Exporter 10 - Maj 2008 - Siepa

Odnosi sa 

javnošću 

PR - sam svoj majstor 

Koliko smo spremni 

da izdvojimo za PR 

Naučite da 

komunicirate 

Krizni PR 

SIEPA AKTUELNOSTI DIZAJN KAKO POSLOVATI SA JAPANOM 

HALAL STANDARD FORMIRANJE IZVOZNIH CENA BRAJAN 

TREJSI U BEOGRADU SAJMOVI GUME I PLASTIKE INTERNET

REČ UREDNIKA 

Izdavač 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza 

Republike Srbije 

Vlajkovićeva 3/V 

11000 Beograd, Srbija 

tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 

fax: (011) 3398 814 

e-mail: office@siepa.sr.gov.yu 

www.siepa.sr.gov.yu 

Urednik 

Milica Zatezalo 

milica.zatezalo@siepa.sr.gov.yu 

Pomoćnik urednika 

Miloš Ćurčin 

milos.curcin@siepa.sr.gov.yu 

Saradnici 

Nikola Janković 

Ines Novosel 

Dragan Pejčić 

Jelena Radoičić 

Goran Radosavljević 

Vladimir Tomić 

Spoljni saradnici 

Danilo Drobnjak 

Marko Žugić 

Tehnički urednik & dizajn 

Saša Đorđević 

Priprema za štampu 

Vladimir Vuksan 

Lektura i korektura 

Boban Čupić 

Korice 


Koliko ste puta do sada čuli da su odnosi sa javnošću 

bitan element vašeg poslovanja Mi bi još dodali ne samo 

bitan, nego i presudan, pogotovo za preduzeća koja 

posluju na stranom tržištu. Međutim, iako se o odnosima 

sa javnošću ili PR aktivnostima dosta govori, njima se ne 

posvećuje dovoljna pažnja i uvek se misli da preduzeće 

može i dalje dobro da posluje bez medija. Da li je to zaista 

tako Velika je razlika između srpskih preduzeća koja 

su ozbiljno posvećena odnosima sa javnošću i izgradnji 

prepoznatljivog korporativnog identiteta i onih koja na 

PR gledaju kao na „tamo neku“ skupu reklamu, za koju još 

uvek ne mogu da izdvoje sredstva. Ako u preduzeću ne 

postoji osoba koja bi pružila maksimum u uspostavljanju 

uspešnih odnosa sa javnošću, teško da preduzeće može 

da unapredi celokupno poslovanje i bude prepoznatljivo 

za kupca. Ukoliko želite da se za vas čuje, vreme je da 

sa klijentima počnete da „komunicirate“. Da li će to biti 

putem saopštenja za medije, konferencija za novinare, 

organizovanja promotivnih događaja, internet prezentacije 

ili korporativnog biltena, odluka je na vama. 

Namera nam je da vas sadržinom ovog broja 

podstaknemo da razmišljate o značaju odnosa sa javnošću 

za uspešno poslovanje preduzeća. Možda će se neki od vas 

odlučiti da rad na unapređenju odnosa sa javnošću započnu 

objavljivanjem saopštenja za medije baš u „Exporteru“. 

Zbog toga vas pozivamo da nam pišete i informišete nas 

o novostima u vašem preduzeću, jer održavanje kontakta 

sa medijima jedini je način da se ostvari značajan poslovni 

uspeh uz prepoznatljiv imidž u javnosti. 


Štampa 

Standard 2, Beograd 

Magazin Exporter je besplatan za izvozna 

preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi 

kvartalno.

U OVOM BROJU 

EXPORTER 

Broj 10, Maj 2008. 

Odnosi sa javnošću su bitni za sve što se nudi na tržištu. Oni informišu 

kupce o postojanju i prednostima proizvoda i usluge i motivišu ga da 

kupi upravo njega. strana 14 

4 

6 

12 

14 

20 

21 

23 

24 

26 

30 

Vesti 

Uspesi domaće privrede i noviteti u 

poslovanju 

SIEPA Aktivnosti 

Izvoznik godine 07 

Srpski dani u Parizu 

Sajmovi hrane u Nemačkoj i Dubaiju 

Srpska moda u Moskvi 

Intervju 

Veliki planovi za veći izvoz 

Vesna Perić, direktor SIEPA-e priča o 

planovima za 2008. godinu 

Tema broja-Odnosi sa javnošću 

• Sve strane uspešnog PR-a 

Usklađenost interne i ekstene komunikacije 

sigurno vode ka uspešnoj PR strategiji. 

• Sam svoj majstor 

Saveti kako da kreirate dobre odnose sa 

javnošću. 

• Odnosi sa javnošću u kriznim situacijama 

Saznajte kako da kriznu situaciju 

preokrenete u svoju korist. 

Finansije 

Strategija formiranja izvoznih cena 

Pri formiranju izvozne cene trebate uzeti u 

obzir sve interne i eksterne faktore 

Standardi 

Halal standard 

Ulaznica za tržišta Bliskog istoka 

Internet 

My Space-Moj kutak 

Portal za promociju i pronalaženje poslovnih 

partnera 

Dizajn 

Poruke u boji 

Komunicirajte pomoću boja 

Kako poslovati sa... 

Japan 

Zemlja izlazećih poslovnih mogućnosti. 

28 Top 10 

28 Marketing miks 

Brajan Trejsi u Beogradu 

Injekcija optimizma 

Istraživanje 

Koliko smo spremni da izdvojimo za PR 

Kompanije u svetu troše 47% budžeta na PR 

aktivnosti 

30 Sajmovi gume i plastike 2008/09 

32 Moj primerak

Vesti iz privrede 

Strategija povećanja izvoza 

U Privrednoj komori Srbije 8. aprila 

održana je prezentacija Nacrta strategije 

za povećanje izvoza do 2011. na kojoj 

su svoje viđenje trenutne situacije i 

mogućnosti za poboljšanje izvoza 

izneli potpredsednik Vlade Božidar 

Đelić, ministri Slobodan Milosavljević i 

Predrag Bubalo i predsednik PKS Miloš 

Bugarin. 

Prilikom predstavljanja Nacrta 

strategije, Božidar Đelić je istakao da 

Srbija sa 865.5 dolara izvoza po glavi 

stanovnika ima najnižu vrednost izvoza 

u regionu, odnosno 11 puta manje od 

Slovenije i 2,3 puta manje od Hrvatske. 

Naša zemlja ne stoji dobro ni po pitanju 

broja velikih izvoznika, jer samo 66 

kompanija ostvaruje izvoz preko 10 

miliona evra, dok samo 5 kompanija ima 

izvoz veći od 50 miliona evra. 

U cilju poboljšanja poslovnog 

ambijenta za izvozna preduzeća, Đelić 

je najavio skup stimulativnih mera, pre 

svega finansijskih i fiskalnih, kojim će 

država nastojati da što više podstiče 

izvoz. U planu je da se narednih godina 

izvoz godišnje povećava po stopi od 

25 odsto, s tim što bi se učešće finalnih 

proizvoda povećalo sa 43 na 65 odsto, a 

broj preduzeća koja godišnje izvoze više 

od deset miliona evra, sa 66 na 120. 

Đelić je najavio da će u naredne tri 

godine biti postavljeno 25 komercijalnih 

savetnika u ključnim regionima, koji su 

određeni na osnovu ankete privrednika. 

Reč je o zemljama Evropske unije, Rusiji, 

Ukrajini, Bliskom Istoku i severnoj 

Africi. 

Umesto zaključka, potpredsednik 

Vlade je istakao da problemi izvoznika 

nisu visoko pozicionirani i ponovo 

pozvao izvoznike iz svih sektora u 

zemlji da se udruže kako bi se popravio 

spoljnotrogovinski deficit, koji je 

najlošiji u Evropi. 

Izvoznici su se, sledeći ovaj poziv 

gospodina Đelića okupili na Samitu 

preduzetnika održanom u Sava Centru, 

16. aprila. 

Brži izvoz uz „elektronski prozor” 

Uprava carina Srbije dodatno će da 

pojednostavi proceduru izvoza primenom 

jedinstvene baze podataka, poznatije kao 

„elektronski prozor“. Ovaj projekat, na 

kome radi Uprava carina Srbije, trebalo 

bi da smanji prosečno vreme zadržavanja 

vozila na granici i troškove firmi, a samim 

tim i njihovu konkurentnost na stranim 

tržištima. 

„Elektronski prozor“ predstavljaće 

olakšicu firmama uključenim u trgovinu 

i transport omogućavajući im da 

podnesu svu dokumentaciju na jednom 

mestu, a kako naglašavaju carinici, 

njegovo uvođenje je neophodna etapa u 

pridruživanju Evropskoj uniji. 

Projekat „elektronskog prozora“ 

zamišljen je tako da špediterske firme 

u kompjuter unose sve važne carinske 

i trgovačke podatke, a te informacije 

se, zatim prosleđuju svima koji su u 

izvoznom lancu, odnosno za prvo vreme, 

Upravi carina, Upravi za veterinu, a ako je 

neophodno, Upravi za zaštitu bilja, kao i 

svim nadležnim ministarstvima. 

Ovo blagovremeno informisanje 

svih institucija u lancu doprinelo bi 

da nadležne uprave unapred odrede 

koju robu treba da pregledaju, a koju 

ne. U Upravi carina Srbije veruju da će 

primenom ovog projekta biti povećan 

protok vozila na granici za 10 odsto, a 

u isto vreme će se eliminisati 80 odsto 

dokumentacije u papirima. 

Sušara na sunčevu energiju 

Braća Nenad i Miloš Veselinović, 

vlasnici kompanije „Ntim technology“ 

iz Beograda, ponudiće ovih dana 

tržištu proizvod koji su sami patentirali 

i zaštitili još 2006. godine. Reč je 

o modernoj sušari sa pogonom na 

sunčevu energiju, koja predstavlja 

jedinstven proizvod ove vrste kod nas. 

Vrednost investicije je 15.000 EUR, a 

njen povraćaj je moguć za šest do osam 

meseci. 

Prema njihovim rečima za osam 

sati moguće je osušiti od 250 do 500 

kilograma voća ili povrća, u zavisnosti 

od težine i oblika. Zapremina sušare je 

2,7 metara kubnih, ima 24 ili 12 polica, 

od kojih je svaka površine od 1,15 m 2 . 

Police imaju specijalne konstrukcije, 

što omoguć ava ravnomerno 

zagrevanje i ujednačen protok vazduha 

kroz čitavu sušaru. „U ovoj sušari 

moguće je obraditi i maline koje su 

strateški proizvod Srbije“, dodaje 

Nenad Veselinović, direktor „Ntim 

technology“. 

Sušara je pokretna, ima točkove i 

njome se može rukovati prema potrebi. 

Procese u sušari vodi mikroprocesor 

koji ima 50 programa, a uz pomoć 

ugrađenog mikroprocesora omogućen 

je automatski prelaz sa sunčeve na 

električnu energiju i obrnuto. 

„Zadrugar“ počeo izvoz maline u 

Japan 

Preduzeće za otkup i preradu 

jagodičastog voća „Zadrugar“ izvezlo 

je u 2007. godini voće u vrednosti 5 

miliona evra. 

Direktor za izvoz „Zadrugara“ iz 

Ljubovije, Vojislav Žikić, istakao je 

da je prošle godine preduzeće izvezlo 

celokupan otkup malina i kupina od 

4.000 tona na tržišta Evrope i Severne 

Amerike, što ga svrstava među 

4 

EXPORTER MAJ 2008.

vodeće izvoznike jagodičastog voća u 

Srbiji. Prema njegovim rečima, plan 

preduzeća je da u ovoj godini poveća 

izvoz za 15 odsto i da u ukupnim 

količinama poveća udeo ekološki 

gajenog voća sa sadašnjih 30 na 50 

odsto. 

„Potrošnja organskog voća je sve 

veća i mi ćemo povećavati količine 

malina i kupina koje su ekološki čiste 

kako bi zadovoljili potrebe potrošača,“ 

dodao je Žikić i napomenuo da se radi 

o godišnjemn rastu od oko 5 odsto. 

„Zadrugar“ je nedavno počeo izvoz 

smrznutih malina u Japan, gde je za 

svoje proizvode dobio cenu od 2,6 

evra po kilogramu, što je 15 do 20 

odsto veća cena od one po kojoj voće 

prodaje u drugim zemljama. 

Žikić je ocenio da će izvoz u Japan 

za 3 do 5 godina biti značajan, s 

obzirom na to da „Zadrugar“ jedini 

na Balkanu poseduje sertifikat JAS, 

neophodan za izvoz jagodičastog voća 

u tu zemlju. To preduzeće poseduje 

i sertifikate HACCP, ISO 9001, AIB 

International, kao i dva standarda 

neophodna za izvoz u EU i SAD. 

Saradnja paraćinskog „Jasena“ i „Ikee“ 

Poslovni odnosi dve firme uspešno se 

odvijaju već nekoliko godina, zahvaljući 

čemu „Jasen“, koji zapošljava tridesetak 

radnika, proširuje proizvodnu 

delatnost u ovoj godini. Prema rečima 

vlasnik firme Stevana Lukića „Jasen“ 

je prošle godine švedskoj kompaniji 

„Ikea“ isporučio oko 500 hiljada 

nožica za ormare i 8.000 kuhinjskih 

dasaka. „U ovoj godini biće duplirana 

proizvodnja“, dodao je on. Ovo će biti 

omogućeno povećanjem proizvodnje 

kroz proširenje kapaciteta i izgradnju 

nove proizvodne hale, površine 2.000 

kvadratnih metara, čija je gradnja u 

toku. Vrednost ove investicije je oko 

500.000 evra. Po završetku hale, „Jasen“ 

će zaposliti još oko 30 radnika, najavio 

je vlasnik. 

Leskovački ajvar po ukusu EU 

Zahvaljujući potpisanom sporazumu 

o sertifikaciji leskovačkog ajvara 

između Regionalne privredne komore 

u Leskovcu i Privredne komore 

Sijene, Italija, ajvar iz ovog kraja prvi 

je proizvod sa geografskim poreklom 

koji će biti izvezen u EU. Pored 

geografskog porekla leskovački ajvar 

će dobiti i sertifikat s kojim će moći da 

se pojavi i na inostranom tržištu. 

Projektom, vrednom 70.000 evra 

i čija će realizacija početi u maju, 

sedamdesetak proizvođača proći će 

edukaciju o tehnologiji proizvodnje 

i prerade po standardima koji se 

moraju ispoštovati i koji predstavljaju 

neophodne uslove za izvoz. 

Na ovaj način leskovački ajvar će 

postati prvi sertifikovani proizvod s 

ovog područja koji će kroz industrijsku 

proizvodnju, isključivo po visokim 

evropskim standardima, naći put do 

evropskih trpeza. Time leskovački ajvar 

otvara put za druge domaće proizvode 

kod EU kupaca koji cene kvalitet. 

Vesti iz privrede 

Srbija uskoro na listi za izvoz i tranzit 

mleka u EU 

Srbija će biti stavljena na listu zemalja 

kojima je dozvoljen izvoz mleka i 

mlečnih proizvoda na tržište Evropske 

unije (EU), ali i tranzit tih proizvoda 

kroz zemlje EU na druga tržišta. 

Očekuje se da ta odluka bude uskoro 

objavljena i u službenom glasniku EU. 

Dogovor o izvozu mleka i mlečnih 

proizvoda iz Srbije u zemlje EU 

postignut je na pregovorima 

predstavnika Ministarstva 

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 

sa stručnjacima Komisije EU za zdravlje, 

veterinu, bezbednost hrane i zaštitu 

bilja. Na sastanku sa predstavnicima 

EU razgovarano je i o davanju 

proizvođačima iz Srbije odobrenja za 

izvoz živih životinja na tržište Unije. 

Ministar Slobodan Milosavljević izjavio 

je da se dozvola očekuje u naredna dva 

do tri meseca, što bi, prema njegovim 

rečima, omogućilo da se dobijena kvota 

za izvoz junećeg mesa na tržište EU 

lakše ostvari. 

Ministar poljoprivrede je ocenio da 

će dogovori sa Briselom predstavljati 

pritisak na smanjenje cena i novi 

stimulans za obnavljanje poljoprivredne 

proizvodnje, regionalno liderstvo u 

proizvodnji hrane, ali i mogućnost 

da se igra mnogo značajanija uloga 

na tržištu EU, odnosno da Srbija 

bude znatno atraktivnija za ozbiljnije 

investicije u agraru. Prema njegovoj 

proceni Evropska unija bi do marta 

meseca trebalo Srbiji da odobri tranzit 

kroz svoju teritoriju i izvoz mlečnih 

proizvoda na svoje tržište. 

EXPORTER MAJ 2008. 

5

siepa aktivnosti 

Dodeljene nagrade najboljim 

izvoznicima u 2007. godini 

Krajem prošle godine održana je četvrta 

ceremonija dodele SIEPA Nagrade za 

najboljeg izvoznika u 2007. godini. 

Za najboljeg izvoznika proglašena je 

kompanija „Goša – Fabrika šinskih 

vozila, putničkih i specijalnih vagona“, 

dok su ostale tri nagrade dobile 

kompanije „Spektar“ – u kategoriji 

malih i srednjih preduzeća, trikotaža 

„Ivković“ – za osvajanje novog izvoznog 

tržišta i „Foodland“ – za najbolji izvozni 

proizvod. Kompanija „DHL International 

Beograd“ dodatno je nagradila kompanije 

„Spektar“, „Ivković“ i „Foodland“ sa po 

10.000 evra u vidu usluga transporta i 

špedicije. 

Nagrade su dodelile direktorka 

SIEPA-e Vesna Perić i državna sekretarka 

Ministartstva ekonomije i regionalnog 

razvoja Srbije, Jasna Matić, dok je 

generalni direktor „DHL Beograd“ Darko 

Babić uručio novčane nagrade u ime 

kompanije. Perićeva je izjavila da SIEPA 

u potpunosti pozdravlja inicijativu 

kompanije „DHL Beograd“ da pomogne 

u zajedničkim naporima javnog i 

privatnog sektora u podsticanju 

izvoza iz Republike Srbije. Generalni 

direktor „DHL Beograd“ izrazio je 

zadovoljstvo što je u mogućnosti da na 

ovaj način pomogne najboljim srpskim 

izvoznicima. 

Kompanija „Goša“ iz Smederevske 

Palanke je od januara ove godine postala 

članica grupacije slovačke kompanije 

ŽOS Trnava i povećala je izvoz za 

preko 60 odsto u odnosu na 2006. 

godinu, pre svega u zemlje Evropske 

unije. Kompanija „Spektar“ je najbolji 

primer preduzetništva sa poslovanjem 

zasnovanim na inovativnosti, održivosti 

i stalnim ulaganjem u unapređenje 

proizvodnje, na šta ukazuje i sjajan 

izvozni rezultat ostvaren na tržištima 

SAD i EU. Preduzeće „Foodland“ dugo 

važi za proizvođača zdrave hrane, a ove 

godine dobilo je i zvanično priznanje za 

novi izvozni proizvod - domaće slatko od 

šumskih jagoda. Lep primer uspešnosti 

male kompanije na velikim tržištima 

predstavlja kompanija trikotaža „Ivković“, 

koja je uspela da plasira svoje proizvode i 

otvori prodavnice pod svojim imenom na 

tržištima SAD-a i Singapura. 

O dobitnicima ovogodišnje Nagrade 

za Izvoznika godine odlučivala je 

stručna komisija u sastavu Vesna Perić – 

direktorka SIEPA, Jasna Matić – državna 

sekretarka Ministarstva ekonomije 

i regionalnog razvoja Srbije, Dejan 

Jovanović – direktor Agencije za mala 

i srednja preduzeća, Biljana Stepanović 

– generalni direktor Ekonomist media 

grupe i Dejan Erić – redovni profesor 

na Bankarskoj akademiji. SIEPA 

dodeljuje ovu nagradu od 2004. godine, 

sa namerom da ovo državno priznanje 

postane tradicionalno i da na kraju svake 

godine posluži kao stimulans za nove 

izvozne poduhvate najboljim izvoznim 

preduzećima u Srbiji. Nagrada donosi 

i ekskluzivno pravo, da nagrađene 

kompanije u svom materijalu koriste logo 

„Izvoznika godine“. 

6 


Dani Srbije u srcu Pariza 

Krajem prošle godine SIEPA je u Parizu organizovala 

četvorodnevnu izložbu „Dani Srbije u Parizu“, na kojoj su 

predstavljeni kulturni i privredni potencijali naše zemlje. 

Izložba je 13. decembra u zgradi Privredne komore 

Pariza otvorio ministar ekonomije i regionalnog razvoja, 

g-din Mlađan Dinkić. 

Cilj izložbe je bio da se Srbija Parižanima predstavi na 

blizak i neposredan način, uz kulturne događaje, prodajnu 

izložbu rukotvorina, hrane i pića iz Srbije i prezentaciju 

bogate turističke ponude naše zemlje. Parižani su bili u 

mogućnosti da probaju našu tradicionalnu hranu, rakiju 

i vino. Posetioci su na licu mesta mogli i da probaju 

koktele od rakije koje su pravili poznati srpski barmeni, 

u organizaciji Rakija bara. Kompanije koje su predstavile 

svoje proizvode su „Foodland“, „Ulixes“, „Arex“ i vinarije 

„Aleksandrović“, „Kovačević“ i „Ivanović“. Kao deo 

tradicionalnog izložbenog materijala bili su predstavljeni 

ćilimi iz Pirota i rukotvorine, koje su posetioci mogli da 

kupe za Božićne i Novogodišnje praznike. 

Iz kulturnog segmenta srpske baštine bila su 

predstavljena dela svetskih poznatih slikara Vladimira 

Vlade Veličkovića i Bate Mihajlovića, kao i mladih slikara 

Miloša Todorovića i Bogdan Pavlovića. Drugog dana 

manifestacije istaknuti kompozitor i pijanista Bojan 

Zulfikarpasić održao je koncert. 

Za celokupnu promociju izložbe bila je organizovana 

intezivna kampanja, što je izazvalo veliko interesovanje 

Francuza. Tokom trajanja izložbe veliki broj predstavnika 

naše dijaspore su uspostavili kontakt sa organizatorima 

interesujući se da saznaju nešto više o izložbi, ali i da 

pohvale ovu inicijativu. 

Foodex 2008 

srpska hrana na Istoku 

Na jednom od najvećih svetskih sajmova hrane Foodex 

2008, koji je održan u Tokiju od 11. do 14. marta, 

šest domaćih preduzeća prvi put je organizovano 

predstavilo svoju ponudu na nacionalnom štandu. Među 

našim izlagačima najzastupljeniji su bili proizvođači 

zamrznutog voća – „ITN“, „Malina Produkt“, „Sicoberry“, 

„Sirogojno“, a, pored njih, na štandu je bila prisutna i 

firma Igda koja se bavi proizvodnjom sušenih pečuraka, 

kao i „Vinogradi i vinarija Jelić“. 

Nastup naših preduzeća izazvao je veliko 

interesovanje posetilaca sajma, a tokom četiri 

dana ostvareni su brojni kontakti sa potencijalnim 

uvoznicima i distributerima na japanskom tržištu. Iz 

Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), 

koja je organizovala nacionalnu prezentaciju, već je 

najavljeno još veće prisustvo sprskih proizvođaća hrane 

na narednom sajmu od 6. do 9. marta 2009. godine. 


7


Promocija srpske privrede na Bliskom Istoku 

Od 24-27. februara održan je Gulfood 

2008, najveći regionalni sajam hrane, pića i 

ugostiteljstva Dubaiju. Ovaj četvorodnevni sajam 

je ove godine okupio 2.500 izvođača iz 72 zemlje 

širom sveta, a sa druge strane na njihovih pultova 

nalazi se armija kupaca iz 140 zemalja. Srbija je 

na ovom sajmu predstavljena sa osam preduzeća: 

Malina Produkt, Agranela, ML, Pionir, Radan, 

Igda, ITN, Rembraco. Nakon prošlogodišnjeg 

uspeha na ovom sajmu kada su firme izlagači na 

srpskom štandu dogovorili poslove vredne preko 

četiri miliona evra, ostvaren je još jedan uspešan 

nastup. Veliki broj kontakata koji su naša 

preduzeća imala sa distributerima, zastupnicima 

i proizvođačima iz regiona, ali i zemalja širom 

sveta, trebao bi, prema nekim preliminarnim 

procenama, da uveća srpski izvoz ove godine za 

preko 3 miliona evra. 

Nastup Srbije na ovom sajmu je organizovan 

od strane Agencije za strana ulaganja i promociju 

izvoza (SIEPA), Ministarstva poljoprivrede, 

šumarstva i vodoprivrede i američka Agencija za 

međunarodni razvoj (USAID). 

„HotSpot Serbia” 

na CeBIT-u 

Na najvećemi najznačajnijem specijalizovanom 

svetskom sajmu informacionih tehnologija 

CeBIT 2008, održanom od 4. do 9. marta u 

Hanoveru učestvovalo je i 12 firmi iz Srbije. 

Učešće domaćih firmi na CeBIT-u je po peti 

put organizovala Agencija za strana ulaganja i 

promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA). Na 

štandu Srbije koji nosi naziv „HotSpot SERBIA” 

izlagalo je dvanaest domaćih preduzeća, 

od čega četiri preduzeća proizvodi hardver 

„DMV“, „Veridix“, „Mikom“ i „ReinkJet“, 

a osam softver „CIM College“, „Logo“, 

„SEAVUS“, „PSTech“, „Navigator“, srpski 

klaster proizvođača Srbije (Serbian Software 

Cluster), „Zesium“, „IT TV Production“. Srpske 

firme i ove godine izlagale su u hali 4 (štand 

G 48), u kojoj tradicionalno izlažu svetski 

IT giganti poput Microsofta, IBM-a, SAP-a i 

drugih. Na štandu Srbije je bio predstavljen 

i projekat tehnološke zone u Indiji. Radi 

se o ekskluzivnom događaju budući da bi 

realizacijom ovog projekta Srbija dobila najveći 

IT park u Evropi. Na štandu Srbije je ove 

godine po prvi put organizovan program na 

kome se mogu čuti najnovije vesti sa sajma. 

8 


Organska Srbija 

Na ovogodišnjem sajmu organskih 

proizvoda u Nimbergu „Biofach 2008“ 

Srbija se po treći put predstavila sa 

sedam preduzeća na nacinalnom 

štandu pod nazivom „Organska 

Srbija“. BMD, Marni, Zadrugar, 

Foodland, Suncokret, Žitohem i 

Status su mnogobrojnim stranim 

kupcima predstavili široke asortimane 

svoje ponude. Naša preduzeća 

su bila u prilici da se susretnu sa 

svetskim trendovima i najnovijom 

tehnologijom u proizvodnji organskih 

proizvoda. 

Štand su posetili novinari vodećeg 

evropskog magazina EuroFruit 

kao i drugi mediji, dok je vest o 

učešću naših kompanija objavljen na 

uticajnom Fruchtportal.de – Internet 

portalu. 

I ovog puta je Ministarstvo 

poljoprivrede, šumarstva i 

vodoprivrede Republike Srbije 

finansiralo nastup, dok je Agencija 

za strana ulaganja i promociju izvoza 

Republike Srbije (SIEPA) odradila 

organizaciju. Tehničku pomoć 

su pružili Nemačka organizacija 

za tehničku saradnju (GTZ) sa 

Programom podrške ekonomskom 

razvoju i zapošljavanju u Srbiji (WBF) 

i Agribusiness, projekat USAID-a. 

Srpska modna scena u Moskvi 

U organizaciji Agencije za strana 

ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), 

četiri preduzeća iz Srbije su izlagala 

na sajmu CPM (Collection Première 

Moscow) u Moskvi, u periodu od 26. 

do 29. februara 2008. godine. 

Od 2003. godine, svake sezone 

više od 30 zemalja (između ostalih: 

Španija, Italija, Francuska, Nemačka, 

Portugalija, Turska i druge) 

predstavljaju svoje modele i promovišu 

ih na ruskom tržištu,koje otvara 

velike mogućnosti za dobar plasman 

tekstilnih proizvoda. CPM predstavlja 

jedan od uglednijih modnih sajmova, a 

izlaganje na njemu doprinosi stvaranju 

prepoznatljivog imena u modnoj 

industriji. 

Preduzeća „Tiffany Production“, 

„Ivković“, „Azzaro Parallel“ i „Tribeca“ 

su predstavili svoje kolekcije na 

nacionalnom štandu Srbije, pod 

nazivom „The House of chic“. Ceo 

projekat je finansiran iz budžeta Vlade 

Republike Srbije, a dizajneri SIEPA-e 

su osmislili zajedničku brošuru 

izlagača iy Srbije kao i reklamni 

poster koji je bio smešten u hali za 

oglašavanje. 

Sva četiri preduzeća su ostvarila 

mnogobrojne kontakte, zadovoljni 

su postignutim uspehom i planiraju 

ponovno učestvovanje na CPM-u. 

Preduzeća „Ivković“ i „Tribeca“ su na 

sajmu potpisali uUgovore sa kupcima 

iz Rusije i za dalje je planirano 

izlaganje njihovih modela u „show 

room“-ovima u Moskvi. Kompanija 

„Azzaro Parallel“ je otkrila novo tržište 

za svoje košulje, a preduzeće „Tiffany 

Production“ koje je još prošle godine 

sklopilo ugovor sa distributerima iz 

Rusije, sa ostvarenim kontaktima je 

dodatno utvrdilo svoju poziciju na 

ovom tržištu. 

S obzirom da prisustvo na sajmu 

CPM obezbeđuje dobru reputaciju 

u krugovima proizvođača tekstila, 

kupaca, distributera i agenata, i da su 

naši izlagači dokazali da su zanimljivi 

ruskom tržištu, kao i velikom broju 

posetilaca iz drugih zemalja, svakako 

bi trebalo nastaviti trend izlaganja 

i promovisanja srpske tekstilne 

industrije koja može da ide u korak sa 

konkurencijom na međunarodnom 

nivou. 


9


Srpske firme na sajmu 

kućnog tekstila u Frankfurtu 

Nakog dugogodišnjeg prisustva na 

sajmu kućnog tekstila „Heimtekstil“ 

u Frankfurtu u svojstvu posetilaca, 

dve srpske firme imale su priliku da 

podsredstvom Agencije za strana 

ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) 

izlože svoje proizvode na ovom sajmu 

i to u okviru nacionalnog štanda Srbije 

pod nazivom „Srbija - Kuća stila“. 

„Simpo Dekor“, Vranja i „Dunav“, 

Grocka svojim nastupom na sajmu koji 

se održao od 9-12. januara nastojali su 

da stvore nove poslovne mogućnosti, 

povrate stare pozicije na postojećim i 

otvore nova tržišta za svoje proizvode. 

Ovo je najveći sajam kućnog tekstila na 

svetu, a zvanična statistika organizatora 

sajamske manifestacije koja ovog puta 

ide pod nazivom „Stil je više od stava“ 

dostigla je broj od 2,844 izlagača iz 65 

zemalja širom sveta. 

Sajam je bio visoko posećen od 

strane profesionalaca iz industrije 

kućnog tekstila i važi za mesto gde se 

sklapaju novi poslovi, upoznaje sa novim 

trendovima i aktivnostima 

konkurencije. Ove godine procenat 

izlagača koji ne dolaze iz Nemačke 

je dostigao 84 odsto, a najbrojnije su 

kompanije iz Indije, Kine, Turske, 

i Pakistana. Čak i u ovako jakoj 

konkurenciji naše firme uspele su da 

izazovu interesovanje kupaca, a njihova 

diferentna prednost u odnosu na 

kompanije sa Dalekog istoka i Tursku je 

fleksibilnost, sposobnost rada u malim 

serijama, kvalitet i blizina evropskog 

tržišta. Pored Frankfurta, tokom ove 

godine će se održati manifestacije pod 

istim nazivom i u Japanu, Rusiji, Indiji, 

i SAD, a posto je ovo prvi organizovani 

nastup naših tekstilaca na ovom sajmu, 

ovo će biti prilika da se razmotre 

budući zajednički nastupi firmi na 

nekoj od narednih manifestacija. 

Pored prezentacionog dela, pod 

okriljem sajma su održane i razne 

tribine na temu budućih trendova u 

industriji, kao i mogućnosti da se mladi 

dizajneri predstave i izraze. 

Slatko 

srpsko voće 

Na nedavno održanom sajmu svežeg 

voća i povrća Fruit Logistica u Berlinu 

izlagači iz Srbije imali su zapažen 

nastup. Na nacionalnom štandu 

tokom četiri dana trajanja sajma svoje 

proizvode izlagali su Agrarkomerc, 

Eliksir Food, Fruitlend, Igda, Pams, 

Pik Južni Banat i Zeleni hit, izdvajajući 

se kako po svojoj ponudi, tako i po 

atraktovnom nastupu. 

Prema rečima Milke Nikolić iz PIK 

Južni Banat u poslednje dve godine 

kupci koji dolaze na sajam u Berlinu 

uvereni su u kvalitet našeg voća, a i 

cena je veoma pristupačna. PIK Južni 

Banat je vodeći srpski proizvođač 

svežeg voća koji izvozi više od polovone 

svoje proizvodnje, odnosno preko 7.000 

tona. 

Dobra saradnja Ministarstva 

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 

sa SIEPA-om i GTZ-om u organizaciji 

nastupa srpskih firmi na sajmovima 

poljoprivrede u Nemačkoj i ovaj put se 

pokazala veoma uspešnom. Predstavnici 

SIEPA-e su nakon završenog 

sajma istakli svoje zadovoljstvom 

organizacijom nastupa, uspostavljenim 

kontaktima i realizovanim poslovima 

zajljučujući da srpsko voće ima velike 

šanse na stranim tržištima. 

10 


Prowein 2008 

- u zemlji vina 

Na međunarodnom stručnom sajmu vina 

i alkoholnih pića ProWein u Diseldorfu 

od 16.-18. marta 2008, svoja najbolja vina 

i rakije na zajedničkom standu Srbije 

predstavilo je osam naših firmi- pet 

proizvođača vina i tri proizvođača prirodnih 

voćnih rakija: „Podrum Aleksandrović“, 

„Vinarija Kovačević“,„WOW Vinarija“, 

„Vinarija i podrum Jelić“, „Navip“ i tri 

proizvođača rakijei alkoholnih pića: „Ulixes“, 

Beograd a.d.“, „RB Global“. 

Treću godinu za redom nastup srpskih 

vinarija i proizvođača rakije organizovanle 

su Nemačka organizacija za tehničku 

saradnju GTZ, Agencija za strana ulaganja 

i promociju izvoza SIEPA uz podršku 

Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i 

vodoprivrede. Jednu od najvećih svetskih 

izložbi vina na kojoj je ove godine nastupilo 

43 zemlje izlagača posetilo je više od 30.000 

posetilaca iz Nemačke i sveta. 


11

INTERVJU 

Veliki planovi za veći izvoz 

Vesna Perić, direktor SIEPA-e 

Šta SIEPA sprema u 2008. godini Vrednim radom na 

promociji izvoza i izuzetnim rezulatima koje je SIEPA 

postigla tokom protekle godine nikog ne ostavljaju 

ravnodušnim. Osim organizacije sajmova u inostranstvu, 

EFQM programa unapređenja poslovanja domaćih izvoznih 

kompanija, SIEPA je uspešno sprovela i još jedan Program 

internacionalizacije preduzeća, besplatno finansirajući 

deo marketinških aktivnosti. SIEPA želi da dovede domaća 

preduzeća u svet i prenese bar deo trendova u globalnom 

poslovanju na domaću praksu. U tom cilju, mladi tim SIEPA-e 

dočekao je 2008. godinu sa brojnim planovima. Šta nam SIEPA 

sprema u ovoj godini, koje su želje, a šta realnost u pogledu 

unapređenja poslovanja domaćih kompanija na stranom 

tržištu pričali smo sa direktorkom Vesnom Perić. 

ili tekstilne industrije. Kada sam pomenula povećanje 

dodate vrednosti robe, nisam mislila isključivo na tehnološki 

kompleksne proizvode. Vi možete i obične maline da zapakujete 

u atraktivnu, moderno dizajniranu ambalažu i da ih prodajete 

po višestruko većoj ceni. U srednjem i dugom roku, mogućnosti 

dinamičnog rasta izvoza nalaze se u sektorima, gde očekujemo 

intenziviranje priliva stranih investicija. Tu mislim najviše na 

automobilsku, elektronsku ili IT industriju. Naravno, ne bismo 

smeli da zapostavimo ni turizam, gde imamo velike potencijale 

koji trenutno nisu iskorišćeni u dovoljnoj meri. 

Kako komentarišete rast spoljnotrgovinskog deficita 

Prošle godine ostvarili smo veliki rast izvoza, od preko 37 odsto, 

ali je i uvoz povećan po gotovo istoj stopi. Naravno, apsolutna 

vrednost uvoza je znatno veća u odnosu na izvoz, pa je, pri 

identičnim stopama rasta, uvećanje deficita sasvim logično. 

Ako pogledate strukturu uvoza, jasno je da glavni deo deficita 

potiče od robe široke potrošnje. Međutim, ovakav uzlazni trend 

ima i svoje pozitivne strane. Najbrži rast uvoza ostvaren je u 

sektoru opreme, što ukazuje na tehnološku modernizaciju naše 

privrede, kao pretpostavku veće konkurentnosti i značajnijeg 

porasta izvoza u narednim godinama. 

Šta prepoznajete kao najveću šansu za uravnotežavanje 

bilansa spoljnotrgovinske razmene 

Naša privreda je veoma uvozno zavisna, pri čemu ne mislim samo 

na opremu, nego i na strateške sirovine, kao što su nafta i gas. Zato 

je jedini način za umanjenje deficita ubrzani rast izvoza. Mi već godinama, 

uprkos visokim stopama rasta, izvozimo uglavnom proizvode 

sa niskom dodatom vrednošću i zbog toga ćemo morati da se 

preorijentišemo na robu visokog stepena obrade koja je zasnovana 

na najsavremenijim tehnologijama i specifičnom znanju. 

Da li će proizvodi koje Srbija izvozi, daljim pojednostavljivanjem 

uvoznih procedura za njihove sirovine i komponente, postati 

jeftiniji i konkurentniji na svetskom tržištu Da li se i na taj način 

može pružiti dodatni podsticaj izvozu 

Upravo iz razloga koji su navedeni u prethodnom odgovoru, 

sigurno je da dalja liberalizacija uvoza, posebno iz zemalja 

potpisnica CEFTA sporazuma, kao i iz Evropske unije, može 

da doprinese porastu cenovne konkurentnosti naših proizvoda. 

Inače, nikakva uvozna zaštita domaćeg tržišta, osim ako je 

ciljana na konkretne sektore i striktno vremenski ograničena, ne 

donosi koristi ni privredi, ni potrošačima, ni državi. 

Gde Srbija može biti konkurentna, odnosno gde se izvoz 

može povećati 

U početku treba da radimo na unapređenju konkurentnosti pre 

svega u granama koje već postižu rezultate, poput prehrambene 

Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa zemljama okruženja, 

odnosno članicama CEFTA. Kako ste zadovoljni rezultatima 

CEFTA sporazuma 

Činjenica da smo u 2007. godini zabeležili gotovo za 50 odsto 

veći suficit u poređenju sa 2006. godinom pokazuje da su naši 

izvoznici zaista konkurentni na regionalnom tržištu. Naša 

očekivanja u narednom periodu vezana su za smanjenje nivoa 

12 


necarinske zaštite i naročito za primenu principa dijagonalne 

kumulacije porekla robe koja bi trebalo da stimuliše nova 

strana ulaganja kod nas. 

Koliko politička nestabilnost može uticati na ekonomsku 

saradnju sa inostranstvom i privlačenje stranih investicija 

Politička stabilnost je apsolutno najvažniji element poslovnog 

okruženja. Ako vi kao investitor ne možete da predvidite 

uslove poslovanja u nekoj zemlji ili vam nije garantovana 

zaštita svojinskih prava, naravno da se nećete odlučiti 

za ulaganje na tom tržištu. Kod nas je poslednjih meseci 

primetan pad stranih investicija na berzi, a i mi u Agenciji 

dobijamo zabrinute pozive potencijalnih investitora. Na sreću, 

negativni efekti političke krize još uvek nisu drastični. Moram 

da dodam da je u poslednjih godinu-dve očigledan porast 

broja grinfild projekata i takav trend može biti nastavljen samo 

ako se situacija normalizuje u što kraćem roku. 

Molim Vas da prokomentarišete tvrdnje dela ekonomista 

koji smatraju da i tokom ove godine investicije neće 

dostići željeni nivo. U kojoj meri će se to odraziti na 

spoljnotrgovinsku razmenu 

Pre svega, osnovno pitanje u vezi sa tim glasi: koliki je taj 

željeni nivo U zvaničnim ekonomskim projekcijama kao 

godišnji cilj postavljen je neto priliv od oko 2 milijarde evra 

ili otprilike 3 milijarde dolara. Takođe, sada to umnogome 

zavisi i od izbornog epiloga i toga da li će Srbija potvrditi 

svoj reformski i pro-evropski kurs. Pod pretpostavkom da se 

to dogodi, a do kraja 2008. budu uspešno završene najveće 

transakcije u procesu privatizacije, kao što je prodaja RTB-a, 

JAT-a, NIS-a ili Zastave, mi ćemo, samo po tom osnovu, skoro 

dostići željeni iznos investicija. Međutim, pravi izazov za nas 

biće da hitno nastavimo sa donošenjem reformskih zakona 

i poboljšavanjem opšteg privrednog ambijenta kako bismo, 

najviše za godinu do dve kada privatizacija bude završena, 

stvorili uslove za ekspanziju grinfild investicija. U svakom 

slučaju, ove godine ne bi trebalo da bude većih negativnih 

efekata na našu razmenu sa inostranstvom, iz jednostavnog 

razloga što je dinamičan rast izvoza rezultat ulaganja iz 

prethodnog perioda. 

Prošle godine SIEPA je dobila specijalno priznanje od 

Društva Srbije za odnose s javnošću za izuzetan doprinos 

izgradnji međunarodnog imidža Srbije. Koji je najefikasniji 

način za pozicioniranje Srbije kao atraktivne lokacije za 

ulaganje i koje mere bi trebalo realizovati da bi se stvorila 

još povoljnija investiciona klima 

Svakako dobro osmišljena i specifična, usaglašena i 

koordinisana informacija koja dolazi sa više strana iz naše 

zemlje. Jednom rečju, definisan prioritet, koji u „jedan 

glas“ promovišu sve relevantne strukture u zemlji, kako 

političari, tako i eksperti, i predstavnici medija. Što se tiče 

poboljšanja promocije, tu uvek ima prostora za još efikasniju 

koordinaciju svih koji rade na tom poslu, ali i angažovanje 

međunarodnih medija na oglašavanju Srbije kao investicione 

lokacije. Što se tiče drugih uslova, pre svega neki segmenti 

zakonske regulative (antikorupcione mere i vlasništvo nad 

zemljištem) mogu biti unapređeni. 

S obzirom da su Vaše ključna ciljna grupa strani 

investitori, koje kanale komunikacije koristite u cilju 

izgradnje odnosa s njima 

Najšira moguća paleta komunikacionih kanala je u pitanju – 

od klasičnih press, do specijalizovanih događaja na kojima se 

strani investitori mogu zainteresovati da ulažu. Produciramo 

specijalizovane sektorske brošure, sajamske nastupe praćene 

relevantnim printom, generišemo klasični, dnevni kliping, 

produciramo kratke promo filmove, zakupljujemo advertajzing 

prostor u specijalizovanim stranim časopisima, oglašavamo 

se u međunarodnim elektronskim medijima, pripremamo 

prezentacije za naše zvaničnike koji nastupaju na skupovima u 

inostranstvu, mi sami radimo prezentacije itd. Kao što vidite – 

veliki skup aktivnosti. 

Šta za Vas i Vašu organizaciju znači profesija odnosa s 

javnošću i u kojim segmentima mislite da može da pruži 

najveći doprinos 

U duhu onog PR saveta da odgovori treba da budu kratki i 

jasni – PR profesija predstavlja suštinu našeg delovanja. Mi 

sebe i vidimo kao PR agenciju čiji je jedini klijent, država 

Srbija, pre svega njeni ekonomski potencijali, kao motor koji 

može povući celu zemlju napred. 

Smatramo da bi stručna javnost iz PR branše trebalo 

da pruži jaču „pro bono“ podršku procesu repozicioniranja 

međunarodne slike Srbije, uspostavljajući jednu širu 

koordinaciju, tj ekspertski pool koji će pomoći zemlji, ali 

indirektno i profesiji. 

Kakav je Vaš plan za ovu godinu 

Planovi za ovu godinu će morati da budu modifikovani 

zbog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Pod 

pretpostavkom da u Srbiji dodje do potvrde reformskog i 

pro-evropskog kursa, naši napori će biti usmereni ka što 

agresivnijoj promociji ekonomskih potencijala Srbije, kako 

bi se nadoknadila pauza koja nastaje tokom izbornog i 

postizbornog procesa. 

Pored odličnog nastupa na nekoliko međunarodnih 

sajmovima, početak ove godine je bio obeležen i jako 

dobrom promotivnom kampanjom koju je SIEPA 

organizovala. Naime, na svetskoj investicionoj konferenciji 

„La Baule 2007“ SIEPA-i je dodeljena specijalna 

nagrada za najbolju promotivnu strategiju i kampanju o 

investicionoj klimi neke zemlje u Evropi. Agencija je dobila 

Nagradu „European Attractiveness Award“ na osnovu 

svog promotivnog filma o Srbiji, Internet prezentacije i 

kompleta sektorskih brošura o domaćim ekonomskim 

potencijalima. SIEPA je ovim za Srbiju osvojila i tokom 

februara iskoristila pravo da na poznatom međunarodnom 

televizijskom kanalu „Euronews“ besplatno prikazuje 

promotivni spot o investicionoj klimi zemlje, u udarnim 

terminima, i to na sedam različitih jezika. 

Pored pomenutog nadoknađivanja vremena koje će 

održavanjem izbora biti sigurno izgubljeno za privlačenje 

investicija, pred Agencijom stoji i ambiciozni godišnji plan 

nastupa na 50-ak međunarodnih skupova. 

Aleksandar Miloradović 


13

ODNOSI SA JAVNOŠĆU 

TEMA BROJA 

Dve strane uspešnog PR-a 

Do uspešne PR kampanje moguće je doći jedino putem usklađene interne i eksterne komunikacije. 

Odnosi sa javnošću su bitni za uspešno pozicioniranje 

proizvoda na tržištu, bilo domaćem ili stranom. Među 

brojnim proizvodima koja se danas mogu naći u 

ponudi kupac će oceniti kao dobar ili loš proizvod tek nakon 

konzumiranja. Pre toga, odnosi sa javnošću ili PR moraju 

da odrade svoj deo posla, informišu kupce o postojanju i 

prednostima proizvoda i usluge i motivišu ga da se odluči 

upravo za njega. 

Zbog toga je veoma bitno da preduzeće izgradi dobar 

odnos sa kupcima i stvori poverenje u kvalitet svojih 

proizvoda. Kroz pažljivo planirane i dobro organizovane 

odnose sa javnošću preduzeće nastoji da ostvari neke od svojih 

osnovnih ciljeva: upozna širu javnost o delatnosti preduzeća, 

proizvodima i uslugama koje nudi, stvori što bolju sliku o 

preduzeću i izgradi poverenje u kvalitet svojih proizvoda. 

Upravo zbog značaja odnosa sa javnošću za uspeh izvoznog 

posla potrebno je da preduzeće posveti posebnu pažnju 

organizaciji PR aktivnosti. Složenost izvoznih poslova nekad 

će uticati da PR strategija koja se pokazala kao uspešna na 

domaćem tržištu jednostavno ne daje rezultate na stranim 

tržištima. 

Izgradnja dobrih odnosa sa javnošću dugotrajan je i 

kompleksan proces, koji se mora bazirati na razvoju internog 

i eksternog PR-a. Zbog toga potrebno je da pored unutrašnje 

organizacije PR aktivnosti, preduzeće posebnu pažnju obrati 

na kreiranje i sprovođenje eksterne PR strategije, prilagođene 

potrebama i navikama kupaca na određenom stranom tržištu. 

Takođe, potrebno je imati na umu da odnosi sa javnošću 

nisu rezervisani samo za izgradnju imidža velikih kompanija, 

već se u poslednje vreme nameće kao neophodnost za uspeh 

malih i srednjih preduzeća. U suštini, i jedni i drugi moraju biti 

svesni da bez dobrog komuniciranja sa kupcima praktično je 

nemoguće izgraditi uspešan biznis. 

Kreirajte dobar imidž unutar preduzeća 

Upravljanje PR aktivnostima kao što smo napomenuli je složan 

proces i obuhvata mnogo više od bavljenja eksternim PR-om, 

prezentacijama ili slanjem saopštenja za novinare. Zbog toga 

je bitno da pre kreiranja korporativnog identiteta u javnosti, 

preduzeće obrati posebnu pažnju na zaposlene i uspostavi 

dobru komunikaciju unutar firme, jer su upravi zaposleni 

oni koji najviše doprinose njenom dobrom imidžu. U velikim 

preduzećima budžet, ljudski potencijal i energija koji se ulaže u 

internu komunikaciju mnogo je veći od budžeta predviđenog 

za realizaciju eksternih PR aktivnosti. 

Iz tog razloga menadžer ili odeljenje za odnose sa javnošću 

treba da obrati posebnu pažnju na uspostavljanje uspešnog 

internog PR-a. Pod ovim se podrazumeva prenošenje 

informacija o preduzeću, proizvodima i aktivnostima koje 

su trenutno aktuelne i doprinose izgradnji uspešnog imidža 

firme. Na taj način preduzeće prenosi svoju misiju i ciljeve na 

zaposlene i doprinosi da interesi zaposlenih budu u skladu 

sa interesima preduzeća. U suštini, osnovna uloga interne 

komunikacije je da zaposleni budu bolje organizovani i 

usmereni prevashodno ka ostvarivanju zajedničkog cilja. 

U realizaciji uspešne i delotvorne interne komunikacije 

mogu se koristiti različiti mehanizmi prenosa informacija. 

Najdelotvornija sredstva koja se najčešće primenjuju u praksi 

su prenos informacija putem oglasnih tabli, intraneta i sve 

popularnijih team meetinga, sastanaka koji se održavaju svake 

nedelje i na kojima menadžer organizacije prenosi zaposlenima 

trenutne aktivnosi preduzeća i kratkoročne planove. Ovi 

mediji se najčešće koriste za širenje informacija unutar firme 

i okupljanje zaposlenih oko jedinstvene ideje. Stoga, interni 

PR je veoma važan instrument u stvaranju svesti i kreiranju 

korporativnog identiteta i imidža preduzeća i kao takav polazna 

je osnova za uspostavljanje uspešnog eksternog PR-a. 

Eksterni PR- uvodni deo 

Sa druge strane, kreiranje eksternog PR-a je mnogo složeniji 

proces. U osnovi uspešnog odnosa sa javnošću je kreiranje 

odgovarajuće slike o preduzeću i njegovim proizvodima u 

javnosti. Da biste kreirali odgovarajuću sliku, odnosno da 

bi vas javnost videla onako kako vi želite potrebno je da u 

kreiranje PR aktivnosti uvrstite sledeće korake: 

Sagledajte sliku o sebi Iako ovaj pristup daje pomalo 

iskrivljenu, subjektivnu sliku o vama odgovorima na 

određena pitanja („Šta ja mislim o sebi“; „Šta ja mislim 

da o meni misle oni sa kojima sam u kontaktu“; „Da 

li su proizvodi koje nudim jedinstveni na tržištu“) 

možete postaviti dobru polaznu osnovu za kreiranje 

uspešne PR strategije. 

Istraživanje Faza u kojoj se dobro upoznajete sa 

poslovnim okruženjem odnosno postojeće i potencijalne 

stejkholdere (kupce, dobavljače i sl.) s ciljem da što bolje 

upoznate svoje poslovno okruženje. Koje su potrebe 

tržišta Da li mi možemo da zadovoljimo ove potrebe 

14 



Kreiranje strateškog PR Nakon što ste sagledali 

sliku o svom preduzeću, poslovnom okruženju i 

utvrdili marketinške ciljeve za te grupe, sledi strateško 

planiranje odnosa sa javnošću uz pomoć kojih ćete 

definisati poruke koje treba da se iskomuniciraju sa 

ciljnom grupom. 

Ukoliko ste dobro sproveli tri navedena koraka vaša PR 

strategija će početi da daje rezultate. Pri tome, imajte na umu 

i pozitivan publicitet koji će vas pratiti. Ipak, neke stvari se 

neće desiti slučajno, pa učinite nešto da vaša nova reklamna 

kampanja, internet prezentacija ili novi proizvod budu vidljivi 

u raznovrsnim javnim medijima. Ciljano, svakako. 

Da rezimiramo, glavni cilj vaše PR kampanje je da se 

vest o preduzeću ili proizvodu uz odgovarajuću poruku 

proširi, kreira publicitet i pročuje među ciljnom grupom. 

Kao merilo uspeha vaše PR kampanje pored istraživanja 

javnog mnjenja i statističkih pokazatelja je, sigurno, da se o 

vama i vašem proizvodu dosta priča, jer kampanje o kojima 

se najviše priča po pravilu kreiraju i najveći publicitet. 

linija proizvoda. Pored zvanica iz javnog života i državnih 

institucija preduzeće na proslavu treba da pozove i postojeće 

i potencijalne kupce (restorane, hotele, trgovinske lance i sl.). 

Firma određuje rok kada treba da se održi proslava i komisija 

deli zaduženja za organizaciju kako bi u svakom momentu 

imala uvid u aktivnosti svakog od članova tima. 

U organizaciji firma prvo sačinjava listu elemenata proslave 

i određuje prioritete u njihovoj organizaciji. Određivanje 

datuma i prostora u kojem će se događaj održati su na vrhu 

liste. Nakon toga prelazi se na štampanje pozivnica, pozivanje 

novinara, definisanje programa manifestacije i organizaciju 

posluženja, dekoracije, muzike, hostesa, gde se u cilju što bolje 

prepoznatljivosti proizvoda mogu kreirati i posebne uniforme. 

Ovakvom organizacijom firma je izazvala veliko 

interesovanje lokalne zajednice, medija i dobavljača za svoj novi 

proizvod. 


TEMA BROJA 

Kako sve to funkcioniše u praksi 

Kada smo odlučili da vam osim terorijske obrade pojma 

PR-a objasnimo kako on funkcioniše u praksi na određenom 

primeru, shvatili smo da je teško naći dobar primer koji će 

svuda biti primenjiv, jer je PR aktivnost u mnogome ograničava 

kulturom organizacije, mestom i vremenom u kojem se 

primenjuje. Stoga, obrada slučaja iz prakse je dobar način na 

steknete uvid u osmišljavanje PR strategije, ali sigurno ne i 

isključivi način da nešto uspešno iskomunicirate u javnosti. 

Naš primer se odnosi na malo preduzeće, proizvođača 

marmelade i džemova. Firma postoji već 15 godina i zapošljava 

25 zaposlenih. Pored poslovanja na domaćem tržištu firma je 

počela sa malim, ali konstantnim izvozom na strana, uglavnom 

tržišta zemalja u regionu i Evropske unije. 

Preduzeće je poslednjih godina počelo sa prodornijim 

nastupom na stranim tržištima linijom novih proizvoda 

vrhunskog kvaliteta. Uvođenje nove linije džemova od 

organskog voća značajan je događaj za preduzeće. Vlasnik, 

koji je ujedino i direktor, uviđa da je potrebno da ovako bitan 

događaj za firmu treba da dobije odgovarajući publicitet u 

javnosti i na taj način utiče na bolju prepoznatljivost novih 

džemova. Tim povodom vlasnik imenuje tim (asistent 

direktora, direktor marketinga, prodaje) kojim on predsedava. 

Prvi korak je definisanje budžeta. Nakon toga komisija donosi 

odluku da zbog nedostatka stručnih znanja i iskustva u ovoj 

oblasti angažuje marketinšku agenciju koja bi osmislila novi 

vizuelni identitet proizvoda (ambalaža, etiketa) i poruku sa 

kojom će on biti plasiran u javnost. Novi koncept proizvoda 

bi trebao da bude jedinstven i kao takav propraćen u 

promotivnom materijalu preduzeća (internet prezentacija, 

brošure, promotivni materijal-uzorci, pokloni). 

Nakon što je napravljen dizajn novog proizvoda i 

promotivni materijal sa jedinstvenom porukom koja naglašava 

karakteristike proizvoda (domaći recept, organski, visoka 

nutritivna vrednost, priprema u skladu sa najvišim standardima 

kvaliteta) komisija usvaja plan promotivnih aktivnosti. 

Komisija se usaglasila da u Beogradu organizuje zabavu 

za ugledne zvanice na kojoj bi bila predstavljena nova 


15


TEMA BROJA 

Budite sam svoj majstor 

Dajemo vam par saveta kako da kreirate 

dobre odnose sa javnošću. 

Odnosi s javnošću, ili popularno rečeno PR, 

predstavljaju veoma važan segment svake promocije. 

Kao poseban deo promotivnog miksa, odnosi s 

javnošću imaju vrlo bitan uticaj na široku javnost, koja obuhvata 

ne samo kupce, već i celokupno okruženje sa svim interesnim 

grupama, konkurencijom i medijima. 

Budući da su usmereni na celokupno okruženje, a ne 

samo na potrošače - odnosi s javnošću imaju širi fokus od 

samog marketinga. Osnovna funkcija odnosa sa javnošću jeste 

održavanje dvosmerne komunikacije sa okolinom. PR se dakle 

ne svodi na puko objavljivanje podataka i saopštenja za javnost, 

već podrazumeva i praćenje reakcije, odnosno javnog mnjenja i 

prvenstveno mišljenja ciljne populacije. 

Od odnosa sa javnošću u velikoj meri zavisi i publicitet. 

Ono što drugi mediji pišu o vama mnogo je važnije za vas 

i vaše korisnike od onoga što vi imate da kažete o sebi. 

Publicitet se smatra nezavisnim i njime se stiče dodatna 

promocija, naravno, ukoliko je taj publicitet pozitivan. Isto 

tako, ukoliko je publicitet negativan, to može uništiti sve 

napore u propagandi. 

Saopštenje za medije (press release) 

Saopštenje je kratka i sažeta pisana vest o vama, ili vašem 

proizvodu, koju komunicirate medijima, sa ciljem da je 

oni objave. Ako imate nešto da kažete i predstavite svom 

okruženju, saopštenje za štampu je najefektivniji metod 

obraćanja. Mediji su uvek u potrazi za kvalitetnim vestima, 

te je na vama da im vest plasirate, ali na način koji njima 

odgovara. Tipično saopštenje je dokumenat koji sadrži jednu 

ili dve stranice teksta. Ono se može tretirati kao mini članak 

koji šaljete medijima za slobodno korišćenje. Najvažniji 

elementi izveštaja za štampu su: 

• Kontakt informacija, 

• Datum objavljivanja, 

• Naslov saopštenja, 

• Sadržaj. 

Naslov Naslov saopštenja je njegov najvažniji deo. Osnovna 

funkcija naslova je da privuče pažnju urednika ili novinara. 

Tom jednom rečenicom morate da iskažete suštinu vaše 

priče, da istaknete njenu jedinstvenost (šta je čini posebnom u 

odnosu na druge vesti) i da uz to izbegnete da se ona protumači 

kao vaša propagandna poruka. Tekst naslova treba da boldujete 

kako bi bio najuočljiviji elemenat stranice. 

Ispod naslova sledi prvi paragraf. Tekst ćete započeti 

mestom i datumom vezanim za događanje u vašem 

saopštenju. Recimo počećete sa npr. „Beograd, April 2008 

– “, nakon čega sledi prva rečenica prvog paragrafa. Da bi 

privukao pažnju urednika, najbolje je kad se saopštenje daje u 

formi vesti. 

Sadržaj saopštenja treba biti koncipiran tako da odgovora 

na šest najvažnijih pitanja: Ko (je u pitanju), Šta (se desilo), 

Kada, Gde, Zašto i Kako (se sve to desilo). Da bi videli primer 

vesti, otvorite bilo koje dnevne novine i pregledajte rubrike 

koje po suštini odgovaraju delatnostima vaše kompanije. Tekst 

treba da bude napisan na zabavan način, kao u mesečnim 

magazinima. Pažnja se privlači time što je tekst napisan 

na lukav (pametan) način, uz dramatizovanje i korišćenje 

hiperbola. 

Sadržaj saopštenja Tekst saopštenja bi trebalo da bude 

koncizan, odnosno, što kraći i jasniji. Pisanje sadržaja treba 

porediti sa pisanjem reklame. Ono što najmanje želite je 

da uredniku koji ga čita, tekst bude dosadan. Trudite se da 

tekstom privučete čitaocu pažnju, izazovete interesovanje, 

kreirate želju i pozovete na akciju. Pošto naslovom privučete 

pažnju i izazovete interesovanje urednika, tekst sadržaja 

treba da u njemu izazove želju da ga objavi. Veoma je važno 

da tekst podelite u što više manjih paragrafa. Razlog tome je 

da vaš izveštaj gotovo nikada neće biti objavljen u celini, baš 

onako kako ste ga poslali. U većini slučajeva on će biti iseckan 

i prikazan onako kako to pojedinim medijima odgovara. Mali 

i kratki paragrafi olakšaće posao novinarima da ga brzo i 

jednostavno pripreme za štampu. Ako im u tome pomognete 

sigurno je da su vaše šanse da ga objave mnogo veće. Na kraju 

ne zaboravite najvažnije, vašu kontakt informaciju za čitaoce, 

odnosno gde i kako oni mogu da stupe u direktan kontakt sa 

vama. 

16 



konferencija za novinare (Tanjug pres centar, Medija centar). 

Organizacija Jedna od najvažnijih stvari jeste da se vremenski 

organizujete kako bi sve što ste osmislili bilo spremno na vreme. 

Konferenciju organizujte u prepodnevnim časovima, ali ne 

preterano rano s obzirom da novinari obično rade od 10:00. Imajte 

u vidu da će vaša vest u štampanim medijima biti objavljena dan 

nakon što ste organizovali konferenciju, stoga isplanirajte svoje 

aktivnosti blagovremeno. Proverite da li se vaša konferencija ne 

preklapa sa još nekom bitnom konferencijom, jer bi to umanjilo 

posetu novinara. Počnite na vreme, ne dozvolite da novinari puno 

čekaju. Pre početka same konferencije razdelite već unapred 

pripremljen materijal, koji se sastoji od saopštenja za medije 

i nekog poklona u vidu kancelarijskog materijala ili primerka 

proizvoda iz vaše proizvodne palete. Ukoliko organizujete neku 

vrste ceremonije ili dodelu nagrada, upozorite novinare da ne 

objavljuju vest unapred, već da sačekaju da se manifestacija završi. 

TEMA BROJA 

Pozivanje novinara Novinari se na događaj pozivaju dva do tri 

dana unapred putem mejla u vidu pozivnog pisma, u kome treba 

da stoji kratak sadržaj konferencije, razlog zbog čega se održava, 

kao i spisak učesnika. Preporučljivo je dan ranije telefonom pozvati 

medije i proveriti da li će doći na konferenciju za novinare, naglašavajući 

razlog zbog čega je bitno ispratiti vaš medijski događaj. 

Redovno ažurirajte kontakte svih medijskih kuća, uspostavite 

dobre odnose sa novinarima koji dođu na konferenciju kako bi se 

baš oni uvek odazivali na vaše pozive. Na taj način imaćete bolji 

„prolaz“ kod objavljivanja raznih sitnijih vesti ubuduće. 

Konferencija za novinare (press conference) 

Ukoliko imate vest, koju želite da predstavite medijima, 

organizujte konferenciju za novinare. Nova informacija mora 

da se odnosi na jednu veliku priču, koja će sama po sebi biti 

interesantna novinarima da bi je objavili u što više medija. Vaša 

priča treba da podrazumeva pokretanje jedne nove inicijative. 

Da dobijete na važnosti, pronađite poznate medijske ličnosti koje 

će reći nešto za vas ili učestovati na konferenciji. Treba proceniti 

težinu vesti kako bi znali da li je potrebno praviti konferenciju za 

novinare ili je objavljivanje saopštenja sasvim dovoljno. 

Lokacija Kod biranja lokacije imajte u vidu da mesto bude 

dostupno svim novinarima i da priliči veličini manifestacije koju 

organizujete. Izbegavajte prevelike prostorije kako bi izbegli osećaj 

male posećenosti. Obezbedite neophodno osvetljenje i ozvučenje 

kako bi se stekli pogodni uslovi za televizijsko snimanje, a ukoliko 

je moguće, obezbedite i priljučak za telefon. Sto za kojim će sedeti 

govornici treba da bude dovoljno dugačak i malo uzdignut u 

odnosu na ostatak prostorije. Odlučite se za posluženje novinara. 

To mogu biti čaj, kafa, sokovi, hladno posluženje ili ručak. Ako ste 

se odlučili da novinare vodite na put, kako bi im pokazali proizvodnju 

ili način vašeg poslovanja, organizujte prevoz iz centra grada, 

kao i povratak. Potrudite se da put ne oduzme novinaru ceo dan 

i budite tačni u programu koji ste organizovali. Ukoliko nemate 

uslova da pravite konferenciju u prostorijama vaše firme, možete se 

obratiti pres centrima koji se profesionalno bave organizovanjem 

Priprema učesnika Prilikom odabira učesnika povedite računa da 

budu dobri retoričari, bez straha od nastupa pred javnosti, razgovetni, 

autoritativni i pre svega razumljivi. Pripremite svakog od učesnika 

tako što ćete mu objasniti ko ima kakvu ulogu, tako da se njihova 

izlaganja ne ponavljaju. Uzmite u obzir moguća neugodna pitanja 

koja novinari mogu postaviti učesnicima konferencije i pripremite 

ih da bez ikakvih poteškoća na njih i odgovore. Svaki učesnik konferencije 

bi u idealnim situacijama trebalo da svoje izlaganje sroči u 

tri do pet minuta, jer sve što je duže postaje naporno za praćenje i 

deluje opširno. Izlaganja treba da budu kratka i precizna i do sadrže 

najbitnije informacije koje želite da mediji objave. Izbegavajte korišćenje 

stručne terminologije u izlaganjima, jer postoji mogućnost da 

pojedini novinari ili čitaoci/gledaoci ne razumeju. Pripremite moderatora 

koji će otvoriti konferenciju, predstaviti učesnike, najavljivati 

govornike i voditi diskusiju na kraju konferencije. Imajte u vidu da 

pitanja u pojedinim situacijama može biti i više nego obično, zato 

skrenite pažnju učesnicima da na pitanja odgovaraju kratko i jasno. 

Propratne aktivnosti Nakon konferencije, pošaljite putem 

mejla svim medijima saopštenje koje ste unapred pripremili, 

jer je moguće da je neki novinar bio sprečen da prisustvuje 

događaju. Zajedno sa saopštenjem možete poslati dve fotografije 

sa konferencije kako bi štampani mediji mogli da ih iskoriste kao 

ilustraciju uz tekst. U narednih par dana prikupljajte sav medijski 

kliping koji podrazumeva sve tekstove objavljene u medijima, 

a tiču se vaše konferencije. Postoje specijalne firme koje se bave 

medija monitoringom koje mogu za vas da obave taj posao. 

Miloš Ćurčin 


17


TEMA BROJA 

Odnosi sa javnošću u kriznim situacijama 

Krizu sa aspekta odnosa sa javnošću predstavlja svaki događaj, trač ili činjenica koja ima 

potencijal da ugrozi reputaciju, imidž, odnosno kredibilitet organizacije, brenda ili ličnosti. 

Krize obuhvataju 

najraznovrsnije situacije – 

ugroženost zdravlja korisnika 

određenog proizvoda, krize u 

vezi sa bezbedonosnim uslovima, 

standardima zaštite životne sredine, 

finansijske krize i malverzacije, 

nesreće na radu, lažno oglašavanje, 

žalbe mušterija, navodne ili stvarne 

diskriminacije i optužbe samo su 

neke od kriznih situacija. 

Većina malih kompanija smatra 

da se krizne situacije događaju 

isključivo velikim, multinacionalnim 

kompanijama. Kriza može pogoditi 

bilo koju organizaciju, bez obzira 

na veličinu ili sektor, u bilo kom 

trenutku. I po pravilu - u momentu 

kada je najmanje očekujete. 

Kada se kriza desi, događaji 

se odvijaju nekontrolisano, sa 

tzv. snowball efektom. Zato je 

prethodno planiranje kriznih 

situacija i priprema plana za takve 

slučajeve ultimativno za svaku 

ozbiljnu organizaciju. Neke krizne 

situacije se mogu predvideti i 

sprečiti, dok se efekat onih koje 

se ne mogu izbeći, a koje su i 

najčešće, može minimizirati ukoliko 

se adekvatno komuniciraju. Što 

duže kriza traje, više štete može 

prouzrokovati, te je neophodno 

krizom upravljati na brz i 

organizovan način. Što ste bolje 

primpremljeni za komunikaciju 

u kriznim situacijama, veće su 

šanse da krizu preživite ili čak i 

da profitirate u takvoj situaciji, 

odnosno poboljšate reputaciju. 

Naravno, pod uslovom da 

adekvatno delujete. 

Ukoliko ste skeptični u vezi 

sa potrebom ozbiljnog pristupa 

planiranju kriznih situacija, imajte 

na umu činjenicu da je većina 

kompanija imala ne više od jedne 

krizne situacije. Nisu ni imale priliku 

za sledeću jer nakon te prve više ne 

postoje. To su podaci za kompanije 

koje nisu u svojoj poslovnoj filozofiji 

pridavale značaj planiranju kriza. 

Prvo pravilo odnosa sa javnošću u kriznim situacijama – prikupite sve 

činjenice što je brže moguće. Od brzine kojom komunicirate činjenice 

medijima, žrtvama, investitorima, akcionarima i ostaloj javnosti zavisi, u 

velikoj meri, i način na koji ćete prebroditi kriznu situaciju. 

Odnosi sa javnošću su umetnost demonstracije – pokazivanja pre nego 

samo izjavljivanja ključnih poruka. To isto važi i u kriznim situacijama. Kada 

samo izjavite da vam je žao – javnost je cinična. Kada pokažete saosećanje 

i brigu na adekvatan način, efektan za konkretnu situaciju, ljudi ne samo da 

vam veruju, već to i pamte. 

18 



Zlatna pravila komunikacije u kriznim situacijama su : 

• Uvek govorite istinu. 

• Budite iskreni što je više moguće. Ni u kom slučaju 

nemojte obmanjivati javnost. 

• Budite pripremeljeni. Imajte pripremljen plan 

komunikacija pre nego kriza “napadne“. Ne čekajte 

krizu da biste se pitali šta treba učiniti u takvoj 

situaciji. 

• Pokažite da brinete i da vam je stalo do nečega što je 

ugroženo pojavom krize. Iskažite saosećanje. 

• Delujte brzo. Nemojte ostati „zaglavljeni“ u krizi. 

• Brzo donosite odluke i učinite kanale komunikacije 

fleksibilnim. Ukoliko ste u veoma ranoj fazi krize 

suočeni sa činjenicom da morate potrošiti novac da 

biste „očistili“ situaciju nastalu krizom - ne kalkulišite, 

već učinite to odmah dok još izgleda kao da je baš to 

vaš izbor. To je mnogo bolje od slučaja kada te iste 

pare morate kasnije potrošiti suočeni sa pritiskom 

zajednice, odnosno kada nemate izbora. 

• Nikada ne upotrebljavajte floskulu „nemam 

komentar“. Ukoliko nemate odgovor – tako i recite i 

saznajte odgovor što pre. 

• Odgovorite na sve zahteve medija. Ukoliko se 

konstantno ne odgovara na optužbe, loš publicitet 

koji se na taj način kreira utiče na veoma teško 

izlaženje iz krize i oporavak. 

• Ne izbegavajte medije. Naprotiv, aktivno tražite 

načine da stanete ispred kamera i kažete svoju priču. 

• Priznajte kada ste pogrešili, izvinite se i recite šta ćete 

učiniti da biste sanirali štetu, a potom učinite ono što 

ste obećali. 

Istraživanja u okviru naučne discipline „ponašanje 

potrošača“ ukazuju da ukoliko se problem sa kojim 

se potrošač suočio reši brzo i adekvatno, lojalnost 

potrošača je veća nego pre nastanka krize. Isto je i sa 

komunikacijama tokom kriznih situacija: ukoliko brzo 

rešite krizu i prenesete svoju priču medijima, događaj 

koji je uzrokovao krizu će zapravo ojačati imidž i 

kredibilitet organizacije. 

Kada se kriza dogodi, učinite je najvećim 

prioritetom menadžmenta. Naravno, ne zaboravite 

da plan akcije treba da preduhitri krizu, a ne obratno. 

Plan revidirajte bar jednom godišnje. Ne manje važno 

je i da odgovorite istom brzinom kojom je i kriza 

nastala – odgovor sutra nije dovoljno dobar kao 

odgovor danas. 

U planovima za krizne situacije velikih organizacija, 

određeni članovi top menadžmenta su uvek na 

raspolaganju. Ukoliko se kriza pojavi, svaki ključni 

donosilac odluka mora biti dostupan bar putem 

telefona, ukoliko nije moguće i fizičko prisustvo koje je 

i preporučljivo. Pošto su svi, planom određeni, članovi 

menadžmenta zajedno za stolom, fizički ili telefonskim 

putem, nijedan ne napušta konsultacije dok se ne donese 

odluka šta će se preduzeti kao odgovor na nastalu krizu. 

Ukoliko kompletan menadžment tim ne učestvuje u 

konsultacijama, proces donošenja odluka je usporen. To 

je, sa aspekta kriznih komunikacija, veoma loše – mediji 

istražuju činjenice, a njihov rok za to je kratak – sutra za 

štampane medije, večeras ili sada za elektronske odnosno 

internet medije. 

Dakle, svaki put kada imate problem u poslovanju i 

kada je vaša briga u vezi sa publicitetom u medijima, na 

koji kriza utiče, pridržavajte se sledećih pravila: 

• Učinite sve da prikupite bitne činjenice, brzo 

procenite situaciju i otvoreno odgovorite javnosti. 

• Odredite potrebne mere kojima ćete brzo rešiti 

nastalu situaciju bez ugrožavanja integriteta i 

bezbednosti kompanije, saradnika i klijenata. 

• Odredite tim za reagovanje u kriznim situacijama 

koji obuhvata članove top menadžmenta. Ovlastite 

jednog člana tima, najčešće menadžera za odnose sa 

javnošću, koji će biti kontakt između tima, odnosno 

organizacije i javnosti. 

• Upoznajte zaposlene, posebno najviši i srednji nivo 

menadžmenta, sa procedurama tokom kriznih 

situacija. 

• Definišite strategije komunikacije tokom kriznih 

situacija. Odaberite glasnogovornika za krizne 

situacije. Komunicirajte ključne poruke svim 

interesnim grupama. 

• Činite sve da ne kreirate percepciju kod javnosti da 

je vaša kompanija neodgovorna. 

• Po završetku krize, napravite izveštaj sa analizom 

situacije. Dokument treba da sadrži uzrok krize, 

dužinu trajanja i način izveštavanja medija o krizi, 

predloge za poboljšanja u procesu odgovora na 

krizne situacije, načine na koje će se predložena 

poboljšanja realizovati, kao i predloge mogućih 

izmena politike kompanije i procedura u cilju 

efikasnijeg reagovanja u takvim situacijama. 

• Nakon što ste prebrodili kratkoročnu pretnju i izašli 

iz krize, radite na dugoročnoj reizgradnji ugleda u 

javnosti od uticaja za vaše poslovanje. 

Iskustva iz prakse ukazuju da sve kompanije sa 

dugoročnim pristupom angažuju stručnjake iz oblasti 

komunikacija. Ozbiljni konsultanti i agencije u oblasti 

komunikacija se usavršavaju i sa kreiranje i distribuciju 

poruka i saopštenja organizacija u čije ime nastupaju, 

svoje aktivnosti proširuju na sofisticiranije segmente 

kao što su krizne komunikacije i odnosi sa javnim 

institucijama. 

Od bazičnih odnosa sa medijima, koji su 

karakteristični za primarnu fazu odnosa sa javnošću, 

došlo se do diversifikacije aktivnosti u domenu 

komunikacija, tako da, danas, ozbiljne konsultantske 

PR kuće, predstavljaju veoma važnu, i u odredjenim 

situacijama, ključnu podršku klijentima koji ih 

angažuju. 

Danilo Drobnjak 

PA & PR Consultant 

Mmd Corporate, Public Affairs & Public Relations Consultants 

TEMA BROJA 


19

FINANSIJE 

Strategija formiranja izvoznih cena 

Pre kalkulacije izvozne cene, treba uzeti u obzir sve interne i eksterne faktore, kao i izvozne 

ciljeve 

Formiranje izvozne cene, kao jednog od ključnih faktora 

izvoznih rezultata, mora da zadovolji dva uslova: 

1) da ona bude prihvatljiva za potrošače i 2) da omogući 

ostvarivanje profita od izvoznog posla. Iz tog razloga, 

određivanje cene zahteva strategijski pristup koji uključuje 

različite cenovne faktore i pristupe. 

Faktori formiranja izvoznih cena 

Među glavnim faktorima koji utiču na formiranje cene 

proizvoda nalaze se: 

• troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza 

• tražnja za proizvodima/uslugama 

• cene konkurentskih proizvoda/usluga 

• svetske cene za pojedine vrste robe 

cene koja čini izvozni posao rentabilnim, ali, s druge strane, 

kao osnovni kriterijum u politici cena trebalo bi da koristite 

vrednost vaših proizvoda/usluga za ciljno tržište. U tom 

smislu, trebalo bi da odgovorite na dva ključna pitanja: 

1) koliko proizvod ili usluga vrede za potrošače (vrednost 

se meri različitim metodama, kao što su: metod reagovanja 

kupovine, analiza balansa, eksperimenti i analiza ekonomske 

vrednosti za potrošače), 2) koji je maksimalan nivo troškova 

da bismo, pri postojećim tržišnim cenama, ostvarili profit 

U okviru ovog pristupa, potrebno je da uzmete u obzir 

i nivo kvaliteta, odnosno stepen diferenciranosti sopstvene 

ponude, budući da viši kvalitet znači manju elastičnost 

tražnje i, samim tim omogućava da se vaši proizvodi i usluge 

prodaju skuplje u odnosu na konkurentske. 

Faktori formiranja izvoznih cena 

Troškovi i ciljna zarada 

Svetska cena 

Bolji kvalitet proizvoda i veća vrednost za potrošače 

omogućavaju zaračunavanje viših cena i čine izvozni 

posao rentabilnijim 

Tražnja 

Izvozna cena 

Cene konkurenata 

Troškovi Troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza, u 

većini slučajeva, predstavljaju glavne faktore u formiranju 

cene. Iako cena treba da bude dovoljno visoka da biste pokrili 

ukupne troškove i ukalkulisali ciljnu zaradu, ne bi trebalo da, 

sa svakom promenom u troškovima, vršite njenu reviziju. 

Tražnja Politika cena u velikoj meri je uslovljena 

karakteristikama tražnje u okviru ciljnog tržišnog segmenta. 

Analiza tražnje trebalo bi da obuhvati pitanja, kao što su: 

Kakva je elastičnost tražnje, tj. da li i koliko kupci reaguju na 

promene cena, Koji je nivo raspoloživog dohotka potrošača, 

ili Kakve su percepcije kvaliteta proizvoda/usluga 

Konkurencija Ukoliko vaši proizvodi/usluge nisu izrazito 

diferencirani u pogledu kvaliteta, odnosno ako potrošači 

nisu spremni da plate visoku cenu za superioran kvalitet, 

prilikom definisanja cena treba da uzmete u obzir i koliko 

vaši konkurenti naplaćuju prodaju svoje robe. 

Svetske cene Svetske cene, kao kriterijum, važe samo za 

određeni broj berzanskih proizvoda, poput nafte, metala 

ili žitarica. 

Strategije formiranja izvoznih cena 

Integralni pristup određivanju cena sadrži kako troškovni, 

tako i vrednosni aspekt. S jedne strane, ukupni troškovi 

vezani za prodaju na stranom tržištu diktiraju najniži nivo 

Na osnovu ovih glavnih principa cenovne strategije, 

prilikom nastupa na stranom tržistu možete da se opredelite 

za neki od narednih pristupa formiranja izvozne cene. 

Eksploatacija tržišta Ova strategija formiranja cene poznata 

je i pod nazivom „brz ulazak, brz izlazak“, jer podrazumeva 

napuštanje tržišta čim marže postanu isuviše niske. Strategiju 

eksploatacije tržišta možete da primenite ukoliko nastupate 

na malim tržištima, bez izražene konkurencije, sa novim ili 

unikatnim proizvodom. Zbog visokog profita, treba da imate 

u vidu da će konkurenti brzo ući na tržište sa nižim cenama. 

Formiranje cena bazirano na kvalitetu Za razliku od 

prethodne, primenom ove strategije možete da ostvarite 

dugoročni profit, putem sistematskog razvoja nastupa na 

stranom tržištu. Ova strategija je preporučljiva samo ako 

imate proizvode visokog kvaliteta. Nastup na stranom 

tržištu zahteva snažnu reklamnu kampanju kako bi se 

istakla veća vrednost proizvoda i ukazalo na koristi za 

potencijalne kupce. Ovakva strategija je praćena visokim 

troškovima promocije koji utiču na formiranje visokih 

početnih cena. U slučaju primene ove strategije, potrebno je 

određeno vreme dok proizvod ne stekne reputaciju i počne 

da donosi profit. 

Formiranje cene na osnovu životnog ciklusa proizvoda 

Na osnovu anticipiranog životnog ciklusa proizvoda, 

trebalo bi da vršite sistematsku koordinaciju cena i profita. 

U kasnijim fazama ciklusa neophodno je snižavanje cene, a 

ključni element ove strategije je odabir pravog trenutka za 

određivanje niže cene. Ukoliko sporo snižavate cenu, u nekoj 

fazi ona će biti previsoka, što bi moglo da izazove smanjenje 

prihoda i profita. 

20 


Prilagođavanje konkurentskim 

cenama Ova strategija se odnosi na 

usklađivanje marži u cilju usaglašavanja 

sa konkurentskim cenama na izvoznom 

tržištu. Na taj način razvijate stabilnu 

tržišnu poziciju, ali treba da budete spremni 

na reakcije konkurenata, posebno kad se 

radi o iznenadnom smanjenju cena, što 

može dovesti do prodaje uz veoma niske 

profitne stope. 

Strategija razvijanja tržišta Strategija 

razvijanja tržišta podrazumeva 

dugoročni pristup tržištu držanjem nižih 

cena od konkurencije tokom određenog 

perioda. Iz tog razloga, početne profitne 

stope biće niske, ali će lokalni konkurenti 

morati da se prilagode vašim cenama 

ili da napuste tržište. Nakon njihovog 

izlaska, bićete u prilici da povećate svoje 

cene, profitne stope i udeo na tržištu. 

Strategija kupovine tržišta Ovaj pristup 

se koristi kada vam je potrebno pouzdano 

strano tržište, na koje možete da plasirate 

višak proizvoda ili zastarele proizvode po 

veoma niskim cenama. U većini slučajeva, 

radi se o tržištima, gde su niske cene 

važnije od kvaliteta, odnosno o manje 

razvijenim ili nerazvijenim zemljama. 


Standardi 

Ulaznica za najbrže rastuće 

tržište 

HALAL proizvodi i usluge su zdravi i ispravni za sve korisnike, 

a za potrošače islamske veroispovesti jedini ispravni. 

Potencijal halal tržišta 

U Kuranu – svetoj knjizi i vodilji svih muslimana sveta postoji jedno pravilo koje od 

njih traži da uvek koriste samo ono što im je od Boga dozvoljeno i korisno, a obaveza 

svakog muslimana je da bude siguran da je ono što praktikuje i konzumira dozvoljeno, 

čisto, higijensko i da nije štetno za njegovo zdravlje - da je Halal. 

Značenje reči „Halal“ je dozvoljeno, odnosno ona označava sve što je po islamskim 

propisima dozvoljeno ili korisno. Nasuprot tome, imamo termin „Haram“ je sve što je po 

islamskim propisima čoveku zabranjeno ili štetno po njega, odnosno njegovu okolinu. 

Čak 70 odsto muslimanske zajednice širom sveta živi i hrani se u skladu sa Halal 

standardom tako da svetsko Halal tržište čini populacija od 1,6 milijardi muslimana u 

svetu. To je ujedno i najbrže rastuće tržište koje je 2005. imalo ukupni promet od 550 

milijardi dolara, od čega je 170 milijardi utrošeno na prehrambene proizvode. Sa druge 

strane, sve veći broj nemuslimana koristi halal-proizvode jer ih smatraju zdravijim i 

sigurnijim za upotrebu, naročito kada su u pitanju ishrana, kozmetika, ambalaža, a 

naročito preparati i lekovi. 

U Srbiji još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest o veličini i potencijalu ovog 

tržišta, a jos manje o činjenici da termin Halal ne obuhvata samo mesnu industriju, 

nego većinu proizvoda poput farmaceutskih, biljnih i kozmetičkih proizvoda, kao 

što obuhvata i sve vrste usluga i poslovanja poput finansijskih usluga, investicija, 

bankarstva, osiguranja itd. 

Halal hrana i Halal proizvodnja 

Da bi neki proizvod bio označen kao Halal, ne sme sadržavati tzv. Haram sastojke. Postoji 

detaljna lista sastojaka koji su Haram, ali u ovom tekstu navodimo samo glavne grupe: 

• Svinjsko meso i proizvodi od mesa, 

• Krv, 

• Alkohol i svi ostali intoksikanti (opijati i sl), 

• Cigarete, duvan (o ovome postoje razlike u tumacenje), 

• Meso mrtvih/umrlih životinja, 

• Meso životinja koje nisu zaklane u Alahovo ime, 

• Meso životinja koje je zaklao nemusliman (različita tumačenja), 

• Meso životinja mesoždera - (npr. lavovi, tigrovi, hijene, orlovi, zmije), 

• Meso životinja: magaraca, majmuna, slonova, pasa itd. 

Pored očiglednih, postoje i „skriveni“ haram sastojci koji čine da Halal sastojci u 

krajnjem proizvodu ne budu „ispravni“. Na primer, riba spremljena sa vinom; različiti 

kolači i sladoled koji sadrže rum, liker ili bilo koju vrstu alkohola. Dalje, mnoga hrana 

sadrži tzv. emulgatore koji služe da produže trajnost hrane ili daju određena svojstva 

hrani kao što je boja, ukus itd. Mnogi od njih su životinjskog porekla – svinjskog, što ih 

čini neprihvatljivim sa stanovišta Halal hrane. Tipičan primer su želatinaste mase koje 

se često koriste u pripremi hrane, ali i u farmaceutskoj industriji. 

Imajući sve ovo u vidu, da bi jedan proizvodni proces dobio Halal sertifikat 

potrebno je da se primeni niz kontrolisanih postupaka koji su u skladu sa islamskim 

propisima, kako bi ukupnost karakteristika proizvoda ili usluga bili muslimanima 

prihvatljivi za komzumiranje ili korišćenje. 

Pored korišćenja Halal sastojaka treba obratiti posebnu pažnju i na takozvanu kroskontaminaciju, 

odnosno opasnost da u proizvodnji ili procesu pripreme hrane dođe 

do kontakta Halal sastojaka sa nedozvoljenim – Haram, što bi poništilo „ispravnost“ 

ukupnog proizvoda. To konkretno znači da se ne sme koristiti isti pribor ili posuđe 

za spremanje Halal i ne-halal hrane, mora se voditi računa u sastojcima sredstava za 

čišćenje (da ne sadrži alkohol), a proizvodne linije (procesna tehnika, proizvodne trake, 


21

Standardi 

konvejeri i sl.) za proizvodnju Halal hrane moraju biti potpuno 

odvojeni od ostatka procesa koji može biti „oharamljen“. Naravno, lista 

mera je mnogo duža, ali za ilustraciju smo naveli samo par primera. 

Odvajanje procesa ima i svoju ekonomsku dimenziju, odnosno 

može predstavljati i veliki dodatni trošak, jer zahteva dodatnu 

opremu, mašine, odnosno dupliranje tehnološkog procesa. Kako nemuslimanskom 

stanovništvu ne smeta da jede Halal hranu, (šta više, 

ova hrana dobija sve više poklonika zato što je zdrava) ekonomska 

logika ide ka postojanju samo jedne - Halal proizvodne trake. 

Kako su zahtevi koje Halal stavlja pred proizvođače najstriktniji 

kad je u pitanju mesna industrija i klanice, navodimo osnovna 

pravila klanja životinja. Da bi meso zaklane životinje bilo 

dozvoljeno za ishranu, to jest Halal, potrebno je da se prethodno 

ispuni nekoliko uslova, od kojih izdvajamo dva osnovna, a to su: da 

je životinja bila zdrava, a to znači da je hranjena zdravom hranom 

tako da ne postoji opasnost da je putem ishrane zaražena, te da je 

zaklana u skladu sa propisima koje propisuje Šerijat, a to znači: 

• da je klanje izvršila osoba koja je vernik, 

• da je tom prilikom spomenuto Božije ime, 

• da nije spomenuto nečije drugo ime osim Božije, 

• da je klanje izvršeno presecanjem dušnika, jednjaka, glavnih 

arterija i vena vratnog dela, bez presecanja kičmene moždine, 

• da je krv dobro istekla, 

• da se nijedan deo životinje ne sme otklanjati pre završenog 

klanja. 

Kako do sertifikata 

Jednostavnom pretragom Interneta možete pronaći imena 

konsultantskih kuća koja imaju odobrenje islamske zajednice da 

potvrđuju usklađenost proizvoda i procesa sa Halal zahtevima, 

a mi ih ovom prilikom nećemo reklamirati, već samo navodimo 

osnovne korake u ovom postupku. 

Da bi proizvođač mogao pristupiti procesu sertifikovanja, 

preduzeće dostavlja agenciji za sertifikaciju sledeće: 

1. Dokumente iz kojih se vidi nedvosmislena opredeljenost 

menadžmenta za halal kvalitet, 

2. Dokumentaciju kojom se potvrđuje da se u procesu 

proizvodnje primenjuju sve odredbe o zdravstvenim, 

higijenskim i sanitarnim merama koje su propisane 

zakonom i ostalim pozitivnim propisima uključujući i neke 

međunarodne standarde (HACCP). 

3. Dokumentaciju kojom se potvrđuje da se delatnost obavlja 

u skladu sa važećim propisima. 

Agencija utvrđuje da li su sirovinska osnova i proces 

proizvodnje čisti od sastojaka koji su haram i ukoliko proizvođač 

ispunjava sve predviđene uslove, izdaje sertifikat kojim se 

utvrđuje halal status proizvoda i odobrava upotreba znaka za 

halal kvalitet na ambalaži. Agencija u roku važenja sertifikata 

konstantno nadzire proces proizvodnje i sadržaj sastojaka putem 

ovlašćenih kontrolora Halal kvaliteta čime garantuje da u tom 

periodu u bilo kojoj fazi proizvodnje neće doći do oharamljenja 

(kontaminacije nedozvoljenim). 

Dobijanjem Halal sertifikata, preduzeće dobija i pravo da 

na svojim proizvodima vidno istakne znak da je u pitanju Halal 

proizvod. Ovim se postiže prepoznatljivosti Halal proizvoda na 

tržištu i lakše dolazi do kupaca koji takve proizvode i traže. 

Goran Radosavljević 

22 


Internet 

Portal za promociju i pronalaženje poslovnih partnera 

Portal www.serbianIndustry.com dizajniran je da na brži i efikasniji način poveže i razvije saradnju 

između domaćih i stranih kompanija, koji su u potrazi za kvalitetnim srpskim proizvodima. 

Ovaj unikatni internet portal poseduje 

i englesku verziju i na taj način 

omogućava domaćim kompanijama 

da svoje proizvode i usluge predstave 

inostranim potencijalnim kompanijama. 

Veoma je bitno naglasiti da inostrani posetioci 

imaju besplatan pristup svim sadržajima 

portala. Članovi portala informišu posetioce 

sajta o svojim proizvodima i uslugama, 

putem kataloga, opisa proizvoda, slika, 

preporuka, liste zemalja gde trenutno izvoze 

proizvode, ciljna tržišta itd. Svaka kategorija 

delatnosti ima svoju ponudu/potražnju, gde 

ste u mogućnosti da postavite informacije o 

ponudi ili potražnji vašeg preduzeća. 

Kroz odgovore na nekoliko pitanja 

pokušati da Vam bliže objasnimo način na 

koji funkcioniše portal SerbianIndustry.com: 

Koje su prednosti Internet Marketinga 

Prednosti internet marketinga u odnosu na 

druge oblike marketinga su mnogostruke, a 

tematski portali su još efikasniji oblik, jer se 

na njima okupljaju ciljane grupe korisnika 

vezanih za odredjenu temu. Kvalitetna 

internet prezentacija uključuje i aktivnosti 

kao što je prijavljivanje na pretraživače i 

reklamiranje na tematskim web portalima 

koji mogu doprineti većoj posećenosti 

stranica. 

Marketinške kampanje na internetu 

moguće je osmisliti i ostvariti u kratkom 

roku. Od ideje do realizacije ne mora 

proći puno vremena, a takodje je u vrlo 

kratkom roku moguće izvršiti promene 

kampanje. U poredjenju sa ostalim 

propagandnim medijima internet 

pokazuje mnoge prednosti, pa na primer 

za razliku od kataloga čija je izrada 

skupa i dugotrajna, troškovi realizacije za 

Internet su znatno niži, jer nema troškova 

distribucije i štampe, već samo trošak 

zakupa prostora na serveru. Ključna 

razlika, pa i prednost se javlja prilikom 

promene sadržaja, poput promene cene 

ili dodavanja novog proizvoda. U ovoj 

situaciji kod klasičnog kataloga imamo 

trošak ponovne izrade, a stari katalog više 

nije upotrebljiv, dok kod interneta imamo 

samo trošak osvežavanja onoga što želimo 

da promenimo. Internet sadržaj se vrlo 

lako i brzo menja i može biti stalni izvor 

svežih informacija. Internet je interaktivan 

medij koji je potpuno multimedijalan i kao 

takav pruža mogućnosti predstavljanja 

putem slike, zvuka ili videa. Internet 

pokriva globalno tržište i rezultati 

internet marketinga su merljivi. Jedna od 

najvažnijih prednosti internet marketinga 

je mogućnost obraćanja ciljanoj grupi 

i postizanja najboljih rezultata. Ciljana 

kampanja koja je pravilno osmišljena i 

jednostavno prezentovana može doneti 

najbolje rezultate. 

Koji je osnovni cilj Portala 

SerbianIndustry.com 

SerbianIndustry.com predstavlja online 

B2B & B2C Portal srpskih proizvodjača, 

izvoznika i uvoznika. Cilj Portala je da 

omogući domaćim kompanijama da na što 

efikasniji i sigurniji način stupe u kontakt 

sa potencijalnim inostranim partnerima 

i uspostave obostrano korisnu privrednu 

saradnju. 

Kako postati korisnik internet portala 


Da biste postali član i korisnik portala 

SerbianIndustry.com ne morate imati 

računar, niti morate znati da koristite 

internet. Sve materijale za unos koje želite 

da objavite možete dostaviti poštom ili 

faxom, a mi ćemo ih obraditi, prilagoditi i 

postaviti na portal. Nakon toga ćemo Vas 

informisati, a ukoliko bude bilo potrebe za 

promenama mi ćemo ih izvršiti. 

Kako mogu upisati svoje preduzeće na 


Privredni subjekat se može upisati na 

dva načina i to putem interneta pomoću 

obrasca za upis u bazu podataka ili putem 

pošte dostavom svih potrebnih materijala 

za unos. 

Koje sve podatke i informacije mogu 

objaviti 

Možete objaviti sledeće podatke: naziv i slogan, 

adresu, opis delatnosti i usluga kojima se 

bavite, kontakt telefone. U rubrici o preduzeću 

možete napisati sledeće (posedovanje 

sertifikata, dobijene nagrade, učešće na 

sajmovima, tradicija, broj zaposlenih itd). 

Kako mogu menjati podatke o svom 

preduzeću 

Podatke možete menjati putem Interneta 

nakon što se ulogujete sa Vašom email 

adresom i šifrom odabranom prilikom 

registracije preduzeća. Veoma je bitno 

naglasiti da kod menjanja Vaših podataka 

nema ograničenja. 

Kada se upišem u vašu bazu podataka 

- kada će biti vidljivi moji podaci 

Nakon što proverimo verodostojnost 

unetih podataka, podaci o Vama će biti 

javno vidljivi i dostupni, a o tome ćete biti 

obavešteni. 

Koje podatke i informacije mogu 

pronaći na SerbianIndustry.com 

Na portalu SerbianIndustry.com možete 

pronaći privredne subjekte razvrstane 

po delatnostima. U delu namenjenom za 

ponudu i potražnju možete se informisati 

o najnovijim ponudama i tražnjama roba i 

usluga. 

Kako mogu pronaći pojedine 

informacije 

Pojedine podatke i informacije možete 

pronaći na tri načina. Portal možete 

pretraživati pomoću pretrage, pomoću site 

map stranice ili kretanjem po kategorijama 

poslovnog imenika. 

Imam internet sajt i šta dobijam sa 

Portalom SerbianIndustry.com 

Imajući sopstveni Internet sajt ne 

znači da ćete imati posetu i da će Vas 

neko pronaći, to je kao da tražite „iglu 

u plastu sena“, s obzirom da postoji 

više od milijardu Internet stranica. 

Mi kao tematski Internet Portal, 

kojim se obraćamo ciljanom tržištu, 

omogućavamo Vam da se i sami 

predstavite i time povećate posetu 

sopstvene Internet stranice. Kroz 

predstavljanje proizvoda i usluga, a kroz 

pretragu na Portalu, pružate mogućnost 

potencijalnom klijentu da lakše dođe do 

informacija o Vama. 

Marko Žugić 

Menadžer projekta SerbianIndustry.com 


23

DIZAJN 

Jasno kao prezentacija 

Stara izreka kaže da je prvi utisak 

najvažniji, bilo da se radi o sklapanju novih 

prijateljstva, upoznavanju sa potencijalnim 

klijentom, ili o uticaju na publiku 

Svaki dizajnerski projekat, od izrade reklame do kataloga 

rezervnih delova, može da ostavi snažan prvi utisak. Jasnoća 

je najprikladniji prvi utisak za slajd prezentacije. Mnogo 

toga može da utiče na uspešnost slajd prezentacije: njena dužina, 

ambijent u kome se prikazuje, kao i kvalitet grafičkog rešenja same 

prezentacije. Grafika prezentacije predstavlja mnogo više od reči 

strpanih u pravougaoni format. Suština slajdova je tipografske 

prirode. Ilustracije i grafikoni su takođe bitni, ali izbor, boja i 

veličina pisma su presudni. Čak i kada je većina sadržaja slikovna, 

obično su reči te koje pokreću prezentaciju. 

Neka pisma (fontovi) su bolja od drugih za ispis slajdova. 

Bezserifna (sans serif ) pisma su su najbolja jer su daleko čitljivija 

od serfinih pisama u ekranskoj rezoluciji i to u polucrnoj (bold) 

varijanti, radi što bolje vidljivosti, kao i u kondenzovanoj varijanti 

da bi se postigao maksimalan broj reči na malom prostoru. Pored 

Helvetike, koja je dobro iako malo dosadno rešenje, i druga 

bezserifna pisma kao Franklin Gothic i News Gothic predstavljaju 

dobar izbor. Oni su dovoljno karakteristični da se izdvajaju, ali ne 

toliko da nadjačaju samu poruku. Geometrijska bezserifna pisma 

kao što su Avant Garde i Futura nisu pogodna za prezentacije. 

Oblik slova ovih pisama nije toliko čitljiv kao kod onih koji 

su rađeni po šablonu Roman pisama, a crte ovih karaktera su 

monotone, što loše utiče na čitanje. 

Kod serifnih pisama izaberite ona koja nisu previše 

dekorativna, nemaju jake serife i nemaju preveliki kontrast u 

debljini poteza. Za primer uzmite Plantin ili Stone Serif. Ova 

slova, i druga slična njima, lako su čitljiva i dobro će poslužiti u 

prezentaciji. Osim ako se to ne kosi sa stilom koji je u zvaničnoj 

upotrebi u vašem preduzeću, pridržavajte se osnovnog pravila: 

kombinujte bezserifna sa serifnim pismima. Ako želite da 

kombinujete dva serfina pisma, neka se što više razlikuju jedno 

od drugog kao ITC Berkeley Oldstyle i Sutro Heavy, na primer. Za 

prezentacije nikada ne treba koristiti script fontove. 

Dobri slajdovi su jednostavni slajdovi. Slajd prezentacije su 

nešto poput niza naslova u istom formatu. Na žalost, gledanje 

u gomilu sličnih naslova nije mnogo uzbudljivo. Ograničite 

naslove na tri do četiri reči, ako upotrebite više, čitalac će izgubiti 

interesovanje. Izgleda da prilikom pisanja tekstova za prezentacije 

postoji prirodna tendencija da se na jedan slajd stavi što više 

informacija, limitirajte tekst na četiri – pet redova po slajdu da bi 

sačuvali pažnju publike. 

Tekst pod tačkama (bulitima) treba da se sastoji od pet do 

sedam reči. Reči na slajdovima treba da istaknu ono o čemu 

govorite, a ne da zvuče kao vaš eho. Tekst slajdova treba da 

bude jasan i precizan, nikada simpatičan. Simpatično retko 

može da ostavi utisak u poslovnom okruženju za koje se većina 

prezentacija i pravi. Koristite bulite i crtice samo kada doprinose 

boljem razumevanju. Crticama mogu da se odvoje naslovi od 

podnaslova dok buliti služe za navođenje informacija u nizu. 

Ne dopustite da buliti izgledaju preivše dominantno, regulišite 

24 


njihovu veličinu ili boju. Za crtice, koristite jednu tanku crtu 

umesto podebljane ili duple varijante. 

Softverske aplikacije (PowerPoint npr.) nude čitav niz 

različitih šablona (template) za slajdove. Mnogi su dobra osnova 

pod uslovom da sklonite šumu svega i svačega što proizvođači 

aplikacija obavezno ubacuju. Komplikovane ili ilustrovane 

teksture pozadine, elegantni buliti, mnoštvo crtica uglavnom ne 

doprinose procesu komunikacije. Najvažnije na slajdovima su 

vrsta slova i grafikoni koji ilustruju važne činjenice. 

Za tipografsko naglašavanje, dobro će poslužti promene kao 

što su podebljavanje, promena veličine ili vrste fonta. Izbegavajte 

italik (kurziv) sa podvlačenjem, podebljavane sa senčenjem 

(drop shadows) i isticanje fonta unutrašnjom teksturom. Od 

toga će prezentacija pre ličiti na cirkuske postere nego na uverljiv 

instrument komunikacije. 

Koristite komplementarne i različite boje. Uopšte, tamne 

boje služe kao dobra podloga, a tople, svetle boje za slova. Budite 

oprezni, neke kombinacije, kao crvena slova na crnoj podlozi 

mogu da budu jednako problematične i u prezentacijama kao i u 

štampi. Izbegavajte hladne boje, kao što su svetlo plava i zelena, 

koje umanjuju vizuelnu živost. 

Kreiranje slajdova može biti jednako zahtevno kao i dizajn bilo 

kog drugog medija sa kojim ćete se susresti, a istovremeno, može 

da donese jednako zadovoljstvo u radu. Retko ćete se susresti sa 

takvim prihvatanjem, nagradom, ili potvrdom vrednosti vašeg 

truda kao kada se prolomi aplauz publike. Prezentacija zaista 

može da ostavi dugotrajan utisak. 


Pripremite dodatni štampani materijal 

Najčešća greška prilikom izrade prezentacije 

je potreba da se prikaže previše informacija. 

Ne postoji grafičko rešenje koje može da 

eliminiše štetne posledice uzrokovane takvim 

pristupom. Prezentacija treba da prati predavača 

u izlaganju a ne obrnuto. Prezentacija vizuelno 

ističe najznačajnije delove izlaganja govornika 

i pomaže da ih publika lakše upamti. Ako publika 

mora da prati i zapisuje previše informacija prateći 

prezentaciju, oduprite se iskušenju da ih grafički 

prikažete. Uvek možete da pokrijete sve činjenice 

kroz svoje izlaganje. 

Rešenje je da pripremite dodatni štampani 

dokument (ne kopije slajdova) sa važnim 

detaljima, koji će te podeliti publici na kraju 

izlaganja. U tim situacijama, vešt izlagač će još na 

početku svog govora publici dati do znanja da će 

im svi podaci biti dostupni na kraju prezentacije. 

Na taj način slušaoci neće morati ljutito da hvataju 

beleške i gube nit izlaganja. 


25

Kako poslovati sa... 

Japan 

Zemlja izlazećih poslovnih mogućnosti u kojoj domaća 

preduzeća mogu biti uspešna jedino ukoliko se pridržavaju 

tačno utvrđenih pravila poslovanja. 

Japan je vodeća ekonomska sila 

i glavna turistička destinacija za 

one koji žele da istraže i upoznaju 

fascinatnu kulturu ove ostrvske azijske 

zemlje. Sa populacijom od oko 125 

miliona ljudi, smeštenih na malom 

geografskom prostoru, Japan je izrastao 

u svetsku velesilu na međunarodnom 

tržištu. Japan nudi poseban izazov 

za strane poslovne partnere. Imajući 

u vidu činjenicu da je Japan vodeća 

ekonomija u Aziji u mnogim oblastima, 

poslovanje u ovoj zemlji može biti 

veoma unosno.Ukoliko Japan posećujete 

radi sklapanja posla za uspešnost u 

poslovnim kontaktima veoma je važno 

da u upoznate lokalne običaje i poslovnu 

kulturu domaćina kako biste im pokazali 

da poštujete njihove običaje, tradiciju 

kulturu. 

U Japanu su prisutne razne industrije 

među kojima najveći prihod ostvaruje 

prerađivačka industrija. Pored toga, 

sektor usluga je poslednjih decenija 

beleži veliki rastn gde su nosioci razvoja 

sektor finansija i osiguranja, transporta i 

građevinarstva. 

Saradnja Japana i Srbije 

Trgovinske veze između dve zemlje 

karakteriše veliki spoljnotrgovinski 

deficit na srpskoj strani. U 2006. godini 

izvoz Japana u Srbiju iznosio je oko 8,75 

miliona evra, a izvoz Srbije u Japan je bio 

oko 2,5 miliona evra. Srbija izvozi u Japan 

voće i odeću, dok u uvozu preovlađuje 

roba visoke dodatne vrednostielektrotehnička 

roba i razne mašine. 

Unapređenje trgovinskih odnosa 

između dveju zemalja najpre 

podrazumeva povećanje izvoza domaćih 

preduzeća u Japan. S obzirom da je 

japanska poljoprivredna industrija 

malog obima u odnosu na druge 

industrijske grane, i činjenicu da Japan 

uvozi 60 odsto hrane iz inostranstva, 

srpska poljoprivredna i prehrambena 

industrija imaju velike šanse za uspešan 

plasman svojih proizvoda u Japan. 

Poslednjih nekoliko godina primetan je 

pomak u saradnji dveju zemalja. 

Tome su u velikoj meri doprineli nastupi 

na jednom od najvećih svetskih sajmova 

hrane FOODEX koji se održava u martu 

svake godine u Tokiju. Zahvaljujući 

uspešnim nastupima na ovom sajmu, 

srpska preduzeća su počela sa izvozom 

zamrznute maline i vina. 

Kako početi sa izvozom u Japan 

Japan je dominantan igrač u Aziji i 

spada među tri vodeće ekonomske 

sile u svetu. Ipak poslovanje u Japanu i 

dalje može biti veliki izazov. Pre nego 

se uputite u zemlju samuraja, daćemo 

vam nekoliko saveta kako da započnete 

uspešno poslovanje sa Japanom. 

Iako važi mišljenje da je japansko 

tržište zatvoreno i strogo regulisano, 

domaći izvoznici treba da znaju da 

izvoz na japansko tržište nije ništa 

komplikovaniji u odnosu na izvoz na 

druga tržišta. Svako izvozno preduzeće 

mora detaljno da se upozna sa carinskim 

regulativama, uvoznim postupkom, 

kao i raznim specifičnim zahtevima 

koji se odnose na uvoz pojedinih 

proizvoda. Posebno obratite pažnju 

na komplikovan, ali jasno određen i 

definisan poreski sistem. 

Japan za zemlje u razvoju odobrava 

preferencijalnu carinsku tarifu. Detaljne 

informacije o carinskim propisima 

možete naći na sajtu Ministarstva 

finansija Japana www.mof.go.jp/english. 

Za mnoge proizvode, posebno 

prehrambene, postoje specifični zahtevi 

vezani za obeležavanje, o čemu treba 

posebno voditi računa. Za japanske 

uvoznike značajan segment pri donošenju 

odluke o uvozu određenog proizvoda je 

njegova ambalaža. Pri tome potrebno 

je pridržavati se određenih propisa. 

Zabranjena je upotreba ambalaže od 

slame, predlog pakovanja treba 

26 


da se uskladi sa zahtevima uvoznika, 

a svako pakovanje prehrambenih 

proizvoda mora da ima nalepnicu sa 

detaljnim opisom sadržaja, uključujući 

i spisak upotrebljenih konzervansa, 

veštačkih boja, naziv i adresu 

uvoznika, kao i datum uvoza, odnosno 

proizvodnje. Sve informacije treba da su 

na japanskom jeziku. 

Pronalaženje partnera 

Plasiranje proizvoda na japansko tržište 

gotovo je nemoguće bez saradnje s 

japanskim partnerom, koji treba dobro 

da poznaje tržište i bude u stanju je 

da razradi odgovarajuću marketinšku 

strategiju i osigura prodajne kanale. 

To se posebno odnosi na prehrambene 

proizvode, jer su uredbe i standardi 

kojih se treba pridržavati prilikom uvoza 

prehrambenih proizvoda u Japan veoma 

striktni, a Japanci su posebno osetljivi 

na sigurnost prehrambenih proizvoda. 

Ipak, one kompanije koje su već 

prisutne na tržištu Europske unije imaju 

puno veće izglede za plasiranje svojih 

proizvoda na japansko tržište. 

Treba znati da cena nije uvek 

najvažniji činilac koji utiče na prodaju 

određenog proizvoda. Kvalitet 

proizvoda i pouzdanost isporuke 

su veoma važni elementi na ovom 

probirljivom tržištu. Presudna je i 

spremnost izvoznika da prilagodi 

svoje proizvode i usluge japanskom 

ukusu i zahtevima, posebno u domenu 

obeležavanja, dizajna i veličine 

proizvoda. To zahteva dodatno 

angažovanje i troškove, ali je neophodno 

ukoliko se planira dugoročna prisutnost 

na ovom tržištu. Imajući to u vidu, naći 

poslovnog partnera u Japanu osnovni 

je preduslov da bi vaši proizvodi 

na adekvatan način pronašli put do 

japanskih potrošača. 

Prvi kontakt – Internet 

Uspostavljanje prvoga kontakta s 

japanskim poslovnim subjektima moguće 

je i putem Interneta, registracijom 

u bazi podataka koje omogućavaju 

pretstavljanje vlastitih proizvoda, kao 

i pretraživanje japanskih poslovnih 

subjekata koji traže strane partnere. 

Jedna od takvih baza podataka je 

Business Tie-up Database (BTD), koja se 

nalazi u okviru TTPP programa (Trade 

Tie-Up Promotion Program) dostupnim 

na internet stranicama japanske 

kancelarije za promociju trgovine 

(Japan External Trade Organization- 

JETRO). Registracija u BTD bazi 

je besplatna i pruža mogućnost 

prestavljanja vlastite kompanije 

potencijalnim japanskim partnerima, 

kao i pretraživanje baze podataka 

japanskih poslovnih subjekata koji traže 

partnere izvan Japana. 

Kako biste se upoznali sa detaljnim 

mogućnostima i uslovima poslovanja 

na japanskom tržištu preporučljivo 

je da se za sva pitanja obratite 

predstavništvu japanske kancelarije 

za promociju trgovine. JETRO je 

organizacija Japanske vlade i poseduje 

ključne informacije koje će vam biti 

potrebne kako biste započeli poslovanje 

i pronašli odgovarajućeg poslovnog 

partnera u Japanu. JETRO pomaže 

i preduzećima koje žele da otvore 

Kabushiki Kaisha tj. predstavništvo u 

Japanu. Baza JETRO-a sadrži veoma 

korisne informacije za svakog ko 

planira izvoz na ovo tržište. Pored 

japanskih zakona i procedura, 

baza pruža preko 40,000 poslovnih 

mogućnosti (www.jetro.go.jp). 

Zahvaljujemo se Ambasadi Japana na 

saradnji pri izradi ovog teksta. 

U sledećem broju: Poslovni običaji u 

Japanu. 

Ines Novosel 

Pored JETRO baze, na internetu 

možete naći veliki broj web portala 

koji nude informacije o mogućnostima 

poslovanja sa japanskim preduzećima. 

Izdvajamo samo neke od njih: 

www.jcci.or.jp 

Privredna komora Japana (Japan 

Chamber of Commerce and Industry 

– JCCI) takođe pruža mogućnost 

pretraživanja baze podataka japanskih 

kompanija koje traže strane poslovne 

partnere. Na ovoj stranici možete naći 

i odličnu bazu podataka japanskih 

poslovnih subjekata koji se bave proizvodnjom/prodajom 

proizvoda koje 

vaša kompanija namerava plasirati na 

japansko tržište. Pored toga, možete 

poslati i pitanje Komori Japana u vezi 

sa konkretnim vidom saradnje sa 

japanskim firmama. 

www.db.tokyo-cci.or.jp/ibo 

http://hide.g-boc.com/index.html 

Pretraživanje japanskih poslovnih subjekata 

moguće je na internet stranicama 

regionalnih privrednih komora odnosno 

Privredne komore Tokija (TCCI) 

i Privredne komore Osake (OCCI). 

http://hide.g-boc.com/vbt/e 

U svrhu uspostavljanja kontakata stranih 

i japanskih poslovnih subjekata, pogotovo 

srednjih i malih preduzeća (SME), OCCI 

nudi i uslugu virtualnih poslovnih razgovora 

(Virtual Business Talks – V.B.T.). 

Usluga plasiranja informacija i poslovnog 

povezivanja (business matching) se plaća, 

kao i samo plasiranje informacija. 

www.exportjapan.com 

U okviru svoje web stranice na engleskom 

jeziku, Export Japan nudi uslugu besplatnog 

registrovanja stranih kompanija. Sve 

informacije upisane prilikom registracije u 

izvornom obliku automatski se konvertuju 

na web stranicu na japanskom jeziku. 

Takođe, na web stranicama na engleskom 

mogu se naći linkovi za sve japanske kompanije 

koje su izlistane na tokijskoj berzi. 

http://jtd.weis.or.jp 

I na kraju, predlažemo vam da posetite 

internet stranice Japanske trgovinske Baze 

(Japan trade Directory), koje omogućavaju 

vrlo efikasno pretraživanje japanskih 

uvoznika po industrijskim sektorima. 


27

top 10 

Lista najbogatijih ljudi na svetu 

1 Warren Buffett, investicije, $62 milijardi 

2 Carlos Slim Helu, telekomunikacije, 

$60 milijardi 

3 William Gates III, (Microsoft), 

$58 milijardi 

4 Lakshmi Mittal, metalska industrija, 

$45 milijardi 

5 Mukesh Ambani, hemijska industrija, 

$43 milijardi 

6 Anil Ambani, investicije, $42 milijardi 

7 Ingvar Kamprad, Ikea, $31 milijardi 

8 KP Singh, nekretnine, $30 milijardi 

9 Oleg Deripaska, metalska industrija, 

$38 milijardi 

10 Karl Albrecht, Aldi supermarketi, 

$27 milijardi 

Lista najvećih svetskih kompanija po prihodu 

1 CitigroupGalenika 

2 Bank of America 

3 HSBC HoldingsMatijevic 

4 General Electric 

5 JP Morgan Case 

6 American Intl Group 

7 ExxonMobil 

8 Royal Dutch Shell 

9 USB 

10 Coca Cola 

MARKETING MIks 

Brajan Trejsi u Beogradu (1) 

U svetu ogromnih mogućnosti pobeđuju oni koji umeju 

da planiraju, imaju specifična znanja i inovativne ideje, 

kao i hrabrost da ih sprovedu u praksi 

Naše tržište edukacije u oblasti menadžmenta, marketinga i prodaje 

već je preplavljeno stotinama naslova stručne literature i različitih 

seminara koji „garantovano doprinose povećanju efikasnosti i 

ostvarivanju ličnog uspeha.“ Kako se snaći u tom mnoštvu ponuda i izabrati 

onu koja dokazano funkcioniše u praksi 

Najbolji način je pogledati kakav je profil autora, odnosno predavača. 

Ako je neko napisao preko 40 knjiga koje su prevedene na 60 jezika, radio 

kao konsultant u više od 1.000 kompanija, kao što su IBM, Toyota, Wal- 

Mart, Pepsi Co, Chevron ili DuPont i održao oko 4.000 seminara pred 4 

miliona slušalaca širom sveta, onda mu treba verovati. Izgleda da je upravo 

ovako impresivna biografija privukla nekoliko stotina domaćih menadžera 

koji su krajem novembra prošle godine prisustvovali prezentaciji pod 

nazivom „Strategije za maksimiziranje profita u 21. veku“ koji je u Beogradu 

održao Brajan Trejsi, jedan od najpoznatijih svetskih gurua u oblasti 

prodajne strategije, povećanja prodaje i profita, superiornog menadžmenta i 

maksimalnog ostvarenja. 

Ovaj bombastičan naslov zapravo krije šestočasovno izlaganje o 

osnovnim principima uspeha u menadžmentu, glavnim funkcijama 

menadžera, novim konceptima prodaje i pretpostavkama ostvarenja 

maksimalnih rezultata u karijeri. Ali, bilo je ovo mnogo više od običnog 

predavanja o praktičnim tehnikama menadžmenta i prodaje, ma kako one 

bile korisne. Brajan Trejsi, koji već samim svojim izgledom personifikuje 

uspeh, ubrizgao je publici pravu injekciju preko potrebnog optimizma. 

Preduzeća sa najvećim kapitalom 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

9 

10 

Coca Cola 

Apple 

BlackBerry 

Google 

Amazon.com 

Yahoo 

Ebay 

Red Bull 

Starbucks 

Pixar 

28 


Odluke određuju uspeh 

Na samom početku, Trejsi je 

otvorio nove perspektive brojnom 

auditorijumu rečima da je ovo 

najbolje od svih doba u kojima je 

čovečanstvo ikada živelo i da nudi 

ogromne mogućnosti za uspeh. A 

uspeh ili neuspeh predstavljaju ishod 

odluka koje donosimo svakog dana. Za 

bolje odluke potrebni su nam znanje, 

informacije i pre svega razmišljanje. 

Reklo bi se – ništa revolucionarno, ovo 

smo znali i bez Trejsija... Međutim, 

porazna je istina da vrlo mali procenat 

ljudi zaista ume da razmišlja na način 

koji ih vodi ka ispunjenju ličnih ciljeva. 

Dakle, šta je zajedničko najuspešnijim 

menadžerima u bilo kom delu sveta 

Osnovni princip vrhunskih 

menadžera sastoji se u određivanju 

jasnih vrednosti u poslu, ali i životu, 

iz kojih proizilazi dugoročna vizija 

budućnosti. Najbolji lideri razmišljaju 

najmanje pet godina unapred i svesni 

su svoje misije, odnosno načina na koji 

žele da doprinesu dobrobiti drugih ljudi. 

Ona se uvek definiše u obliku sažete i 

razumljive maksime – multinacionalna 

kompanija 3M, na primer, svoju misiju 

shvata kao „rešavanje nerešivih problema 

pomoću sopstvenih proizvoda.“ Na 

osnovu tako formulisane društvene 

uloge, postavljaju se konkretni ciljevi 

koji se, zatim, rangiraju po stepenu 

prioritetnosti. 

Nakon planiranja sledi, naravno, 

akcija. Ni najbolji planovi neće dati 

rezultate ako nisu primenjeni na 

efikasan način. U tom cilju, najuspešniji 

menadžeri neprekidno preispituju svoje 

odluke i postupke i ne ustručavaju se 

da priznaju grešku. Oni se ne boje da 

pokušaju, makar i po cenu neuspeha; 

štaviše, vrhunski lideri ohrabruju svoje 

zaposlene da budu hrabri u sprovođenju 

sopstvenih ideja, jer neuspeh je važan 

segment u procesu učenja. Legendarni 

direktor General Electric-a, Džek Velč, 

prihvatajući na sebe odgovornost za 

pogrešan poslovni potez koji je njegovu 

kompaniju koštao više od milijardu 

dolara, obratio se radnicima sledećim 

rečima: „Ako predsednik kompanije 

može da kupi Kidder Peabody i zabrlja, 

onda je vama gotovo sve dozvoljeno. 

Ako predsednik kompanije uradi tako 

nešto i ipak preživi, nema razloga da se 

plašite rizika.“ 

I najbolji greše 

Kako navodi Brajan Trejsi, fleksibilnost 

je ključna osobina lidera u 21. veku. 

Fleksibilnost podrazumeva razmišljanje 

zasnovano na nuli koje se svodi na 

pitanje: da li postoji bilo šta što ne bih 

uradio ponovo kada bih znao ono što 

znam sada Zaista fascinantno zvuči 

statistika, po kojoj se čak ¾ naših 

odluka na kraju ispostave kao pogrešne. 

Ni najpoznatiji lideri nisu izuzetak u 

tome, ali za njih je karakteristično da 

su usmereni ka budućnosti, ne trošeći 

vreme i energiju na nešto, što više ne 

mogu da promene. U njihovom slučaju, 

tzv. kriva zaboravljanja, koja pokazuje 

brzinu kojom ostavljamo prošlost iza 

sebe, veoma je strma. 

Naravno, uspeha ni u čemu, 

pa ni u menadžmentu nema bez 

kompetencije. U modernom biznisu, 

gde vlada ogromna konkurencija 

među organizacijama i pojedincima, 

neophodno je oblikovati sopstvenu 

konkurentsku prednost koja je 

zasnovana na odabiru oblasti tzv. lične 

izvrsnosti i jedinstvenosti. U prevodu, 

da bismo bili bolji od konkurenata na 

tržištu proizvoda, usluga i radne snage, 

moramo da znamo u čemu želimo da 

se usavršimo i da posedujemo znanja 

koja nema niko drugi. Jedna od najvećih 

prepreka u razvoju kompetentnosti je 

linija manjeg otpora – prema Trejsiju, 

ogromna većina ljudi bira puteve koji 

traže manje napora. Ali, oni koji su 

spremni da investiraju novac, vreme i 

energiju u samousavršavanje, po pravilu 

bivaju nagrađeni na kraju. Kontinuirano 

učenje, putem čitanja stručne literature 

ili pohađanja seminara, pritom 

predstavlja preduslov razvoja ekspertize. 

U tom procesu, najzad, treba da budemo 

iskreni prema sebi i identifikujemo 

glavna ograničenja za ostvarenje ciljeva 

kako bismo se momentalno fokusirali na 

njihovo eliminisanje. 

Sledeći bitan element poslovnog 

uspeha je inovativnost, što je, u suštini, 

samo drugi naziv za kreativnost. Brajan 

Trejsi u vezi s tim daje savet da kreiramo 

što veći broj ideja primenom tehnike 

tzv. mindstorming-a. U prvoj fazi 

treba da smislimo mnoštvo predloga 

za nove projekte, a da, zatim, kroz 

ocenu njihove izvodljivosti, utvrdimo 

konačan broj ideja koje imaju izgleda za 

funkcionisanje u praksi. 

Konačno, da bismo realizovali sve 

naše planove, potrebna je lična hrabrost. 

Hrabrost je jedna od ključnih osobina 

lidera. Svim ljudima je zajedničko da 

se plaše rizika, ali je samo najboljima 

svojstveno da su spremni da preduzmu 

akciju bez obzira na verovatnoću 

negativnog ishoda. Na kraju krajeva, kako 

tvrdi Brajan Trejsi „u životu ne postoji 

sigurnost, već samo mogućnost.“ 



29

ISTRAŽIVANJE 

Koliko smo spremni da izdvojimo za PR 

Za planiranje budžeta za PR aktivnosti potrebna vam je jasna strategija. Saznajte kako to 

rade stručnjaci. 

Da je PR od izuzetne važnosti za uspeh preduzeća 

pokazuje i podatak da američke kompanije troše 

oko 47% svog budžeta za uspostavljanje i održavanje 

dobrih odnosa sa javnošću. Značaj PR-a u izgradnji imidža 

preduzeća i pozicioniranju novog proizvoda na tržište i 

dalje je izuzetno velik, iako se tip medija koje kompanija 

koristi u odnosima sa javnošću menjao tokom godina. 

Prema istraživanju časopisa PR News Online i dalje 

najveći primat u odnosima sa javnošću imaju štampani 

mediji, čak 45.9 odsto, dok značaj radija u komuniciraju sa 

potencijalnim kupcima drastično opada i poslednje godine 

Koji oblik komunikacionog oglašavanja ima najveći uticaj 

45,9% 

24,7% 

10,2% 

19,2% 

Internet 

Televizija 

Preduzeća se nekako i dalje drže principa da velika količina 

reklama i vesti u medijima po pravilu zaokupljuje i veću pažnju 

publike. Utrkivanje firmi da plasiraju što bolju i interesantniju 

vest postala je glavna preokupacija njihovog odeljenja za 

odnose sa javnošću. Zbog toga i ne čudi podatak da preduzeća 

najčešće koriste saopštenja za medije kao instrument PR-a 

(45.1 odsto). Međutim, često se gubi iz vida da je kod PR-a 

pored kvantiteta veoma bitan i kvalitet informacije, odnosno 

poruka koju preduzeće želi da saopšti. Shodno tome, ukoliko 

poruka nije dobro koncipirana i ne sadrži korisnu informaciju 

za ciljnu grupu ona kao takva neće imati nikakvog uticaja 

na ciljnu grupu. Zbog toga pre slanja saopštenja za novinare 

obratite više pažnje na suštinu poruke (šta želite da saopštite). 

Za razliku od saopšenja za medije i konferencija za novinare 

(ispitanici troše 32 odsto budžeta na ove aktivnosti) sponzorstva 

i komuniciranje sa ciljnom grupom preko sajmova slabije se 

koriste u uspostavljanju dobre PR strategije. Iako se sponzorstva 

danas stavljaju u žižu interesovanja javnosti kao sastavni deo 

društvene odgovornosti preduzeća, PR službe troše tek nešto 

više od 8.4 odsto budžeta na ovaj vid promocije preduzeća. 

Sa druge strane, sajmovi jesu dobar način za uspostavljanje 

direktnog kontakta sa kupcima i dobavljačima, ali kako ističu 

Štampano oglašavanje 

Radio 

Najznačajnije sredstvo i tehnika za plasiranje medija 

Intervjui 

32,0% 

Medijski izveštaji 

45,1% 

9,5% 

13,4% 

Sponzorstvo 

Zakup prostora 

u medijima 

iznosi samo 2.9 odsto. S druge strane, primat na tržištu 

odnosa sa javnošću preuzima internet kao nov, interaktivni 

medij uz pomoć kojeg kompanije mogu da predstave svoj 

proizvod i istovremeno prime povratnu informaciju od 

kupca. Pored toga komuniciranje putem interneta je lak, 

jeftin i pre svega brz način da kompanija pošalje poruku 

široj javnosti (novinarima, kupcima, dobavljačima). Ova 

dvosmerna komunikacija, slanja i primanja odgovora 

na datu poruku jeste jedna od funkcija uspešnog PR-a. 

Internet kao osnovnu alatku PR-a danas koristi oko 26.7 

odsto kompanija. Očekivanja su da će značaj interneta u 

odnosima sa javnošću i dalje rasti. 

30 


iskusni PR stručnjaci ne tako dobar 

način za promociju preduzeća. Stoga 

kompanije u kojima oni rade izdvajaju 

tek nešto više od 8.7 odsto budžeta za 

promociju na sajmovima. 

Zaključak ovog istraživanja mogao 

bi da se svede na dosta jednostavne 

okvire- malo ulaganja i puno rada 

na jasnom PR konceptu. Za dobru 

promociju preduzeća potrebna vam 

je jasna strategija zasnovana na 

konkurentskim prednostima preduzeća. 

Jednom kad dođete do odgovora na 

ovo pitanje potrebno je da utvrđene 

prednosti prevedete u jasnu poruku. 

Svakako i visina ulaganja je bitna. U 

početku oslonite se na komuniciranje 

preko Interneta. Nemojte štedeti na 

ovome. Napravite dobru internet 

prezentaciju koji će sadržati sve 

relevantne informacije o preduzeću, 

njegovim proizvodima i uslugama, 

planovima i ciljevima. Svakako, sajt je 

ogled vaše ambicije i poslovnog uspeha, 

pa se potrudite da ga obogaćujete novim 

sadržajiima i revelantnim informacijama. 

Maja Vuković 

Interplastica 

Međunarodni sajam plastike I gume 

29.01.2008. – 01.02.2008. 

Moskva, Rusija 

www.messe-dusseldorf.de 

KMO 

Sajam za preradu plastike 


Bad Salzuflen, Nemačka 

www.messenzentrum.de 

Plastex 

Međunarodni sajam plastike i gume 


Brno, Češka Republika 

www.bvv.cz 

CCG 

Međunarodni sajam gume i polimera 

Lion, Francuska 


www.idexpo.com 

sajmovi 

Sajmovi plastike u 2008/09. 

Equiplast 


20.10.2008. – 24.10.2008. 

Barselona, Španija 

www.firabcn.es 

Plastic Industry Show 



www.maxima-expo.ru 

Europlast 



Pariz, Francuska 

www.reedexpo.fr 

Plast Eurasia Istanbul 

Međunarodni sajam plastike 


Istanbul, Turska 

www.tuyap.com.tr 

Chemexpo 

Međunarodni sajam hemijske i 

plastične industrije 


Budimpešta, Madjarska 

www.hungexpo.hu 

Plastpol 

Međunarodni sajam za preradu plastike 


Kielce, Poljska 

www.targikielce.pl 

Interplas 

Međunarodni sajam i gume 

23.09.2009. – 25.09.2009. 

Birmingem, UK 

www.reedexpo.com 

Fakuma 

Međunarodni sajam za prerdu plastike 


Friedrichshafen, Nemačka 

www.schall-messen.de 

Interplastica 


Januar 2009 


www.messe-dusseldorf.de 

Plast 


10.03.2009. – 14.03.2009. 

Milano, Italija 

www.assocomplast.org 

Scanplast 

Skandinavski sajam plastične i 

gumarske industrije 

Geteburg, Švedska 

31.03.2009. – 03.04.2009. 

www.swefair.se 

Plagekam 

Međunarodni sajam plastične, 

gumarske i hemijske industrije 

April 2009. 

Celje, Slovenija 

www.ce-sejem.si 


31

moj primerak 

Naručite besplatan primerak Exportera 

Ako želite da redovno primate časopis Exporter, molimo Vas da popunite prijavu i pošaljete je sa 

naznakom Pretplata na časopis Exporter poštom na adresu: 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije 

Vlajkovićeva 3/V 

11000 Beograd 

Exporter 

Naziv firme 

Delatnost 

Adresa 

Poštanski broj i mesto 

Telefon 

Fax 

e-mail 

Kontakt osoba 

Časopis možete naručiti i putem faksa na broj: 011 3398 814, ili na e-mail adresu: office@siepa.sr.gov.yu 

32 

EXPORTER NOVEMBAR 2007.

Ako želite na svetsko tržište sve što vam treba je dobar vodič. 

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE 

Uskoro novo izdanje!

Exporter 10 - Maj 2008 - Siepa

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?