao<br />

hlaĉe<br />

pantera<br />

trakavica<br />

kmet<br />

papiga<br />

Papagaj<br />

papirnati<br />

novac; Pun si novca. Što ćeš s tim novcem<br />

rajĉica<br />

bogatun<br />

sitni komadići, krhotine<br />

komadić<br />

komadić pl. komadići<br />

pariška kobasica<br />

perivoj<br />

šogor<br />

putovnica<br />

pastrva<br />

pastuh<br />

grah<br />

odjeljak, odlomak, odsjeĉak, stavak<br />

športske šlape, sportske šlape, tenisice<br />

patrola ophodnja (nakan 1991.)<br />

pavlaka; slatka pavlaka; mileram<br />

paţnja<br />

pazuh, miška<br />

pĉelinje društvo; košnica<br />

peĉat, ţig<br />

pećina<br />

peĉurka, gljiva<br />

pedikir<br />

kiselo vrhnje; slatko vrhnje; vrhnje<br />

pozor, pozornost<br />

pazuho<br />

pĉelac<br />

štambilj, ţig<br />

spilja, špilja<br />

gljiva (peĉurka = šampinjon)<br />

pediker<br />

pegla, peglati, ispeglati glaĉalo, glaĉati, poglaĉati ()<br />

pehar, kup<br />

pokal

pejdţer prijamnik (od 1992)<br />

pejzaţ<br />

peljevina; paleţ (takoĊe šara na psima u deskripciji)<br />

krajolik, krajobraz, pejsaţ<br />

paleţ<br />

penjati se: Mi smo se peli penjati se: Mi smo se penjali ()<br />

penzija<br />

penzijski (ranije penzioni)<br />

mirovina<br />

mirovinski<br />

penzioner<br />

umirovljenik<br />

pepeljara<br />

peraje, n.: Grgeĉ ima oštro gornje peraje…<br />

perdaška, hobla<br />

pereca (vrsta peciva)<br />

perika<br />

Perikle<br />

period, razdoblje<br />

perionica<br />

perpendikularan, normalan; normala<br />

peršun<br />

pertle<br />

pertle; šnirati<br />

pepeonik<br />

paraja, f.: Grgeĉ ima oštru gornju peraju…<br />

hobla<br />

perec<br />

vlasulja<br />

Periklo<br />

razdoblje<br />

praonica<br />

okomit; okomica<br />

peršin<br />

vezice<br />

ţniravci; ţnirati<br />

perut<br />

peške, pešice (kol. pešaka)<br />

peškir, ruĉnik<br />

pesma slavuja, poj slavuja<br />

pesnica: I ĉvrsto mi stiskamo pesnicu…;<br />

šaka (dlan nije neophodno stisnut)<br />

petao<br />

petao, pevac<br />

petljati se<br />

petoro<br />

petougao, šestougao, osmougao<br />

pihtija, pepeljara<br />

pijac, pijaca (ital piaza), trţnica<br />

piksla<br />

piljar, bakalin<br />

piljarnica<br />

piljarnica, piljara, bakalnica = minimarket<br />

pipak (pl. pipci)<br />

pirinaĉ; riţoto<br />

pisoar<br />

pješice, (kol. pjehe)<br />

ruĉnik<br />

biglisanje<br />

pest: Ĉvrsto mi stišćemo pest… (ĉeš. pěst)<br />

pijevac, kokot<br />

kokot, pijevac, pijetao, kokot<br />

paĉati se: Ne libim se ufat se i paĉat u tlapnje i himbe.<br />

petero<br />

peterokut, šesterokut, osmerokut<br />

hladetina<br />

plac (kol.), trţnica<br />

pepeljara<br />

trgovac na malo<br />

prodavaonica voća i povrća<br />

dućan povrća i voća<br />

pipac (pl. pipci)<br />

riţa; riţoto<br />

pišaonik

piţama, pidţama<br />

plac, ranĉ<br />

plafon<br />

plakati<br />

planeta<br />

plantaţa<br />

plata<br />

plata<br />

plav<br />

plava boja<br />

pleziti se<br />

pleziti se, plaziti se<br />

pljosnat<br />

pljuvaĉka<br />

pidţama<br />

grunt<br />

strop<br />

plakati se, plakati<br />

planet<br />

nasad<br />

plaća<br />

plaća<br />

modar<br />

modra boja<br />

beljiti se, bekeljiti se<br />

beljiti se (lok.)<br />

plosnat<br />

slina<br />

po ĉuvenju (znati nekoga)<br />

po principu<br />

po svaku cenu<br />

pobuĊaveti<br />

poĉastvovati, biti poĉastvovan<br />

pocepati, iscepati<br />

pocepati; pocepan<br />

poĉinjati, poĉinje<br />

na naĉelu<br />

pod svaku cijenu: Htio je pod svaku cijenu…<br />

popljesniviti<br />

poĉastiti; biti poĉašćen<br />

poderati<br />

poderati, podrapati; poderan, podrapan<br />

poĉinjati, poĉinje, poĉimati (lok.), poĉima (lok.)<br />

podesan, adekvatan podoban ()<br />

podgrevati, ijek. podgrijavati i podgrijevati<br />

podpresednik<br />

podraniti, uraniti<br />

podraţavati, imitirati, oponašati<br />

podrška<br />

podrţati; podrţavati<br />

podsticaj<br />

podsticaj; pobuda<br />

podstrek; podstrekaĉ; podstrekivati<br />

podstrek, podstrekivati<br />

podstrekivaĉ<br />

poduhvat<br />

podvući<br />

poenta<br />

pogan, izmet<br />

pogled (na svet)<br />

pogotovo<br />

podgrijavati<br />

dopredsjednik<br />

uraniti<br />

imitirati, oponašati<br />

potpora<br />

poduprijeti; podupirati<br />

poticaj<br />

pobuda<br />

poticaj; poticatelj; poticati<br />

poticaj, poticati<br />

poticatelj<br />

pothvat<br />

podcrtati<br />

poanta<br />

izmet<br />

svjetonazor<br />

pogotovu

pojednostaviti, uprostiti<br />

poklon<br />

pokopavati<br />

pokrasti; pokraden<br />

pokvasiti<br />

pol; genitalija<br />

polako: Vozi polako…<br />

polarnik<br />

polen, cvětni prah<br />

policajac<br />

polisa (osiguranja)<br />

pojednostavniti<br />

dar<br />

pokapati<br />

okrasti; okraden<br />

smoĉiti, skvasiti<br />

spol; spolovilo<br />

polagano: Vozi polagano…<br />

polarnica (geog.)<br />

pelud<br />

redarstvenik<br />

polica (osiguranja)<br />

poljoprivreda poljodjelstvo (nakon 1991.)<br />

poljubac, celov; ljubiti, celivati<br />

polomiti, slomiti, potrgati<br />

polovina<br />

polugoĊe<br />

polugoĊe, polugodište<br />

poluostrvo<br />

polupreĉnik<br />

polutka<br />

pomen<br />

pomenuti, pominjati, spomenuti, spominjati<br />

pomoću<br />

pomorandţa<br />

pompezan<br />

ponaosob<br />

ponavljanje<br />

ponjava, prostirka<br />

ponosan<br />

ponovo<br />

ponovo<br />

poploĉiti<br />

popravka, opravka<br />

popriliĉno, podosta, priliĉan broj, znaĉajan broj<br />

poprsje, bista<br />

porasti: Jedva ĉekam da porastem…<br />

porcelan<br />

poreĊati; poreĊani<br />

poreĊenje<br />

poreĊenje<br />

cjelov, poljubac<br />

potrgati, strgati, slomiti<br />

polovica<br />

polugodište<br />

polugodište<br />

poluotok<br />

polumjer<br />

polovica<br />

spomen<br />

spomenuti, spominjati<br />

s pomoću<br />

naranĉa<br />

pompozan<br />

poimence<br />

opetovanje<br />

prostirka<br />

ponosit<br />

ponovno<br />

iznova<br />

poploĉati<br />

popravak<br />

podosta<br />

poprsje<br />

narasti: Jedva ĉekam da narastem…<br />

porculan<br />

poredati; poredani<br />

poredba<br />

usporedba

porediti; u poreĊenju sa<br />

poreklo<br />

poreski<br />

poreski<br />

porez, poreza (arh.)<br />

porobljavanje<br />

rodica, familija; "Serbian nationalists consider the word obitelj ('family') to be a distinctive<br />

roatism, even though the word is part of daily prayers of Orthodox monks in the Hilandar<br />

monastery, and is neither Serbian nor Croatian in origin."<br />

porodilište<br />

portparol, glasnogovornik (cro.)<br />

Portugalija<br />

porudţbina<br />

posebno, naroĉito<br />

poseta<br />

pošiljalac<br />

poslastica<br />

poslastiĉarnica<br />

poslat (gpp. od poslati) (poslat i dat; da ne bi bilo poslan i dan – sinonimi sa soljeno i<br />

obdanica)<br />

poslednji<br />

poslenik, delatnik<br />

posluţavnik; tacna<br />

posluţivati koga, sluţiti koga<br />

posmatrati; posmatraĉ<br />

poštar; golub pismonoša<br />

postavka, postava: Stalna muzejska postavka…<br />

usporeĊivati; u usporedbi s<br />

podrijetlo<br />

porezni<br />

porezni<br />

porez<br />

porobljivanje<br />

obitelj<br />

rodilište<br />

glasnogovornik<br />

Portugal<br />

narudţba<br />

posebice<br />

posjet<br />

pošiljaĉ<br />

slastica: Cure mi sline pri pomisli na sve te slastice…<br />

slastiĉarnica<br />

poslan (gpp. od poslati)<br />

zadnji<br />

djelatnik<br />

pladanj; taca<br />

dvoriti koga<br />

promatrati; promatraĉ<br />

pismonoša<br />

postav: stalni muzejski postav<br />

postaviti sto<br />

pošteda; poštedni<br />

postepeno<br />

poštovalac<br />

poštovanje<br />

poštovati<br />

postupno<br />

štovatelj<br />

štovanje<br />

poštivati<br />

poštovati, poštovanje; ceniti; štovanje (arh)<br />

potajno, tajno<br />

potaknuti, navesti, izazvati: To me potaklo...<br />

poternica<br />

poticanje<br />

potisak (negativan pritisak)<br />

potkovica<br />

štovati, štovanje; cijeniti; poštivati<br />

potajice<br />

ponukati: To me ponukalo...<br />

tjeralica<br />

nukanje<br />

potlak<br />

potkova

potonji, gorespomenuti, navedeni<br />

potpredsednik<br />

potpuno<br />

potpuno, posve<br />

potpuno, u potpunosti, skroz<br />

gorespomenuti, navedeni<br />

dopredsjednik, dopredsjedatelj<br />

potpuno, potpunoma (lok.)<br />

posvema, posve<br />

posve<br />

potrebno potrebito (nakon 1991.)<br />

potvrdan (potvrdne reĉenice)<br />

povišavamo<br />

jesan (jesne reĉenice)<br />

povisujemo<br />

povlaĊivati (neosnovano davati za pravo i odobravati postupke), patronizovati<br />

povlašćen<br />

povlašćen, povlašten, privilegovan<br />

povlastica (meseĉna, za gradski prevoz)<br />

povodom<br />

povraćaj<br />

povraćati<br />

povreda, povrediti, povreĊen<br />

površ<br />

površ (deo ravni omeĊen pravim)<br />

površina<br />

pozadi<br />

pozadi:<br />

pozadina; ofsajd (off side)<br />

pozajmiti, zajmiti<br />

pozamašan<br />

poznanik, znanac<br />

pozni, kasni: (pozne godine; pozna jesen)<br />

pozorište<br />

pozornica, bina<br />

poţrtvovani<br />

poţrtvovanje<br />

prase, prasići<br />

prasići<br />

ratiti koga; slediti se nešto reĊe upotrebljava zbog sinonimije sa glagolom slediti = zalediti<br />

prava (linija)<br />

pravac ("dvosmerni vektor")<br />

pravda, pravica; praviĉnost<br />

pravedan; pravednost<br />

pravo: ići (voziti) pravo: Na raskrsnici idite pravo…<br />

pravolinijski<br />

pravosnaţnost, pravosnaţno<br />

povlašten<br />

povlašten, privilegiran<br />

pokaz (mjeseĉni, za gradski prevoz)<br />

u povodu<br />

povrat<br />

bljuvati<br />

ozljeda, ozlijediti, ozlijeĊen<br />

ploha<br />

površina (dio ravnine omeĊen pravcima)<br />

ploština<br />

straga<br />

odostraga, odotraga<br />

zaleĊe<br />

posuditi<br />

posvemašan<br />

znanac<br />

kasni<br />

kazalište<br />

pozornica<br />

poţrtvovni<br />

poţrtvovnost<br />

odojak, odojci<br />

prašĉići<br />

slijediti koga<br />

pravac<br />

pravac, smjer<br />

pravica (kajk.): Ni med cvetjem nij pravic…<br />

praviĉan; praviĉnost<br />

ravno: ići (voziti) ravno: Na raskriţju idite ravno.<br />

pravocrtno (predlaţem: ravnocrtno)<br />

pravomoć, pravomoćno

pravougaon<br />

pravougaon<br />

pravougaon, pravougaonik<br />

pravougli trougao<br />

praziluk<br />

praznik<br />

pre/prije: Pre 3 dana... Pre 500 godina<br />

prebacivati; prebaciti<br />

prebivalište, boravak<br />

preĉnik<br />

prećutan<br />

uglaviti, zaglaviti<br />

prećutati, prećutkivati<br />

prećutno, ćutke<br />

edanje: Prema predanju…; predaja –pristanak na lišavanje slobode; predavanje – nastava,<br />

lektura<br />

reĊašnji (noviji oblik), prejašnji (zastarina, rětka u spisima sa današnjih ekavskih teritorija<br />

nakon 13. stolěća)<br />

predati - predat; raditi predano<br />

predeo<br />

predizborna tišina<br />

predratni<br />

predsednik<br />

predskazanje<br />

predskazati<br />

predsoblje<br />

predstava<br />

predstava (imati predstavu o ĉemu)<br />

predstava, razjasniti<br />

preduslov<br />

preduzeće<br />

preduzeti, preduzetnik<br />

preduzimaĉ<br />

preduzimljivost, preduzimljiv<br />

prefinjeno<br />

pregledati, pogledati, odmeriti pogledom; posmatrati<br />

pregradak, fah<br />

pregristi nešto (jesti na brzinu, s nogu)<br />

preinaĉenje<br />

praistorija, predistorija (pre pojave pisma)<br />

prenaseliti, prenastaniti<br />

pravokutan, ĉetvrtast<br />

ĉetvrtast<br />

pravokutan, pravokutnik (predlaţem: ravnokutnik; ravnokutni trokut)<br />

pravokutan trokut<br />

luk porjak, poriluk<br />

blagdan<br />

pred: Pred 3 dana... Pred 500 godina...<br />

predbacivati; predbaciti<br />

boravište: Promjena mjesta boravišta<br />

promjer<br />

prešutan<br />

uprešiti, zaprešiti<br />

prešutjeti, prešućivati<br />

prešutno, šutke<br />

predaja: Prema predaji…<br />

prijašnji<br />

predati - predan<br />

krajobraz<br />

predizborna šutnja<br />

prijeratni<br />

predsjedatelj<br />

pretkazanje<br />

pretkazati<br />

predvorje<br />

igrokaz<br />

predodţba (imati predodţbu o ĉemu)<br />

predodţba, predoĉiti<br />

preduvjet<br />

poduzeće<br />

poduzeti, poduzetnik<br />

poduzimaĉ<br />

poduzimljivost, poduzimljiv<br />

profinjeno<br />

promotriti; promatrati<br />

pretinac<br />

prigristi nešto<br />

preinaka<br />

pretpovijest<br />

prenapuĉiti

prenaseljen, prenastanjen<br />

preneti – preneto, prenešeno<br />

preobraţenje<br />

preobući se<br />

preovlaĊivati<br />

prenapuĉen (koren: puk, puĉanstvo)<br />

prenijeti – preneseno<br />

preobrazba<br />

poreodjenuti se<br />

prevladavati<br />

preparat pripravak (ĉeš.) (nakon 1991.)<br />

preporuĉivati, preporuĉujem<br />

preporuĉujem<br />

prepreka<br />

presa, presovati, presovanje<br />

prestraviti (se)<br />

prestup<br />

prestup, prestupnik<br />

prestupnik, delinkvent<br />

presvlaka<br />

pretenzija, teţnja<br />

pretiti (nekome)<br />

pretkomora<br />

pretrnuti<br />

preturiti; prevrnuti; premetnuti<br />

prevashodno, naroĉito<br />

prevaziĊen<br />

prevazilaziti<br />

preţivar<br />

preţvrljati, preškrabati<br />

priĉati sa nekim: Samo razgledamo<br />

pridika, pridikovati: Ne pridikuj!; popovati<br />

prihvatati<br />

prijatan<br />

Prijatno. (za stolom); DoviĊenja i prijatno.(pozdrav na rastanku)<br />

prijem<br />

prijem, prijemnik<br />

prijem, zabava , ţurka<br />

prijemĉiv<br />

prijemni<br />

prijemnik<br />

prikaz<br />

priliĉno<br />

prilika<br />

priliv ( dotok)<br />

preporuĉati, preporuĉam<br />

preporuĉam<br />

zapreka<br />

preša, prešati, prešanje<br />

prestrašiti (se)<br />

izgred<br />

izgred; izgrednik<br />

izgrednik<br />

preoblaka<br />

presezanje, presizanje, posezanje<br />

prijetiti se (nekomu)<br />

pretklijetka<br />

protrnuti<br />

premetnuti<br />

poglavito<br />

nadmašen<br />

nadmašivati<br />

preţivaĉ<br />

precrtati, pošarati<br />

razgovarati se s nekim (kol.): Samo razgledavamo…<br />

prodika, drţati prodiku<br />

prihvaćati<br />

prijazan; ugodan<br />

Dobar tek.<br />

prijam<br />

prijam, prijamnik<br />

domjenak, tulum<br />

prijamĉiv<br />

prijamni<br />

prijamnik<br />

prikazba<br />

priliĉito<br />

zgoda<br />

dotijek

primeren, adekvatan<br />

primereno, celishodno<br />

primetiti, spaziti<br />

primetiti; primedba<br />

princ<br />

princeza<br />

priprema<br />

pripremiti, organizovati<br />

prisajedinjenje<br />

siliti<br />

saglašivati se<br />

pristalica<br />

saglasnost<br />

pristrasno<br />

prisutan, prisustvovati<br />

prisvojni pridevi; prisvojne zamenice;<br />

pritisak; pritiskati; stišljivost<br />

pritoka<br />

privezak (od privezati, vezati)<br />

privilegija<br />

privreda<br />

privrediti<br />

priznanica<br />

probati (hranu)<br />

prodavnica, dućan (tur.)<br />

produţetak<br />

produţiti, produţenje, produţetak<br />

progovoriti<br />

prikladan<br />

prikladno<br />

opaziti<br />

zamijetiti; zamjedba<br />

kraljević<br />

kraljevna<br />

priprava<br />

prirediti, pripremiti,organizirati<br />

pripajanje<br />

prisiljavati<br />

pristajati<br />

pristaša<br />

pristanak, suglasnost<br />

pristrano<br />

nazoĉan, nazoĉiti<br />

posvojni pridevi; posvojne zamjenice;<br />

tlak; tlaĉiti; stlaĉivost<br />

utoka<br />

privjesak (od privjesiti, vješati)<br />

privilegij<br />

gospodarstvo<br />

priskrbiti<br />

potvrda<br />

kušati<br />

prodavaonica, trgovina, dućan (tur.)<br />

produljak<br />

produljiti, produljenje, produljak<br />

prozboriti, progovoriti<br />

proisticati<br />

proizvod<br />

proizvod, produkt (mnoţenja)<br />

prolećnji<br />

prosuti<br />

proliv<br />

(prolivati) prosipati<br />

promaja, cug<br />

pronalazaĉ<br />

pronalazak<br />

pronicljiv<br />

proizlaziti<br />

izradak<br />

umnoţak, produkt (umnoţavanja)<br />

proljetni<br />

proliti<br />

proljev<br />

proljevati<br />

propuh<br />

izumitelj<br />

izum<br />

pronicav

pronicljivost<br />

propagator<br />

propeler<br />

propratiti, propratni<br />

propratiti, propratni efekat<br />

propustljiv; propustljivost<br />

prost<br />

prota<br />

protest; protestovati<br />

protivpoţarni<br />

protivreĉnost<br />

protivreĉnost<br />

protuva<br />

provetriti, proluftirati<br />

providan<br />

provokacija, izazivanje<br />

prskati<br />

prskati: Ne prskaj!<br />

prskati: prska<br />

pršljen<br />

prsluk<br />

prstenaste gliste<br />

prtljag<br />

prtljag<br />

prut<br />

prut, šiba<br />

prut; štap, klipa<br />

prvaci, prvaĉići (Ċaci prvaci, prvaĉići); isto i drugaci, trećaci, ĉetvrtaci, petaci, šestaci,<br />

sedmaci i osmaci; Ċak prvak, pl. Ċaci prvaci<br />

prvobitni<br />

psihopata<br />

publika; gledaoci<br />

puknuti: Pući ću… Puknuću…<br />

puls<br />

pumpa; pumpati<br />

punomoćje<br />

puškica<br />

put, drum, ulica<br />

put: Govorim ti treći put!; Svrati poneki put…<br />

raĉunar, kompjuter<br />

pronicavost<br />

promidţbenik, promicatelj<br />

vijak<br />

popratiti, popratni<br />

popratiti, popratni efekt<br />

propusan; propusnost<br />

jednostavan<br />

veleĉasni<br />

prosvjed; prosvjedovati<br />

protupoţarni<br />

protuslovlje<br />

protuslovlje, proturjeĉnost<br />

protuha<br />

prozraĉiti<br />

proziran<br />

izazov, izaziv, provokativnost<br />

štrcati, špricati<br />

špricati: Ne špricaj!<br />

prštati: pršće<br />

kraljeţak<br />

lajbek, lajbec<br />

kolutićavci<br />

prtljaga<br />

prtljaga<br />

šiba<br />

šiba<br />

klipa, štap<br />

prvaši, prvašići; Ċak prvaš, pl. Ċaci prvaši<br />

prvotni<br />

psihopat<br />

gledateljstvo; gledatelji<br />

puknuti: Puknut ću…<br />

bilo<br />

crpka; crpsti<br />

punomoć<br />

šalabahter<br />

cesta, ulica<br />

puta: Govorim ti treći puta! Navrati poneki puta…<br />

raĉunalo, kompjutor

ad (istrţivaĉki)<br />

radio<br />

radnja, prodavnica, butik, dućan<br />

radovati se ĉemu<br />

radoznalost; radoznao<br />

rampa: Voz je išao šinama prema mestu gde na drumu nema rampe<br />

raseći<br />

rasejan<br />

rasejanje (svetlosti)<br />

raskinuti veridbu<br />

raskrsnica, raskršće (od Krst)<br />

raso<br />

rasparĉavanje<br />

raspeće<br />

raspolutiti, raspolućen<br />

Raspućin<br />

raspust<br />

rastapati; taĉka topljenja<br />

rastavić<br />

rastinje<br />

rastop<br />

rasturanje, dilovanje (droge, štampe)<br />

radnja (istraţivaĉka); uradak<br />

krugoval<br />

trgovina, dućan, prodavaonica<br />

veseliti se ĉemu<br />

znatiţelja; znatiţeljan<br />

brklja: Vlak je išao traĉnicama prema mjestu gdje na cesti nema brklje<br />

razrezati<br />

rastresen<br />

rasap<br />

razvrgnuti zaruke<br />

raskriţje, kriţanje (od Kriţ)<br />

rasol<br />

raspaĉivanje<br />

raspelo<br />

raspoloviti, raspolovljen<br />

Rasputin<br />

praznici, ferije<br />

taliti; talište<br />

preslica<br />

raslinje<br />

talina<br />

raspaĉavanje, dilanje<br />

rastvaraĉ<br />

rastvarati<br />

rastvor<br />

rastvor, rastvoriti, rastvarati, rastvaranje<br />

ravnjati<br />

ravnodnevica, ekvinokcijum<br />

razboj<br />

razbojništvo<br />

razdaljina, odstojanje, rastojanje<br />

razgledati<br />

razgraniĉen<br />

diferencija<br />

razljućen, ljutit<br />

razmera (geografska karta): Karta u razmeri jedan prema deset hiljada; (merilo: Merilo<br />

uspeha…)<br />

razmera, proporcija, odnos<br />

raznovrsnost<br />

otapalo, razrjeĊivaĉ<br />

rastapati<br />

otopina<br />

otopina, otopiti, otapati, otapanje<br />

ravnati<br />

ravnodnevnica, ekvinocij<br />

tkalaĉki stan<br />

razbojstvo<br />

udaljenost<br />

razgledavati<br />

omeĊen<br />

<strong>razlika</strong><br />

srdit<br />

mjerilo (na zemljovidima): Zemljovid u mjerilu jedan naprama deset tisuća…<br />

omjer, razmjer<br />

raznolikost

aznovrstan<br />

razoĉaranje<br />

razuĊenost obale<br />

razumno, racionalno<br />

razviti; razvijati<br />

razvod braka<br />

razvoj; razviće<br />

rĊa; rĊav; zarĊati; zarĊao<br />

red: Ĉitaj izmeĊu redova…<br />

reĊati<br />

(reditelj) reţiser<br />

rediti<br />

rednja ( epidemija)<br />

redovan, redovni<br />

redovno<br />

refleksija, ogledanje<br />

regrutovati<br />

rejon<br />

rerna, pećnica<br />

rešo<br />

restovani krompir<br />

rezaĉ, zarezivaĉ; zarezati, zarezivati<br />

reţiser (reditelj)<br />

ribolovac, alas<br />

rimovati; rimovan: rimovani stih<br />

ringla<br />

rizikovati<br />

roditi se<br />

rodoljub, patriota<br />

rodoljubiv: Rodoljubiva pesma…<br />

raznolik<br />

razoĉaranje<br />

razvedenost obale<br />

razborito<br />

razmotati; razmatati<br />

rastava braka<br />

razvitak; razvijenost<br />

hrĊa; hrĊav; zahrĊati; zahrĊao<br />

redak: Proĉitati izmeĊu redaka…<br />

redati<br />

redatelj<br />

redati<br />

epidemija<br />

redovit, redoviti<br />

redovito<br />

zrcaljenje<br />

unovaĉiti<br />

ĉetvrt, općina, predio, rajon<br />

pećnica, rol<br />

kuhalo<br />

restani krumpir<br />

šiljilo; zašiljiti<br />

redatelj<br />

ribiĉ, ribar<br />

rimirati; rimiran: rimirani stih<br />

plotna<br />

reskirati<br />

naroditi se: Narodil se je kralj nebeski…<br />

domoljub, patrijot<br />

rodoljuban; domoljuban<br />

rodoskrnavljenje<br />

rodoskvrnjenje, rodoskvrnuće; rodoskvrnik<br />

rogalj (prostorni ugao), ćošak<br />

rokada<br />

rolna (papira); rola (glumaĉka uloga)<br />

rolovani (rolovana plećka)<br />

rolšule, rolšue<br />

roze<br />

roţnjaĉa<br />

prostorni kut, kut<br />

rošada<br />

rola<br />

rolani (rolana plećka)<br />

koturaljke<br />

ruţiĉast<br />

roţnica

uĉkiti, ruĉkati; (jesti od mila); njupica<br />

ruda<br />

rukovet<br />

Rumunija; Rumun (pl. Rumuni)<br />

runo<br />

ruzmarin<br />

s one strane<br />

sabirak, sabirci<br />

šablon<br />

sabran: Sabrani radovi<br />

sabrati: Saberi dva i dva...<br />

saĉekati<br />

sadrţilac (mat.)<br />

sadrţina; (sadrţaj)<br />

saginjati se<br />

saglasnost<br />

sahrana; sahraniti<br />

šaht<br />

sajam<br />

sajamski<br />

saksija<br />

saksija; saksijsko cveće<br />

sala<br />

sala, aula<br />

šalitra<br />

salvet<br />

salvet, servijeta<br />

šamar; ćuška<br />

samit<br />

samoubistvo; samoubica<br />

šampita<br />

sanduĉe<br />

sankati se; sanke<br />

sanke<br />

sanke; sankati se; nasankati<br />

santimetar<br />

saobraćaj<br />

saobraćajac<br />

saobraćajka (kol.), saobraćajni udes, nezgoda<br />

saobraćajnica<br />

papati (jesti od milja); papa (dem. papica)<br />

rudaĉa<br />

kita; kitica<br />

Rumunjska, Rumunj (pl. Rumunji)<br />

ruho<br />

ruţmarin<br />

s onu stranu<br />

pribrojnik, pribrojnici<br />

šablona<br />

pribran: Probrana djela<br />

zbrojiti: Zbroji dva i dva...<br />

priĉekati<br />

višekratnik<br />

kazalo ; (sadrţaj)<br />

sagibati se<br />

suglasje, suglasnost<br />

pogreb, pokop; pokopati<br />

šahta<br />

sajam<br />

sajmeni<br />

posuda za cvijeće<br />

lonac za cvijeće; lonĉanice<br />

dvorana<br />

dvorana, aula<br />

salitra<br />

ubrus, salveta<br />

ubrus<br />

pljuska<br />

vrhoskup, sumit<br />

samoubojstvo; samoubojica<br />

šamšnita<br />

sanduĉić<br />

sanjkati se; saonice<br />

saonice<br />

saonice; sanjkati se; nasanjkati<br />

centimetar<br />

promet<br />

prometnik<br />

prometna nezgoda<br />

prometnica

saobraćati; saobraćanje<br />

saopštenje, saopštiti<br />

saosećanje, izjaviti sauĉešće<br />

šaputati; šapuće; šaptaĉi<br />

saputnik<br />

saradnik<br />

saradnja, saradnik<br />

šargarepa<br />

šarke<br />

Šarulja (ime krave)<br />

sastav<br />

sastav (momĉadi)<br />

sasvim, posve; potpuno, u potpunosti<br />

saviti: Savij kašiku…<br />

savladati<br />

savlaĊivati<br />

savremenik<br />

saznanje<br />

saznati<br />

scenario<br />

šećeriti<br />

seći<br />

seći: Iseci (naseci) hleba.<br />

seĉivo<br />

sedeći<br />

sedište<br />

šegrt<br />

sekirati, uzbuĊivati, nervirati, ići na ţivce<br />

sekretar, sekretarica, sekretarijat<br />

prometovati; prometovanje<br />

priopćenje, priopćiti<br />

sućut; izjaviti sućut<br />

šaptati; šapće; šaptaĉi<br />

suputnik<br />

suradnik<br />

suradnja, suradnik<br />

mrkva<br />

pantovi<br />

Šarava, Šareka (ime krave)<br />

sastavak<br />

sustav, sastav (ekipe)<br />

posve, posvema; sasma, potpunoma<br />

savinuti: Savini ţicu…<br />

svladati<br />

svladavati<br />

suvremenik<br />

spoznaja<br />

doznati<br />

scenarij<br />

zasladiti, cukoriti, šećeriti<br />

rezati<br />

rezat: Nareţi kruha.<br />

oštrica<br />

na sjedećke, sjedećki, sjedeći<br />

sjedalo<br />

nauĉnik<br />

uzrujavati, uzrujati, , ići na ţivce<br />

tajnik, tajnica, tajništvo<br />

sekutići<br />

seliti se: I ja se selim…<br />

šema, šematski, šematizovan<br />

semevod<br />

semnik, pasemnik, semenik, pasemenik;<br />

senf, salĉica; (gorušica - poteškoće sa višak ţeludaĉne kiseline)<br />

senica, hladnjak<br />

senka, sena<br />

senka, sena<br />

septembar<br />

seliti: I ja selim…<br />

shema, shematski<br />

sjemenovod<br />

sjemenik, pasjemenik; mudo, pamudo<br />

gorušica<br />

sjenica<br />

sjena, sjenka<br />

sjena<br />

rujan (ĉeški: zaři)

šepuriti se; šepurenje<br />

šepiriti se; šepirenje<br />

serenada<br />

šerpa (razlikuje se od lonca tako što šerpa ima:<br />

D / h > 1, a lonac h / D > 1 C.M. )<br />

šerpa;lonac;saksija; dţezva<br />

šešir<br />

šeširdţinica<br />

sestra (od tetke)<br />

sestrić, sestriĉina<br />

šetalica, klatno<br />

šetati: Šetamo…;<br />

prošetati:Prošetajte se…<br />

shvatati<br />

shvatati, shvataš<br />

si (nota solmizacije)<br />

šibica<br />

šibica<br />

sidro, anker, kotva, lenger<br />

sijalica<br />

sijalica od sto vati<br />

sijati se<br />

sijati: Sunce sija...ali: Sunce je sjalo...<br />

siktati<br />

šimpanza<br />

simpatiĉan<br />

šine, traĉnice<br />

sinhronizovati, sinhronizacija, sinhron, asinhron<br />

šipurak, šipak<br />

podoknica<br />

–, (posuda), rajngla (lok.)<br />

lonac; lonĉić<br />

klobuk<br />

klobuĉarnica<br />

sestriĉna<br />

nećak, nećakinja<br />

njihalo<br />

šetati: Šećemo se…<br />

prošetati: Prošećite se…<br />

shvaćati<br />

shvaćati, shvaćaš<br />

ti (nota solmizacije)<br />

ţigica, šibica<br />

ţigica<br />

kotva<br />

ţarulja<br />

ţarulja od stotinu vata<br />

laštiti se<br />

sjati: Sunce sja...Sunce je sjalo...<br />

psikati<br />

ĉimpanza<br />

dojmljiv<br />

traĉnice<br />

sinkronizirati, sinkronizacija, sinkron, asinkron<br />

šipak<br />

sir kaĉkavalj sir ()<br />

šira<br />

sirće, sirćetna kiselina<br />

širiti, prostirati veš<br />

širokogrud; širokogrudo; širokogrudost<br />

sisar<br />

šišarka, šišarica<br />

sistem<br />

sistem krvnih sudova<br />

sistem organa za varenje, digesativni sistem<br />

sitno iseĉen; iseckan<br />

sitno seći, seckati; iseckani<br />

mošt<br />

ocat, sirket; octena kiselina<br />

sterati rublje<br />

širokogrudan; širokogrudno; širokogrudnost<br />

sisavac<br />

šiška, šišarka<br />

sustav<br />

krvoţilni sustav<br />

probavni sustav<br />

kosani; nakosani<br />

kosati; nakosati; kosani

skala (muziĉka)<br />

škembići<br />

sklanjanje, deklinacija<br />

sklanjati, pomerati, micati<br />

školovati se; polaziti školu<br />

škorpija, škorpion, aspida, rospija<br />

skraćenica<br />

skrob<br />

slagaĉ<br />

slagalica<br />

slanik<br />

slanina, špek<br />

ljustvica (glazbena)<br />

fileki, pl. fileke<br />

sklonidba<br />

micati, sklanjati<br />

školati se; polaziti školu<br />

štipavac, škorpion<br />

kratica<br />

škrob<br />

slagar<br />

slagaljka<br />

solenka<br />

špek, slanina<br />

slavina, ĉesma<br />

slavlje, veselje, proslava<br />

slavina, pipa (kol.)<br />

veselica, fešta<br />

šleper, tegljaĉ tegljaĉ ()<br />

slepi miš, šišmiš<br />

slepilo<br />

slezina<br />

sliĉuge<br />

sline, bale<br />

šišmiš<br />

sljepoća<br />

slezena<br />

klizaljke<br />

bale, šmrklje<br />

sliv sutok (nakon 1991.)<br />

šljunak, šoder<br />

slomiti, potrgati; slomljen, potrgan; rastrgnuti; rastrgnut; rastrgati<br />

slonovaĉa<br />

Slovenci, slovenaĉki<br />

Sloveni, slovenski<br />

smatrati: Ja smatram da...<br />

smeo: Od Vas je to bilo smelo..<br />

smeo; smelo<br />

smer ("jednosmerni vektor")<br />

smetati (+ DAT): Smeta mi...<br />

smisleno, razumno, razumljivo, racionalno<br />

smisliti<br />

smuĉke, skije; smuĉati, skijati; smuĉar, skijaš<br />

snabdevanje<br />

snabdevanje, snabdeti<br />

snaja<br />

šnala (nem.)<br />

snalaţljivost<br />

šoder<br />

potrgati; potrgan; rastrgnuti; rastrgnut; rastrgati<br />

bjelokost<br />

Slovenci, slovenski<br />

Slaveni, slavenski<br />

drţati: Ja drţim da...<br />

smion: On je bio tako smion…; smjelo;<br />

smion; smiono<br />

(pravac)<br />

smetati (+ GEN): Smeta me...<br />

suvislo<br />

dosjetiti se<br />

skije; skijati; skijaš<br />

opskrba<br />

opskrba, opskrbiti se<br />

snaha<br />

ukosnica<br />

dovitljivost

snalaţljivost; snlaţljiv; snalaziti se; snalaţljivo<br />

sneti, nositi (jaja): Kokoške nose jaja – juĉe su snele svaka po jedno…<br />

Sneţana i 7 patuljaka<br />

snimak<br />

snishodljivost; snishodljivac<br />

so<br />

soĉivo (optiĉko, oĉno i povrtno)<br />

Sofokle<br />

sokne<br />

sol (nota solmizacije)<br />

šolja; WC šolja<br />

šonja<br />

šonja, mlakonja<br />

sopstveni, vlastiti: Liĉno brinem o sopstvenoj bezbednosti, da ne bih zavisio ni od koga.<br />

špajz<br />

spanać<br />

Španija; Španac/Španjolka<br />

španski<br />

asavati: Malo je nedostajalo da ga spasu, ali kasno su mu bacili pojas za spasavanje…; ali i<br />

spašavati<br />

spasti: spašću te; 3. pl = spasu (nisu uspeli svi da se spasu); ali i spasiti<br />

dovitljivost; dovitljiv; dovitljivo<br />

snesti, nesti (jaja): Kokoši nesu jaja – juĉer su snesle svaka po jedno…(kajk.)<br />

Snjeguljica i 7 patuljaka<br />

snimka<br />

udvornost; udvorica, dodvorica (pribliţni supstituent, nije ekvivalent)<br />

sol<br />

leća (optiĉko, oĉno i povrtno)<br />

Sofoklo<br />

kratke ĉarape<br />

so (nota solmizacije)<br />

šalica; WC školjka<br />

šmokljan<br />

mlakonja, šmokljan<br />

vlastiti: Osobno skrbim za vlastitu sigurnost, da ne bih ovisio ni o kome.<br />

smoĉnica<br />

špinat<br />

Španjolska; Španjolac/Španjolka<br />

španjolski<br />

spašavati: Malo je nedostajalo da ga spase, ali kasno su mu bacili pojas za spašavanje…<br />

spasiti, spasit ću te; 3. pl = spasu (nisu uspjeli svi da se spase)<br />

spavaća soba loţnica ()<br />

specifiĉan (karakteristiĉan)<br />

specifiĉnost<br />

osebujan<br />

osobitost<br />

spelovati; spelovanje; srikati; srikanje<br />

špenadla, pribadaĉa<br />

spermatozoid, pl. spermatozoidi<br />

spisak, lista; popis, popisivanje<br />

spoĉitavati, predbacivati, osporavati, pripisivati, zaraĉunavati (ĉeš. spoĉitat = raĉunati)<br />

spojnica, veza<br />

spolja<br />

spoljašnji<br />

spoljašnjost, vanjština<br />

sporeĉkati se<br />

sporedan, lošiji, inferioran<br />

šporet (ĉeš. spořit = štedeti)<br />

sporno, preporno; spor, prepor;<br />

nesporno, neosporno, nepreporno<br />

pribadaĉa, špenadla<br />

spermij, pl. spermiji<br />

popis<br />

spoĉitavati<br />

spojište<br />

izvana<br />

vanjski<br />

vanjština<br />

porjeĉkati se<br />

nuzgredan<br />

štednjak<br />

prijeporno; prijepor;<br />

neprijeporno<br />

sport šport (od 1991.)<br />

sprat<br />

spretan<br />

kat<br />

fletan, spretan

sprovoĊenje<br />

sprovoĊenje<br />

sprud<br />

sraman<br />

Sramota me (je)… Stidim se…<br />

srazmerno, relativno<br />

srećnik<br />

sredina (ţivotna)<br />

srednjevekovni<br />

provedba<br />

provedba<br />

prud<br />

sramotan<br />

Sram me (je)… Stid me (je)…<br />

razmjerno, relativno<br />

sretnik<br />

okoliš<br />

srednjovekovni<br />

srednjevekovni; vekovni srednjovjeki; vjeki ()<br />

sredoveĉan (muškarac)<br />

sresti (se)<br />

srez, atar<br />

srodnici po ţenidbi ili udaji u istom stepenu srodstva<br />

Šta ima novo<br />

šta: Šta je sa vama<br />

štab<br />

stajalište: autobusko stajalište<br />

štake: Hoda sa štakama…<br />

staklasto telo (corpus vitreum)<br />

staklorezac<br />

štala, staja<br />

štampa, štamparija, štampati<br />

štampana stvar<br />

stanica (autobuska ili ţelezniĉka)<br />

stanovište: Gledajući sa mog stanovišta<br />

startovati<br />

statua, statueta<br />

stav<br />

ĉak<br />

štaviše, ĉak štaviše, ĉak; naprotiv, dapaĉe<br />

staviti, metnuti<br />

stepen<br />

stepen<br />

stépenice<br />

stepenište<br />

stepenovanje (mat.): Deset na treći (stepen)<br />

srednjovjeĉan<br />

susresti (se)<br />

kotar, majur<br />

šogor, šogorica<br />

Što ima novoga Što je nova<br />

što; Što je s vama<br />

stoţer<br />

stajalište: autobusko stajalište<br />

štapovi: Hoda pomoću štapova…<br />

staklovina<br />

staklar<br />

staja<br />

tisak, tiskara, tiskati<br />

tiskanica<br />

kolodvor (kalk prema němaĉkom Bahnhof – nespretno prevedeno kao "dvor(ište) za kola"<br />

kolo-dvor"; die Bahn = pruga, ţelěznica, kolosěk, put; prema tome – "prugodvor" tj.<br />

dvorište sa mnogo kolosěka na kojima se slaţu vagoni. Da je B. Šulek bio nešto ranije<br />

ubacio ĉešku rěĉ "vlak", moţda bi ţelězniĉka stanica bila nazvana "vlakodvor". U suštin<br />

město sa kojeg se obavljaju polasci vozova, ne mora nuţno biti u blizini "kolodvora" –<br />

dvora na kojem se ranţiraju kola.<br />

stajalište: Gledajući sa mog stajališta<br />

startati<br />

kip, kipić<br />

stavak<br />

paĉe<br />

paĉe, dapaĉe, štoviše<br />

metnuti, staviti<br />

stupanj<br />

stupanj<br />

stube, štinge (lok.), štenge; stepénice<br />

stubište<br />

potencije(mat.): Deset na treću (potenciju)

stid; stideti se; stidljiv; stidljivko<br />

stidljiv; stidljivko<br />

štikla, potpetica<br />

štiklirati (staviti oznaku ispravnosti)<br />

štipaljka, štipalica<br />

štirkati<br />

stistkati; ja stiskam<br />

sto<br />

što:<br />

Drago mi je što…<br />

Srećan sam što…<br />

Ko je kriv što postoje agresivne igrice…<br />

što: Nešto što se šapne…<br />

sto; presto<br />

što = zašto<br />

stojeći<br />

stolica<br />

stomak, ţeludac; trbuh<br />

stote, stotinka (samo u sportskoj terminologiji)<br />

stotinak<br />

štrajkovati<br />

strana (u knjizi i na internetu)<br />

strastveno, strasno: Strastveni pušaĉ...<br />

straviĉnost; straviĉan<br />

strĉati, štrĉati, stršiti<br />

stric, ĉika<br />

strofa<br />

štroka, prljavština<br />

štrokav, prljav<br />

strpljenje<br />

struk, pas<br />

strvina, crkotina, lešina, leš ţivotinje<br />

strvinari, lešinari<br />

stub<br />

student<br />

studije<br />

studije (f. pl.)<br />

stvaran<br />

stvarno<br />

stvarno (prilog)<br />

stvarnost<br />

sram; sramiti se; srameţljiv; srameţljivac<br />

srameţljiv; srameţljivac<br />

potpetica<br />

dati kvaĉicu (staviti oznaku ispravnosti)<br />

kvaĉica<br />

dati kvaĉicu<br />

stiskati; ja stišćem<br />

stol<br />

da:<br />

Drago mi je da…<br />

Sretan sam da…<br />

Tko je kriv da postoje agresivne igrice…<br />

šta: Nešta šta se šapne… (kol.)<br />

stol, prijestolje<br />

zašto<br />

na stojëćki(kajk.), stojëćke (kajk.), stojeći<br />

stolac<br />

ţeludac; trbuh<br />

stotinjka<br />

stotinjak<br />

štrajkati<br />

stranica (u knjizi i na internetu)<br />

strasno<br />

strahovitost, strahota; strahovit, strahotan<br />

stršiti<br />

stric, striĉek<br />

kitica<br />

neĉistoća, zmazanoća<br />

z(a)mazan, zaprljan<br />

strpljivost<br />

pas<br />

lešina, leš ţivotinje<br />

l(j)ešinari<br />

stup<br />

sveuĉilištarac, visokoškolac<br />

studij<br />

studij (m. sg.)<br />

zbiljski, stvaran<br />

zbilja<br />

zbilja<br />

zbilja

stvarnost, zbilja<br />

stvarnost; stvarno<br />

sudija<br />

sudija, sudinica<br />

sudovi<br />

sudovi<br />

sudovi (krvni), sudovnjaĉa<br />

šuge, šugice (igra trĉanja za kim i hvatanja)<br />

sujeta, taština<br />

sujetan, tašt<br />

sujeverje, praznoverje, praznoverica<br />

sumnja; sumnjati<br />

sumnjiĉav (adj.)<br />

sumnjiĉiti, podozrevati<br />

sumnjiv<br />

sumpor<br />

sunĊer (tur.)<br />

šunjati se, prišunjati se, ušunjati se<br />

supa; ĉorbasto<br />

supruţnici<br />

zbilja<br />

zbilja; zbilja<br />

sudac<br />

sudac, sutkinja<br />

posuĊe<br />

suĊe<br />

ţile (krvne), ţilnica<br />

lovice (igra trĉanja za kim i lovljenja)<br />

taština<br />

tašt<br />

praznoverje<br />

dvojba; dvojiti<br />

sumnjiĉavac (pron.)<br />

sumnjiĉiti<br />

dvojben<br />

sumpor, ţveplo (nem. Schwepffel)<br />

spuţva (ital.)<br />

šuljati se, prišuljati se, ušuljati se<br />

juha; jušno<br />

supruzi<br />

supruţnik<br />

supstanc(ij)a, materija<br />

surutka<br />

sušeni svinjski vrat, buĊola<br />

suština<br />

suviše, isuviše, previše<br />

suvo meso/riba<br />

svaĊalica<br />

svaĊati se<br />

svaĊati se, posvaĊati se<br />

Švajcarska<br />

svakidašnjica<br />

svakodnevica<br />

svakodnevni<br />

svakodnevno<br />

švalja, šnajder(ka)<br />

švargla<br />

svaštojed<br />

sveĉana sala, aula<br />

sveĉara, svetkovina; sveĉari<br />

tvar<br />

sirutka<br />

buĊola<br />

bit<br />

preveć, previše<br />

sušeno meso/riba<br />

svadljivac, prkonjica<br />

svaditi se<br />

svaditi se, posvaditi se<br />

Švicarska<br />

svagdašnjica<br />

svakodnevnica, svagdan<br />

svagdašnji, svagdanji<br />

svagdan<br />

švelja, šnajderica (kol.)<br />

prezbušt<br />

svejed<br />

aula<br />

svetkovina; iznimni gosti

svedoĉanstvo<br />

svekar, svekrva<br />

sveska<br />

sveska<br />

sveštenik, sveštenstvo<br />

svetlarnik<br />

sveznalica<br />

svinjokolja<br />

svinjokolja, svinjokolje, koljevina<br />

svinjsko peĉenje<br />

svirep, okrutan<br />

svita<br />

svitac<br />

svratiti, navratiti<br />

svratiti: Svratite malo do nas...<br />

navratiti: Navratite malo do nas...<br />

svrsishodan<br />

svugde<br />

taban, stopalo<br />

tabela, tabelarno<br />

tabla (u uĉionici)<br />

taĉka kljuĉanja<br />

taĉka mrţnjenja<br />

taĉno<br />

tajanstven, tajnovit, misteriozan, mistiĉan<br />

takav, takva, takvo<br />

takmiĉar; takmac<br />

takmiĉenje; takmiĉiti se; takmiĉar<br />

takmiĉiti se<br />

takoĊe<br />

takoĊe<br />

taksa<br />

taksena marka<br />

taksena marka; beleg<br />

takt (u muzici)<br />

taktica<br />

talas, val<br />

talasast, valovit<br />

talasast, valovit<br />

talenat<br />

svjedodţba<br />

svekar, svekrva<br />

biljeţnica<br />

svezak<br />

svećenik, svećenstvo<br />

vidnik<br />

sveznadar<br />

koljevina<br />

koljevina, kolinje (kajk.)<br />

peĉenka<br />

okrutan<br />

suita<br />

krijesnica<br />

navratiti<br />

navratiti: Navratite malo do nas...<br />

svrhovit<br />

svagdje<br />

stopalo<br />

tablica, tabliĉno<br />

ploĉa (u uĉionici)<br />

vrelište<br />

ledište<br />

toĉno<br />

samozatajan<br />

tak(o)v, tak(o)va, tak(o)vo<br />

natjecatelj; takmac<br />

natjecanje, utrka; natjecati se, utrkivati se; natjecatelj<br />

natjecati se, utrkivati se<br />

takoĊer<br />

takoĊer<br />

pristojba<br />

biljeg<br />

biljeg<br />

mjera (u glazbi); takt<br />

taktna crta<br />

val<br />

valovit, uzbiban<br />

uzbiban, valovit<br />

darovitost

tanjir<br />

taraba<br />

tašna (nem. Tacshe)<br />

tašta, tast<br />

tastatura<br />

tavan<br />

tavanica, plafon<br />

tavanica, plafon (franc.)<br />

tavanica, plafon, svod<br />

teĉan<br />

teĉno stanje: Teĉni puder; tekuća voda<br />

teĉnost; teĉan<br />

tegla<br />

tekovina, teĉevina, steĉevina: Kada je 1892. godine povodom beĉkog izvoĊenja predstave<br />

Kraljević Marko” (Srbina katolika) Petra Preradovića zagrebaĉki “Vijenac” pisao da se u<br />

Markovoj liĉnosti “zrcali hrvatski ţivot, tipovi i obiĉaji”, srpska “Bosanska vila” ţustro je<br />

eagovala: “I opet je skoĉila nesita hala, da svojim grabljivim kandţama zgrabi i privuĉe u<br />

je opako i nesito gnijezdo još jednu našu, velim baš našu srpsku steĉevinu i ponos... I opet se<br />

ao polutanski zagrebaĉki “Vijenac” u broju da nam otme i prisvoji uza sve ostale još i našeg<br />

pskog najvećeg narodnog uzor-junaka, hoće i on... da nam otme i pohrvati našeg Kraljevića<br />

arka, poruĉujući svojoj pozorišnoj druţini da ga u Beĉu prilikom ove muzikalno-pozorišne<br />

izloţbe, kao svog <strong>hrvatskog</strong> narodnog junaka prikaţe. Lijepo se i lahko braćo – a još bolje<br />

braćo – kititi i diĉiti tuĊim perjem, ali pazite, da i uz sve to perje, ne ostanete golišavi, jer se<br />

polako proĉišćava izmeĊu nas i vas ovaj tamni i nestalni teren, na kom vi tako neosnovano i<br />

šovinistiĉki gradite svoju sadanju i buduću slavu i veliĉinu."<br />

tanjur<br />

plot<br />

taška (ital. tasca)<br />

punica, punac<br />

tipkovnica, (mada se do 1989. u nastavi tehniĉkog odgoja uĉio izraz "slovište")<br />

krovište<br />

strop<br />

strop<br />

strop, svod<br />

tekući<br />

tekuće stanje: Tekući puder<br />

tekućina; tekući<br />

staklenka<br />

teĉevina, steĉevina (nakon 1991.)<br />

tekući (mesec) ()<br />

telegram<br />

telepata<br />

temeljan, temeljno<br />

teniser, teniserski<br />

teorema<br />

teorema<br />

brzojav<br />

telepat<br />

temeljit, temeljito<br />

tenisaĉ, tenisaĉki<br />

pouĉak, teorem<br />

teorem, pouĉak<br />

tepih, ćilim<br />

tepsija; Ċuveĉ; tiganj; tava (pers.-tur.: tabe)<br />

teškoća, poteškoća<br />

testament<br />

testera<br />

testera<br />

testera, pretesterisati<br />

tetkica; ĉistaĉica; domar<br />

teza<br />

tiganj<br />

tikva<br />

tiraţ<br />

sag<br />

tava<br />

poteškoća<br />

oporuka, posljednja volja<br />

ţaga<br />

pila, ţaga (lok.)<br />

pila, ispiliti<br />

podvornica, podvornik<br />

natuknica<br />

tava<br />

tikvanja<br />

naklada

titula, naslov<br />

titulisati, titulirati<br />

tle, zemljište: Ispitivanje uzoraka zemljišta…<br />

toĉak<br />

toĉak<br />

tocilo, brus<br />

naslov<br />

nasloviti, titulirati<br />

tlo: Ispitivanje uzoraka tla…<br />

kotaĉ<br />

kotur<br />

brus<br />

tokom tijekom (od 1991), teĉajem (nakon 1991)<br />

topionica; topioniĉar<br />

toplota<br />

toplotni: Toplotni zraci...<br />

traćiti<br />

traka, pantljika<br />

transformacija<br />

travnjak<br />

Treba mi Vaše mišljenje…<br />

trenerka, trenerica<br />

trenutno<br />

trenutno, momentalno<br />

trezan<br />

trezven, samosvestan<br />

trezvenjak<br />

trg<br />

trke; takmiĉiti se, trkati se<br />

Trnova Ruţica, uspavana lepotica<br />

trobojka<br />

trotinet<br />

trotoar (franc.), nogostup<br />

trotoar, nogostup<br />

trougao, trokut; trouglast, trougaoni, trokutast<br />

trpezarija<br />

truba<br />

trućanje, (drobljenje)<br />

trućati, govoriti koješta, laprdati, baljezgati<br />

truliti, trunuti; istruliti; satruliti<br />

truliti; istruliti; satruliti<br />

trunka, mrvica, trošinica<br />

tuĉa, tuĉnjava<br />

tući, biti<br />

tugaljiv, osetljiv, bolećiv<br />

tuţbalica, tuţaljka<br />

talionica; talioniĉar<br />

toplina<br />

toplinski: Toplinske zrake...<br />

tratiti<br />

vrpca<br />

pretvorba<br />

tratina<br />

Trebam Vaše mišljenje…<br />

trenirka<br />

trenutaĉno<br />

trenutaĉno<br />

trijezan<br />

samosvjestan (nema adekvatnog ekvivalenta)<br />

(apstinent)<br />

trg, plac<br />

utrke; utrkivati se<br />

Trnoruţica<br />

trobojnica<br />

romobil<br />

ploĉnik<br />

ploĉnik<br />

trokut; trokutast<br />

blagovaonica<br />

trublja<br />

natruha<br />

trabunjati, laprdati<br />

trunuti<br />

trunuti; istrunuti; strunuti<br />

mrva<br />

tuĉnjava<br />

tući<br />

osjetljiv<br />

tuţaljka

tvĊava,<br />

tvĊava, utvrĊenje<br />

tvor<br />

tvoriti, graditi, ĉiniti<br />

u dahu, na dah<br />

u našoj zemlji, u Srbiji<br />

U pitanju je…<br />

u poĉetku<br />

u poĉetku, s poĉetka<br />

u pogledu (ĉega), što se (ĉega) tiĉe, štto se tiĉe (ĉega), po pitanju (ĉega); na liniji (ĉega)<br />

u svakom sluĉaju, zasigurno<br />

u vezi sa (ĉim)<br />

ubistvo, ubica<br />

ubiti, usmrtiti<br />

ubrizgati<br />

uĉauriti<br />

tvrĊa, utvrda<br />

utvrda, tvrĊa<br />

tvor, torac (kol.)<br />

tvoriti<br />

na dušak<br />

tuzemstvo<br />

Po srijedi je…<br />

isprva<br />

isprva<br />

glede (ĉega)<br />

zasigurno, u svakom sluĉaju<br />

u svezi (ĉega)<br />

ubojstvo, ubojica<br />

umoriti<br />

uštrcati<br />

uĉahuriti<br />

ućebati se <br />

uĉesnik<br />

uĉestalo<br />

uĉestalost<br />

uĉestvovati, sudelovati<br />

ućutati<br />

ućutkati<br />

udah<br />

udaljenost, odstojanje, rastojanje, razdaljina<br />

udar (u muzici)<br />

udaviti se u reci; udavljenik, utopljenik<br />

obnost (odnosi se na ergonomiju: npr. udobna fotelja; udoban leţaj; udobne cipele; ugodna<br />

sedišta) za razliku od –<br />

sudionik, uĉesnik<br />

uĉestano<br />

ĉestota (nakon 1991.); uĉestanost<br />

sudjelovati<br />

zašutjeti<br />

ušutkati<br />

udisaj<br />

udaljenost<br />

doba (u glazbi)<br />

utopiti se u reci; utopljenik<br />

ugodnost (npr: ugodna sjedala)<br />

ugodnost (odnosi se na ono što godi – ĉešće u emocionalnom smislu, npr. "ugodno ste me<br />

nenadili" ili "neugodan ĉovek – ĉovek sa kojim sam imao neugodnosti"); ugoditi, ugaĊati –<br />

ĉiniti nekome ugodnosti (radnje zbog kojih će se osoba imati pozitivne emocije)<br />

udovica<br />

udova<br />

udruţenje udruga (od 1991.)<br />

ugalj, ugljen<br />

ugao, ugaoni, uglomer<br />

ugaona brizna<br />

ugled; ugledan, uzoran<br />

ugljenik<br />

uhapsiti, uhapšenik<br />

hapšenje<br />

zatvor, apsana<br />

ugljen, ugljan<br />

kut, kutni, kutomjer<br />

obodna brzina<br />

ugled; uzoran; uzorit<br />

ugljik<br />

uhititi, uhićenik<br />

uhidba, uhićenje<br />

zatvor

ujak<br />

ujesti: Pas me ujeo…<br />

ujutro: Sutra ujutro...<br />

ujutru: Ujutru dolazim po tebe…<br />

ukapljavanje<br />

ukrašavanje<br />

ukrštenica<br />

ukrštenica, ukrštene reĉi; "ufordenica"<br />

ukupna površina<br />

ukus, ukusno<br />

ulje, zejtin (tur. maslina)<br />

ultrakratki talasi<br />

umanjenik; umanjilac, diminuend; suptrahend<br />

umazan, uprljan<br />

ujak<br />

ugristi: Pas me je ugrizao…<br />

ujutru: Sutra ujutru...<br />

ujutro: Ujutro dolazim po tebe…<br />

ukapljivanje<br />

ukrašivanje, rešenje<br />

kriţaljka<br />

kriţaljka; "fordaljka"<br />

oplošje<br />

okus (gastronom.), ukusno; ukus (npr. u oblaĉenju)<br />

ulje<br />

ultrakratki valovi<br />

umanjenik, umanjitelj<br />

zamazan, zmazan<br />

umeće, veština<br />

umeti, biti u stanju, znati: Umeš li da plivaš<br />

umišljati, uobraţavati; iluzija, uobrazilja<br />

umotavati; zamotavati; premotavati<br />

umreti, preminuti<br />

znati: Znadeš li plivati<br />

hiniti; himba<br />

umatati; zamatati; prematati<br />

preminuti, umrijeti<br />

univerzitet<br />

sveuĉilište<br />

"Rijeĉ univerzitet je ispoĉetka oznaĉavala “universitas”, tj. zajednicu docenata i studenat<br />

nastavnika i Ċaka, što je u korporativnoj i esnafskoj zajednici imalo javno-pravni znaĉaj<br />

Hrvtski jezikoslovci su mislili da to znaĉi ukupnost znanja. Cio svijet kaţe telegram, oni<br />

brzojav. Mjesto taksa kaţu pristojba, mjesto marka govorili su biljega itd." Lazo M. Kosti<br />

Ruţenje <strong>jezika</strong><br />

U tom smislu je collegue - kolegijum bliţi znaĉenju zajednice kolega – od Ċaka do<br />

profesora. Moglo bi se dodati da novi termin (nakon 1991.) za višu školu – veleuĉilište –<br />

nema logiĉno-analoških dodira sa znaĉenjem rěĉi sveuĉilište.<br />

unuĉe (rakijska flašica)<br />

unutrašnji, unutarnji<br />

uobrazilja, iluzija, varka, priviĊenje, privid<br />

uopšte; uopšteno<br />

uopštiti, uopštavati<br />

upeĉatljivost, jedinstvenost, individualnost; karakteristiĉnost, specifiĉnost<br />

fraklić<br />

unutarnji, nutarnji<br />

tlapnja; tlapiti<br />

uopće; općenito<br />

uopćiti, uopćavati<br />

osobenost; osebujnost<br />

uperiti, uprti; Sve oĉi su bile uperene u njega…<br />

upijaĉ<br />

uplašiti, prepasti; Plašim se da…<br />

uporediti<br />

uporediti<br />

uporeĊivati<br />

uporednik, paralela<br />

uprti; Sve su oĉi bile uprte u njega…<br />

bugaĉica<br />

prepasti, preplašiti; Strah me je da…<br />

usporediti<br />

usporediti, isporediti<br />

usporeĊivati<br />

usporednica, paralela

upraljan, zaprljan<br />

upravnik<br />

uprkos<br />

uprkos<br />

zamazan, zmazan, zaprljan<br />

upravitelj<br />

unatoĉ, usprkos<br />

usprkos, unatoĉ<br />

uprljan, isprljan<br />

uprljati, ispljati<br />

uput<br />

uputstvo<br />

Ura! (povik kojim su preci jurišali na protivnike: "U rat!"; glas "h" dodali su neslovenski<br />

narodi)<br />

uraditi, uĉiniti: Uradite taj posao brzo…<br />

uraditi: Kako da to bolje uradim…<br />

apraviti – samo za radnje gde je naglasak na posledicama: napraviti kuću, drum, most, zid,<br />

kulpturu, dete, ĉoveka, robota, mašinu, hidrocentralu, dar mar, sprdnju, grešku, gaf, sranje,<br />

promašaj, ĉudo, preokret, pometnju, itd)<br />

ureĊaj, naprava<br />

ureĊenje: UreĊenje stana…<br />

urma<br />

ušće, utok<br />

usedelica<br />

usidriti<br />

usidriti se<br />

usisivaĉ<br />

ušiti; daj da ti to ušijem;<br />

uskogrud; uskogrudo; uskogrudost<br />

uskrs - uskršnji, vaskrs - vaskršnji<br />

zaprljan, zamazan, zmazan (lok.)<br />

zamazati, zaprljati<br />

uputnica<br />

uputa<br />

Hura!<br />

uĉiniti, napraviti: Napravite taj posao brzo…<br />

napraviti: Kako da to bolje napravim…<br />

sprava<br />

ureĊaj: UreĊaj stana…<br />

datulja<br />

utok<br />

usidjelica<br />

ukotviti<br />

ukotviti se<br />

usisavaĉ<br />

zašiti<br />

uskogrudan; uskogrudno; uskogrudnost<br />

uskrs - uskrsni<br />

uskršnji<br />

uslov; uslovno, uslovljenost, uslovljavanje<br />

usmeriti<br />

usna, usne<br />

usredsrediti; usredsreĊen<br />

ustalasan<br />

uskrsni<br />

uvjet; uvjetno; uvjetovanost; uvjetovanje<br />

upraviti<br />

usnica, usnice<br />

usredotoĉiti; usredotoĉen<br />

valovit, uzbiban<br />

ustanova<br />

uštinuti; štipati; štipkati; prištinuti;<br />

ustruĉavati se; prezati pred neĉim<br />

usvajanje (deteta); usvojeno dete<br />

usvojiti (dete); usvajanje (dece)<br />

utaţiti ţeĊ; utoliti glad<br />

uštipnuti, uštipiti; štipati; štipkati<br />

libiti se (neĉeg)<br />

posvajanje (deteta); posvojĉe<br />

posvojiti (dete); posvajanje (dece)<br />

utoliti ţeĊ i glad<br />

uticaj, upliv; (ekavski = ijekavski - uticaj; uticati, utiĉe; uticajan;)<br />

utjecaj, upliv; utjecati, utjeĉe; utjecajan

utihnuti: Buka je utihnula…<br />

utikaĉ<br />

utisak<br />

uveĉe, doveĉe<br />

uvek<br />

uveliko: Uveliko se primenjuje u tehnici…<br />

utihnuti: Buka je utihla…<br />

utiĉnica<br />

dojam<br />

naveĉer<br />

svagda<br />

uvelike… Uvelike se primenjuje u tehnici…<br />

uviĊaj oĉevid (nakon 1991.)<br />

uvijati (poklon), umotavati<br />

uvo, uho<br />

uvršćen<br />

uvrštavati: Uvrštavam…<br />

uzan, uzak: Uzane pantlone… Uzana uliĉica…<br />

zdati se (u nekoga), pouzdati se (u nekoga), imati poverenja (u nekoga), verovati (nekome):<br />

Uzdaj se u se' i u svoje kljuse…<br />

uzengija, stremen<br />

uţina<br />

uţinovati<br />

uzor, model<br />

uzrokovati, prouzrokovati<br />

vajar, vajarka; mramornik<br />

vajati, izvajati<br />

vakcina<br />

vakcinacija<br />

vakcinisati, pelcovati<br />

vakuum, bezvazdušni prostor<br />

vanila<br />

vanredna situacija<br />

vanredno<br />

varenje, svariti<br />

variti, bariti, kuvati<br />

varivo<br />

varjaĉa<br />

varljiv<br />

varoš, gradić, varošica<br />

vaš<br />

vašar<br />

vasiona, vaseljena (starosl.), svemir, kosmos<br />

vaška; gnjida; lisna vaš<br />

vaspitaĉ, vaspitaĉica<br />

vaspitanje<br />

umatati (dar), umotavati<br />

uho<br />

uvršten<br />

uvrštati: Uvršćujem…<br />

uzak<br />

ufati se (u nekoga):<br />

Ufam se u modernu Hrvatsku…<br />

Umjesto da vjerujem i ufam se u druge, umjesto da zdvajam…<br />

stremen<br />

gablec<br />

uţinati<br />

uzor<br />

prouzroĉiti<br />

kipar, kiparica<br />

, praviti kip<br />

cjepivo<br />

cijepljenje<br />

cijepiti<br />

bezraĉje (nakon 1991.), zrakoprazni prostor<br />

vanilija<br />

iznimna situacija<br />

izvanredno<br />

probava, probaviti<br />

kuhati, kuvati (dalm.)<br />

cušpajz<br />

kuhaĉa<br />

varav<br />

gradić<br />

uš<br />

sajam<br />

svemir, kozmos<br />

uš; gnjida; lisna uš<br />

odgajatelj, odgojateljica<br />

odgoj

vaspitanje, odgoj<br />

vaspitati; vaspitavati; odgojiti; odgajati<br />

Vavilon<br />

vazduh<br />

veĉe (n): Dobro veĉe.<br />

veĉe (neutrum), ali se deklinira kao imenica ţenskog roda (sem N, Acc i V sg.) – veĉer:<br />

sg: veĉe, veĉeri, veĉeri, veĉe, veĉeri (veĉe), veĉeri, veĉeri<br />

pl. veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉerima<br />

vejati; vejavica: Veje sneg; ijek. vijavica: Vije snijeg…<br />

odgoj<br />

odgojiti; odgajati<br />

Babilon<br />

zrak<br />

veĉer (f): Dobra veĉer.<br />

sg: veĉer, veĉeri, veĉeri, veĉer, veĉeri, veĉeri, veĉeri<br />

pl. veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉerima<br />

vijavica<br />

vek, stoleće<br />

vekna, jufka (lok.), štruca (kol.)<br />

velelepan<br />

veliĉanstven<br />

veliki durski septakord (u muzici), dominantni septakord<br />

Veliko hvala!<br />

venaĉne planine<br />

veridba, veriti se, verenica, verenik; raskinuti veridbu<br />

veroispovest<br />

veronauka<br />

verovatnoća<br />

veš, rublje<br />

vešalice; ofingeri<br />

veš-mašina<br />

veštaĉki<br />

vezano za: Vezano za ovu temu..<br />

vezivanje: Vezivanje atoma…<br />

videlo: Izašlo na videlo…; svetlost dana<br />

viklovanje<br />

vile<br />

viljuška<br />

stoljeće<br />

štruca<br />

veleban<br />

veliĉajan<br />

dominantni septakord (u glazbi)<br />

Velika vam hvala!<br />

ulanĉane planine<br />

zaruke, zaruĉiti se, zaruĉnica, zaruĉnik; razvrgnuti zaruke<br />

vjeroispovijed<br />

vjeronauk<br />

vjerojatnost<br />

rublje<br />

vješalice, aufingeri (kol.)<br />

perilica (nakon 1991.; dotad - stroj za pranje rublja)<br />

umjetni<br />

vezano uz: Vezano uz ovu temu…<br />

vezanje: Vezanje atoma…<br />

svjetlost dana –, (Ranije: Izišlo djelo na vidjelo…)<br />

viklanje<br />

roglje<br />

vilica<br />

viljuškar viliĉar (nakon 1991.)<br />

viršle (nem. Wurstchen - kobasiĉice)<br />

više od/nego<br />

Vizantija<br />

vlakno, nit<br />

vo<br />

hrenovke (priprema sa hrenom)<br />

većma od/nego<br />

Bizant<br />

nit<br />

vol<br />

voĊa ustaške kvislinške drţave<br />

voĊa, voĊ, voţd (starosl.)<br />

poglavnik<br />

voĊa

vodolija (zod.)<br />

vodonik<br />

vodopad, slap (def. CM: vodopad ima veću vertikalu od horizontale, a slap obrnuto)<br />

voĊstvo<br />

vojnik<br />

vonj<br />

voz, ţelezniĉki voz<br />

vratanca<br />

vredan<br />

vredan, marljiv, radin, industriozan<br />

vredan, marljiv, trudoljubiv, radin<br />

vreo, kipuć<br />

vreo, vruć<br />

vreteno<br />

vrlina<br />

vrsta liĉnog / kolektivnog identitetskog dokumenta<br />

vrsta: To je vrsta guštera…<br />

Vrućina mi je!; Vruće mi je!<br />

vulgus, světina, puk, raja, prost narod, fukara;<br />

narod, etnos, nacion, nacija<br />

zabiberiti<br />

zaĉauriti<br />

zaĉepiti, zapušiti<br />

zadatak<br />

zadnji<br />

zadocniti, zakasniti<br />

zagovarati (1); zagovarati (2)<br />

zagrevanje, dogrevanje<br />

zahvatati, zahvaćati<br />

zaista, odista<br />

zaista, stvarno, odista, doista, uistinu, vaistinu<br />

vodenjak (zod.)<br />

vodik<br />

slap<br />

vodstvo<br />

vojak, soldat (ital., nem.)<br />

ţivotinjski miris<br />

vlak;<br />

vratašca<br />

radin, marljiv<br />

marljiv, radin<br />

radin<br />

kipuć<br />

vruć<br />

kolovrat<br />

krepost<br />

iskaznica<br />

vrst: To je jedna vrst guštera…; tkĊ. i vrsta<br />

Vruće mi je!<br />

puĉanstvo, puk (stara rěĉ sa smišljeno proměnjenim znaĉenjem za Srpski narod (srpsko<br />

puĉanstvo) u Hrvatskoj 1990. god. – prvi put upotrěbio predsědnik drţave TuĊman; stvar<br />

znaĉenje reĉi nije ni demografsko, ni etniĉko, plemensko, biološko-srodniĉko, već feudaln<br />

klasno – plemstvo ili vlastela vs. puĉanstvo ili puk; patriciji vs. plebs; burţuji vs. proleter<br />

vlastela vs. kmetovi itd. i smišljeno je s naměrom da vrěĊa: "hrvatski narod i srpsko<br />

puĉanstvo" = srpski kmetovi ili seljaci. (Sliĉan priměr vrěĊanja su Vlasi u TV seriji 'Velo<br />

Misto', primitivni seljaci 'škovacini' (Ċubretari), Strikan i Netjak, gdě se još 1983. oĉituje<br />

stavljanje pravoslavaca u Hrvatskoj u pejorativan kontekst. Sa njima je i Šjor Puĉanstvo<br />

ĉije je ime contradictio in adjecto – 'gospodin seljaštvo'). MeĊutim, da bi se prikrila<br />

prvobitna naměra, tokom 1990-tih "puĉanstvo" je silom prilika postalo sinonim za narod<br />

zapapriti<br />

zaĉahuriti<br />

zaĉepiti<br />

zadaća<br />

straţnji<br />

zakasniti<br />

zagovarati (1); dekoncentrirati koga<br />

zagrijavanje, dogrijavanje<br />

zahvaćati<br />

doista<br />

uistinu<br />

zajedniĉki skupno (nakon 1991.)<br />

zajedno, skupa<br />

skupa<br />

zakleti se, sveĉano obećati prisegnuti (ponovo od 1991.)<br />

zakletva prisega (ponovo od 1991.)<br />

zakljuĉak, procena, ocena<br />

prosudba, ocijena

zakopĉavati<br />

zakrpiti; krpiti<br />

zamenik voĊe ustaške kvislinške drţave<br />

zamljouz, prevlaka<br />

zanat; zanatstvo; zanatlija<br />

zanatska radnja<br />

zanemariti – zanemarljiv<br />

ţaoka<br />

zapakovati, uviti, umotati<br />

zapaljenje, upla<br />

zapeta, zarez<br />

zaposlenje, (ijek. zapošljenje)<br />

zapovest<br />

zapovest: 10 boţjih zapovesti<br />

zapravo, ustvari<br />

zapremina, volumen<br />

zaptivati, zabrtviti; zaptivaĉ, zaptivka; zaptivati; zaptiven<br />

zapušaĉ, ĉep, zatvaraĉ<br />

zapušiti (se), zagušiti (se)<br />

zar<br />

zarezati, zarezivati (olovku)<br />

ţarište (fokus) infekcije<br />

zarobljavaju<br />

zakapĉati (kajk.), zakopĉavati<br />

zakrpati; krpati<br />

doglavnik<br />

prevlaka<br />

obrt; obrtništvo; obrtnik<br />

obrtniĉka trgovina/dućan<br />

zanemariti – zanemariv<br />

ţalac<br />

zamotati, zapakirati<br />

upala<br />

zarez<br />

zapošljenje<br />

zapovjed<br />

zapovijed: 10 boţjih zapovjedi<br />

zapravo<br />

obujam<br />

brtviti, zabrtviti; brtvilo; zabrtvljen<br />

ĉep, zatvaraĉ<br />

zaštopati (se)<br />

zar, šta (kol.): Šta (zar) je već završilo (transl. iz kajk.); "zar" se ne koristi frekventno<br />

zašiljiti, šiljiti (olovku)<br />

ţarište (fokus) infekcije<br />

zarobljuju<br />

zaspati, zaspim, zaspiš, zaspi... zaspati, zaspem, zaspeš, zaspe ()<br />

zastava, barjak<br />

zastavnik, barjaktar<br />

zašto = što Što si me udario<br />

zatalebati se<br />

zavesa<br />

zavisiti od, zavisno od; ali prihvaćeno: ovisnik o supstancama<br />

zaviti, ušrafiti (kol.)<br />

zavitlavati, zafrkavati<br />

zavrtanj, šraf; zaviti-odviti, zašrafiti-odšrafiti<br />

zbir, suma<br />

ţbun, grm, dţbun<br />

ţbunje: Krije se u ţbunju…<br />

ţelatin, ţele<br />

zelen, zeleniš<br />

ţeludaĉni<br />

zemljak<br />

stijeg, zastava, barjak<br />

stjegonoša, zastavniĉar<br />

zašto Zašto si me udario<br />

zatelebati se<br />

zastor; firange<br />

ovisiti o; ovisno o<br />

ufrknuti, zafrknuti<br />

zafrkavati<br />

vijak, šeraf, šaraf; zavinuti-odvinuti, zašerafiti-odšerafiti, zašarafiti-odšarafiti<br />

zbroj, suma<br />

grm<br />

grmlje: Skriva se u grmlju…<br />

drhtalica, ţelatina<br />

grincajg<br />

ţeluĉani<br />

suzaviĉajnik

zemljotres<br />

Zevs<br />

zgrada opštine<br />

ţica<br />

ţiĉara<br />

zid (šupljeg organa ili suda)<br />

zidana (kuća)<br />

ţito (u uţem smislu), pšenica<br />

ţivina, ţivinarsvo<br />

ţivotne namirnice<br />

ţiţa, fokus; ţarište (u medicini)<br />

potres<br />

Zeus<br />

vjećnica<br />

drot (nem. Drat), ţica; struna<br />

uspinjaĉa<br />

stijenka (šupljeg organa ili posude)<br />

ozidana (kuća)<br />

pšenica<br />

perad, peradarstvo<br />

ţiveţne namirnice<br />

ţarište, fokus<br />

zla kob, usud<br />

zla kob, usud<br />

zla sreća; huda sreća<br />

huda sreća<br />

zlatara, juvelirnica<br />

ţmarci<br />

ţmureti: Ţmuri!; zaţmureti;<br />

ţmiriti = ĉkiljiti, škiljiti;<br />

ţmirkati = treptati<br />

zlatarnica<br />

trnci<br />

ţmiriti: Ţmiri!; zaţmiriti<br />

ţmurke skrivaĉa, ţmirice, skriveĉke (s mekim ĉ)<br />

ţmurke (deĉja igra)<br />

znaĉajan, vaţan, bitan, od znaĉaja<br />

znak uzvika, uzviĉnik<br />

zrak: sunĉev zrak se probijao<br />

zrikav; zrikavost;<br />

ţuĉna kesa, ţuĉna bešika<br />

ţumance<br />

ţumance; ţumanĉana kesa, ţumancetna kesa<br />

ţuriti<br />

ţvakati; prezent: ţvaćem, ţvaćeš...<br />

Jotovanje u prezentu dolazi zbog tvorbe od glagola "ţvatati" - ţvat+jem = ţvaćem (C.M.)<br />

zvanica – pl. zvanice; uzvanik – pl. uzvanici<br />

zviţdaljka<br />

zviţdati; zviznuti; zviţdukati<br />

proćerdati<br />

zvocati, prigovarati, zanovetati<br />

zvrĉka<br />

ţvrljati, iţvrljati; preţvrljati<br />

ţmirice (djeĉja igra), skrivaĉa<br />

vaţan<br />

uskliĉnik<br />

zraka: sunĉeva zraka se probijala<br />

škiljav; škiljavost<br />

ţuĉna vrećica, ţuĉni mjehur<br />

ţumanjak<br />

ţumanjĉani; ţumanjĉana vrećica<br />

hitati; ţuriti se<br />

ţvakati: ţvaĉem, ţvaĉeš, ţvaĉe, ţvaĉemo, ţvaĉete, ţvaĉu...;<br />

govorno: ţvaćem<br />

uzvanik – pl. uzvanici<br />

pištaljka<br />

fućkati, fućnuti, fićukati<br />

profućkati<br />

zanovijetati<br />

spaĉka<br />

šarati, pošarati, zašarati; precrtati<br />

sistematizovati; sistematizovan usustaviti; usustavljen (nakon 1991.)<br />

lozinka zaporka (nakon 1991.)

krivina (na putu/drumu/cesti): Oštra krivina…<br />

mašinica (kol.)<br />

konsultovati; konsultacija<br />

klovn<br />

po pravilu: …i imaju po pravilu teške posljedice.<br />

zavoj (na cesti): Oštar zavoj…<br />

blinker (kol.)<br />

konzultirati; konzultacija<br />

klaun<br />

u pravilu: …i imaju u pravilu teške posljedice.<br />

graĊevinska dozvola graĊevna dozvola (nakon 1991.)<br />

tekovina, teĉevina, steĉevina steĉevina (nakon 1991.)<br />

vilin konjic<br />

vretence, uholaţa, konjska smrt<br />

zaceliti, zarasti; ijek: zacijeliti zacijeljeti (nakon 1991.)<br />

fus nota podrubnica (nakon 1991.)<br />

U pravu si., Imaš pravo.<br />

kuršum, tane, tanad (zbirna im. mesto plurala)<br />

uperiti; uperen<br />

raspust<br />

iskušenje, kušnja<br />

major; general-major<br />

kapetan (oficirski ĉin)<br />

zastavnik<br />

uspostavljenje, uspostavljanje, uspostava<br />

podmladiti se, pomladiti se; podmlaĊen, pomlaĊen<br />

interpunkcija, razgoĊe<br />

marva<br />

šiti: Ja šijem…<br />

šiven, šivena, šiveno<br />

pelcer, vreţa: Jagode se bespolno razmnoţavaju pelcerima…<br />

otkaĉen (ţarg.), opiĉen (ţarg.)<br />

rod;<br />

rod: Ovogodišnji rod groţĊa…<br />

sapunjati<br />

fotelja (f.)<br />

štrajkaĉi<br />

iskušenje, kušnja<br />

usaglasiti<br />

disciplinski: Disciplinska odgovornost…<br />

prisustvovati<br />

boginje:<br />

- male boginje, morbili (eng. measles, rubeola)<br />

Imaš pravo.<br />

tane<br />

uprti; uprt<br />

ferije (kao pluralia tantum – Ove ferije…):<br />

Na ferijama…<br />

ferij<br />

Na feriju…<br />

Unatoĉ purizmu, preuzet je germanizam jer za ovaj pojam u srpskom jeziku postoji samo<br />

jedna reĉ – raspust, nema sinonima kao što je to sluĉaj sa npr.: vlastiti i sopstveni; dozna<br />

i saznati. Ovaj priměr demonstrira selektivni purizam – samo u sluĉaju kada je potrebito<br />

izběći srpsku rěĉ, s ciljem prikrivanja jeziĉkog podrětla.<br />

napast, kušnja<br />

bojnik; general bojnik<br />

satnik (vojno-ĉasniĉki ĉin)<br />

stoţerni narednik; stjegonoša (nije vojni ĉin)<br />

uspostava<br />

pomladiti se; pomlaĊen<br />

razgoĊe<br />

marha<br />

šivati: Ja šivam…<br />

šivani, šivana, šivano<br />

vrijeţa: Jagode se bespolno razmnaţaju vrijeţama…<br />

puknut (ţarg.)<br />

rod;<br />

urod: Ovogodišnji urod groţĊa…<br />

sapunati<br />

fotelj (m.)<br />

štrajkaši<br />

kušnja<br />

usuglasiti<br />

stegovni: Stegovna odgovornost…<br />

nazoĉiti<br />

ospice:<br />

- ospice (eng. measles, rubeola)

- ovĉije boginje, variĉele, varicella (eng. chickenpox)<br />

- velike boginje, variola (eng. smallpox)<br />

- crvenka, rubela (eng. german measles, three-day measles)<br />

bezosećajan<br />

- vodene kozice (eng. chickenpox)<br />

- variola (eng. smallpox)<br />

- crvenka, rubeole (eng. german measles, three-day measles)<br />

bešćutan<br />

biznismen poslovnjak (nakon 1991)<br />

kongresmen kongresnik (nakon 1991)<br />

obućar: Obućarski zanat…<br />

obrazac, predloţak, šablon<br />

raditi<br />

praviti: Danas pravimo pihtije od škarpine i lignje na ţaru… Pravimo proteinski frape…<br />

postolar: Postolarski obrt…<br />

prijedloţak<br />

raditi;<br />

raditi: Danas radimo hladetinu od škarpine i lignje na ţaru… Radimo proteinski frape…<br />

U kajkavskom jeziku za oba pojma postoji samo lik "delati", pa je teţnja da se prestane s<br />

razjednaĉavanjem praviti:raditi<br />

napraviti: Kako da to bolje napravim…<br />

uraditi: Kako da to bolje uradim…<br />

apraviti – samo za radnje gde je naglasak na posledicama: napraviti kuću, drum, most, zid,<br />

kulpturu, dete, ĉoveka, robota, mašinu, hidrocentralu, dar mar, sprdnju, grešku, gaf, sranje,<br />

promašaj, ĉudo, preokret, pometnju, itd)<br />

lignja<br />

razgovarati<br />

Iscepkaćemo meso ribe…<br />

Nabrati cveća…<br />

(ĉešće konstrukcije)<br />

štedeti, šparati<br />

špargla, asparagus<br />

podignuti – podigao<br />

ţuriti; poţuriti<br />

narediti; zapovediti<br />

nareĊenje, naredba, zapovest<br />

zazor (usek, ţljeb)<br />

deponija<br />

naokolo<br />

(postoji pometnja oko upotrebe ovih dvaju likova)<br />

liganj<br />

razgovarati, razgovarati se<br />

Natrgaćemo meso ribe…<br />

Natrgati cvijeća...<br />

(ĉešće konstrukcije)<br />

štedjeti<br />

šparoga<br />

podignuti – podignuo<br />

ţuriti se; poţuriti se<br />

zapovijediti, narediti;<br />

zapovijed, naredba<br />

utor<br />

deponij<br />

uokolo<br />

selektor izbornik (nakon 1991.)<br />

slabiti; oslabiti;<br />

otopliti, zatopliti<br />

šepuriti se<br />

primetiti; primetno<br />

baba, potporni stub mosta<br />

Jangce<br />

cunami (veliki val na Japanskom)<br />

vertikala, normala, okomica<br />

namesnik; administracija<br />

isušivanje<br />

oslabiti; oslabeti<br />

zveĉarka, ĉegrtuša<br />

slabiti, slabjeti; oslabiti, oslabjeti;<br />

zatopljeti<br />

šepiriti se<br />

zamijetiti; zamjetno<br />

upornjak, potporanj<br />

Yangtze<br />

tsunami<br />

okomica<br />

nameštenik; sluţbenici namještenici<br />

razvlaţivanje<br />

oslabjeti<br />

ĉegrtuša

koţna kornjaĉa<br />

patrola<br />

torbari; torba<br />

otopliti: Sutra će otopliti…<br />

aktivna supstanca<br />

disajni putevi<br />

nadraţaj, podraţaj<br />

baptizam<br />

revanš<br />

dokolenice<br />

sokne<br />

grabulje (ponekad vile)<br />

kaucija<br />

ubistven, ubitaĉan<br />

svrab (kao simptom npr. koţnog oboljenja)<br />

porodiljsko odsustvo (porodiljsko bolovanje)<br />

poroĊaj (porod = deca, potomci)<br />

tvorevina<br />

rezervoar<br />

povreda kiĉme<br />

pelikan, nesit<br />

pansion<br />

imovinsko stanje (ukupna imovina)<br />

razvoĊe (hidrografsko)<br />

tršĉica, treska; iverak, iver; iverje (zbirna imenica),<br />

paralizovan, oduzet<br />

ufordenica<br />

vozaĉ, šofer (profesionalni vozaĉ)<br />

melodija, napev<br />

istaknuti - istakao<br />

jedamput, jednom, jedared<br />

zagrevanje (u sportu)<br />

letimiĉno; letimice<br />

ucveljen<br />

salĉići, salenjaci<br />

crpeti<br />

obaliti, srušiti, oboriti<br />

ţelva<br />

ophodnja<br />

tobolĉari; tobolac<br />

zatopljeti: Sutra će zatopljeti…<br />

djelatna tvar<br />

dišni putovi (govori se: putevi)<br />

podraţaj<br />

kršćanstvo<br />

uzvrat<br />

dokoljenke<br />

kratke ĉarape<br />

zublje, grablje<br />

jamĉevina<br />

ubojit<br />

svrbeţ<br />

porodiljni dopust<br />

porod<br />

tvorba<br />

spremnik<br />

ozljeda kraljeţnice<br />

nesit<br />

penzion<br />

imovno stanje<br />

razvodnica (hidrografska)<br />

špranja<br />

paraliziran, uzet<br />

fordaljka<br />

vozaĉ<br />

napjev<br />

istaknuti - istaknuo<br />

jedanput, jedanputa<br />

ugrijavanje (u sportu)<br />

letimice<br />

ucviljen<br />

salenjaci<br />

crpsti<br />

porušiti<br />

berićetan, blagorodan –<br />

ratosiljati se, otarasiti se<br />

uroĊenici<br />

otarasiti se<br />

domoro(d)ci

omršati, smršati; omršaveti; omršavela<br />

usmeno predanje<br />

dodir: Izgubila dodir sa svetom…<br />

tapet m./tapeta f.: Stavljamo tapete… Na tapetama/tapetima…;<br />

foto-tapet<br />

tapet: doći na tapet<br />

puderisati, pudrati; napuderisati, napudrati<br />

ostati u ţivotu<br />

smršaviti; smršavila<br />

usmena predaja<br />

doticaj: Izgubila doticaj sa svijetom…<br />

zidna obloga, tapeta: Stavljamo tapete…;<br />

foto-tapeta<br />

tapet: doći na tapet<br />

pudrati; napudrati<br />

ostati na ţivotu<br />

pekara pekarna (nakon 1991.)<br />

kobajagi, bajagi; nazovi; toboţe; pseudo, kvazi,<br />

prevejan; premazan; prefrigan (metaforiĉki = prepreden, mudar, lukav)<br />

Paja Patak<br />

hartije od vrednosti<br />

preĉica (1); skraćenica (2)<br />

ćumur, drveni ugalj<br />

ćumurdţija<br />

pešadija<br />

uniforma, odora<br />

drumarina, putarina<br />

okršaj, megdan (mejdan), sukob<br />

šišarka<br />

uvrtni, spiralan<br />

uglast: Uglasta zagrada…<br />

telašce (dem. od telo) (analog: srdašce)<br />

gelipter, šaner, hohštapler<br />

toboţe<br />

prefrigan<br />

Paško Patak<br />

vrijednosni papiri<br />

kratica<br />

drveni ugljen<br />

manufakturni proizvoĊaĉ drvena ugljena<br />

pješaštvo<br />

odora<br />

cestarina<br />

sraz<br />

ĉešer, šiška<br />

zavojit<br />

uglat: Uglata zagrada…<br />

tjelešce (dem. od tijelo) (analog: janješce)<br />

fakin<br />

nabujak<br />

zapaliti cigaretu<br />

naoĉigled<br />

oděljenje, soba (turc.), prostorija<br />

sprud<br />

korito, kopanj, kopanja<br />

gloţiti se (stil. markirano), svaĊati se, sporiti se<br />

navlastito, navlastice, naroĉito, posebno, specijalno<br />

pripaliti cigaretu<br />

naoĉiglece<br />

odaja (turc.), soba (turc.), prostorija<br />

prud, sipina<br />

kopanj<br />

svaditi se<br />

posebice, napose<br />

masovna grobnica grobište (nakon 1991.)<br />

vojevati; izvojevati<br />

da se ne moţe štampati jer ne poštuje tradiciju<br />

sveska, beleţnica<br />

ortak<br />

vojštiti; izvojštiti<br />

da se ne moţe tiskati jer da ne poštuje tradiciju<br />

teka, biljeţnica<br />

pajtaš<br />

definicija objasnidba (nakon 1991.)<br />

analiza rašĉlamba (nakon 1991.)<br />

razredni (ispit)<br />

razredbeni (ispit)

s tim u vezi, vezano s tim, vezno za to<br />

rudo (na kolima);<br />

ruda (sirovinska zemlja)<br />

imalin<br />

vezano uz to<br />

ruda (na vozu)<br />

rudaĉa (sirovinska zemlja)<br />

krema za cipele<br />

distinkcija razluĉnica (nakon 1991.)<br />

ujednaĉavanje; ujednaĉenje ujednaka (nakon 1991.)<br />

srndać srnjak (nakon 1991.)<br />

bogobojaţljiv bogobojan (nakon 1991.)<br />

prašnjav<br />

prašan<br />

komponenta sastavnica (nakon 1991.)<br />

aspekt motrište (nakon 1991.)<br />

pojavnica (nakon 1991.)<br />

razvesti se, rastaviti se: Oni su rastavljeni<br />

razvod braka<br />

rastaviti se<br />

rastava braka<br />

rok trajanja trajnost (nakon 1991.)<br />

gojaznost, gojazan: Mnogo gojaznih…<br />

prikriti, zatomiti<br />

pretilost, pretio: Mnogo pretilih…<br />

zatomiti<br />

Commissioned Officers<br />

general armije<br />

general-pukovnik<br />

general-potpukovnik<br />

general-major<br />

stoţerni general<br />

general zbora<br />

general pukovnik<br />

general-bojnik<br />

– brigadni general<br />

pukovnik<br />

potpukovnik<br />

major<br />

brigadir<br />

pukovnik<br />

bojnik<br />

kapetan I klase –<br />

kapetan (oficirski ĉin)<br />

poruĉnik<br />

potporuĉnik<br />

satnik (vojno-ĉasniĉki ĉin)<br />

natporuĉnik<br />

poruĉnik<br />

Non-Commissioned Officers<br />

zastavnik I klase<br />

zastavnik<br />

ĉasniĉki namjesnik<br />

stoţerni narednik; stjegonoša (nije vojni ĉin)

stariji vodnik I klase<br />

stariji vodnik<br />

vodnik I klase<br />

vodnik<br />

nadnarednik<br />

narednik<br />

desetnik<br />

skupnik<br />

Enlisted Ranks<br />

mlaĊi vodnik –<br />

desetar<br />

razvodnik<br />

razvodnik<br />

pozornik<br />

– vojnik<br />

mnoga ponašanja i strěmljenja pripadnika hrvatske katoliĉke amalgam-nacije Ĉesi s kojima sam razgovarao objašnjavaju kompleksom<br />

inferiornosti; kaţu da Slovaci naspram njih takoĊe imaju kompleks niţe vrědnosti; u pogledu Hrvatske nacije sa njima se slaţem, a smatram<br />

da je ta pojava oĉigledna – i to, ne samo Ĉesima;<br />

SINONIMI<br />

svakodnevnica ili svagdan : svakodnevica<br />

dopustiti : dozvoliti<br />

dogoditi : desiti<br />

zbivanje:dešavanje<br />

skupa:zajedno<br />

vlastiti:sopstveni<br />

doznati:saznati<br />

smoĉiti:pokvasiti<br />

dostupan:pristupaĉan<br />

zbilja:stvarno(st)<br />

zapravo:ustvari<br />

dopuštenje:dozvola<br />

nakana:naměra; spoznaja:saznanje; promet:saobraćaj; dosětiti se:smisliti; gvoţĊe:ţelězo; priĉekati:saĉekati; narezati:nasěći;<br />

srušiti:oboriti; srušiti:obaliti; pomaknuti:poměriti; trgati:kidati; komad:parĉe; kvaĉica:štipaljka; bit:suština; prepasti:uplašiti;<br />

prestrašiti:prestraviti; prevrnuti:preturiti; otarasiti se:ratosiljati se; grah:pasulj; mrkva:šargarepa; stupanj:stepen, uvět:uslov; ugljen:ugalj,<br />

nadilaziti:prevazilaziti; prvenstveno:prevashodno; papir:hartija; kasno:dockan; kopati po ĉemu:preturati; prisutnost:prisustvo; pokoriti se:<br />

povinovati se; potpora:podrška; oprostiti:izviniti; uskrsnuće:vaskrsenje, pretkazanje:proroĉanstvo; pretkazanje: predskazanje; prednost:<br />

preimućstvo; dělovanje:dejstvo; otělovljenje:ovaploćenje; dţak:vreća; vrećica:kesa; grlica:gugutka; grlica:kumrija; njihati:ljuljati;<br />

posuditi:pozajmiti; svojedobno:svojevremeno; (po)tući se:(po)biti se; plesati:igrati; svojstvo:osobina;<br />

natrag:nazad; unutarnji:unutrašnji…)<br />

(arhaizma, istorizma, varvarizma)<br />

(pr.: lim:pleh...)

(pr.: dobit:profit, "ţeludac:stomak, nesit:pelikan, rublje:veš; zastrešnica:tenda; tablica:tabela itd.)<br />

(pr.: hladan:ladan...)<br />

(pr.: zubalo:gebis;...)<br />

(pr.: rugoba:ruţna ţena; "dosetiti se: pasti na pamet...)<br />

(pr.: mošnja:tašna;" siguran:bezbědan (objašnjenje u gornjoj tablici); osigurati:obezběditi; zadnji:poslědnji; straţnji:zadnji; natrag:nazad,<br />

odabir:izbor; rub:ivica, promet(ni<br />

):saobraćaj(ni) (prometna ulica: saobraćajni fakultet), brinuti se:starati se (briga je i strěpnja, a staranje ne), komad:parĉe (parĉe je<br />

komadni děo cěline, a komad ne mora biti děo cěline; prema tome, parĉe je uvěk (i) komad, ali komad nije uvěk (i) parĉe); znati:uměti<br />

(<strong>razlika</strong> izmeĊu nauĉenog (znanja) i uvěţbanog (věštine, sposobnosti, uměća), mahune:boranija (boranija je vrsta graha koji se jede zajedno<br />

sa svojom mahunom; sěme akacije i svih ostalih mahunarki nalazi se u mahuni) spoznaja:saznanje (spoznaja je unutrašnji zakljuĉak,<br />

informacija dobijena misaonim procesom, a saznanje je informacija dobijena spolja; itd. )<br />

(pr.: kr<br />

ošnja:kruna...)"<br />

Prirodno je da u svakom jeziku postoje sinonimi i srodne rěĉi. Ovo je prava poslastica za brozovićevce! Ukoliko je sholastiĉka ili<br />

administrativna terminologija razvila porodicu rěĉi porěklom od jednog sinonima, hrvatski jezikoslovci revnosno i bez izuzetka uzimaju onaj<br />

drugi; na priměr: promet:saobraćaj; do 1991. godine koegzistiraju i saobraćaj i promet i to kao nepotpuni sinonimi, kao srodne rěĉi:<br />

prometna ulica, prometna saobraćajnica, saobraćajac, saobraćajni fakultet, saobraćajka (saobraćajni udes) ali nakon 1991. godine: promet<br />

(ali ne i saobraćaj), prometna ulica, prometnica, prometnik, fakultet; pitam se: kakav su naziv smislili za ţenskog prometnika –<br />

prometnikinja<br />

većina izraza (preko 50%) su sinonimi koji su u ĉešćoj upotrebi u Srbiji, odnosno Hrvatskoj; više od 50% izraza sa desne strane odlika su<br />

lokalnih narodskih govora Srba na Bliskom zapadu; npr. Srbi na Bliskom zapadu izvorno kaţu i<br />

krumpir i krumpijer i stoga krumpir ne moţe biti ništa manje srpska rěĉ od rěĉi krompir; zatim trabunjati, vlastiti, saonice, grm, zaruke,<br />

spuţva, osigurati itd; pritom treba imati na umu da je prvi (Daniĉićev) "Rjeĉnik <strong>hrvatskog</strong> ili <strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong>" saĉinjen prema govorima i<br />

dijalektima Srba na Bliskom zapadu; jednostavno, srbijanski standard uzimao je rěĉi iz jednog, a hrvatski standard iz drugog dijalekta<br />

<strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong> (ĉaura-ĉahura), s tim što su u hrvatski ubacivani neki kajkavizmi (puran, streha, kriţ, krasan, hlaĉe, "tjedan, udova, trh),<br />

imenice s nastavkom -na dobile su dulji Vukov nastavak -nica, kao npr. pekarnica, a ne po dotadašnjem pekarna, kasarna, slastiĉarna, a<br />

imenice sa svršetkom -ona dobile su nastavak, takoĊer Vukov, -onica pa imamo kupaonica, vjeţbaonica, svlaĉionica umjesto kupaona,<br />

vjeţbaona, svlaĉiona itd. To produljivanje imenica po Vukovoj mjeri u velikoj modi je u Hrvatskoj upravo danas!" i sl.)<br />

mnoge razlike su stilistiĉke: "drago mi je da te vidim" : "drago mi je što te vidim";<br />

jedan od najboljih priměra ovih naših "<strong>razlika</strong>" došla je s pojavom kompjutera/kompjutora tj. raĉunara/raĉunala – je li potreban komentar<br />

Ipak, hajde. Ispolitizovane razlike u jeziku (porěklom sa hrvatske strane, moram precizirati) samo su poslědica, i to poslědica <strong>hrvatskog</strong><br />

kompleksa inferiornosti prema Srbima. Jezik je isti, a mrţnja s<br />

tvara i forsira razlike!<br />

nisam koristio druge izvore, već su gornje razlike proizvod autorove vlastite analize;<br />

upotrebio sam ekavicu u lěvoj, a (i)jekavicu u desnoj koloni-stupcu bez ikakve pretenzije da ijekavicu proglašavam išta manje srpskom od<br />

ekavice, već iz ĉisto praktiĉnog razloga – predviĊanje naĉina razmišljanja prosěĉnog internetskog korisnika, koji će u formular pretraţivaĉa<br />

prě upisati<br />

usedelica nego usjedjelica, a kako mi nije bila ostavljena mogućnost da budem doslědan u svojem prědlogu korišćenja slova "jat" ("ě") jer<br />

ga pretraţivaĉi tumaĉe isto kao i obiĉno slovo "e" usědělica = usedelica, a i korisnicima ne pada na pamet da ga upotrebljavaju, to mi je<br />

jedino preostala ovakva, praktiĉna solucija;<br />

veoma je moguće da moj izbor sinonima nije adekvatan, kao ni da su moje sugestije varijantnosti kod odreĊenih rěĉi neodgovarajuće,<br />

dozvolićete, ĉak i do te měre da sam varijante meĊusobno zaměnio, bilo da su one pretěrane ili isforsirane, bilo da su ostale nepriměćene,<br />

jer jedino měrilo kojim sam

se bio sluţio jeste sopstveni osěćaj;<br />

jedno je sigurno – ova tablica moţe koristiti onima koji poţele da tekstove prebacuju iz jednog standarda u drugi standard <strong>srpskog</strong>a <strong>jezika</strong>;<br />

poděla je politiĉka i da biste bili politiĉki korektni treblo bi da ju uvaţav<br />

ate;<br />

hvala na razuměvanju. C.M.<br />

1844. Ilija Garašanin - Naĉertanije:<br />

"I zato se moţe sigurno raĉunati da će posao ovaj u narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu da<br />

bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao."<br />

A ovo je jedan primer kako danas Zagreb tumaĉi izraze iz Marulićevog vernakulara: dobrovoljno - dobrohotno, dobre volje, rado. Da budem<br />

precizan i da ne bude zabune, reĉ "dobrovoljno" upotrebio je Marulić:<br />

M. Marulić - Slava M. Marulić - Dobri nauci<br />

Dţ. F. Gundulić: Pjesni pokorne kralja<br />

Davida<br />

M. Drţić: Svojim prijateljem<br />

Ĉa mi ustoj moremo<br />

ner ljubiti i hvaliti<br />

ljubav tvoju, ki zgor siti<br />

s nebes za nas i umriti<br />

dostoja se dobrovoljno<br />

Kada darkom malim dojde te darovat<br />

s ljube sarcem pravim prijatelj nebogat,<br />

dobrovoljno ga prim, milosno i rado,<br />

i hvali ga sasvim gdi je ljudi stado.<br />

…u prvom svjetlilu svijetu se kaţu, prijatelje<br />

sretaju, gospostvu se tvomu dobrovoljno<br />

darivaju.<br />

Ni vi ne imate bit krivi, za što ste ovi da<br />

pitali za vas, a ne za druzih, kojim ja<br />

dobrovoljno davam što umijem i imam;<br />

druzi neka ištu što za njih ĉini.<br />

Ki kada te na oltar vide,<br />

milost tvoja k njim ulize,<br />

dobrovoljno tebe slide,<br />

ĉa ti veliš, ĉineć toj.<br />

Najveće razlike nalazimo u slědećim situacijama:<br />

– u skolastici (prosvetarsko-nauĉnim krugovima) gde je pod politiĉkim diktatom strana terminologija sistemski razliĉito prevoĊena; Hansel i<br />

Gretel su u srpskom ostali Ivica i Marica, ali su one bajke koje su u Srbiji doţivěle prvo prevoĊenje bile sistematiĉno preinaĉivane<br />

(Crvekapa:Crvenkapica; Uspavana lepotica:Trnoruţica; Sneţana i 7 patuljaka:Snjeguljica i 7 patuljaka; Ognjilo:Kresivo; Koza i 7 jarića:<br />

Koza i 7 kozlića itd.)<br />

– na trţnici (pijaci/placu);<br />

– u mesari/mesnici;<br />

– sve oko stola i na stolu;<br />

– u bašti/vrtu (povrće: mrkva/šargarepa, cikla/cvekla, cvjetaĉa/karfiol, korabica/keleraba, ĉešnjak/beli luk, grah/pasulj, mahune/boranija,<br />

krumpir/krompir, peršina/peršun; vrste cvěća);<br />

– u školi;<br />

– rodbinske veze;<br />

– crkva i obiĉajni obredi: svadba, sahrana itd.<br />

RAZLIKE MEĐU UPOTREBNIM STANDARDIMA SRPSKOGA JEZIKA (do 1990. godine)<br />

Glagoli - tuĊice<br />

-ovati, -isati, -irati<br />

dezinfikovati,<br />

-irati,<br />

dezinficirati<br />

-ovati<br />

-ati

štimovati (naštimuj), daunloud-ovati, blog-ovati; štrajkovati, cinkariti;<br />

štancovati; švercovati<br />

luftirati (provetravati)<br />

štimati (naštimaj) downloadati, blogati, štrajkati, cinkati; štancati;<br />

švarcati<br />

luftati (kol.) (prozraĉivati)<br />

-isati<br />

-isati<br />

– (pojati, poj slavuja), brisati biglisati, brisati<br />

ţigosati<br />

ţigosati<br />

brisati, pisati, disati, baldisati, begenisati, kurtalisati, bojadisati itd<br />

Zvanje OBJEK(A)T (Nosilac/nositelj radnje)<br />

-alac,-atelj<br />

davalac, primalac, gledalac, mislilac, posluţitelj<br />

-atelj<br />

gledatelj, ĉitatelj;ali: talac! znalac itd.<br />

pridika<br />

blagodet<br />

imetak<br />

napirlitati<br />

zatalebati<br />

prodika<br />

blagodat<br />

imutak<br />

naperlitati<br />

zatelebati<br />

popravka<br />

iznimka<br />

snimak<br />

popravak<br />

iznimak<br />

snimka<br />

Vin<br />

Izvinite; ... Ja se izvinjavam... koliko je sati.<br />

Izvini. Ja ti se izvinjavam/<br />

Izvini nevini vinovniĉe, ali povinuj se! © S. K.<br />

vina, krivica<br />

savinuti, saviti; sviti; viti<br />

Oprostite,...Ja se ispriĉavam... koliko je sati.<br />

Oprosti. Ja ti se ispriĉavam.<br />

Oprosti neduţni krivĉe, ali budi pokoran!<br />

krivica<br />

savinuti, saviti; sviti; viti

preko (kajkavskog)<br />

ustati<br />

sesti (sjesti)<br />

leći<br />

dići se<br />

razgovarati<br />

pretiti<br />

ustati se<br />

sjesti se<br />

leći se<br />

dići se<br />

razgovarati se<br />

prijetiti se<br />

i obrnuto:<br />

seliti se; doseliti se; preseliti se; iseliti se<br />

seliti; doseliti; preseliti, iseliti<br />

Nemaĉke i druge strane reĉi u kolokvijalnoj upotrebi<br />

štangla (ĉokolade)<br />

šajbna, šoferšajbna<br />

ratkapna<br />

garnišna<br />

virbla<br />

girtla<br />

štanga (ĉokolade)<br />

šajba, šoferšajba<br />

ratkapa<br />

garniša<br />

virbl<br />

girtl<br />

gurtna<br />

šlog (moţdani udar)<br />

roletna<br />

viršla<br />

fugna<br />

tacna<br />

šlag (moţdani udar)<br />

roleta<br />

– (hrenovka)<br />

fuga<br />

taca<br />

ringla<br />

driker<br />

buhtla<br />

rolna, rolnica<br />

polisa (osiguranja)<br />

dihtovati<br />

druker<br />

buhtl<br />

rola, rolica<br />

polica (osiguranja)<br />

dihtati

filovati, nafilovati<br />

luftirati<br />

driker<br />

pedikir<br />

startovati<br />

filati, nafilati<br />

luftati<br />

druker<br />

pediker<br />

startati<br />

* oblici glagola koji su u govorni jezik u Hrvatskoj stizali kroz narod imaju nastavak -ati, a koji su kroz skolastiĉke institucije sistema: -irati<br />

Izuzetna (iznimna) situacija: padeţi: Acc. vs. Gen. (lokalni karakter <strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong>) Npr: Srbi na jugu Srbije će reći: "Jesi 'dobio batine", a<br />

u hercegovini: "Jesi li dobio batina"<br />

Razlog za to je uticaj tzv. slovenskog genitiva<br />

Je l' i vama nestala struja... (stilski ĉešći oblik, ali moţe i)<br />

Mi nemamo vodu... (stilski ĉešći oblik, ali moţe i)<br />

Je l' i vama nestalo struje...<br />

Mi nemamo vode...<br />

Nemamo prevod tabulatora 88... Nemamo prijevoda tabulatora 88...<br />

Je l' imate zimu...<br />

Je l' imate zime...<br />

Ja nisam paranojan kada kaţem da jezik ima više duha što ga duţe što više ljudi govori… a ne kao neki koji govore kao da hodaju po jajima<br />

i za svaki treći pojam nisu naĉisto koju rěĉ da upotrebe ili im ta rěĉ potpuno nedostaje… C.M.<br />

Slědeći izrazi nisu deminutivi, već su izrazi od mila, u tepanju, i funkcijski predstavljaju promenu roda, transpoziciju u neutrum. Kao takvi<br />

nisu prisutni u jeziku hrvatske amalgam nacije, jer ona govori stranim jezikom.<br />

U Srba jezik je ţiv, on teĉe, on se plodi, cvetava i raĊa. C.M.<br />

Kako najĉešće nisu deminutivi, već imenice od milošte nazivaju se hipokoristici ("mali slatki" jastuk = jastuĉe; "mali medeni" ĉamac =<br />

ĉamĉe; "preslatka devojka" = devojĉe itd.) Ovi oblici svojstveniji su jugu Srbije.<br />

Genitiv ovih imenica zavšava na -eta, a deminutiv na -ence!<br />

šeširĉe<br />

lonĉe<br />

prozorĉe<br />

jastuĉe, dem. jastuĉence<br />

meĉe<br />

sanduĉe, dem. sanduĉence<br />

kuĉe, dem. kuĉence<br />

parĉe, dem. parĉence<br />

pašĉe<br />

papagajĉe, kanarinĉe, vrapĉe, golubĉe<br />

maĉe<br />

paĉe<br />

prase, dem. prasence

ciganĉe<br />

devojĉe<br />

momĉe<br />

ptiĉe<br />

goveĉe<br />

golupĉe<br />

Hrvaĉe<br />

Srpĉe<br />

bepĉe, bebiconer<br />

mladunĉe<br />

kumĉe<br />

Piroćanĉe, Slovenĉe, MaĊarĉe, Makedonĉe, Vranjanĉe, Jagodinĉe…<br />

poljanĉe<br />

bunarĉe<br />

dţakĉe<br />

komšiĉe<br />

kanapĉe<br />

kapĉe<br />

šaranĉe, somĉe, pastrmĉe<br />

prsluĉe, dem. prsluĉence<br />

dţemperĉe<br />

gunjĉe<br />

ekserĉe<br />

ĉamĉe<br />

majmunĉe<br />

kazanĉe<br />

ekranĉe, tepihĉe, lusterĉe, digitronĉe…<br />

klupĉe (od klupko)<br />

mezimĉe<br />

odojĉe, dojenĉe<br />

piĉe (Iz vulgarne izreke: NajslaĊe je piĉe dok mu dlaka niĉe).

maĉorĉe<br />

nedonošĉe<br />

ormanĉe<br />

peškirĉe<br />

papirĉe<br />

samo u zapadnim dijalektima: jelenĉe<br />

unuĉe<br />

luĉe (hipokristik od lutka)<br />

Sliĉno i: (genitiv na -ka; katkad uz nepostojano a)<br />

torbak<br />

sendviĉak<br />

jadniĉak<br />

kamiĉak<br />

oblutak<br />

Ċavolak<br />

ĉekićak<br />

ĉesmak<br />

Apsolutni superlativ (javlja se i u drugim balkanskim jezicima na sliĉan naĉin, koji je dakle balkanizam), oliĉen npr. u izrazima<br />

go – golcat,<br />

pun – puncat<br />

nov – novcat<br />

sam – samcit, samcat<br />

sam – samcat<br />

zdrav – zdravcit<br />

ceo – celcat<br />

Ţensko zvanje SUBJEKAT<br />

-rka, -ica, -inja<br />

-ica

doktorka, profesorka, lekarka, ministarka, ĉistaĉica, advokat(kinja),<br />

matematiĉarka, slikarka, sluškinja, robinja, interpretatorka<br />

doktorica, profesorica, likarica (ikavski, inaĉe lijeĉnica), ministrica,<br />

odvjetnica, slikarica, interpretatorica<br />

Specifiĉna ţenska zvanja 2 (SUBJEKAT)<br />

šefovica<br />

koleginica (preko nemaĉkog)<br />

sudinica<br />

šefica<br />

kolegica<br />

sudica (sutkinja - su(d)ĉeva ţena)<br />

ĉetvoro, petoro, šestoro...<br />

srednjovekovni, srednjevekovni<br />

ĉetvero, petero, šestero...<br />

srednjovjekovni<br />

Prezent i imperativ glagola:<br />

vagati-vaţem/vagam-vagaj, vagajte<br />

klizati-klizam/kliţem-kizaj, klizajte<br />

pljeskati – pljeskam-pljeskaj, pljeskajte<br />

pritiskati – pritiskam-pritiskaj, pritiskajte<br />

stiskati – stiskam-stiskaj, stiskajte<br />

šetati-šetam-šetaj-šetajte<br />

vagati-vaţem-vaţi-vaţite<br />

klizati-kliţem-kliţi-kliţite<br />

pljeskati – plješćem, plješći, plješćite<br />

pritiskati – pritišćem, pritišći, pritišćite<br />

stiskati – stišćem-stišći,stišćite<br />

šetati-šećem-šeći, šećite<br />

Sluĉaj: sufiksacija tuĊica<br />

U jedinstvenom standardu trebalo bi usvojiti likove na -alno jer su latinske etimologije<br />

-uelno, - ijelno (tuĊica preko nemaĉkog)<br />

aktuelno<br />

vizuelno<br />

manuelno<br />

virtuelno<br />

senzorijelno<br />

oficijelno<br />

-ualno, -ijalno (-tuĊica preko latinskog)<br />

aktualno<br />

vizualno<br />

manualno<br />

virtualno<br />

senzorijalno<br />

sluţbeno

kontekstuelno<br />

principijelno<br />

superficijelno<br />

arteficijelno<br />

konteksualno<br />

= principijelno<br />

superficijalno<br />

arteficijalno<br />

Rodbinska veza uz ime ne deklinuje se (i ne slaţe se u padeţu) sa imenom ukoliko stoji ispred njega<br />

ĉika Pera; nema ĉika Pere<br />

ujka Miki; sa ujka Mikijem<br />

bata Marko; kod bata Marka<br />

striĉek Pero; nema striĉeka Pere<br />

ujak Miki; s ujakom Mikijem<br />

bratac Marko; kod brace Marka<br />

Sluĉaj glasa S/Z u tuĊicama<br />

insistirati (tuĊica preko latinskog), ali perzistirati,<br />

egzistirati<br />

kaseta, kasetofon<br />

konsekvence<br />

konsultacija<br />

kosmos, kosmonaut<br />

hromozom, ribozom, polizom<br />

inzistirati (tuĊica preko nemaĉkog)<br />

kazeta, kazetofon<br />

konzekvence<br />

konzultacija<br />

kozmos, kozmonaut<br />

kromosom, ribosom, polisom<br />

Sluĉaj glasa S/C u tuĊicama<br />

finansije, finansijski<br />

bilans<br />

bronza, bronzani<br />

Barselona<br />

financije, financijski<br />

bilanca<br />

bronca, bronĉani<br />

Barcelona<br />

Sluĉaj glasa T/Ć<br />

plata<br />

toplota<br />

gustina<br />

vreo<br />

plaća<br />

toplina<br />

gustoća<br />

kipuć

palata<br />

shvatati, shvataš<br />

palaĉa<br />

shvaćati, shvaćaš<br />

Jotovanje/bez jotovanja ili bez jotovanja/jotovanje: Ć/T (jotovanje ili ne)<br />

plata<br />

shvatati, shvataš<br />

prihvatati<br />

korišćenje<br />

opšti<br />

bašta<br />

šta<br />

prolećnji<br />

korišćeno, korišteno<br />

oljušćeno, oljušteno<br />

srećan, sretan, srećni, sretni<br />

presrećan, presrećni<br />

plaća<br />

shvaćati, shvaćaš<br />

prihvaćati<br />

korištenje<br />

opći<br />

bašĉa<br />

ća<br />

proljetni<br />

korišteno<br />

oljušteno<br />

sretan, sretni<br />

presretan, presretni<br />

Suĉaj sibilant/palatal<br />

pariski<br />

ruzmarin<br />

klizam<br />

skrob<br />

pariški<br />

ruţmarin<br />

kliţem<br />

škrob<br />

(-avati / -ivati) – (-avanje/-ivanje) – (-avam/-ujem)<br />

ispupĉavanje<br />

ulubljavanje<br />

naglašavanje<br />

ispupĉivanje<br />

ulubljivanje<br />

naglašivanje

Prefiks sa-/su-<br />

saradnja, saradnik<br />

sagovornik<br />

savremenik<br />

suradnja, suradnik<br />

sugovornik<br />

suvremenik<br />

sapatnik ()<br />

saţaljenje ()<br />

saosećanje<br />

saglasnost<br />

sućut<br />

suglasje<br />

sastanak ()<br />

sastav<br />

sastavak<br />

Nepostojano a / umetnuto e u stranim rěĉima<br />

filtar<br />

estar<br />

filter<br />

ester<br />

(Ne)Slaganje imenice i glagola u rodu: kod imenica muškog roda koje završavaju na -a u CSD-E se glagol slaţe kao sa imenicom ţenskog<br />

roda, a u CSD–W kao sa obiĉnom imenicom muškog roda.<br />

Slaganje u sufiksima:<br />

Ustaše su ga muĉile, ĉetnici tukli, a Udba dotukla.<br />

Proklete fašiste! Prokleti fašiste!<br />

Slaganje u rodu, broju i padeţu:<br />

Ustaše su ga muĉili, ĉetnici tukli, a Udba dotukla<br />

Prokleti fašisti...<br />

Isto vaţi i za prideve i zamenice:<br />

Tradicionalno (ne)slaganje prideva, zamenica i glagola u rodu sa imenicama muškog roda koje završavaju na "-a" u nominativu i vokativu<br />

plurala<br />

naše entuzijaste, naši entuzijaste<br />

proklete fašiste (), prokleti fašiste, prokleti fašisti<br />

njihove pristalice, njihovi pristalice<br />

Obe sluge.<br />

naši entuzijasti<br />

prokleti fašisti<br />

njihovi pristaše<br />

Obojica slugu.<br />

Geografski pojmovi - tuĊice

Portugalija, Rumunija, Jermenija, Španija, Švajcarska, Vizantija,<br />

Vavilon, Konstantinopolj, italijanski<br />

Jerusalim<br />

Bosfor<br />

Kartagina, Kartaginjani<br />

Portugal, Rumunija, Armenija, Španjolska, Švicarska, Bizant, Babilon,<br />

Konstantinopolis, talijanski<br />

Jeruzalem<br />

Bospor<br />

Kartaga, Kartaţani<br />

V/B: V preko grĉkog, B preko latinskogj<br />

Vizantija<br />

Vavilon<br />

vivlija (isto i biblija, Sveto pismo)<br />

varvarin, varvari, Varvara<br />

Vartolomej<br />

Varava<br />

Valtazar<br />

Avram<br />

lavirint<br />

Jelisaveta<br />

jeres<br />

jevanĊelje, jevanĊelista<br />

Bizant<br />

Babilnon<br />

Biblija<br />

barbar, barbari, Barbara<br />

Bartolomej<br />

Baraba<br />

Baltazar<br />

Abraham<br />

labirint<br />

Elizabeta<br />

hereza<br />

evanĊelje, evanĊelist<br />

Jevropa (arh.), Evropa Europa (od 1990.)<br />

Jezeklj<br />

Jelena<br />

Jeleni (Grci)<br />

Jadran (Adria - Adrija - Jadrija - Jadrijansko more - Jadransko more -<br />

Jadran)<br />

Jakov<br />

Hazekijah<br />

Helena<br />

Heleni<br />

Adrijan ("ne znam zašto još nije isprevljen 'srbizam' Jadran" C.M.)<br />

Jakob<br />

(Ne)odsecanje nastavaka kod imeniĉkih tuĊica latinskog latinskih i grĉkog porekla<br />

kalijum<br />

delirijum<br />

simpozijum<br />

kalij<br />

delirij<br />

simpozij

kolokvijum<br />

kriterijum<br />

stadijum<br />

ganglion<br />

kolokvij<br />

kriterij<br />

stadij<br />

ganglij<br />

Grleni K/H kao rezultat grĉke, odnosno latinske transkripcije<br />

hirurgija<br />

citohrom<br />

hromatin, hromosom<br />

hrom<br />

hromatski; hromaki (chroma key)<br />

hronologija; hronološki<br />

hronika; hroniĉno; hroniĉar<br />

hemija; hemizam<br />

hlor<br />

haos; haotiĉno<br />

harizma; harizmatiĉan<br />

kirurgija<br />

citokrom<br />

kromatin, kromosom<br />

krom<br />

kromatski; kromaki (chroma key)<br />

kronologija; kronološki<br />

kronika; kroniĉno; kroniĉar<br />

kemija; kemizam<br />

klor<br />

kaos; kaotiĉno<br />

karizma; karizmatiĉan<br />

(Ne)Turcizmi i (ne)orijentalizmi<br />

ajkula (tur.)<br />

prodavnica<br />

morski pas<br />

dućan (tur.)<br />

admiral, ajkula, ajvar, alat, algebra, alkemija, alkohol, arsenal, avlija,<br />

bakar, baklava, barut, basta, behar, besika, boja, bor, boza, bubreg,<br />

burek, cifra, ĉarapa, ĉaršaf, ĉekić, ĉesma, ĉelik, ĉerga, ĉizma, ĉoban,<br />

ĉorba, ćebe, ćela, ćevap, ćilim, ćorav, ćufta, dernek, dućan, duhan,<br />

dunum, durbin, dustabani, dţep, Ċon, ekser, ergela, galama, guba,<br />

gurabija, halva, hambar, hapsiti, hašiš, hosef, jaruga, jastuk, jatak,<br />

jendek, jorgan, jorgovan, jufka, juriš, kafa, kafaz, kajak, kajgana,<br />

kajmak, kajsija, kalaj, kalemiti, kalup, kapak, kapija, karaula, karavan,<br />

kašika, kat, katran, kazamak, kiĉma, komšija, kreĉ, kula, kundak, kutija,<br />

lakrdija, leš, limun, lokum, makaze, majmun, majstor, mana, mangup,<br />

marama, matirati, memla, meza, miraz, odaja, ortak, pamuk, papuĉe,<br />

parĉe, pekmez, peškir, pirinaĉ, pita, rakija, rusvaj, saksija, sanduk,<br />

sapun, sarma, sevdalinka, sirće, somun, sunĊer, sutlijaš, šah, šator,<br />

šecer, šegrt, šerbe, šuga, tambura, tepsija, top, turšija, veresija, zanat,<br />

zavrzlama, zenit.<br />

(Ne)kripto-germanizmi

duvati<br />

izuzetak<br />

puhati<br />

iznimka<br />

(Ne)Bohemizmi (i Šulekovo sholastiĉko nazivlje) i<br />

ĉeško-srpski/hrvatski sinonimi (… u razvoju…)<br />

opit, ogled, eksperiment<br />

voz<br />

ureĊaj, naprava, mašina<br />

(ne)priměren<br />

gas<br />

poljubac<br />

okršaj, sukob<br />

šišarka<br />

pritisak, pritiskati<br />

mastan<br />

put, autoput, kaldrm(a)ski put<br />

kancelarija<br />

s vezom; bezveze<br />

pridobiti (zaruĉiti)<br />

saglasnost; saglasiti se<br />

marš; marširati<br />

mamuza<br />

mantil<br />

megdan<br />

kafana, kafandţija<br />

uštinuti<br />

sistem<br />

tesnac<br />

svaĊati se<br />

vindjakna<br />

zasjati<br />

ĉaršav<br />

jorgan<br />

pokus (B. Šulek)<br />

vlak (B. Šulek)<br />

stroj (B. Šulek)<br />

(ne)prikladan (B. Šulek)<br />

plin (B. Šulek)<br />

pusa (sleng)<br />

sraz, boj<br />

ĉešer<br />

tlak, tlaĉiti (B. Šulek)<br />

masan ( tust)<br />

cesta, autocesta, makadam(ska) cesta<br />

ured (B. Šulek)<br />

suvislo; nesuvislo<br />

snubiti (kol. metafora)<br />

suglasje; suglasiti se (suglasnost)<br />

hodnja, pohod; pohoditi<br />

ostruga<br />

plašt<br />

boj<br />

krĉma, krĉmar<br />

uštipnuti<br />

sustav (B. Šulek)<br />

uţina<br />

svaditi se<br />

vjetrovka<br />

ozariti<br />

plahta<br />

perina

uncati<br />

ogledalo<br />

sedište<br />

lepak<br />

vazduhoplov<br />

zapremina<br />

grditi<br />

natkrov<br />

sedmica<br />

jul<br />

semtembar<br />

oktobar<br />

novembar<br />

pesnica<br />

preparat<br />

disati-zadah<br />

gušobolja<br />

milošta<br />

prljati;mrlja<br />

paţnja!<br />

sok od groţĊa, šira<br />

-lac/-oci<br />

moruna<br />

mrljav<br />

moreuz<br />

šargarepa<br />

stiskati,istiskivati<br />

mrak<br />

mermer<br />

mrzi me<br />

mrmljati, mrmoriti<br />

(ubiti) muĉenjem<br />

ćutati<br />

blato<br />

bulazniti<br />

zrcalo<br />

sjedalo<br />

ljepilo<br />

zrakoplov<br />

obujam (B. Šulek)<br />

špotati<br />

streha<br />

tjedan<br />

srpanj<br />

rujan<br />

listopad<br />

studeni<br />

šaka, pest<br />

pripravak (B. Šulek)<br />

dihati-zadih<br />

hripavica<br />

milodar<br />

skvrniti;skvrna<br />

oprez!<br />

mošt<br />

-telj/–telji<br />

jesetra<br />

zamazani<br />

uţina<br />

mrkva<br />

tlaĉiti<br />

tama, tmina<br />

mramor<br />

bezvoljan sam<br />

mumljati<br />

(usmrtiti) muĉki<br />

šutjeti (muĉati)<br />

kal

strujonosaĉ<br />

municija<br />

mula<br />

puta; više puta; jedanput<br />

kej<br />

-a- (npr. momenat)<br />

moma<br />

miroĊija<br />

omladina<br />

miška<br />

kretati se<br />

mlada<br />

piljiti, buljiti, blenuti<br />

mrljati, farbati<br />

mladoţenja<br />

muva (muv)<br />

-ovati, -ujem<br />

pomajmunisati<br />

pouostrvo<br />

ostrvo<br />

penzija<br />

hleb<br />

nabavka<br />

otok<br />

nadisati se<br />

kancalarija, nadleštvo<br />

naĊubriti<br />

naglasak<br />

akcenat<br />

najem (jemac)<br />

nakapljati<br />

nakidati<br />

poškropiti<br />

nalivati<br />

dalekovod (B. Šulek)<br />

streljivo<br />

mula (mul, mula)<br />

krat; višekratno; jednokratno<br />

molo<br />

- (npr. moment)<br />

divka<br />

kopar<br />

mladeţ<br />

pazuh<br />

gibati se (hybat se)<br />

nevjesta<br />

zuriti<br />

malati<br />

ţenik<br />

muha (mouha)<br />

-irati, -iram<br />

pošempjati (majmunirati)<br />

poluotok<br />

otok<br />

mirovina<br />

kruh<br />

nabava<br />

oteklina<br />

nadihati se<br />

ured<br />

nagnojiti<br />

prizvuk<br />

naglasak<br />

najam (jamac)<br />

nakapati<br />

natrgati<br />

škropiti<br />

naljevati

nanovo<br />

iznova<br />

naneti<br />

nanesti<br />

melodija<br />

napjev<br />

neĉistota<br />

neĉistoća<br />

nedeljno<br />

tjedno<br />

pestovati<br />

gajiti (biljku)<br />

negde<br />

nekamo<br />

neokaljan<br />

neoskvrnjen<br />

nepaţljiv<br />

nepozoran<br />

verujući<br />

poboţan<br />

nevreme<br />

nepogoda<br />

nepovezan<br />

nesuvisli<br />

nesaglasni<br />

nesuglasni<br />

potreban<br />

potrebiti<br />

nozdrva<br />

nosnica<br />

nosilac<br />

nositelj<br />

makaze<br />

škare, noţice<br />

toalet<br />

zahod<br />

napolje<br />

van<br />

pomorandţa<br />

naranĉa<br />

pokoljenje<br />

naraštaj<br />

prirodno<br />

naravno<br />

nareĊenje<br />

zapovijed, naredba<br />

siledţija<br />

nasilnik<br />

nastanak<br />

zaĉetak<br />

nasuvo<br />

nasuho<br />

zemljak, zemljakinja<br />

naš, naša<br />

naštampati<br />

natiskati<br />

natpolovinski<br />

natpoloviĉni<br />

naum<br />

umisao<br />

minĊuša<br />

naušnica<br />

veĉe<br />

veĉer<br />

naviti<br />

navinuti<br />

imenilac<br />

nazivnik

odreĉan<br />

zaporni<br />

Slavenizmi<br />

zavrtanj<br />

zbijen<br />

završnica<br />

zacopan<br />

završetak<br />

briga<br />

brinuti, starati se<br />

snabdeti<br />

stanica<br />

spraviti<br />

soĉivo<br />

pokvasiti<br />

slina<br />

sluţavka<br />

pristalica, slědbenik<br />

vijak<br />

zbit<br />

konaĉnica<br />

zateleban<br />

konac<br />

skrb<br />

skrbiti<br />

opskrbjeti<br />

postaja<br />

pripraviti<br />

leća<br />

smoĉiti<br />

šmrklja<br />

sluškinja<br />

pristaša<br />

(Ne)Rusizmi<br />

ovaploćenje<br />

prevazići; neprevaziĊen<br />

posmatrati<br />

otjelotvorenje<br />

nadići<br />

promatrati<br />

prevashodno<br />

snishodljiv, snishodljivost<br />

neprikosnovenost<br />

preslišati; preslišavanje<br />

potpuno<br />

posvema, posve; potpunoma;<br />

posvemašno

opšteno<br />

općenito<br />

+++, razliĉno razliĉito<br />

ponosno, ++<br />

naprasno, +<br />

ponosito<br />

naprasito<br />

++ poglavito<br />

naroĉito, +<br />

potrebno, –<br />

redovno, –<br />

stašno, jezivo, +<br />

nadareno, –<br />

ubijstveno, +++<br />

oĉigledno, ++<br />

osobito<br />

potrebito<br />

redovito<br />

strahovito<br />

darovito<br />

ubojito<br />

oĉito<br />

+++ istinito<br />

+++ izriĉito<br />

+++ naroĉito<br />

znaĉajno, –<br />

jezivo, +<br />

razumno, +<br />

znakovito<br />

jezovito<br />

razborito<br />

+++ znamenito<br />

+++ grĉevito<br />

Veznik "sa":<br />

Sa, iznimno s; on je sa tobom<br />

S, iznimno sa: on je s tobom (sa ispred rijeĉi koja poĉima sibilantom)<br />

Particip prošli glagola na -nuti/(-aći)<br />

potakao<br />

potaknuo<br />

krivica<br />

kupovina<br />

krivnja<br />

kupnja

NeodreĊene zamenice<br />

NOM ko, neko, niko, svako, iko tko, netko, nitko, svatko, itko (ovo su ţivući arhaizmi C. Merlocampi)<br />

GEN<br />

koga, nekoga, nikoga, svakoga, ikoga<br />

DAT kome, nekome, nikome, svakome, ikome kom(u), nekom(u), nikom(u), svakom(u), ikom(u)<br />

ACC<br />

kog(a), nekog(a), nikog(a), svakog(a), ikog(a)<br />

VOK –<br />

INS<br />

LOC<br />

kom(e), nekom(e), nikom(e), svakom(e)<br />

ikom(e)<br />

kim(e), nekim(e), nikim(e), svakim(e), ikim(e)<br />

kom(u), nekom(u), nikom(u), svakom(u) ikom(u)<br />

DAT tome, ovome, onome tomu, ovomu, onomu<br />

(vs. to mu, ovo mu, ono mu)<br />

Pridjevski sufiksi ski/ni tj. ni/ski<br />

magnetni<br />

jeziĉki<br />

magnetski<br />

jeziĉni<br />

Sufiksacija -kat/-kt<br />

-kat, -nat<br />

subjekat<br />

objekat<br />

predikat<br />

projekat<br />

efekat<br />

defekat<br />

akcenat<br />

parlamenat<br />

talenat<br />

afekat<br />

-kt, - nt<br />

subjekt<br />

objekt<br />

predikat<br />

projekt<br />

efekt<br />

defekt<br />

akcent<br />

parlament<br />

talent<br />

afekt

Instrumental izvesnih imenica muškog roda koje su u srpskom izuzete od starog pravila koje se smatra arhaizmom,<br />

a završavaju na -ĉ, -ć, -ţ, -š, -Ċ, -dţ, -nj, i -t<br />

put, putem<br />

noţ, noţem<br />

maĉ, maĉem<br />

miš, mišem<br />

ljulj, ljuljem: Travnjak zasejan ljuljem...<br />

gunj<br />

put, putom<br />

noţ, noţom<br />

maĉ, maĉom<br />

miš, mišom<br />

ljulj, ljuljom: Travnjak zasijan ljuljom...<br />

debela deka<br />

Arhaiĉno slovensko 'u' sa genitivom – u koga, u ĉega, u modernom srpskom je napušteno<br />

obljenja kod dece<br />

kod nas je bolje<br />

bolesti u djece<br />

u nas je bolje<br />

Arhaiĉni genitiv i dativ prisvojnih priděva ispred imenica muškog roda:<br />

Gen: Nema više njegovog jasnog pogleda<br />

Dat: Nemoj da priĊeš njegovom oštrom keru.<br />

Dat: Po Jedvajevom izvještaju...<br />

Gen: na temelju Karadţićevoga <strong>srpskog</strong> reĉnika<br />

(idiom sa prilogom): Šta ima novo<br />

Gen: Nema više njegov(og)a jasn(og)a pogleda<br />

Dat: Nemoj prići njegov(om)u oštr(om)u psu.<br />

Dat: Po Jedvajev(om)u izvješću...<br />

Gen: na temelju Belostenćeva <strong>hrvatskog</strong> a rjeĉnika<br />

Gen: Što je nov(og)a<br />

Instrumental imenica ţenskog roda koje ne završavaju na -a (sa sufiksom -st, -ĉ, -v, -Ċ itd.)<br />

sa opasnošću<br />

sa zrelošću<br />

svojom pakošću<br />

jednom reĉju<br />

s opsanosti<br />

sa zrelosti<br />

svojom pakosti<br />

jednom rijeĉi<br />

oblik<br />

poĉevši<br />

poĉev

uzevši<br />

uzev<br />

Genitiv izvesnih imenica<br />

Watt: GEN = vati 4 vata, 5 vati...<br />

cent - centi; 4 centa, 5 centi...<br />

Watt: GEN = vata, 4 vata, 5 vata...<br />

cent - centa; 5 centa<br />

Ortografija - transkribuju se/zadrţavaju se strana imena i reĉi<br />

Sastanak sa Kristoferom Vokerom<br />

Njujork, Njujorĉanin<br />

Sastanak s Christopherom Walkerom<br />

New York, New Yorĉanin<br />

O/U<br />

milion<br />

bataljon<br />

stadion<br />

bajonet<br />

fondacija<br />

Brioni<br />

gondola<br />

milijun<br />

bojna, bataljun<br />

igralište<br />

bajunet<br />

fundacija<br />

Brijuni<br />

gundula (etim. Gundulić)<br />

PROTIV/PROTU<br />

protivpravno<br />

protivotrov<br />

protivzakonito<br />

protiv(u)reĉno, protiv(u)reĉiti, protiv(u)reĉje, protiv(u)reĉnost<br />

protupravno<br />

protuotrov<br />

protuzakonito<br />

proturjeĉno, proturjeĉiti, proturjeĉje, proturjeĉnost<br />

Glasovna grupa ŠT/Ć

opšti, opština, opštiti<br />

uopšte<br />

sveštenik, sveštenstvo<br />

osveštati- prvosveštenik<br />

skupština<br />

šta<br />

opći, općina, općiti<br />

uopće, (kol. opće)<br />

svećenik, svećenstvo<br />

svetiti – mladomisnik<br />

vijeće<br />

ĉa, ća, ca<br />

Glasovi Ć/Š<br />

ćutati, ćutanje, ćutnja<br />

muva<br />

uvo<br />

suv, suva, suvo; suvarak<br />

duvan<br />

duvaĉki<br />

gruvati (ali: zgrušati)<br />

vazduh<br />

izduvni, duvati (izdušni)<br />

pastuv<br />

buva (buvica!)<br />

kuvati, kuvar, kuvarica<br />

gluv; gluvariti; ogluveti<br />

kuvanje, kuvar, kuvarica<br />

protuva<br />

marva<br />

jova<br />

pastrmka<br />

promaja<br />

vijoriti<br />

natruva<br />

šutjeti, šutnja<br />

muha<br />

uho<br />

suh, suha, suho; suharak<br />

duhan<br />

puhaĉki<br />

gruhati<br />

zrak<br />

ispuhati, puhati (ispušni)<br />

pastuh<br />

buha (buhica!)<br />

kuhati, kuhar, kuharica<br />

gluh; –; ogluhnuti; oglušiti se<br />

kuhahnje, kuhar, kuharica<br />

protuha<br />

blago<br />

joha<br />

pastrva, pastrha (boh. pstruh)<br />

propuh<br />

vihoriti<br />

natruha

(2) Glasovi J/H<br />

snaja, snajka<br />

kijati<br />

jevrejin<br />

kujna, kujina, kuhinja<br />

ĉoja<br />

Peĉuj<br />

leja<br />

zamajac, zamajavati<br />

štijati; štijaĉa (riljati, ašoviti; ašov)<br />

sviju<br />

aţdaja<br />

jeretik, jeretiĉki, jeres<br />

Jelini<br />

snaha<br />

kihati<br />

hebrejac<br />

kuhinja<br />

ĉoha<br />

Peĉuh<br />

lijeha<br />

zamašnjak<br />

štihati; štihaĉa<br />

svih<br />

zmaj<br />

heretik, heretiĉki, hereza<br />

Heleni<br />

(2a) dodavanje glasa J (J+)<br />

Jelisaveta<br />

jevanĊelje, jevanĊelisti<br />

Jevropa<br />

Jegejsko more, Jegej<br />

Elizabeta<br />

evanĊelje, evanĊelisti<br />

Europa<br />

Egejsko more, Egej<br />

(3) Glas/H<br />

rvanje<br />

ren<br />

aranĊeo, AranĊelovdan (sv. Mihajlo)<br />

ĉaura, uĉauriti se<br />

danuti (dušom)<br />

rapav<br />

gomila, rpa<br />

hrvanje<br />

hren<br />

arhanĊel (sv. Mihael)<br />

ĉahura, uĉahuriti se<br />

dahnuti (dušom)<br />

hrapav<br />

hrpa

Ċa; rĊati; raĊav; zarĊao; zarĊati<br />

rskavica<br />

nauditi<br />

hrĊa; hrĊati; hraĊav; zahrĊao; zahrĊati<br />

hrskavica<br />

nahuditi (hud = zao; hudost = zloba)<br />

(4a) Glasovna grupa HR<br />

rvanje; porvati se<br />

ren<br />

rĊa; zarĊali ekser<br />

hrvanje; pohrvati se<br />

hren<br />

hrĊa; zahrĊali ĉavao<br />

(4) Glasovi F/V, tj. V/F<br />

kafa, kafana, kafić<br />

kovĉeg<br />

ĉaršav<br />

Avganistan<br />

svera<br />

asvalt<br />

kava, kavana, kafić (kavić)<br />

kofĉeg<br />

ĉaršaf<br />

Afganistan<br />

sfera<br />

asfalt<br />

Muška zanimanja ( zvanja) koja završavaju na -ta/-t<br />

arhitekta<br />

akrobata<br />

poliglota<br />

erudita<br />

analfabeta<br />

entuzijasta<br />

sineasta<br />

fašista<br />

nacista<br />

arhitekt<br />

akrobat<br />

poliglot<br />

erudit<br />

analfabet<br />

entuzijast<br />

sineast<br />

fašist<br />

nacist

komunista<br />

patriota<br />

komunist<br />

patriot<br />

itd.<br />

imenice koje završavaju na -t/-ta<br />

planeta<br />

minut<br />

sekund: Dolazim za sekund. Ima još 4 sekunda.<br />

kvalitet<br />

koverat<br />

kometa<br />

planet<br />

minuta<br />

sekunda: Dolazim za sekundu. Još samo 4 sekunde.<br />

kvalitata, kakvoća<br />

kuverta<br />

komet<br />

imenice<br />

snimak<br />

iznimak<br />

arhiva (širi pojam), arhiv kao ime<br />

snimka<br />

iznimka<br />

arhiv<br />

Grĉko k / latinsko c<br />

okean, okeanografija<br />

proksima kentauri<br />

kentaur<br />

ocean, oceanografija<br />

proksima centauri<br />

centaur<br />

Grĉko t / latinsko c<br />

demokratija, birokratija, aristokratija, tehnokratija,<br />

demokracija, birokracija, aristokracija, tehnokracija,

Pravopis u futuru I<br />

kontrahovani:nekontrahovani oblik<br />

leteću, letećeš, leteće, letećemo, letećete leteće<br />

biću, bićeš, biće, bićemo, bićete, biće<br />

napraviću....<br />

staviću...<br />

letjet ćeš, letjet će, letjet će, letjet ćemo, letjet šete, letjet će<br />

bit ću...<br />

napravit ću...<br />

stavit ću...<br />

PotvrĊivanje sa (1) "da" i (2)"jeste" / "jest" i "je" u govornom jeziku.<br />

Da li je puška otkoĉena (3. sg) Da. / Jeste. Je./ Jest<br />

Je l' tata li kupio sir(a)(3.sg.) Da. / Jeste. Je./ Jest<br />

Da li je bio zgodan (3. sg) Da. / Jeste. Je / Jest/ Da..<br />

Da li pratite Dnevnik Da. Da. (kajk. "Je." od nem. ja)<br />

Je li limunada preslatka. Jeste. / Da. Je.<br />

"Da" ispred glagola/ infinitiv"<br />

planirao sam da potrošim...<br />

planirao sam potrošiti...<br />

– usvojeno kao kroatizam – (Pizza da se ponese) Pizza za ponijeti.<br />

Da crkneš od smeha.<br />

mogu li da uĊem<br />

Za krepati od smjeha. (tal. crepare - crći)<br />

mogu li ući<br />

* stilska napomena: što je više u duhu <strong>jezika</strong> u sluĉaju glavnog glagola ostaviti u infinitivu a glavni glagol u obliku sa "da":<br />

Da li ćete umeti da izvedete sve što se od vas traţi<br />

Hoćete li znati izvesti sve što se od vas oĉekuje<br />

Novo:<br />

da li ćeš da ideš na more<br />

da li su oprali kola<br />

hoćeš li ići na more<br />

jesu li oprali vozilo<br />

O/A kod kajkavizacije nesvršenih glagola

pokopavati, prekopavati, zakopavati, iskopavati<br />

zakopĉavati<br />

prenositi, podnositi, donositi<br />

zamotavati; umotavati; premotavati; namotavati<br />

preznojavati<br />

umnoţavati<br />

pokapati, prekapati, zakapati, iskapati<br />

zakapĉati<br />

prenašati, podnašati, donašati<br />

zamatati; umatati; prematati, namatati<br />

preznajati<br />

umnaţati<br />

AVATI/-IVATI<br />

oznaĉavati<br />

ukazazavati<br />

oznaĉivati<br />

prikazivati<br />

Ĉešće nego šta se moglo..<br />

… uz upotrebu još nepoznatijih nego šta je ona sama…<br />

Ĉešće nego se moglo..<br />

… uz uporabu još nepoznatijih nego je ona sama<br />

Arhaizacija<br />

gde<br />

kad<br />

kao<br />

koji, što<br />

nego<br />

nego, već, do<br />

ili<br />

(a) kamoli<br />

tada<br />

ako<br />

gdjeno<br />

kadno<br />

kano<br />

štono<br />

negoli<br />

doli<br />

iliti, oliti<br />

toli<br />

uto<br />

akoli<br />

Uporaba kitnjastog stila

najviše<br />

ili<br />

na kraju<br />

najbolje<br />

najpre<br />

najviše<br />

najviše<br />

ĉesto<br />

priliĉan broj<br />

u svakom sluĉaju<br />

iznad<br />

ispod<br />

tajno<br />

ponajviše<br />

iliti<br />

na poslijetku, na koncu, u konaĉnici<br />

ponajbolje<br />

ponajprije<br />

najvećma<br />

ponajviše<br />

poĉesto<br />

podosta<br />

zasigurno<br />

ponad<br />

podno<br />

potajno, potajice<br />

"poštovanje", "štovanje"<br />

penjati se: Mi smo se peli<br />

drati se: Mi smo se drali…<br />

penjati se: Mi smo se penjali (verali)<br />

derati se: Mi smo se derali…<br />

Upotreba modala trebati<br />

trebalo bi da jedem (treba da jedem)<br />

trebalo bi da jedeš<br />

trebalo bi da jede<br />

trebalo bi da jedemo<br />

trebalo bi da jedete<br />

trebalo bi da jedu<br />

Primer: Da li bi trebalo da doĊem u12ĉasova<br />

Primer: Naša registracija bi trebalo još uvek da vaţi. (Registrovati)<br />

Primer: Dail' bi ja sad trebalo da se ubijem zbog toga<br />

Primer: Ipak je trebalo ja to da uradim.<br />

trebam jesti; trebao/la bih jesti<br />

trebaš jesti; trebao/la bi jesti itd.<br />

treba jesti; trebao/la bi jesti<br />

trebamo jesti; trebali bismo jesti<br />

trebate jesti; trebali biste jesti<br />

trebaju jesti; trebali bi jesti<br />

Jel bih trebao doći u 12sati<br />

Naša bi registracija trebala još uvijek vrijediti. (Registrirati)<br />

Je l' se ja sad trebam ubiti zbog toga<br />

Ipak sam ja to trebao napravit.<br />

Zbirne imenice

notni sistem<br />

brodovi<br />

pruće<br />

crtovlje<br />

brodovlje<br />

šiblje<br />

Imenice sa sufiksom -ba<br />

Svedoĉanstvo<br />

Svjedodţba<br />

Promocija, promovisati, promoter Promidţba, promicati, promicatelj (© 1992)<br />

PoreĊenje<br />

Muzika<br />

Ţenidba<br />

Jednaĉina<br />

Kompozicija<br />

Poredba, usporedba<br />

Glazba<br />

Ţenidba<br />

Jednadţba<br />

Skladba<br />

Glagolski pridevi<br />

dat, -a, -o dan, -a, -o<br />

udat, -a, -o udan, -a, -o<br />

predat, -a, -o predan, -a, -o<br />

zadat, -a, -o zadan, -a, -o<br />

poslat, -a, -o poslan, -a, -o<br />

"Nepostojano l"<br />

so; G: soli<br />

sol (nota solmizacije)<br />

gol (fudbalska vrata)<br />

go (svuĉen), G: golog, f: gola<br />

po (skr. od pola): tri i po<br />

sto; G: stola<br />

vo; G: vola<br />

koĉić; pokoĉiti<br />

sol; G: soli<br />

so (nota solmizacije)<br />

vratnice = gol<br />

gol G: golog, f: gola<br />

pol (skr. od pola) 3 i pol<br />

stol; G: stola<br />

vol; G: vola<br />

kolĉić; pokolĉiti

konik, kolovoz<br />

kolnik<br />

Glagolske imenice od prijelaznih nepovratnih glagola na -ijti<br />

slepilo<br />

besnilo<br />

bledilo<br />

gluvilo<br />

sljepoća<br />

bjesnoća<br />

bljedoća<br />

gluhoća<br />

lepak<br />

ljepilo<br />

usisivaĉ<br />

poništivaĉ<br />

usisavaĉ<br />

poništavaĉ (karata)<br />

J/V<br />

dobijati<br />

obećavati, obećavam<br />

verovatno/vjerovatno<br />

dobivati<br />

obećavati: obećajem<br />

vjerojatno<br />

Razilika izmeĊu ekavskog i jekavskog mimo glasa jat:<br />

sedeti, osedeti<br />

obeleţje<br />

sjediti, posjediti<br />

obiljeţje<br />

tvorba rijeĉi<br />

lenjost (ljenjost); Lenji ljudi...<br />

voĊstvo<br />

prolećnji<br />

srećni<br />

smeša<br />

lijenost; Lijeni ljudi...<br />

vodstvo<br />

proljetni<br />

sretni<br />

smjesa

spasavati (od spasasti)<br />

prihvatanje, shvatanje<br />

spašavati (od spasiti)<br />

prihvaćanje, shvaćanje<br />

Kada glas "jat" prolazi u ikavski "i"<br />

hteti: Ja sam hteo...<br />

ţeleti: Ja sam ţeleo...<br />

smeti: Ja sam smeo...<br />

sedeti<br />

htjeti: Ja sam htio...<br />

ţeleti: ja sam ţelio...<br />

smjeti: Ja sam smio...<br />

sjediti<br />

Kada je glas "jat" u ijekavskom standardu "i", a u hrvatskom standardu "je"<br />

SRPSKI<br />

zaliv, preliv, prelivati, odliv, dolivati<br />

uticaj, uticati (utiĉe), uticajan<br />

poticati; potiĉe<br />

podsticaj, podstrek; podstrekaĉ<br />

takmiĉar, trkaĉ; nadmetanje, trka<br />

sticati, sticaj (okolnosti)<br />

preticati<br />

isticati 1 ; isticanje; isticati se; istaći se; istaknut;<br />

isticati 2 ; istakati; isteći;<br />

proisticati<br />

preticati<br />

(takmiĉiti)<br />

sticati<br />

tok; teći<br />

HRVATSKI<br />

zaljev, preljev, prelijevati, odljev, dolijevati<br />

utjecaj, utjecati (utjeĉe), utjecajan,<br />

potjecati; potjeĉe<br />

poticaj, poticatelj<br />

natjecatelj; natjecanje, utrka<br />

stjecati, stjecaj<br />

pretjecati<br />

isticati ; isticanje; isticati se; istaći se; istaknut;<br />

istjecati ; istakati; isteći;<br />

proistjecati ;<br />

pretjecati<br />

natjecati (od nad + tjecati)<br />

stjecati<br />

tijek; teći<br />

homonimi<br />

meso, mesni; mesto, mesni<br />

smejati se; smeti; Ja se smejem, a ne smem<br />

meso, mesni; mjesto, mjesni<br />

smijati se; smjeti: Ja se smijem, a ne smijem...

Razlika u rodu imenica<br />

bol (m): Analgezija nepodnošljivog bola…; Imate li bolove<br />

bol (f): (reĊe, javlja se u lirici)<br />

splav (m): Na beogradskim splavovima<br />

bol (f): analgezija nepodnošljive boli<br />

splav (f): Na beogradskim splavima<br />

-jam-/-jem-<br />

pojam, pojmiti, pojmljiv, nepojmljiv, pojmljivost, pojmovnik =<br />

zajam, zajmiti, pozajmiti<br />

posudba, posuditi od, posuditi<br />

najam, najmiti, unajmiti, iznajmiti, iznajmljivati, najamnina =<br />

predujam = kapara =<br />

prijem, prijemĉiv, prijemĉivost, prijemnik prijam, prijamĉiv, prijamĉivost, prijamnik (nakon 1991.)<br />

jemac, jemĉiti, jemstvo (garancija), garantovano<br />

utisak<br />

meĊusobno<br />

jamac, jamĉiti, jamaĉno; jamstvo<br />

dojam<br />

uzajamno<br />

Srpski/Hrvatski<br />

Crkva<br />

manastir<br />

kaluĊer, monah, kaluĊerica, monahinja<br />

episkop<br />

patrijarh<br />

arhiepiskop<br />

samostan<br />

fratar, brat, ĉasna sestra<br />

biskup<br />

papa (kardinal na nacionalnoj razini)<br />

nadbiskup<br />

Škola<br />

Hemija, Hemijska<br />

Hirurgija, citohrom, hromatin, hromosom<br />

Kalaj<br />

GvoţĊe<br />

Gas i flaša<br />

Konzerva<br />

Kemija, Kemijska<br />

Kirurgija, citokrom, kromatin, kromosom<br />

Kositar<br />

Ţeljezo<br />

Plin i boca<br />

Limenka

Mesing (m)<br />

Hor<br />

Duvaĉi<br />

talas<br />

horna, francuski rog<br />

Jedro, jedarce, ćelija, mitohondrija, ribosom, hloroplast<br />

Mjed (f)<br />

Pjevaĉki zbor<br />

Puhaĉi<br />

val<br />

kornet, francuski rog<br />

Jezgra, jezgrica, stanica, mitohondrij, ribosom, kloroplast<br />

Imena<br />

Jovan<br />

Pavle<br />

Gligorije<br />

Lavrentije<br />

Mateja, Matija<br />

Andreja, Andrija<br />

Ivan<br />

Pavao<br />

Grgur<br />

Lovro<br />

Matija, Matej (slov.)<br />

Andrija, Andrej (slov.)<br />

lekar (ljekar)<br />

apotekar<br />

estar, estri<br />

sunĊer (tur. suengjer), tabla, kreda<br />

lijeĉnik<br />

ljekarnik<br />

ester, esteri<br />

spuţva (ital. spongia), ploĉa, kreda<br />

Neke od promjena <strong>hrvatskog</strong> standardnog <strong>jezika</strong> 1990:<br />

advokat 27 DNPU-0/16<br />

ambasada 5 N-16/47<br />

odvjetnik 4 DP-5/1318<br />

veleposlanstvo 0-0/831 (poslanstvo 2 DS)<br />

ambasador 21 DNU-18/89 veleposlanik 0-0/1712<br />

analiza 100 NPSU-18/934 rašĉlamba 0-0/97<br />

armija 94 DNPU-9/406<br />

artiljerija 4 NU-0/10<br />

autoput 10 N-0/9<br />

avijacija 3 NU-0/8<br />

avijatiĉar 1 S-0/4<br />

avion 100 DNPSU-25/726<br />

vojska 149 DNPSU-21/3236<br />

topništvo 1 U-0/67<br />

autocesta 3 N-0/903<br />

zrakoplovstvo 10 NU-0/269<br />

zrakoplovac 5 N-0/21<br />

zrakoplov 5 PSU-2/1964

aterija (milit.) 4 DP-1/0 (no milit.: 69) bitnica 0-0/7<br />

biblioteka 23 DNPSU-10/159<br />

branilac 0-0/1<br />

budţet 26 DNSU-3/125<br />

centar 71 DNPU-73/5758<br />

ĉinilac 37 NU-11/4<br />

ĉitalac 24 NPSU-7/24sic!<br />

civilizacija 24 DNPU-0/324<br />

daktilografija 0-0/0<br />

knjiţnica 13 NPSU-4/1135<br />

branitelj 7 DNU-8/1938<br />

proraĉun 29 NSU-5/2994<br />

The meaning state budget of the word proraĉun probably was not part of the common lan<br />

until after 1991.<br />

središte 75 NPSU-16/1754<br />

ĉinitelj 1 U-0/70 ĉimbenik 2 U-1/543<br />

ĉitatelj 3 N-3/914<br />

uljudba 1 P-0/33<br />

strojopis 2 U-0/6<br />

datum 16 DNPU-8/603 nadnevak 0-0/62<br />

davalac 7 N-2/7sic! davatelj 0-0/75<br />

delegacija 154 NPU-46/324 izaslanstvo 0-0/1344<br />

delegat 91 NPU-52/148<br />

izaslanik 5 N-3/730 zastupnik 14 DNPSU-15/2840<br />

demilitarizacija 0-0/80 razvojaĉenje 0-0/29<br />

direktor 95 DNP-32/4904 upravitelj 8 DNPS-3/652<br />

disciplina 21 DNPU-7/448<br />

ravnatelj 1 S-0/1824<br />

stega 4 DPS-0/68<br />

dobrovoljac 3 DNP-1/56 dragovoljac 0-0/ (the frequent name of a soccer club included:) 1032<br />

efikasnost 10 NU-2/62 uĉinkovitost 0-0/145<br />

ekonomija 13 DNU-1/1011 privreda 234 NPU-74/226<br />

faktor 125 DNPU-7/307<br />

familija 9 DP-0/14 porodica 69 DNPSU-4/53<br />

finale 10 DNU-19/2240<br />

firma 7 NPU-0/196 poduzeće 157 DNPU-23/4905<br />

gospodarstvo 14 DNPU-0/3548<br />

ĉimbenik 2 U-1/543<br />

obitelj 59 DNPSU-26/4442<br />

završnica 2 NP-13/673<br />

tvrtka 9 NPU-5/4862<br />

fronta 49 DNPU-0/137 front 34 DNPU-17/23 (+3 -om) bojište 5 NSU-0/85 bojišnica 0-0/92<br />

generacija 40 DNPU-17/812<br />

naraštaj 5 DPS-0/347 pokoljenje 8 PS-0/15<br />

geograf 0-0/8 zemljopisac 0-0/7<br />

geografija 6 SU-0/24<br />

geografski 28 DNPU-0/80<br />

glasanje 3 P-8/35 (glasati 24 DNPS-7/inf.:17)<br />

zemljopis 9 NPU-0/61<br />

zemljopisni 6 PSU-0/116<br />

glasovanje 0-0/595 (glasovati 1 P-0/inf:203)<br />

gledalac 48 DNPU-35/70 gledatelj 0-3/1758<br />

u pogledu, što se tiĉe glede 0-0/1045<br />

graĊevinar 6 NU-4/71 graĊevinac 0-0/7<br />

graditelj 12 DNSU-6/172<br />

graĊevinarstvo 24 NU-8/76 graditeljstvo 0-0/236<br />

greška 46 DNU-18/338 pogreška 42 DPSU-5/1000 pogrješka 0-0/35<br />

grupa 200 DNPSU-46/2016<br />

skupina 87 DNPSU-9/5395<br />

hapšenje 6 DNP-10/15 uhićenje 0-0/472<br />

hiljada 50 DNPSU-1/23<br />

historija 43 DNPSU-1/21<br />

historijski 45 DNPSU-1/57<br />

tisuća 172 DNPSU-49/4411<br />

povijest 138 DNPSU-19/3097<br />

povijestan 68 DNSU-24/2065

izdajnik 10 DNSU-0/37<br />

izdajica 10 DNSU-1/32<br />

izvještaj 55 SN-21/769 izvješće 0-0/2297<br />

izvoĊenje 38 NU-9/274<br />

kancelarija 22 DNP-0/73<br />

izvedba 49 NU-16/951<br />

ured 49 DNPSU-3/3546<br />

kandidat 49 DNPS-17/2090 pristupnik 0-0/6<br />

kasarna 19 DNPS-2/10<br />

vojarna 1 P-0/331<br />

klavir 15 DNPSU-0/95 glasovir 0-0/139<br />

komisija 75 DNPU-60/2031<br />

kompozitor 8 NU-4/21<br />

kvaliteta 87 DNU-20/1429 (+ kvalitet: 6 DNP-1/4)<br />

kvantiteta 2 U-1(-et)/18<br />

muzika 78 DNPSU-13/47<br />

nareĊenje 10 DNPS-1/38<br />

obaveza 78 NPU-37/162<br />

obrazovanje 50 NU-62/662<br />

oficir 68 DNPS-5/103<br />

omladina 71 DNU-27/36<br />

opozicija 26 DNPU-9/218<br />

povjerenstvo 1 P-0/1834<br />

skladatelj 7 NU-4/472<br />

kakvoća 12 U-0/304<br />

kolikoća 0-0/1 koliĉina 149 NPU-11/1277<br />

glazba 113 DNPSU-19/3170<br />

naredba 10 DNP-3/204<br />

obveza 33 NPU-0/2524<br />

naobrazba 5 NU-0/162 izobrazba 1 N-0/116<br />

ĉasnik 7 DPS-0/533<br />

mladeţ 8 DPSU-1/1429<br />

oporba 2 S-0/1752<br />

organizirati 82 DNPU-36/2054 ustrojiti 0-0/85<br />

parada 9 DNPS-1/155<br />

patrola 11 NP-0/43<br />

mimohod 4 PSU-0/132<br />

ophodnja 4 DPS-0/154<br />

pauza 72 DNPU-3/89 stanka 0-1/250<br />

porijeklo 20 DNSU-11/230<br />

podrijetlo 10 DPSU-0/575<br />

Z. Šojat uses the word podrijetlo in his introduction (Šojat, 1983, IV).<br />

posjetilac 24 DNPU-3/42 posjetitelj 0-1/775<br />

potpredsjednik 45 DN-16/1630 dopredsjednik 0-0/449 dopredsjedatelj /3<br />

poznavalac 6 DNU-3/20 poznavatelj 0-0/200<br />

pratilac 12 DNSU-2/28 pratitelj 0-0/40<br />

predsjednik 450 DNPU-178/18463 predsjedatelj 0-0/131<br />

princip 57 DNSU-13/406<br />

naĉelo 98 DNPU-16/1178<br />

prisustvovati 90 DNPSU-18/331 nazoĉiti 0-0/42 pribivati 0-0/27<br />

prisutan 104 DNPSU-27/720<br />

prisutnost 49 DNPSU-2/268 prisustvo 16 DNPSU-3/43<br />

nazoĉan 2 P-1/1376<br />

nazoĉnost 1 P-2/731<br />

propaganda 19 DNSU-6/148 promidţba (ĉ) 1 P-0/ĉ: 61; dţ: 361<br />

protest 11 DNPS-8/150<br />

prosvjed 2 P-1/1867<br />

protestirati 13 DNPU-1/83 prosvjedovati 0-0/430<br />

provoĊenje 44 NPSU-27/458<br />

provedba 6 NU-6(provadba)/1339<br />

prvoborac 7 DN-0/16<br />

puĉanstvo 7 DU-1/491<br />

pumpa 6 NPU-0/34<br />

crpka 2 U-0/201

askršće 43 DNPSU-2/3<br />

kriţanje (raskriţje) 8 NU-6/237 raskriţje 1U-0/228<br />

rezerva 30 DNU-11/440 priĉuva 0-0/239<br />

saopćenje 31 N-13/1 priopćenje 0-0/2382<br />

saopćiti 25 DNS-13/5<br />

saradnja 20 N-0/3<br />

sekretarica 2 DN-0/23<br />

sekretarijat 49 N-12/29<br />

sistem 303 DNPSU-84/306<br />

sport 15 DNPU-19/4622<br />

štab 28 DNPSU-13/117 general-12 DN-0/44<br />

štampa 53 DNU-24/36<br />

štampati 7 DNPS-1/16<br />

priopćiti 1 D-0/1589<br />

suradnja 155 DNPU-79/4656<br />

tajnica 0-0(tajnik6)/737<br />

tajništvo 3 D-1/228<br />

sustav 140 DPU-1/4540<br />

šport 2 D-0/1143<br />

stoţer 3 DPS-1/960<br />

tisak 4 DNS-0/1697 (excluded "Tisak" as the name of a company)<br />

tiskati 7 DPU-3/278<br />

staratelj 1 P-0/4 skrbnik 0-0/27<br />

stroj za pranje -/7 perilica 0-0/30<br />

talas 63 NPS-0/5<br />

teatar 42 DNPSU-18/886<br />

telegram 10 DNP-2/20 telegraf 1 N-0/90<br />

tokom 25 DNPU/53<br />

uĉesnik 7 NPU-1/11<br />

uniforma 49 DNPS-1/120<br />

val 146 DNPSU-7/725<br />

kazalište 128 DNPSU-49/2697<br />

brzojav 24 DNP-4/85 brzojavka 2 PU-0/1<br />

tijekom 7 SU/4787<br />

sudionik 38 NPU-32/921<br />

odora 14 DPS-0/239<br />

upotreba 128 DNPU-9/331 poraba 0-0/8 uporaba 0-0/695<br />

Z. Šojat rabi rijeĉ uporaba u svom uvodu (Šojat 1983, IV).<br />

uputstvo 5 NPU-2/14<br />

utisak 17 DNPU-2/23<br />

uputa 33 DNPSU-4/348<br />

dojam 46 DNPU-17/1056<br />

vezi (92) -/u vezi 938 svezi (3) -/u svezi 648<br />

zakletva 9 DS-0/45<br />

prisega 4 D-0/99<br />

zloupotreba 6 NU-6/89 zlouporaba 0-0/175 zloporaba 0-0/206<br />

Neke rijeĉi<br />

surevnjivost; surevnjiv<br />

oblapornost; oblaporan<br />

pregnuće; pregalaštvo; pregalac (vredan, uporan i hrabar ĉověk)<br />

visprenost, vispren<br />

podozrenje, podozriv<br />

ovaplotiti, ovaploćenje, ovaploćen<br />

nipodaštavati, nipodaštavanje<br />

rogobatan<br />

zavidan, zavistan<br />

nezasit, halapljiv, proţdrljiv<br />

poduhvat, preduzimljivost, preduzetnik<br />

lucidnost, razboritost, mudrost<br />

oprezna sumnjiĉavost; sumnjiĉavo predostroţan<br />

materijalizovati<br />

omalovaţavati, prezirati; prezir<br />

nezgrapan, glomazan

volšeban<br />

prěimućstvo<br />

pobornik<br />

ĉaroban<br />

prvenstvo, dominacija<br />

aktivni pristalica, zagovornik<br />

srědokraća (geog.)<br />

cělomudrenost<br />

saobrazno<br />

prevashodno; prevashodstvo<br />

cělishodno<br />

snishodljivo; snishodljivac<br />

magnovenje<br />

prěduprěditi<br />

trvljenje<br />

razvigor, razvigorac<br />

ćudoreĊe<br />

sukladno<br />

naroĉito<br />

priměreno, prikladno, adekvatno; oportuno<br />

udvorica, poltron, ulizica, ĉankoliz, dupelizac, ĉepulja, šlihtara, dupeuvlaka<br />

trenutak<br />

spreĉiti<br />

razmirica, sukob, nesuglasica<br />

vrsta gorskog větra

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!