Србијашумама - Србијашуме

све до пада династије Hohenzollern 1918. У њиховом
вла сништву је и била до 1927. године, када је припала
Пруској управи за паркове и па лате.
Током Другог светског рата палата је остала
скоро недирнута (осим Фридриховог млина који
је уништен), и поред разорних битака које су се
одвијале у њеној непосре д ној близини 1945. године.
Након рата постала је туристичка атракција у
Источној Немач кој и није доживела судбину других
царских споменика, који су због немара пропа дали.
Палата је одржавана у складу с њеном важношћу и
била је отворена за јав ност.
Након уједињења 1990. године, враћена је већина
њеног блага с обе стране Немачке и испуњена је
последња жеља Фридриха Великог да буде сахрањен
у својој палати, у Маузолеју који се налази у
парку. Исте године пала та Сан суси стављена је на
УНЕСКО-ву листу места светске баштине у Европи
као један од двораца у Потсдаму и Берлину. Том
приликом је наведено:
Палата и парк Сансуси, позната и као “Пруски
Версај”, представља синтезу уметничких покрета
18. века у градовима и дворовима Европе. Овај склоп је
јединствен пример архитектонске креативности и
вртног дизајна у духу монархијских идеја државе.
Парк је јединствен пример пејзажног дизајна
монархистичких идеја пруских владара и њихове
тежње ка еманципацији. Заштићено подручје је
проширено 1992. и 1999. године, тако да данас
покрива преко 500 хектара и укључује 150
грађевинских об је ката изграђених од 1760. до 1916.
године. Ову палату и парк годишње обиђе више од
два милиона посетилаца из целога света.
Краљ Фридрих II је изабрао брдо познато као
“Vusten Berg” (пустињско брдо) у се ве ро западном
делу града Потсдама за изградњу своје лет ње
резиденције. Инди ви дуално креирање почело је
1744. године са изгра д њом шест виноградских
тераса, лу ч но централно лоцираних, за гајење
воћа. Барокни партер са четири „bro derie“ сек ци је
и четири ниска травна простора леже у подножју
тераса издељених пира ми да ма од тиса и саксијама
наранџиних стабала. Пет редова кестенова оиви чава
и винограде и партер. Централна оса са четири
авениј ска дрвореда води до другог дела парка, који
се завршава Новим двором подиг ну тим 1769. године.
Вртови су се, међутим, развили дуж главне
централне осе у дужини од скоро 2.5 километра.
август 2011. Ревија „Шуме”
37