Србијашумама - Србијашуме

користити за органску производњу, без губљења
времена на постепен прелазак са конвенционалне
пољопривреде на систем биљне прозводње на
еколошким основама - каже др Снежана Ољача,
професор Пољопривредног факултета у Земуну и
руководилац пројекта.
Под надзором еминентних страних и домаћих
стручњака обуку из органске призводње недавно
је прошло око 30 пољопривредних произвођача.
На семинарима и предавањима организаованим
у Новој Вароши у оквиру пројекта Министарства
пољопривреде „Унапређење органске ратарске
производње у брдско-планинским регионима
Србије“, њих су пољопривредни стручњаци упознали
и са чињеницом да је оваква биљна производња
мање продуктивна од конвенционалне, али и да је
вредност органски произведене хране на домаћем
и светском тржишту знатно виша од уобичајене.
- Анализе које су протеклих година обавили
овлашћени институти за прехрамбену технологију
Сетва без пестицида: поља хељде на Златару
показују да је хељда произведена у нововарошком
крају органског порекла и да црно зрно задовољава
све прописане критеријуме. Међутим, за извоз
на западно тржиште и добијање сертификата
неоподно је да пољопривредни стручњаци и
овлашћене агенције по посебној процедури
контролишу земљиште, семе, обраду имања и
род, па је с том наменом у селу Радијевићи, које се
сматра престоницом хељде, и формирано огледно
пољопривредно поље. Производња хељде, којом
је засејано осам од укупно десет хектара огледне
парцеле због малих приноса и услова гајења, за
пољопивреднике представља велики финансијски
ризик. Често су довољна само два дана „врућег
ветра“ у време цветања да десеткују род, а стална
претња засадима су и крда дивљих свиња и јата
птица, којима је зрно хељде омиљена храна – каже
Јекослав Пурић из села Радијевићи, који хељду
узгаја на преко 20 хектара и један је од највећих
произвођача ове житарице у Србији.
Интензивирана
производња
Због црне боје
њеног брашна и
скоројевићких
предрасуда, хељда
је деценијама након
Другог светског
рата сматрана
сиротињском
храном и као
таква била готово
искорењена са
овдашњих њива.
Интензивна
производња
обновљена је
пре петнаестак
година када је
због хранљивих и
лековитих својстава
за хељдом нагло
порасла потражња
у продавницама
здраве хране. Пите
и други производи
од брашна хељде,
данас се као
специјалитети нуде
гостима већине
хотела и ресторана.
СТУДИЈСКА ПОСЕТА СЛОВЕНИЈИ
Представници двадесетак сеоских газдинстава из Нове Вароши која су прошла обуку за органску производњу, посетили су
крајем маја Словенију како би се у пракси упознали са начином узгоја, прераде и пласмана воћа и повртарских и ратарских
култура произведених без употребе вештачких ђубрива и пестицида. У селима у околини Марибора, Крања и Бледа они су
боравили четири дана, у оквиру пројекта унапређења ратарске производње у југозападној Србији. Органска производња
која је у Србији још у повоју, у Словенији је интензивирана пре десетак година и међу пољопривредницима има све више
присталица.
- Да органска производња има будућност и економски је исплатива нововарошки пољопривредници су у Словенији
могли да се увере на конкретним примерима што то ће им, како очекујемо, помоћи да се определе и са класичне пређу на
пољопривредну производњу у потпуно природним условима. Тржиште у Србији, на жалост, још увек није довољно развијено,
па је тек мали број пољопривредника тренутно спреман да се упусти у пословни ризик. Слична ситуација пре десетак година
била је и у Словенији, а данас је у овој држави органска пољопривредна производње основни извор прихода за преко две
хиљаде сеоских газдинстава - каже Милинко Шапоњић из Канцеларије за локални економски развој при Општинској управи у
Новој Вароши.
август 2011. Ревија „Шуме” 27