СÑбиÑаÑÑмама - СÑбиÑаÑÑме
СÑбиÑаÑÑмама - СÑбиÑаÑÑме
СÑбиÑаÑÑмама - СÑбиÑаÑÑме
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
у животу црвкут птица чинио је још чудеснијим.<br />
Иако, са стране гледано, брдо није било нарочито<br />
велико, та бујна вегетација је прелазак преко њега<br />
учинила немогућим. Толико биљних врста на<br />
једном месту… Виола илити љубичица, бреберина,<br />
маслачак, љутић, огромни борови и јеле или су се<br />
мени бар у том тренутку учинили таквим… Са друге<br />
стране веверица, славуј и многе бубе којих сам се<br />
много бојала. Ја то можда нисам приметила тада<br />
али ми је, како каже отац, у једном моменту змија<br />
прошла поред ноге. Сећам се како сам се следила<br />
од страха. Да сте само видели израз мог лица када<br />
ми је отац то саопштио… Но, природа не би била<br />
тако лепа и занимљива када би постојали само<br />
лептирићи и птице већ сви они заједно са вуковима,<br />
бубама, змијама и медведима чине једну прелепу<br />
заједницу. После једно сат времена хода приметила<br />
сам како се врх брда полако назире. Била сам<br />
одушевљена. Како смо се све више приближавали<br />
самом врху приметила сам како се густина шуме све<br />
више смањује. Пред врх брда запазила сам како су<br />
стабла борова и јела правилно засађена и фарба на<br />
ознакама стабала била је још свежа. У том тренутку<br />
сам се осетила срећном јер сам схватила да ипак<br />
постоји још неко ко брине о природи и њеној<br />
безбедности. Запрепашћено сам гледала два орла<br />
која се надлећу изнад моје главе. Не знам да ли ме је<br />
више очарала величина њихових крила или њихов<br />
крик слободе. Са брда се могло видети цело село,<br />
па чак се у даљини могао видети и Гоч. На врху се<br />
нисам задржавала јер сам журила да сиђем са брда<br />
пре заласка Сунца, али ми се сваки секунд проведен<br />
тамо горе чинио као једна година.<br />
Морамо признати да нас лепоте природе увек<br />
остављају без даха. Не знам шта би још требало да се<br />
догоди да бисмо се ми тргли и одвојили од телевизора<br />
и компјутера, да коначно престанемо да мислимо на<br />
себе и да полако почнемо да размишљамо о неком<br />
свеопштем добру Зар смо толико постали себични<br />
наспрам мајке природе која нам је створила услове<br />
за опстанак свих нас Помагање природи засад је<br />
још увек само идеја. Овим путем вас позивам да се<br />
заједно потрудимо да та идеја постане стварност!<br />
Ксенија Богојевић, I/2<br />
СШ “Свети Трифун”, Александровац<br />
Прва награда<br />
за фотографију<br />
од V-VIII разреда<br />
Лакићевић Тамара V/1<br />
ОШ „Аврам Мразовић”, Сомбор<br />
август 2011. Ревија „Шуме”<br />
23
Change language