Exporter 18 - Siepa

REČ UREDNIKAPROIZVODNJAHRANESEKTOR AGRARASPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE TOKOM 2011.Sektor hrane je najznačajniji u svakoj privredi, budući daproizvodnja hrane ima najdirektniji uticaj na prehranustanovnika i sveukupnu ekonomsku sigurnost jedne zemlje. Stim u vezi, zemlje koje raspolažu prirodnim predispozicijama zarazvoj poljoprivrede, oduvek, a naročito danas kada je potražnjaza hranom sve veća, trebalo bi da imaju značajnu prednost nadostalima. Na njima je da li će i u kojoj meri da ih iskoriste.I pored činjenice da u izvozu naše zemlje još uvek dominirajusveže voće i povrće, žitarice, kao i proizvodi niže faze obrade,po poslednjim objavljenim podacima, ukupna spoljnotrgovinskarazmena Srbije prošle godine, kada je u pitanju sektor agrara,iznosila je 3,7 milijardi dolara, a ostvaren je i suficit od 1,3milijarde dolara. Imajući ovo u vidu, može se zaključiti daagroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu oblast u našojzemlji, čemu u prilog govori i to da u stvaranju društvenogproizvoda zemlje učestvuje sa oko 20%.Domaća preduzeća sve više koriste prednosti potpisanihsporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom,Kazahstanom, Turskom, zemljama EU i CEFTA, što se odražavai na porast vrednosti izvoza u ove zemlje. Takođe, primetna jei tendencija povećanja broja domaćih preduzeća koja ulaze uproces sertifikacije proizvodnje kako bi svojim proizvodimai uslugama mogla da konkurišu i osvajaju zahtevna tržištanavedenih zemalja.Da bismo išli u korak sa vremenom i konkurencijom, odnosnoda bismo se nametnuli i opstali na postojećim i novim tržištima,potrebno je i konstantno ulaganje u nove tehnologije, kapacitete,kao i u marketing aktivnosti. Takođe, usmerenost ka proizvodimaviše faze obrade i dodate vrednosti u ukupnoj proizvodnji, alii strukturi izvoza, u krajnjem će rezultirati porastom vrednostiizvoza, ali i višim nivoom razvijenosti zemlje.Marija Vukosavljević4 EXPORTER JUN 2012.5

VESTI IZ PRIVREDEIZDVAJAMOOSNOVANO UDRUŽENJEIZVOZNIKASRBIJEPOČETKOM GODINE OSNOVANO JE UDRUŽENJEIZVOZNIKA SRBIJE, čije je osnivanje pomogao projekatza razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), usaradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja,SIEPA-om, Kabinetom potpredsednika vlade za evropskeintegracije, PKS-om i Nacionalnom agencijom za regionalnirazvoj.Na osnivačkoj skupštini, koja je održana u Ministarstvuekonomije i regionalnog razvoja, izabrano je sedam članovaUpravnog odbora, a za predsednika tog tela je izabranSvetozar Mrkšić iz firme „Berko“ iz Mola.Udruženje izvoznika Srbije radiće na jačanju saradnjeizvoznika i stvaranju povoljnijeg okruženja koje malim isrednjim preduzećima omogućava isplativ izvoz.SUBVENCIJE ZAIZVOZNIKESIEPA je 17. aprila ovegodine raspisala XIII javnipoziv za dodelu bespovratnefinansijske pomoćipojedinačnim privrednimsubjektima i poslovnimudruženjima za izvozni marketing.Rok za prijavu je bio18. maj 2012. Stigle su ukupno382 prijave pojedinačnihprivrednih subjekata i 10prijava poslovnih udruženja.Pravo učešća su imalipojedinačni privredni subjektii poslovna udruženjaproizvodne delatnosti svihsektora ili uslužne delatnostii to u sektorima energetike,građevine, reciklaže, industrijskogi tekstilnog dizajna.USPEŠAN POČETAKSAJAMSKE GODINESIEPA je dobila nagraduza lojalnog partnera nameđunarodnom sajmugrađevine u Moskvi, na komje nastupilo dvanaest srpskihfirmi. Pored nagrade uMoskvi, SIEPA je nagrađenai na još dva sajma građevinena kojima je učestvovala. Zanastup na sajmu u Poznanjunagrađena je za najboljumarketing strategiju i najboljearhitektonsko rešenještanda, dok je na sajmu uKrasnodaru nagrađena zanajzapaženiji nastup nasajmu. Od početka godine,SIEPA je organizovala nastupna još šest međunarodnihsajmova i to na sajmu hraneu Tokiju, sajmu primenjenihtehnologija u Nirnbergu, ICTsajmu u Hanoveru, sajmusaobraćajne infrastruktureu Amsterdamu, sajmutehnologija i inovacija uHanoveru i najvećoj svetskojsmotri dizajna u Milanu.ŽENSKOPREDUZETNIŠTVOEvropska komisijaintenzivno neguje promocijuženskog preduzetništvai u tu svrhu je pokrenulaprojekat pod nazivom„Evropska mreža ambasadoraženskog preduzetništva“,kojem se pridružila i Srbija.Konzorcijum institucija, kojičine Nacionalna agencija zaregionalni razvoj, Privrednakomora Srbije, Udruženjeposlovnih žena Srbije iSIEPA, uspeo je da uvrstiugledne srpske preduzetniceu ovaj evropski projekat.Putem javnog poziva,izabrano je 10 ambasadorkiženskog preduzetništva,koje više od godinu danaličnim primerom inspirišubuduće preduzetnice. U ciljupodrške SIEPA je u okvirumanifestacije IZVOZNIKGODINE uvela kategorijunagrade za izbor najboljepreduzetnice.POSLOVNI SUSRETISIEPA je u saradnji saUdruženjem preduzeća industrijenameštaja SeverozapadaRusije, 22. i 23. majau Beogradu po prvi putorganizovala Rusko-srpskeposlovne susrete u sektorunameštaja.Učestvovalo je 11 ruskih i33 srpske firme što ukazujena obostrano interesovanjei značaj direktnih susreta zaostvarenje saradnje. Organizovanisu sastanci domaćihkompanija - proizvođačanameštaja sa ruskimkompanijama - kupcimau cilju sklapanja ugovorai unapređenja poslovnihodnosa. Ruske kompanijeučesnice se bave uvozom,distribucijom i plasiranjemnameštaja kroz svoje trgovinskelance, kao i opremanjemhotela i drugihobjekata na teritoriji RuskeFederacije.SUVE ŠLJIVE IZVOZNAŠANSA SRBIJESrbija je prošle godine izvezlaukupno 4.590 tona suvogvoća u vrednosti od 14 milionadolara, od čega najvišesuvih šljiva, oko 4.000 tona,rečeno je u Privrednoj komoriSrbije.Stručnjaci ocenjuju da biSrbija mogla da plasira i do10.000 tona suvih šljiva nastrana tržišta, međutim, dabi se to postiglo neophodnoje unaprediti tehnologijusušenja i genetski potencijalsorte, ali i poboljšati marketingu cilju otvaranja novihtržišta.Najveći kupac suvih šljivaiz Srbije je Rusija, a potomi Bugarska, Hrvatska i SAD.Srbija takođe raspolaže ikvalitetnim plodom jabuke zasušenje, a značajne potencijaleimaju i suva kajsija imalina.IZVOZ SRBIJE UTURSKU VEĆI 90 ODSTOZa prvih 11 meseci prošlegodine robna razmenaizmeđu Srbije i Turskedostigla je rekordnu vrednostod 544,3 milionadolara, što je za 31,8 odstoviše nego u 2010.Trgovinska razmena dvezemlje je sve bolja, aliprostor za unapređenjesvakako postoji u raznimoblastima poljoprivrede,počev od biljne proizvodnje,stočarstva, vodoprivrede, svedo naučne saradnje.Inače, izvoz iz Srbije u Turskuprošle godine je povećanza 90 odsto, pa je deficit nasrpskoj strani smanjen.SUFICIT SA ZEMLJAMACEFTAPo podacima Republičkogzavoda za statistiku, Srbijaje za prva tri meseca ovegodine ostvarila suficit urazmeni sa zemljama CEFTAod 227,9 miliona dolara.Tokom ovog perioda, uzemlje CEFTA se najvišeizvozilo žitarica, proizvodaod žitarica, razne vrste pića,gvožđe i čelik, a najviše jeuvezeno kamenog uglja,koksa i briketa, struje, kao ivoća i povrća. Izvoz Srbije,u navedenom periodu jeiznosio 579,7 miliona dolara,a uvoz je bio 351,8 milionadolara, što znači da jepokrivenost uvoza izvozomiznosila 164,8 odsto.Region CEFTA je premaučešću u ukupnom izvozuSrbije, drugo tržište poznačaju, posle tržišta EU.SRPSKA ŠNICLA UMEKDONALDSUSim impeks iz Bele Palankeizvozi više od 70% celokupnogjunećeg mesa iz Srbijeu EU. To preduzeće već godinamasnabdeva odrescimai poznati svetski lanacrestorana Mekdonalds.Ljiljana Petković, vlasnicaSim impeksa, kaže da farmeimaju kapacitet od 2.000junadi u jednom turnusu.Oko 40% proizvodnje seplasira preko maloprodajnihi veleprodajnih objekata, aoko 20% se izvozi u Italiju.Jedini problem sa kojimse ova kompanija susrećejeste drastično opadanjestočnog fonda u Srbiji, kaoi sve manja potrošnja mesapo glavi stanovnika, na kojudirektno utiče slaba kupovnamoć.6 EXPORTER JUN 2012.7

SIEPA AKTUELNOSTISAJMOVIZA DESET GODINA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI:• ORGANIZOVANA 43 SAJMA• OSTVARENO 34.500 KONTAKATA• 270 KOMPANIJA IZ SEKTORA PREHRAMBENE INDUSTRIJEUČESTVOVALO NA SAJMOVIMA KOJE SIEPA ORGANIZUJE• SAJMOVI ORGANIZOVANI NA TRI KONTINENTA I U 10ZEMALJAFOODEXsajam prehrambeneindustrije u JapanuSrpske firme su i ove godine,inače četvrti put zaredom uorganizaciji Agencije za stranaulaganja i promociju izvozaRepublike Srbije (SIEPA)učestvovale na vodećemsajmu prehrambene industrijeu regionu Azije i Pacifika,„FOODEX JAPAN 2012“. Sajamje održan od 6. do 9. marta uTokiju, i na njemu je izlagalosedam srpskih izvoznikasvežeg, zаmrznutog i sušenogvoćа, kao i proizvoda od voća,što predstavlja najveći broj dosada.Kroz jedinstvenu mešavinuetno i modernih motiva, naNacionalnom štandu Srbijepredstavile su se kompanijeAgranela, Agropartner, FrigoGrand, Fruvela, PackomInternational, Sirogojno iVenac. Tokom četiri danasajma srpske firme suostvarile oko 350 kontakata,što je za 70 odsto više negoprethodne godine. Takođe,očekivana vrednost izvoznihposlova je procenjena naviše od 1,5 miliona evra,što je za 50 odsto više negoprošle godine. Najvišezainteresovanih kompanija jebilo iz Japana, Koreje, Kine,Tajvana, Turske i Hong Konga,dok se sa više od 30 firmiočekuje početak saradnje.Srbija je, inače, već 6 godinazaredom najveći izvoznikzamrznutih malina u svetu,dok ovim proizvodom pokrivačak 17% japanskog tržišta. Ujapanskim prodavnicama senajčešće mogu naći zamrznutemaline iz Srbije kao i jogurtsa srpskim šljivama i topod jednim od najpoznatijihbrendova u Japanu u oblastiprehrambene industrije.Sajam u Tokiju, na kom se najednom mestu okuplja 10.000kupaca iz preko 30 zemalja iregiona, predstavlja odličnupriliku za promovisanjeproizvoda na rastućemazijskom tržištu.INTERTRAFFICsajam saobraćajneinfrastruktureAgencija za strana ulaganjai promociju izvoza (SIEPA)ove godine je po prvi putorganizovala nastup srpskihpreduzeća na najznačajnijemmeđunarodnom sajmusaobraćajne infrastrukture„Intertrafik“ (Intertraffic), kojije održan krajem marta uAmsterdamu. Na nacionalnomštandu Srbije predstavilo sešest domaćih kompanija -Elcom, lanterne i kontrolerisvetlosnih signala, InstitutMihajlo Pupin, sistemi zaupravljanje saobraćajem,Routex, saobraćajni znaci,Selma, lanterne i upravljači,SNG Company, ležeći policajcii Unipromet, čelične zaštitneograde.„Želja nam je da predstavimoovaj sektor svetu jersmatramo da i tu leži jedanod potencijala srpskog izvoza.Najveći broj posetilaca„Intertrafika“ dolazi izZapadne Evrope i to suvećinom donosioci odluka uvelikim kompanijama“, izjavioje direktor SIEPA BožidarLaganin. „Nadamo se da ćedomaće kompanije zaključitineke ugovore ili bar napravitipreliminarne dogovore zaposlove uprkos tome štosu tamo prvi put“, dodao jeLaganin.Sajam se održava svakedve godine i 2010. se nanjemu predstavilo više od800 izlagača iz 45 zemalja,od čega su 64 odsto biliinostrani izlagači. Takođe,tada je zabeležena i rekordnaposećenost od preko 17 hiljadaljudi. Posetioci sajma sudirektori i menadžeri vodećihkompanija, 22 odsto, lokalniorgani vlasti, 15 odsto, kao ijavna preduzeća za transport.Trend rasta broja posetilacai izlagača je evidentan i ovegodine.YUGBUILDsajam građevine ienterijeraOve godine SIEPA je poprvi put organizovalanastup srpskih preduzećana međunarodnom sajmugrađevine i enterijera„Yugbuild“, koji je od 29.februara do 3. marta održanu Krasnodaru, u crnomorskojregiji na jugu Rusije.Na nacionalnom štandupredstavilo se devetsrpskih kompanija -Aling Conel (proizvodnjaelektroinstalacionogmaterijala), El-Met Sistem(proizvodnja mašina zaizradu armaturnih mreža),Masterplast (proizvodnjastiropora, veletrgovina idistribucija građevinskihmaterijala), Maxima(proizvodnja prajmera,boja i lepkova), MetalkaMajur (proizvodnjaprekidača, utičnica i drugogelektroinstalacionogmaterijala), Simi (proizvodnjafabrika betona), Spajić(proizvodnja čeličnih vlakana,čeličnih sačmi i mašina zanjihovu proizvodnju), TiviAbrazivi (proizvodnja brusevaza mašinsku obradu kamena)i Yum Commerce (završnizanatski građevinski radovi iproizvodnja ukrasnih lajsni ielemenata od polistirola).SIEPA i srpske kompanije suod organizatora sajma dobilenagradu za najzapaženijinastup na sajmu.Krasnodar se nalazi u regijijugozapadne Rusije koja beležirast GRP-a (bruto regionalniproizvod) do tri puta veći odprosečnog GRP-a Rusije, pričemu građevinska industrijaučestvuje sa 28%. Značajnoje spomenuti da će Rusija bitidomaćin Svetskog kupa 2018.godine, a grad Soči domaćinzimskih Olimpijskih igara2014. godine. U naredne trigodine očekuje se izgradnja26.000 hotelskih soba uSočiju, ali postoji tendencijada taj broj dostigne i 31.000.Uprkos svetskoj ekonomskojkrizi, koja je pogodila igrađevinsku industriju uRusiji, glavni prioriteti će bitiulaganje u infrastrukturu iizgradnju stambenih objekata.Uz visok nivo kvaliteta,konkurentne cene proizvoda,uspešnost i prepoznatljivostsrpskih građevinskih firmi uovom delu Rusije, Sporazum oslobodnoj trgovini koji Srbijaima sa Ruskom Federacijompredstavlja izuzetno značajanadut za nastup na sajmu.Sa više od 615 kompanijaizlagača iz 9 zemalja ibrojem posetilaca kojipremašuje 14.000, Yugbuildpredstavlja jedan od najvećihi najznačajnijih sajmovagrađevine i odvija se napovršini od preko 30.000kvadratnih metara.EMBEDDED WORLDsajam primenjenihtehnologijaDevet srpskih kompanijapredstavilo je svoje proizvodei usluge na desetomjubilarnom sajmu embededtehnologija i primenjeneelektronike „EmbeddedWorld 2012", koji je od 28.februara do 1. marta održan uNirnbergu, Nemačka. Ovo ječetvrta godina zaredom da seEMBEDDED (Srpska industrijaprimenjenih tehnologija)predstavlja na ovom sajmu uokviru nacionalnog štanda uorganizaciji SIEPA.Broj izlagača na nacionalnomštandu Srbije je znatno većiu odnosu na prošlu godinu,pa se čini da je ova industrijau Srbiji ponovo u uzlaznomtrendu nakon prilično loše2010. godine. KompanijaBitgear iz Beograda, poproceni Deloitte-a jednaod najbrže rastućih mladihtehnoloških kompanija ucentralnoj Evropi u 2011.godini, predstavila je svojeproizvode i rešenja u oblastiprojektovanja FPGA sistema,embeded sistema i bežičnihkomunikacija.Decode je promovisaosvoje kompletno rešenjeza daljinsko upravljanjetzv. „pametnim kućama",dok Mikroelektronika,tradicionalno jedan odnajposećenijih izlagača nanacionalnom štandu Srbije,predstavila je svoj proizvodniportfolio koji broji preko400 proizvoda. Njihovrazvojni sistem EasyPICPRO v7 je među desetinama8 EXPORTER JUN 2012.9

hiljada proizvoda uvršten unajzanimljivije eksponate nasajmu. Novatronic iz NovogSada izložio je svoj proizvodniprogram iz domena led displejsistema za sredstva javnogtransporta, a Tagor iz Niša,jedan od glavnih distributeraelektronske opreme iindustrijske elektronike,ponudio je svoju usluguugovorne proizvodnje. InstitutPupin je spremno dočekaosajamski nastup sa potpunonovim i svežim vizuelnimidentitetom i robnommarkom Embedded++ podkojom predstvalja Q7 modulza industrijske sisteme kojirade na popularnoj Androidplatformi. Rešenja na baziove platforme su u fokusuistraživanja i razvoja firmeSeavus iz Niša, pa je to ibilo dominantno u njihovojponudi na ovom sajmu. HCPiz Kruševca je jedan od pionirauvođenja GPRS fiskalnihkasa u Srbiji, a na sajmu jepredstavila čitav niz proizvodaza bežično upravljanjeindustrijskim sistemima. Tuje i mlada kompanija HTEC izBeograda koja je tek započelasvoj proboj na svetskomtržištu "embeded" tehnologijai na sajmu iskoristila ovumogućnost da se predstavipotencijalnim partnerima."Embedded World" je najvažnijidogađaj za kompanije iz oveindustrije i mesto gde se stičunova znanja, prikazuju novitrendovi i sreću postojeći ibudući partneri. Sajam je ovegodine postavio novi rekord- 872 izlagača iz 35 zemaljaširom sveta, što je porast odskoro 10% u odnosu na brojizlagača prošle godine.CeBIT 2012najveći svetski ICT sajam ikongresSIEPA je ove godine, inačedeveti put, organizovalai promociju domaćegsektora informacionih ikomunikacionih tehnologijakroz nastup domaćihICT kompanija u okvirunacionalnog štanda nanajvećem ICT sajmu ikongresu na svetu, CeBIT2012, koji je održan uHanoveru od 6. do 10. marta.Na nacionalnom štandu,međunarodnoj stručnoj publicipredstavilo se 15 domaćihkompanija i to: 2D Soft, Belit,PSTech, DunavNET, ASW,Omnicom, HTEC, Fonlider,TIAC, Essentialdots, Indas,EnelPS, Konekt, ComData iDigitalmind. Takođe, za svedomaće kompanije učesnicesajma bilo je organizovanoi besplatno učešće u B2Bmatch-making manifestacijipod nazivom Future Match uzučešće oko 400 ICT kompanijaiz celog sveta.SIEPA je i ove godineorganizovala uživo non-stopprogram putem internet radijaBeotel.net, gde su slušaocitokom celog trajanja sajmaimali prilike da čuju najnovijevesti sa CeBIT-a od reporterakoji se nalaze na licu mesta.BUDMAsajam građevine u PoljskojKao prvi u nizu sajmovau 2012. godini, SIEPA jeove godine po prvi putorganizovala nastup domaćihfirmi na sajmu građevine„BUDMA 2012" u Poznanju,Poljska, koji je održan od 24.do 27. januara. Na ceremonijizvaničnog otvaranja sajma,SIEPA-i je uručena nagradaza najbolju marketinškustrategiju i najlepši štand nasajmu.Na nacionalnom štandupredstavilo se osamsrpskih kompanija -Aling Conel (proizvodnjaelektroinstalacionogmaterijala), Amiga(građevinski, elektroenergetskii mašinski radovi),Antić Kosta (proizvodnjametalne galanterije),Quattro Houses - QuattroConstruction (specifičansistem gradnje koji rezultiramaksimalnom energetskomefikasnošću), Stublina(okovi za vrata i prozore),Unipromet (proizvodnja iugradnja opreme za puteve),EL - MET Sistem (proizvodnjamašina za izradu armaturnihmreža) i Simi (proizvodnjafabrika betona i opreme zagrađevinarstvo).Sa preko 190 ostvarenihkontakata, prvi nastupsrpskih firmi izazvao je velikointeresovanje posetilaca,a kao rezultat sajamskognastupa potencijalni izvoz seprocenjuje na šest milionaevra u početnoj fazi. Poredtoga, SIEPA je kao organizatordobila nagradu za najboljumarketing strategiju iarhitektonsko rešenje štanda.Ova nagrada se dodeljujeod 2003. godine i obuhvatanekoliko kriterijuma kaošto su: ciljevi izlaganja,prostorna organizacija ikvalitet izgradnje štanda,način izlaganja eksponata,kao i sprovođenje celokupnemarketing strategije.Opšti utisak srpskih izlagačaje da na poljskom tržištucene građevinskog materijalanisu visoke, ali ni kvalitetnije zadovoljavajući, te se oviproizvodi uvoze iz Češke iSlovačke i izvoze u baltičkezemlje. Upravo tu srpskapreduzeća vide svoju šansui mogućnost da svojimkvalitetom mogu da budukonkurencija slovačkim ičeškim preduzećima.Zahvaljujući velikiminfrastrukturnim projektimakoji su u toku, poljskagrađevinska industrija u2011. godini zabeležila jeukupan porast od 11 odsto,dok je u sektoru stanogradnjeporast iznosio čak 42 odsto.Kao najatraktivniji segmentiu 2012. i narednoj godini,označeni su izgradnja puteva ivisokogradnja.Sa izložbenim prostoromod preko 60.000 metarakvadratnih, Poznanjpredstavlja najznačajnijisajamski centar u celojPoljskoj i spada u jedan odnajvećih centara u tom deluEvrope. Svoje proizvodeje na sajmu predstavilo1.420 kompanija iz 33zemlje, a zabeležena je irekordna poseta od preko62.000 stručnjaka iz oblastigrađevine, arhitekture i drugihsrodnih sektora.HANOVER MESSE 2012Sajam tehnologija iinovacijaOve godine SIEPA jeorganizovala i nastup srpskihpreduzeća na najznačajnijemtehnološkom događaju„Hannover Messe 2012“,koji je održan od 23. do 27.aprila u Hanoveru, Nemačka,i u okviru kojeg se odvijaosam međunarodnih stručnihsajmova iz ove oblasti. Poprvi put nakon sedam godinanacionalni štand Srbijebio je u okviru stručnogsajma „Industrial Supply"(izložba rešenja industrijskihdobavljača i lake gradnje).Na nacionalnom štandu Srbijepredstavile su se sledećekompanije: Ewes Europe East,FKL, Ming, Montavar MetalnaLola, Orion, Perfom, Promek,Sanvi Trstenik, Valjaonicabakra Sevojno, Slovo, kao iVojvodina Metal Cluster.Drugog dana sajma, održan jei Nemačko - srpski poslovniforum (German-SerbianBusiness Forum) pod nazivom„Izazovi i nove šanse zasaradnju" (Current Challengesand New Perspectives forCooperation) u organizacijiSIEPA, Odbora nemačkeprivrede za istok i Nemačkeorganizacije za međunarodnusaradnju (GIZ), a uz podrškuSaveznog ministarstvaekonomije i tehnologijeRepublike Nemačke iSaveznog ministarstva zaprivrednu saradnju i razvojRepublike Nemačke, kao iPrivredne komore Srbije.Učesnici Poslovnog forumabili su i ministar ekonomije iregionalnog razvoja, NebojšaĆirić, kao i predsedniknemačke savezne državeDonje Saksonije, DavidMcAllister. Takođe, SIEPAje, preko Evropske mrežepreduzetništva (EEN) bilai partner u organizacijib2fair događaja na kom jeučestvovalo 10 kompanijaizlagača iz Srbije.„Hannover Messe" se održavaviše od 60 godina i predstavljavodeći tehnološki sajam natržištu Evrope. U 2011. godinina sajmu je učestvovalo višeod 6.500 izlagača iz preko 65zemalja, dok je sajam posetiloviše od 230.000 stručnihposetilaca iz Evrope i sveta.FUORI SALONESmotra dizajnaSrpski dizajneri i proizvođačinameštaja i ove godine suimali priliku da u organizacijiSIEPA učestvuju na najvećojsvetskoj smotri dizajna „FuoriSalone" koja je održana od 17.do 22. aprila u Milanu. Nasrpskom štandu pod nazivom„Creative Space Serbia" (CSS)svoje radove su predstavilidizajneri Danko Radulović,Milan Karišik, Tamara Švonja,Đorđe Živanović, Kako KoStudio, Žarko Uzelac, StudioDM, Bojana Petrović, SašaMitrović i Nenad Cerović čijesu prototipove izradile firmeArt & Stil, SCS Plus, Lanterna,Linea Milanović, SIMPO ŠIK,Eurokancom i GIR.Ovo je već drugi put da sepravi spoj domaćih dizajnerasa srpskim proizvođačimanameštaja i na taj načininostranoj publici predstaviproizvod koji je u potpunosti„Made in Serbia". Želja je dase kroz nastupe doprinesepodizanju svesti o srpskojdizajn sceni, i na taj načinpodstaknu domaći proizvođačinameštaja da u što većoj merikoriste taj njihov kapacitetkako bi pronašli mestona svetskoj sceni dizajnanameštaja jer svakako dakapacitet postoji.Radovi koji se predstavljaju uMilanu su rezultat konkursakoji je sproveden krajemprošle godine, na koji seprijavilo više od 200 dizajneraiz Srbije.„Fuori Salone" se održavaparalelno sa najvećimsvetskim sajmom nameštaja„Salone del Mobile" upoznatom delu Milana - ZoniTortoni. Nedelju dizajna uMilanu poseti više od polamiliona profesionalacaiz sfere dizajna kao imnogobrojni turisti koji ovajdogađaj smatraju jednim odnajinteresantnijih dešavanjatokom cele godine.www.creativespaceserbia.comMOSBUILDSajam građevine ienterijeraSIEPA je ove godineorganizovala i nastup srpskihpreduzeća na najvećemi najpoznatijem sajmu izoblasti građevinske industrijeMosbuild 2012, koji je održanod 10. do 13. aprila 2012.godine u Moskvi, Rusija.Na nacionalnom štanduSrbije svoje proizvode iusluge predstavilo je 12kompanija i to: Amiga(građevinski, elektroenergetskii mašinski radovi), AntićKosta (proizvodnja metalnegalanterije), Banja Komerc(proizvodnja materijalaza završne radove ugrađevinarstvu), Darex(proizvodnja itisona), IntraLighting (arhitektonska itehnička rasveta), NIP Spasić(građevinski izolacionimaterijali), Nobili Furniture(vrata i prozori, opremanjeenterijera), Polymers Group(proizvodnja nadstrešnica),Simi (proizvodnja fabrikabetona i opreme zagrađevinarstvo), Spajić(proizvodnja čeličnih vlakana,čelične sačme i mašina zanjihovu proizvodnju), EL-METSistem (proizvodnja mašinaza izradu armaturnih mreža)i Euro Bravo (projektovanje,proizvodnja i ugradnja svihvrsta aluminijumskih -staklenih fasada, ventilirajućihfasada i aluminijumske i PVCstolarije).Ove godine štand Srbije je biou Forumu, najprometnijempaviljonu u kome porednacionalnih grupa Nemačkei Belgije izlažu i vodećegrađevinske firme, kao što suBayer, Mapei, Ursa, Saint-Gobain.Sa preko 150.000 m2ukupne površine i 104.000posetilaca iz oblasti građevinei enterijera, Mosbuildveć 18 godina predstavljanajznačajniji događaj ovog tipau Rusiji i zemljama regiona.Prošle godine svoje proizvodei usluge predstavile su 2.472kompanije iz 49 zemalja, auprkos svetskoj ekonomskojkrizi, koja je pogodila igrađevinsku industriju uRusiji, zabeležen je porastbroja posetilaca od 7%.Zbog priprema za Svetskoprvenstvo u fudbalu koje ćese održati 2018. godine, VladaRusije je izdvojila budžetu iznosu od 3,8 milijardidolara za finansiranje velikihinvesticionih projekata, ukoje spadaju i izgradnja 13i renoviranje 3 stadiona,izgradnja i modernizacija7.710 km puteva i 2.023 kmželezničke pruge, a u svih 13gradova koji su predloženiza održavanje takmičenjapredviđeni su velikiinfrastrukturni projekti.10 EXPORTER JUN 2012.11

TRŽIŠNI TRENDOVIKOSMOMIBUSINESS INFO GROUP• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova• Organizacija poslovnih skupova za klijente• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika• Godišnje edicije:Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji• Treninzi za javni nastup• Medijski konsalting• Foto sesije za kompanije i institucijewww.big.co.rsSPOLJNATRGO-VINAMAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPAPOLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA SRBIJEU 2011. OSTVARILE SU IZVOZ OD OKO 2,7 MILIJARDIDOLARA, ŠTO JE ZA 20 ODSTO VIŠE NEGO U 2010.GODINI, I SA UDELOM OD 22,9 ODSTO U UKUPNOMROBNOM IZVOZU.Poljoprivreda igra važnu uloguu svim zemljama Balkana,a produktivnost u oblastipoljoprivrede u zemljama regiona niža jenego u Evropskoj uniji. Izazovi svetskeekonomije traže da idemo u korak sanovim znanjima i tehnologijom. Treba dauložimo veliku energiju kako bismo brzoi efikasno usvojili standarde proizvodnjekoji će otvoriti nova tržišta domaćempoljoprivredniku i omogućiti mu novuzaradu.Prema podacima Republičkog zavodaza statistiku, ukupna spoljnotrgovinskarazmena Srbije u 2011. godini iznosila jepribližno 22,8 milijardi evra što je za 14,4odsto više nego u istom periodu prošlegodine. Izvezeno je robe u vrednosti odoko 8,4 milijardi evra ili za 14,1 odstoviše nego u 2010. godini, dok je uvoz bio14,4 milijarde evra ili za 14,5 odsto veći.Glavni spoljnotrgovinski partneri su idalje Nemačka (952,4 miliona evra), Italija(936,6 miliona evra) i Bosna i Hercegovina(851,6 miliona evra), a u uvozu Rusija (1,9milijardi evra), Nemačka (1,6 milijardievra) i Italija (1,3 milijardi evra). Sazemljama CEFTA u 2011. godini Srbijaje ostvarila suficit od oko 1,5 milijardidolara, što je rezultat uglavnom izvozapoljoprivrednih proizvoda i to žitarica,proizvoda od njih, raznih vrsta pića,gvožđa i čelika. Na strani uvoza izdvajajuJUN 2012.13

se kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe ičelik, struja, kao i povrće i voće.Poljoprivreda i selo imaju danas izuzetnomesto i ulogu u ukupnom privrednomrazvoju Srbije, posebno u procesuusklađivanja ekonomskih mehanizamaza realizaciju određenih društvenihciljeva, pre svega na sprovođenju reformii tranzicije. Agroindustrija predstavljanajznačajniju privrednu oblast u RepubliciSrbiji, koja u stvaranju društvenogproizvoda zemlje (GDP) učestvuje sa oko20%.Poljoprivreda i prehrambena industrijaSrbije u 2011. ostvarile su izvoz od oko2,7 milijardi dolara, što je za 20 odstoviše nego u 2010. godini, i sa udelomod 22,9 odsto u ukupnom robnomizvozu. Suficit u spoljnotrgovinskojrazmeni poljoprivredno-prehrambenihproizvoda u prošloj godini ima rast oddevet odsto i iznosi 1,3 milijarde dolara.Spoljnotrgovinska razmena proizvodaagrarnog porekla bila je najveća sazemljama sa kojima Srbija ima potpisanesporazume o slobodnoj trgovini, i tozemlje članice Evropske unije učestvujusa oko 48 odsto u izvozu Srbije kada je rečo proizvodima agrarnog porekla, a drugipo važnosti partner su zemlje CEFTAsporazuma, gde je Srbija plasirala oko46 odsto od ukupno ostvarene vrednostiizvoza agrarnih proizvoda.Najvažniji proizvodi agrarnog poreklau izvozu, u 2011. godini su kukuruz uvrednosti od 422 miliona dolara, šećerod šećerne repe rafinirani u vrednostiod 156,3 miliona dolara, malina roland- smrznuta u vrednosti od 101,6 milionadolara, pšenica merkantilna koje jeizvezeno za 82,4 miliona dolara, jestivoulje od suncokreta koje je izvezeno uvrednosti od 81,6 milion dolara, i svežejabuke čiji je izvoz vredeo 62,1 miliondolara. Povoljni rezultati poljoprivredeSrbije u spoljnotrgovinskoj razmeniostvareni su zahvaljujući pogodnostimakoje ona ima u preferencijalnom statusuna tržištu Evropske unije, kao i ostvarenojliberalizaciji u razmeni sa zemljamazapadnog Balkana po CEFTA sporazumu.Posmatrano po odsecima, u izvozudominiraju robne grupe - žita i proizvodina bazi žita, u vrednosti od 731,8 milionadolara, sa učešćem od 6,2 odsto uukupnom robnom izvozu, i voće i povrćesa ostvarenim izvozom u vrednosti od657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6odsto u ukupnom robnom izvozu.Voće i povrće dominira u uvozu, jerje na ime toga izdvojen 301 miliondolara, dok je za kafu, čaj, kakao i začineplaćeno 209 miliona dolara. Iz Srbijeje u 2011. izvezeno ukupno 111.429tona jagodičastog voća, za 59 odsto višenego 2010. godine. U vrednosti izvozajagodičastog voća najveći procenatučešća od 81 odsto ima malina, koja jena strana tržišta plasirana u količini od78.460 tona za 183,5 miliona dolara.Takođe je izvezeno i 28.313 tona kupine(34,5 miliona dolara), 4.487 tona jagoda(8,8 miliona dolara) i 167 tona borovnice(726.847 dolara). Zemlje u koje se najvišeizvozi jagodičasto voće proizvedeno uSrbiji su Nemačka, Austrija, Francuska,Belgija, Holandija, a u nešto manjojmeri Italija i Velika Britanija. Inače,ukupna proizvodnja voća u 2011. iznosilaje 1,3 miliona tona, od čega je učešćejagodičastog voća 12 odsto, odnosno160.307 tona.Pogodno zemljište i klimatski usloviomogućavaju razvoj raznovrsnepoljoprivredne proizvodnje i to: žitarica,industrijskog bilja, voća i povrća,semenskog i sadnog materijala, lekovitogbilja, krupne i sitne stoke. Ako se ima uvidu da Srbija raspolaže sa oko 5.092.000ha poljoprivredne površine i 4.218.000ha obradive površine, može se zaključitida je to iznad standarda zemalja Evrope.Međutim, usled nekontrolisane upotrebehemijskih sredstava, dobar deo obradivogzemljišta je zakišeljen, a u Vojvodinii zaslanjen, što umanjuje proizvodnemogućnosti, a povećava troškoveproizvodnje. Za popravljanje zemljišnestrukture neophodne su određeneagrotehničke mere. I vodni režim je takođepovoljan, ali nedovoljno iskorišćen, te seod ukupnih obradivih površina samo oko1,6% površina navodnjava.Voćarska proizvodnja predstavljaznačajnu privrednu delatnost u Srbiji,jer postoje izvanredne mogućnosti zauspevanje gotovo svih voćnih vrsta, kojese baziraju na povoljnim klimatskimi zemljišnim uslovima. Naša zemljaposeduje izvanredne agroekološke usloveza proizvodnju voća i dobre perspektive zanjegov izvoz, ali za značajniji plasman nainostrana tržišta neophodna je promenasortimenta i popravljanje kvalitetavoća, osavremenjavanje tehnologijagajenja i uvođenje evropskih standardau proizvodnji. Površine pod voćnjacimaobuhvataju 244 hiljade hektara štočini 4,7% ukupnih obradivih površina.Proizvodnjom voća ostvaruje se 10-20puta veća vrednost proizvodnje po hektarunego pri proizvodnji pšenice i kukuruza.Ipak, tržišno orijentisano voćarstvo možebiti visokoprofitabilno samo ukolikoje tehnologija gajenja usklađena sazahtevima tržišta. Postignuti nivo razvojavoćarstva pokazuje da budući razvoj trebausmeriti na još intenzivniju proizvodnju,koju karakterišu visoki prinosi kvalitetnihplodova.Neki od ograničavajućih faktora zaefikasno uključivanje u međunarodnotržište su: siromašan asortimanprehrambenih proizvoda, naročitou odnosu na savremenu ponuduu razvijenom svetu; zapostavljenoistraživanje za potpunije korišćenjepostojećih kapaciteta putem uvođenjalinija i proizvoda; sporo prilagođavanjetržišnim kriterijumima poslovanja,odnosno uvođenje savremenogmenadžmenta i marketinga; ambalažai pakovanje postaju veoma značajni, amožda i presudni za promet, naročitona svetskom tržištu; nepostojanjedugoročnih, čvrstih ugovornih odnosaizmeđu prehrambene industrije iproizvođača sirovina (gazdinstva,zadruge, poljoprivredna preduzeća),kao i neizgrađenost odgovarajućihorganizacionih i ekonomskih odnosa nazadružnim principima između proizvođačai poljoprivrede i prerađivačke industrije idr.Strana ulaganjaPrema objavljenim podacima Narodnebanke Srbije (NBS) i Republičkog zavodaza statistiku neto strana ulaganja u robii u novcu, u periodu januar - decembar2011. godine iznosila su 1,83 milijardeevra, a ukupan, bruto priliv je dostigaoiznos od oko 2,24 milijarde evra. Odključne važnosti za zapošljavanje, rast inapredak su investicije i trgovina, te jepromocija međunarodne trgovine glavnielement budućeg orijentira spoljnepolitike.Prema podacima NBS, najveću netovrednost investicija u navedenom periodu2011. godine zabeležili su Luksemburgi Holandija, a potom slede Austrija,Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska iŠpanija. Prema sektorskoj analizi, u prvatri tomesečja 2011. godine najveći prilivzabeležen je u sektoru trgovine i to presvega u sektor trgovine na malo (učešćeod oko 38% u ukupnim neto investicijamau navedenom periodu), a zatim slediprerađivačka industrija i to pre svegaproizvodnja osnovnih metala, a potomi investicije u sektor nerazmenljivihdobara – finansijske usluge, poslovanjenekretninama i telekomunikacije.Srbija je i ove godine na "mapi" nemačkihinvestitora, jer u pitanju je malo tržištekoje je veoma zanimljivo malim i srednjimfirmama, koje preferiraju da ulože bližeevropskom tržištu. Industrijska kulturaje slična što olakšava poslovanje. Porastsrpskog izvoza u Nemačku, koja je u2011. najznačajnije izvozno tržište Srbije,ostvaren je zahvaljujući povećanomizvozu elektrotehničkih uređaja i opreme,proizvoda od čelika, bakra i aluminijuma,zatim tekstila, a rast je zabeležen i kodizvoza prehrambenih proizvoda - svežeg ismrznutog voća, kao i žitarica. Sa Srbijomnajviše posluju kompanije iz Bavarske,Baden-Virtemberga i Severne Rajne-Vestfalije. Metro Cash & Carry je u 2011.godini otvorio distributivni centar uBeogradu, sedmi objekat u Srbiji. U aprilu2012. godine otvoren je tehnološki centarnemačkog preduzeća Muehlbauer u StarojPazovi, gde će 100 radnika dobiti posao uzinvesticiju od 10 miliona evra. Grupacija"Continental ContiTech" je polovinomjanuara 2012. počela izgradnju fabrikeu Subotici koja će proizvoditi sistemeza sprovođenje različitih tečnosti koji seprimenjuju u automobilskoj industriji."ContiTech" je preduzeće specijalizovanoza izradu gumenih automobilskih delova,a u svojim fabrikama širom sveta imaviše od sto hiljada zaposlenih. Takođenemački Dräxlmaier na proleće krećesa realizacijom drugog projekta u Srbijiproizvodnjom kablovskih setova za Fiatu Kragujevcu. Takođe počinje izgradnjafabrike Bosch-a u Pećincima u vrednostiod 70 miliona evra, koja će proizvoditisisteme za brisače, i koja će generisati620 novih radnih mesta dok je Siemensnajavio proširenje postojećih kapaciteta uSubotici, zapošljavanje novih 150 radnika iulaganje u vrednosti od 24 miliona evra uproizvodnju novog tipa generatora.Kupovina Maksija jedna je od najvećihinvesticija Deleze grupe u jugoistočnojEvropi. Dolaskom belgijskog trgovinskoglanca Deleze u Srbiju trgovina će postatiefikasnija, a domaći proizvođači će dobitišansu da svoju robu plasiraju na evropsko,pa i američko tržište, gde ova kompanijaima svoje prodavnice.Tokom marta 2012. godine, južnokorejskaYura otvorila je fabriku i u Leskovcu.Projekat podrazumeva pokretanjeproizvodnje elektronskih komponentiza automobilsku industriju i otvoriće se1.500 radnih mesta. Ovo je četvrti Yurinprojekat, s obzirom da su fabrike većotvorene u Nišu i Rači.U februaru 2012. godine američkakompanija NCR u Beogradu je otvorilaoperativni i informacioni centar, ukupnevrednosti od 3,8 mil EUR, u kome ćezaposliti oko 300 visokoobrazovanihljudi iz Srbije, dok je američka kompanijaCooper Tyres kupila fabriku auto gumaTrayal iz Kruševca pri čemu se planirainvesticija u vrednosti od 50 miliona evrai zapošljavanje 400 radnika.Turska kompanija Boral aluminiumzapočeće izgradnju fabrike za proizvodnjualuminijumskih profila, vrata i kamionskihprikolica u kojoj će biti zaposleno više od300 radnika i u koju će biti uloženo preko50 miliona evra dok je danska kompanijaGrundfos u februaru počela gradnjufabrike pumpi za vodu i sistema grejanjau koji će biti investirano oko 50 milionaevra, a biće završena do kraja ove godine izapošljavaće više od 300 radnika. Takođeaustrijski Swarovski će na proleće započetigradnju fabrike obrade kristala u Subotici,u vrednosti od preko 21 milion evra,realizacijom investicije će biti zaposleno550 radnika.Takođe, kanadska Magna u Odžacimazapočinje gradnju fabrike za proizvodnjusedišta za automobilsku industriju, u kojuće uložiti preko 5,5 miliona evra i zaposlitipreko 400 radnika.14 EXPORTER JUN 2012.15

U FOKUSUTRŽIŠTE RUSIJE- ŠANSA ZAMESNU INDUSTRIJUPOTROŠNJA MESA I MESNIHPRERAĐEVINA JE U PORASTUŠIROM SVETA. NAJVIŠEZAHVALJUJUĆI UBRZANOM RASTUBROJA ŽITELJA NAŠE PLANETE,KAO I ZBOG SVE ZAHTEVNIJIHPOTREBA U ISHRANI.IGOR NOVAKOVIĆZa uspešan izvoz mesnihprerađevina u EU u budućnostiće najvažnije biti pitanje kvalitetafinalnog proizvoda. Goveđa i svinjskapršuta i suvo meso mogu biti plasiranina tržište EU ali pod uslovom da suzadovoljeni svi strogi standardi kvalitetai bezbednosti u toku proizvodnje odishrane stoke, preko uslova držanja stokei procesa klanja, skladištenja sve dodimljenja proizvoda.U strukturi izvoza svežeg mesasituacija je različita u odnosu na mesneprerađevine. Zemlje izvoza su Italija,Grčka, Bosna, Turska i Crna Gora.Najpopularniji proizvod je bebi bifpolutke, ali od ukupne kvote koju Srbijaima prema legislativi Evropske unijeod 8.700 tona, Srbija koristi godišnjetek negde preko 1.000 tona. Razloziza to su skupi inputi za proizvodnjužitarice, usitnjenost poseda (malefarme), kao i uzgoj nepopularnihrasa (domaći simental) koje su malomasnije u butu. Jedna od mogućnostiispunjenja kvote goveđeg mesa premakoličinama koje traži Evropska unijaleži u boljoj budućoj komunikaciji sakupcima. Potrebno je unapred razmenitiinformacije o svim potrebnim uslovimakoje kupac traži, jer do problema dolaziusled neodgovarajućeg rasnog sastava,procenta masti, neujednačenosti polutki,načina obrade mesa, potrebnih količina,pakovanja, ali i standarda kvaliteta.Evropska unija ima hroničan nedostatakgoveđeg mesa i trgovci su prinuđeni date količine uvezu sa trećih tržišta.Potencijal u povećanju izvoza svežeggoveđeg mesa za srpske kompanijeprimetan je na tržištima i Turske i Rusije.Zahvaljujući protokolu o slobodnojtrgovini, Srbija i Turska imaju potencijalza veliko povećanje trgovinske razmene,a jedna od najvećih mogućnosti jeizvoz goveđeg mesa, uzimajući u obzirogromnu Tursku populaciju od 77miliona stanovnika i tamošnju cenumesa koja može da ide i do devet evra umaloprodaji. Treba imati na umu da jeTurska sekularna, ali muslimanska zemljai da povećanje izvoza mora biti baziranona mesu preživara i to uglavnomzaleđenim polutkama goveda i ovaca.Rusija, sa druge strane, ima 143 milionastanovnika i svojom velikom potrošnjomprehrambenih proizvoda predstavljaveliki izazov za sve domaće izvoznike. Odhrane trenutno se najviše izvozi sveževoće, ali potencijal postoji i za mesneproizvode. Na prošlogodišnjem sajmu„World Food“ u Moskvi predstavilose pet srpskih preduzeća iz domenamesne i mlečne industrije. Potpisanasu tri ugovora za izvoz pašteta, mesnihnarezaka, zamrznutih svinjskihpolutki i gotovih jela. Interesovanje jepokazano od strane ruskih partnera iza mnogo veće količine mesa i mesnihprerađevina, ali su količine sirovineu Srbiji ograničene. Postojeće uredbeMinistarstva poljoprivrede, trgovine,šumarstva i vodoprivrede bi trebalo dapruže mogućnost da farmer uveća svojastada i da povećanje sirovina tj. živihživotinja znatno utiče na povećanjekapaciteta prerade u mesnoj industriji.Za tržište Rusije evidentno je da kvaliteti cena nisu sporne za srpske izvoznike iU ovom trenutku 14 srpskihkompanija posedujedozvolu za izvoz mesnih imlečnih proizvoda u Rusiju.U prvom krugu su ruskisertifikatori dali pismenusaglasnost o izdavanjusertifikata za neometanizvoz kompanijama Yuhor izJagodine, Carnex iz Vrbasa,Neoplanta iz Novog Sada,Big Bull Bačinci, ZlatiboracMačkat, Srpsko-ruskatrgovinska kuća Novi Sad,Koteks Surčin, Industrijamesa Topola, Bačka TopolaValletta Vučkovica, KučCompany Kragujevac,Mlekara Šabac, Select MilkInđija, Somboled Sombori Ice cream Factory NovaPazova. Trenutno u procesusertifikacije i dobijanjapotrebnih dozvola za izvozje još 10 zainteresovanihproizvodnih kompanija,i očekuje se da ćezainteresovanost biti jošveća posle prvih uspešnihizvoza u Rusiju.da je ograničavajući faktor većeg izlaskana to tržište manjak mesa potrebnogza preradu i izvoz. Sve zainteresovanekompanije za izvoz u Rusiju bi trebaloda prilagode ukuse svojih mesnihprerađevina ukusima ruskih kupaca jerse arome i ukusi razlikuju na srpskom iruskom tržištu.Proizvodi iz Srbije, uopšteno gledano,su veoma konkurentni za ruske kupce idistributere shodno Ugovoru o slobodnojtrgovini. Treba imati na umu da susvi proizvodi uvezeni iz EU i zemaljakandidata za EU carinjeni od 20 do30 odsto pri uvozu u Rusiju, i da susami uvoznici i distributeri iz Rusijeveoma zainteresovani da pronađunove dobavljače iz Srbije za svojesupermarkete. Za sada ovu pogodnostuveliko koriste proizvođači i izvoznicisrpskog svežeg voća, a bescarinskirežim su počeli da koriste i izvoznicizamrznutog voća u protekloj godini.U toku 2012. godine, SIEPA ćeorganizovati sajam prehrambeneindustrije u Rusiji i sve zainteresovanekompanije su pozvane da nastupe uokviru nacionalnog štanda Srbije i dapredstave svoje proizvode u najboljemsvetlu ruskim trgovinskim lancima. Izvozhrane na rusko tržište može doprinetiznačajnijem smanjenju trgovinskogdeficita sa Ruskom Federacijom, sa kojomSrbija ima najnegativniji saldo.Potrebe ruskih potrošača su dostavelike jer je i brojnost trgovačkih lanacadesetostruko veća od lanaca prisutnihna Balkanu. Jedna od prednosti izvoznoorijentisanih kompanija iz Srbijekoje se bave proizvodnjom mesa imesnih prerađevina je udruživanje unovoosnovanu asocijaciju „Nacionalnoudruženje prerađivača mesa Srbije“ kojaće u budućnosti biti u stanju da odgovorizahtevima i količinama prema ruskimkupcima. Buduća korist od asocijacije ćebiti mnogostruka kako zbog zajedničkihpotreba nabavke sirovina za proizvodniproces tako i kod ispunjavanja zahtevanihkoličina prema budućim i sadašnjimruskim kupcima.16 EXPORTER JUN 2012.17

INTERVJUGARANTKVALITETAdr Zoran Mićović, direktorUPRAVA ZA VETERINUKoje su to aktivnosti i nadležnostiUprave za veterinu?Uprava za veterinu je organizacionajedinica u Ministarstvu poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede i nadležna jeza sva pitanja iz oblasti veterinarstva.Uprava je odgovorna za zakonodavneaktivnosti tj. donošenje svih zakonskihi podzakonskih akata u ovoj oblasti,kako bi se uredila odnosno unapredilazdravstvena zaštita i dobrobit životinjaa isto tako propisale obaveze i stvorilibolji uslovi u proizvodnji i prometu hraneživotinjskog porekla i hrane za životinje.Ono što su prioriteti u narednom perioduje dalja harmonizacija i usaglašavanjenaših propisa sa legislativom EU. To značida Uprava za veterinu može da garantujeistovetnost ili ekvivalenciju mera kada jeu pitanju kontrola i sertifikacija pošiljkiza sve proizvođače koji žele da svojeproizvode plasiraju na tržište zemalja EU.Zahvaljujući intenzivnom radu imeđunarodnim kontaktima koje ovaUprava sprovodi, omogućen je izvoz u EU:mesa goveda, proizvoda od mesa goveda isvinja, zatim mleka i proizvoda od mleka,ribe i proizvoda od ribe, a u postupku smoda se naša zemlja nađe na listi odobrenihza izvoz mesa i proizvoda od mesa živine.Da bi to postigli neophodno je u oblastizdravlja životinja dokazati statuseslobodne od naročito opasnih zaraznihbolesti životinja i zoonoza, zatimsprovoditi monitoring rezidua, a sistemkontrole u objektima za proizvodnjuhrane prilagoditi zahtevima različitihtržišta.Ceo ovaj sistem i Uprava su više putakontrolisani od strane inspektora-Kancelarije za hranu i veterinu EU, zatimCarinskog Saveza Rusije, Belorusije iKazahstana. Naš sistem je dobio pozitivneocene u veterinarskoj delatnosti, odnosnoocenjen je kao ekvivalentan, a Upravaprepoznata kao odgovoran i ozbiljanpartner veterinarskim upravama drugihzemalja.Što se tiče mera za sprečavanje pojave,rano otkrivanje i iskorenjivanje zaraznihbolesti životinja, u toku je projekat kojifinansira i pruža stručnu pomoć EvropskaDelegacija, a odnosi se na iskorenjivanjeklasične kuge svinja i besnila. Sprovodise oralna vakcinacija lisica protiv besnilai monitoring KKS-a domaćih i divljihsvinja. Očekujemo rezultate već u prvojgodini i prestanak vakcinacije svinja kakobismo ostvarili iste rezultate i status kao ivisoko razvijene zemlje EU.Na koji način pomažete isavetujete proizvođače?Pomoć proizvođačima se pružasvakodnevno. Naime, mi smoorganizovani tako da veterinarskiinspektori vrše stalan nadzor u objektimaza uzgoj i držanje životinja, zatimklanje i preradu mesa, mlekarama iskladištima tako da se sve informacijeUprava za veterinumože da garantujeistovetnost iliekvivalenciju merakada je u pitanjukontrola i sertifikacijapošiljki za sveproizvođače koji želeda svoje proizvodeplasiraju na tržištezemalja EU.i zahtevi prosleđuju kako inspektorimatako i proizvođačima. Kako bi bilipravovremeno informisani i dobili savetkako da unaprede svoju proizvodnju,organizujemo seminare i to uz pomoći preko Privredne komore Srbije injenih regionalnih komora. Do sada sueksperti Uprave održali više seminaraza privrednike i proizvođače. U ovojgodini smo u saradnji sa Agro biznisomodržali seminar u Nišu, a u planu je dase održi 16 takvih seminara sa temompoboljšanja higijenskih uslova, novihpropisa u oblasti higijene i mikrobiologijekao i postupak dobijanja izvoznogveterinarskog broja i stavljanje na listeizvoznih objekata.20 EXPORTER JUN 2012.21

Saradnja se odnosipre svega naunapređenje u oblastizdravstvene zaštiteživotinja, javnomveterinarskom zdravljui oblasti usaglašavanjazahteva i sertifikacijakako bi našiproizvođači imaliuslove za plasmansvojih robai na domaćemi inostranom tržištu.Nedavno ste počeli sa izdavanjemdozvola za izvoz mesa i mlekau Rusiju, možete li nam rećinešto više o tome i kakva su Vašapredviđanja?Ruska Federacija je značajno izvoznotržište za našu prehrambenu industriju.Od 01.07.2010. god. formiran je Carinskisavez Rusije, Belorusije i Kazahstana iisto tako su postavljeni novi zahtevi zastavljanje na liste naših proizvođača. Takosmo uspešno prošli inspekciju Carinskogsaveza i trenutno se naših 14 objekatanalazi na listi odobrenih za izvoz na ovatržišta. Još tri objekta je podnelo zahtevi u toku je njihova ocena i u postupku suodobrenja.Opišite nam procedure zadobijanje izvoznih dozvola zatržište EU, Rusije i CEFTA-e?Procedura za dobijanje izvoznih dozvolaje da po podnošenju zahteva od stranesubjekta u poslovanju sa hranom,Uprava za veterinu formira komisijuod tri veterinarska inspektora koji vršepregled objekata, dokumentacije, sistemasamokontrole koje subjekat sprovodi. Akose potvrdi dobra higijenska praksa, dobraproizvođačka praksa i implementiranHACCP program i posebni zahtevizemalja uvoznica zavisno od toga na kojatržišta će se izvoziti, taj objekat se stavljana listu i može da dobije sertifikat zaizvoz određene vrste proizvoda.Svemu ovome prethodi intenzivnameđunarodna aktivnost Uprave i to dauspostavi kontakt sa nadležnim organimaza veterinarstvo zemalja uvoznica,usaglasi sertifikate sa zahtevima i budegarant za ekvivalenciju mera i kontroluu oblasti veterinarstva i veterinarskedelatnosti uopšte.Da li je u planu unapređenjeaktivnosti Uprave za veterinukoje bi bile od značaja zaprivrednike?Planovi za naredni period su jačanjekapaciteta u Upravi za veterinu. Važanposao koji smo planirali za ovu godinuje i ocena objekata kako bi se izvršilaanaliza, a na osnovu nalaza planiraleaktivnosti za unapređenje sistema nasvim nivoima.Obuke su nešto što će svakako bitiprioritet kako za veterinarske inspektoretako i za proizvođače.Mi ćemo intenzivirati pregovore ikontakte kako sa Briselom, Direktoratomza hranu i zaštitu potrošača tako isa Carinskim savezom, ali i naravnosusednim zemljama, članicamaCEFTA-e. Napominjem da se saradnjaodnosi pre svega na unapređenje uoblasti zdravstvene zaštite životinja,javnom veterinarskom zdravlju i oblastiusaglašavanja zahteva i sertifikacijakako bi naši proizvođači imali usloveza plasman svojih roba i na domaćem iinostranom tržištu. Naš osnovni zadatakje da sprovodimo istovetan sistemkontrole i osiguramo da bezbedanproizvod dođe do potrošača, jer zaštitapotrošača je osnovni zadatak i načelo nakojem se zasniva naš celokupan rad uoblasti bezbednosti hrane.www.mpt.gov.rs22 EXPORTER JUN 2012.23

PRIMERI USPEHAMIRJANA ALEKSIĆNA PUTU ZAKAZAHSTANU CILJU POVEĆANJA IZVOZA JEDNA OD STRATEGIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE JE USMERAVANJE DOMAĆIHPREDUZEĆA NA NOVA TRŽIŠTA. IAKO SREDNJE PO VELIČINI, PO POTENCIJALU PRIVREDNOG RASTA KAZAHSTANSPADA U BRZORASTUĆA TRŽIŠTA NA KOJIMA SRPSKI PROIZVODI I USLUGE MOGU PRONAĆI SVOJE KUPCE. UCILJU PRODUBLJIVANJA MEĐUSOBNE SARADNJE IZMEĐU OVE DVE ZEMLJE, OKTOBRA 2010. GODINE POTPISANJE SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I KAZAHSTANA, A KOJI PODRAZUMEVA TRGOVINU BEZ CARINA,TAKSI I DAŽBINA. PREDNOSTI KAZAHSTANA KAO NOVOG TRŽIŠTA PREPOZNALA JE I TRANSPORTNA KOMPANIJA„SRBOEXPORT“ KOJA NA OVO TRŽIŠTE PREVOZI SRPSKE PROIZVODE JOŠ OD 2007.GODINE.Jedna od najvećih transportnih kompanijau Srbiji svoje poslovanje je otpočeladevedesetih godina, a najpre su biliregistrovani za unutrašnju i spoljnutrgovinu. U međuvremenu su svojeposlovanje proširili i šest godina kasnijepočinju da se bave uslugama prevozarobe u domaćem i međunarodnomtransportu. Od male kompanije sasedištem u Obrenovcu, Srboexport danasposluje kao koncern, a njihov voznipark, koji čini 250 vozila, pokriva tržištezemalja zapadne, istočne Evrope i zemaljau regionu.Osim Rusije, Ukrajine, Belorusije, tezemalja sa kojima Srbija ima potpisanSporazum o slobodnoj trgovini,Srboexport pokriva i tržište Kazahstana.Prvu liniju prema Kazahstanu onisu otvorili mnogo pre potpisivanjaSporazuma o slobodnoj trgovini sa našomzemljom, tačnije 2007. godine i od tadado sada je 20 njihovih kamiona otišlo putKazahstana. Gospodin Ivica Dumanović,menadžer međunarodnog transportakompanije Srboeksport navodi nekolikoproblema sa kojima se njihov sektorsuočava. Najpre je to nerazvijena putnamreža, loša putna infrastruktura, ali ismanjen izvoz od strane kazahstanskihkompanija, što im daje malo mogućnostiza pronalaženje povratnih tura za njihovavozila. Kao problem se može navesti inepostojanje kazahstanskih transportnihdozvola za transport robe iz i u trećezemlje što dodatno otežava mogućnostvećeg prisustva njihovih vozila na tomtržištu.Zahvaljujući njihovom stalnom klijentuu izvozu, kompaniji Tarkett iz BačkePalanke, kročili su prvi put na to tržište.Inače kompanija Tarkett, izvozi 95% svojeproizvodnje. Njihovi najveći kupci su izRusije, Ukrajine, Belorusije, Kazahstana,kao i iz zemalja jugoistočne Evrope.U Rusiji imaju dve fabrike i jednu uUkrajini, a u njima je zaposleno oko 2.500radnika.Za potrebe izvoza njihovih proizvoda uKazahstan, koncern Srboexport je i prvakompanija koja je podnela zahtev i dobilasve neophodne dozvole Ministarstva zainfrastrukturu i energetiku RepublikeSrbije za transport robe ka Kazahstanu.Možda to nije jedno od razvijenijih tržištaali prema rečima našeg sagovornikagospodina Dumanovića, ovo tržištepredstavlja veliku izvoznu šansu za našeprivrednike, pa samim tim i za kompanijekoje se bave transportom. Šanse za uspehna ovom tržištu su značajno povećanepotpisivanjem Sporazuma o slobodnojtrgovini pre godinu dana. Naravno i uovom Sporazumu postoje proizvodi kojisu izuzeti iz režima slobodne trgovineprilikom izvoza iz Srbije na carinskuteritoriju Kazahstana, kao što su: meso,sir, beli šećer, cigarete, penušavo vino,nedenaturisan etil-alkohol, pneumatskegume, tkanine od pamuka, kompresoriza rashladne uređaje, motorna vozila. Uizvozu Srbije u Kazahstan dominirajužitarice, medicinski, farmaceutskii tekstilni proizvodi, a u uvozu izKazahstana energenti (nafta, gas) i nekimetali.Ne treba izostaviti ni činjenicu da jeKazahstan najbogatija zemlja u centralnojAziji, ali postoje ozbiljne regionalnerazlike u razvoju, naročito kada je upitanju seosko stanovništvo. U 2012.godini očekuje se rast kazahstanskeprivrede, vođen pre svega povećanjemizvoza. Takođe se očekuje rast BDP-apo glavi stanovnika kao i priliv stranihdirektnih investicija. Kazahstan je i prvabivša sovjetska država koja je svoj dugprema MMF-u otplatila na vreme i tosedam godina ranije. Dve godine nakonotplate duga Kazahstanu je odobrenstatus tržišne privrede po američkomtrgovinskom pravu. Ova promena jeznačila i otvorenost za strane investicije,kontrolu nad sredstvima za proizvodnju iraspodelu resursa.Uspostavljanjem jedinstvene carinskeunije Rusije, Belorusije i Kazahstanacarinska procedura za srpske kompanijeje značajno uprošćena, a kada se robaizvozi značajno je smanjeno vreme kojevozila provedu na turi. Ovo je posebnoznačajno, naročito ako se zna da za trećezemlje procedura izvoza, odnosno uvozaiz Kazahstana je prilično komplikovana iskupa. Ipak, nedovoljna transparentnost ivisok stepen korupcije može predstavljatiproblem našim kompanijama.Energoprojektvisokogradnjaiz Beograda iPlanum iz Šapcaugovorile su posloveu Kazahstanu vrednenekoliko miliona evra,dok je kompanijaInter-kop otišlakorak dalje te otvorilapredstavništvo uKazahstanu.Kazahstan kao brzorastuće tržište imavelike planove i kada su investicijeu pitanju. Oni planiraju izgradnju unarednih deset godina, pa su tako nekenaše građevinske kompanije poputEnergoprojekt-visokogradnja iz Beogradai Planum iz Šapca ugovorile poslove uKazahstanu vredne nekoliko miliona evra,dok je kompanija Inter-kop otišla korakdalje te u cilju proširenja poslovanjana ovom tržištu prošle godine otvorilapredstavništvo u Kazahstanu. Reč jeo firmi koja se vodi kao lokalna i kojaće raditi projekte koji se finansiraju izbudžeta države Kazahstan.S druge strane, postoji velika mogućnostda u našim statistikama beležimokazahstanske investicije. Početkomgodine, grupa investitora iz Kazahstanaposetila je Ministarstvo za infrastrukturui energetiku, i tom prilikom su izrazilizainteresovanost za ulaganje u razvojneprojekte od vitalnog značaja za privrednirazvoj Srbije. Privrednici iz Kazahstanaprostor za konkretnu saradnju i sklapanjeposlovnih aražmana vide u investiranju uputnu, železničku, vodnu infrastrukturu,kao i u energetski sistem naše zemlje.Na sastanku su razmotrene mogućnostiučestvovanja kompanija iz Kazahstanau rekonstrukcijama i modernizacijikompletne železničke mreže na glavnimkoridorima, kao i u eventualnomangažovanju na izgradnji rečnih luka,pristana i pratećih infrastrukturalnihobjekata na Dunavu, Savi i Tisi.Korektni politički odnosi izmeđuKazahstana i Srbije dozvoljavajuprodubljivanje i ekonomskih odnosaizmeđu dve zemlje. O tome svedoče svečešće posete delegacija kako privrednihkomora, tako i najviših zvaničnika. A kakonaš sagovornik iz kompanije Srboexporttvrdi: „Treba maksimalno iskoristiti sveraspoložive kapacitete naše privrede ipreorijentisati ih na tržišta koja su namainteresantna po pitanju tražnje, olakšicaplasmana naše robe i dobiti koje to možesvima nama da donese. Kazahstan jeveliko tržište na kojem srpski proizvodimogu naći svoje mesto i biti ozbiljankonkurent ostalim državama koje polakoosvajaju kazahstansko tržište“.Sve države sa kojima imamo potpisanesporazume su najveća šansa za srpskekompanije jer možemo biti više negokonkurentni u odnosu na ostale zemlješto se tiče cene i kvaliteta robe kojapodleže potpisanim sporazumima.24 EXPORTER JUN 2012.25

IZAZOVI BIZNISAORGANSKAPOLJOPRIVREDAIGOR NOVAKOVIĆPREDNOSTI SRBIJE KADA JE REČ O ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI OGLEDAJU SE U VISOKOM PROCENTURURALNOG STANOVNIŠTVA, NETAKNUTOSTI VELIKOG BROJA OBRADIVIH POVRŠINA BILO KAKVIM HEMIJSKIMSREDSTVIMA, ALI I U BLIZINI EU KAO GLAVNOG TRŽIŠTA ZA PLASMAN ORGANSKE HRANE.Usled sve veće potrebe svetskogstanovništva za hranom,odnosno prehrambenimproizvodima, proizvodnja hrane jepostala veoma intenzivna na svimkontinentima zemljine kugle. Mnoštvopoljoprivredne mehanizacije, veštačkogđubriva, herbicida, fungicida, rodenticida,se koristi u intezivnoj proizvodnjipoljoprivrednih proizvoda. Krajem60-ih godina prošlog veka, naročitokod savesnijih potrošača prvenstvenou zapadnim zemljama Evrope, javilo semišljenje o štetnosti upotrebe različitihvrsta hemijskih proizvoda u proizvodnjihrane. U to vreme je počela da se rađa iideja "Vratimo se prirodi", koja je danasosnov i načelo organske poljoprivrede.U organskoj poljoprivredi su danasstrogo definisana pravila koja nalažuvrste agrotehničkih mera koje mogubiti primenjene u organskoj proizvodnjihrane. Zajednički rezultat savesnihpotrošača sa višom platežnom moći,supermarketa sa posebnim policama zaorgansku hranu i vizionarski nastrojenimpoljoprivrednim proizvođačima jeznačajan porast proizvodnje, trgovine ipotrošnje organske hrane na svetskomnivou.POTENCIJALI ORGANSKEPOLJOPRIVREDE U SRBIJIDanas kada je svetska tražnja za hranom,odnosno prehrambenim proizvodimana najvišem nivou, gledano premaklimatskim i geografskim uslovima zaSrbiju se može reći da je predodređena zagajenje sledećih organskih, a u isto vremei konvencionalnih kultura:• Žitarice i industrijsko bilje: pšenica,kukuruz, ječam, tritikale, ovas, raž,krompir, lan, uljana repica, šećernarepa, suncokret, soja.• Voće: malina, višnja, kupina, borovnica,jabuka, šljiva, dženarika, breskva,kajsija, kruška, dunja, grožđe, trešnja,aronija.• Povrće: paprika, kupus, tikvica, crniluk, šargarepa, praziluk, keleraba,karfiol, brokoli, bundeva, dinja,lubenica.• Stočarski proizvodi: med, propolis,tovljeni šaran.• Začinsko i lekovito bilje, kakosamoniklo tako i sakupljeno uprirodnim uslovima.Prednosti Srbije kada je reč o organskojpoljoprivredi ogledaju se u visokomprocentu ruralnog stanovništva,netaknutosti velikog broja obradivihpovršina bilo kakvim hemijskimsredstvima, ali i u blizini EU kao glavnogtržišta za plasman organske hrane.MOGUĆE PREPREKE I SLABOSTIORGANSKE PROIZVODNJE U SRBIJI• Za domaće proizvođače srpsko tržišteje veoma malo za siguran plasmanhrane sa organskim poreklom.• Potencijal tržišta EU je nedovoljnoiskorišćen najviše zbog nedovoljnoizgrađene reputacije domaćihproizvoda i malih količina proizvodakoji mogu da se ponude ovom velikomi rastućem tržištu.• Još uvek nedovoljno razvijenasaradnja svih učesnika u organskojpoljoprivredi na nacionalnom nivou.Prisutno je mnoštvo malih farmi od0,1 ha do 2 ha površine, koje nisuorganizovane u udruženja sa istimpostupcima proizvodnje koja bimogla da ponude jedan uniformni,sertifikovani proizvod.• Nedovoljno efikasan edukativnisistem za sve učesnike u proizvodnomlancu, kako za konvencionalnu tako iorgansku poljoprivredu. Nedostatakstručnog kadra obučenog za saveteu organskoj poljoprivredi, prenostehnologija, agrotehničkih mera inovih naučnih saznanja.Prema rečimaAleksandra Gerberadirektora Savezaproizvođača organskehrane Nemačke, ponudaorganske hrane ne pratitražnju i trenutno jepotrebno dodatnih10.000 proizvođačakako bi se popunio jazizmeđu ponude i tražnje.Nedostatak ponudeukazuje srpskimproizvođačima hraneda moraju ozbiljno darazmisle o proširenjusortimenta i količinikultura pod organskomhranom.• Nedovoljna finansijska sredstva zaorgansku proizvodnju (započinjanjeproizvodnje, sertifikaciju, nabavkuobrtnih sredstava).• Individualni proizvođači nisukonkurentni na inostranom tržištu.• Nedovoljna snaga svih učesnika uorganskoj poljoprivredi i preradida lobiraju za svoje interese kododgovarajućih institucija.• Nedovoljno poznavanje pravnihregulativa Evropske Unije koje seodnose na uvoz proizvoda organskogporekla.POTENCIJALNA TRŽIŠTA ZAORGANSKE PROIZVODE IZ SRBIJENajveće tržište organske hrane uEvropskoj uniji je Nemačka i tonajviše zbog svoje veličine (83 milionastanovnika), zatim slede Francuska,Italija i zemlje Skandinavije. Uočljiv jetrend porasta potrošnje organske hranekod stanovništva u državama sa višim ivisokim BDP.Promet na tržištu organske hrane uNemačkoj je u 2011. iznosio 6,6 milijardievra, što je za devet odsto više u odnosuna 2010. godinu. U ovoj godini se takođeočekuje rast u istom procentu. Povećanjebroja proizvođača organskih proizvoda jeza isti period iznosilo oko pet odsto, dokje rast površina pod organskim zasadimaiznosio nešto više od dva odsto.Prethodni podaci ukazuju da je uočljivhroničan nedostatak hrane organskogporekla na tržištu Nemačke, a i u drugimčlanicama EU, pogotovo na tržištimaskandinavskih zemalja, državamaBeneluksa i Francuske.Prema rečima Aleksandra Gerberadirektora Saveza proizvođača organskehrane Nemačke, ponuda organske hranene prati tražnju i trenutno je potrebnododatnih 10.000 proizvođača kako bi sepopunio jaz između ponude i tražnje.Nedostatak ponude ukazuje srpskimproizvođačima hrane da moraju ozbiljnoda razmisle o proširenju sortimenta ikoličini kultura pod organskom hranom.26 EXPORTER JUN 2012.27

PROIZVODNJA ORGANSKE HRANE U EUUNIJA ORGANSKIH PROIZVOĐAČASRBIJE: SERBIA ORGANICA„Serbia Organica“ je Nacionalnoudruženje za razvoj organske prozvodnjeosnovano u maju 2009. godine kaonezavisna, nevladina i neprofitnaorganizacija sa ciljem aktivnog učešćai podrške razvoju organske proizvodnjeu Srbiji. Unija „Serbia Organica“ jekonstituisana kao krovna organizacija,koja udružuje celokupan sektor organskepoljoprivrede na teritoriji RepublikeSrbije. Misija unije je da organskaproizvodnja kao agrobiznis budepouzdana i konkurentna grana kakona domaćem tako i na stranom tržištu.Težište je u očuvanju prirodnih resursai čuvanju ukusa „majke prirode“ zasadašnje i buduće generacije. Razvojemorganske proizvodnje težnja je da sedoprinese unapređenju zdravlja ljudi,životinja i zaštiti životne sredine uopšte.Za srpske proizvođače, prerađivače,trgovce i potrošače unija treba da služikao „ulazna vrata u svet organskepoljoprivrede“. Jedna od najvažnijihmisija unije „Serbia Organica“ je da20 odsto poljoprivrednih površina (1milion ha) u Srbiji bude pod organskomproizvodnjom u narednih 10 godina.Ciljevi unije „Serbia Organica“ su:• Harmonizacija interesa celokupnogsektora organske poljoprivrede• Razvoj lokalnog tržišta organskihproizvoda• Povećanje izvoza organskih proizvoda• Podrška fer i održivim aspektimaekonomskih sistema.Jedna od najvažnijih aktivnosti unije„Serbia Organica“ je organizacija,učestvovanje i izlaganje na najvećemsajmu organske proizvodnje na svetuBioFach u Nirnbergu, Nemačka. Sajamje odlična prilika za srpske proizvođačeda se upoznaju sa novim tehnologijamau organskoj poljoprivredi, sa novimkupcima i distributerima organske hranei da razmenjuju iskustva iz proizvodnjei prerade sa kolegama širom sveta. U2012. godini srpski izlagači koji sutražili nove partnere na novim tržištimabili su Lion Foods, Foodland i Herba izBeogrаdа, koji se bave proizvodnjom ipreradom voća, povrća, lekovitog bilja,šumskog voća i šumskih plodova. Oni suuspešno predstаvili celokupan asortimani kvalitet proizvoda koji nude. PreduzećeEcosoil iz Nišа je ponudilo stranimkupcima svoja orgаnska đubriva, а poprvi put se u okviru nаcionalnog štаndаpredstаvila i grupа proizvođаčа organskihpoljoprivrednih proizvoda sа područjаgrada Novog Sada, uz podršku GradskeUprave.Potencijalni proizvođačiorganske hranemoraju da znaju datrgovina i proizvodnjaove hrane uvek mora bitisertifikovana, što nijekratak proces i podleženadzoru u svakomsegmentu.Velike sertifikacionekuće u Srbijiimaju svojapredstavništva, a postojei domaće licenciranesertifikacione kućečiji su BIO sertifikativalidni za izvoz.POVRŠINE POD ORGANSKIM USEVIMA< 1% 1-5% 5-10% > 10%28 EXPORTER JUN 2012.29

SVET I MIKAKOPOSLOVATI SAKAZAHSTANOMINES NOVOSEL, MARIJANA JOVANOVIĆREPUBLIKA KAZAHSTAN JE DEVETA NAJVEĆA ZEMLJA NA SVETUALI I NAJVEĆA MEĐU ZEMLJAMA KOJE NEMAJU IZLAZ NA MORE.SMEŠTENA JE U CENTRALNOJ AZIJI, MEĐUTIM DEO ZAPADNO OD REKEURAL TERITORIJALNO PRIPADA EVROPI.Graniči se sa Rusijom, Kirgistanom,Turkmenistanom, Uzbekistanom,Kinom, a s jedne strane i saKaspijskim morem. Tokom 1991. godine,Kazahstan je proglasio nezavisnost iposlednja je zemlja bivšeg SovjetskogSaveza koja je to učinila. Podeljena je u14 provincija (облыстар) a provincije sudalje podeljene u distrikte (аудандар).Broj stanovnika je oko 16,3 miliona,od čega oko 50% su Kazasi i 35% suRusi. Osim njih u Kazahstanu žive, ali umanjem broju, i Nemci, Ukrajinci, Tatarii Uzbeci.Glavni grad je Astana, sa 600 hiljadastanovnika. Ovo je važan grad ukolikoželite saradnju sa Vladom i njeniminstitucijama ili industrijama koje su uvlasništvu države. Međutim, najbolji gradza poslovanje je Almati, stara prestonica,sa populacijom od 1,5 miliona stanovnika.Ostali značajniji gradovi su Šimkent,Karaganda, Atirau, Aktau i Pavlodar.Zvaničan jezik je kazaški ali nije tolikorasprostranjen kao ruski koji je prviposlovni jezik. Engleski se takođe koristii to je drugi poslovni jezik. Ukolikoposećujete svog poslovnog partnera ipakproverite da li govori engleski jezik i da liće vam biti potreban prevodilac.Kazahstan je zvanično sekularna zemlja.Većinska religija je islam, a veoma jezastupljeno i pravoslavlje i to pre svegarusko. Prilikom posete Kazahstanu(bilo turističke, bilo poslovne) važnoje biti svestan ovih kulturalnih razlikai voditi računa o jedinstvenoj tradicijii običajima obe ove religije i kako oneutiču na kulturu i poslovnu etiku. Naprimer za muslimane je normalno da utoku dana naprave pauzu u poslu kakobi se pomolili. Zato treba voditi računakada se zakazuju sastanci kako se nebi poklopili sa vremenom za molitvu.Takođe, probajte da izbegnete da nekomedodate nešto levom rukom jer to možeizazvati osećaj neprijatnosti. Osim ovedve dominantne religije, takođe ima iprotestanata, katolika i jevreja.Ekonomske i političkekarakteristikeKazahstan je ekonomski i političkistabilna zemlja sa odličnim rezultatimarasta i dobrom perspektivom za budućirast. Nude otvoreno tržište i dobre usloveposlovanja za sve kompanije.Poslovanje u Kazahstanu je uglavnomfokusirano na naftu i gas, kojih najvišeima na zapadu zemlje i koji su doprinelijakom ekonomskom razvoju u poslednjihosam godina. Kazahstan takođe posedujei značajne rezerve uglja, hroma, zlata,volframa, bakra, olova i cinka. Rudarstvoje drugi najprofitabilniji sektor. Takođe,Kazahstan je i najveći izvoznik žita iproizvoda od žita.Kazahstan se razvija u jedno odnajznačajnijih tržišta Evroazije ijedinstveno je pozicioniran da budeekonomski i trgovinski lider u regionu.Veoma su zainteresovani i za uvozproizvoda i u nekim slučajevima suraspoloženi da plate više novca za većikvalitet i inovativnu tehnologiju/uslugu.Kompanije sa dobrim proizvodom iuslugom kao i profesionalnim pristupomovde imaju najviše uspeha.Započinjanje poslovanjaUkoliko kompanija nije nikada poslovalasa Kazahstanom potrebno je detaljnoProbajte da izbegneteda nekome dodatenešto levom rukom jerto može izazvati osećajneprijatnosti.istražiti tržište. Najbolje bi bilo da imatenekog lokalnog agenta ili partnera kojibi vam pomogao, a samim tim će iuspeh biti brži. Takođe i ukoliko želiteda osnujete svoju kompaniju biće vampotreban neko ko će vas, uz mnogostrpljenja, voditi kroz ceo proces.Veliki broj privatnih kazahstanskihkompanija su postali agenti, distributeriili dileri za strane kompanije. Ipak, velikibroj lokalnih kompanija nema velikoiskustvo u poslovanju sa određenimsektorima, pa je potrebno prvo uspostavitidobru zajedničku saradnju i ne žuriti udugoročne ugovore ili sporazume.Poslovna kulturaKazahstan je mešavina evropskih, azijskihi ruskih običaja. Kultura je uglavnommuslimanska tako da se veoma poštujustariji ljudi. Ipak nema zabrane za alkoholi svinjske proizvode.Kazahstansku poslovnu kulturukarakteriše stroga hijerarhija u kojojsu lideri izdvojeni iz grupe i moć seraspoređuje od vrha na dole. To značida postoji samo jedna osoba koja donosiodluke, obično osoba na najvišempoložaju u kompaniji. Podređenipredstavljaju kompaniju na sastancimaali nemaju autoritet da donose odluke. Iprilikom pozdravljanja se može videti koje na kojoj poziciji. Obično oni na nižimpozicijama prvi pružaju ruku kako bipokazali poštovanje.Uspostavljanje bliskih ličnih kontakataje ključno za bilo koju vrstu poslovanjau Kazahstanu. Kazahstanci vole prvo daupoznaju osobu pre nego što započnuposlovanje. Njihov način komunikacijeje indirektan, pa upoznavanje možeda potraje duže nego što se očekuje.Međutim, upravo to vreme provedenou međusobnom upoznavanju će pomoćizapočinjanju poslovanja i efikasnijemdonošenju odluka.Hrana je značajan element poslovnihsastanaka. Prihvatite poziv natradicionalan ručak ili večeru jer jegostoprimljivost jedan od najvažnijihelemenata kazahstanske kulture, a bližeupoznavanje poslovnih partnera je osnovaza uspešnu poslovnu interakciju.Prilikom upoznavanja uglavnom suneformalni, pa je uobičajeno rukovanjei oslovljavanje po imenu. Međutim,kada treba da se rukujete sa ženom uveksačekajte da ona prva pruži ruku.Poslovni sastanci nemaju neku opštustrukturu i moguće su razne varijacije.Kazahstanci su tradicionalno orijentisaniali shvataju da je za napredak neophodnoda budu otvoreni i za nove ideje, pa sutako sastanci često mesta na kojima sediskutuje o raznim temama i iznose senove ideje.Razmena vizit karti je takođe uobičajenapraksa. Vizit karte bi trebalo da buduprevedene na engleski i na ruski. Kadadobijete vizit kartu učtivo je da je bar naminut pogledate i pročitate, pre nego štoje spakujete.Kako pregovaratiPregovaranje i započinjanje poslovanjau Kazahstanu traje duže nego u većiniZapadnih zemalja, pa je od velike važnostibiti strpljiv i posvetiti dovoljno vremenauspostavljanju kontakata sa potencijalnimkazahstanskim saradnicima. Procespregovaranja je često veoma živ isadržajan. Kazahstanci su poznati potome da vole rasprave i debate, alivodite računa da se nikada otvorenone suprotstavite nekome ko je na višojpoziciji od vas.Srbija je u 2011. godini izvezla u Kazahstan proizvode u vrednosti od 9.456.000 dolara, što je u odnosuna 2010. povećanje od čak 107%. Najviše smo izvozili štampane stvari, opremu za distribuciju električneenergije, opremu za zagrevanje i hlađenje, nameštaj i delove i konstrukcije i delove.Što se tiče uvoza, u 2011. smo iz Kazahstana uvezli proizvode u vrednosti od 110.769.000 dolara, štoje, u odnosu na 2010, povećanje od 264%. Najveći udeo u uvozu ima prirodni gas, zatim propan i tečnibutan, đubriva, cink i naftni gasovi.30 EXPORTER JUN 2012.31

Srbija ima šansuda u Kazahstanpoveća izvoz lekova,hrane, voća i povrća,sadnica voćai vinove loze,obuće, dečje odeće,podnih prekrivača,robe široke potrošnje,nameštaja,kranova i konstrukcija,opreme i delova zametalurške kombinate,guma za putničkeautomobile,akumulatora,opreme za pakovanjei automatizaciju kao isemenskog imerkantilnog kukuruza.Nemojte očekivati da za svaki postignutidogovor dobijete pisani ugovor. Akoste u dobrim odnosima sa svojimkazahstanskim partnerima, ako steuspostavili dobre odnose i verujete irazumete jedni druge, onda je i samorukovanje dovoljno da se „posao zapečati“.Kazahstan je tržište za ljude koji želedugoročno poslovanje. Preporučljivo jeostvariti dugoročno partnerstvo koje ćeproizvesti uzajamno poverenje neophodnoza dugoročnu saradnju. Pregovori u tomsmislu traju dugo i možda ne budetesvesni da su gotovi, dok iznenada nedobijete ponudu ili potvrdu za ugovor.Saradnja Srbije i KazahstanaSrbija ima sve predispozicije dabude značajan ekonomski partnerKazahstana u Evropi. Srpske kompanijemogu da učestvuju u razvojnimprojektima te zemlje, a potencijalneoblasti saradnje uključuju građevinskeusluge, poljoprivredu, mašinogradnju ienergetiku.Stupanjem na snagu Sporazuma ojedinstvenoj carinskoj uniji RuskeFederacije, Belorusije i Kazahstanastvoreno je tržište sa oko 168 milionastanovnika. Kako Srbija ima potpisanesporazume o slobodnoj trgovini sa svetri zemlje, otvara joj se mogućnost daliberalizacijom trgovinskih odnosa povećakonkurentnost domaćih preduzeća uCentralnoj Aziji.Na Biznis forumu koji je prošle godineodržan u organizaciji privrednih komoradve zemlje, srpske i kazahstanskekompanije su imale priliku dauspostave kontakte i dogovore poslovnusaradnju. Tada je predsednik Privrednekomore Srbije, Miloš Bugarin, sapotpredsednicom Trgovinsko industrijskekomore Kazahstana, Tatjanom Ždanovom,potpisao Sporazum o saradnji privrednihkomora.Trenutno izvozno najperspektivnijisektori srpske privrede su poljoprivredni iprehrambeni i upravo je za njih Kazahstanpokazao najveće interesovanje. Takođe,unapređenje privredne saradnje Srbije iKazahstana može se očekivati i u sektorudrvne, građevinske i farmaceutskeindustrije, proizvodnje zdrave hrane,bankarstva i uvođenja novih tehnologija.Srbija ima šansu i da u Kazahstan povećaizvoz lekova, hrane, voća i povrća, sadnicavoća i vinove loze, obuće, dečje odeće,podnih prekrivača, robe široke potrošnje,nameštaja, kranova i konstrukcija, opremei delova za metalurške kombinate, gumaza putničke automobile, akumulatora,opreme za pakovanje i automatizaciju isemenskog i merkantilnog kukuruza.Ovo sve ukazuje da se za srpsku privreduotvaraju nove mogućnosti za širenjeposlovanja, plasmana robe i realizacijuzajedničkih projekata u Kazahstanu.32 EXPORTER

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEPODRŠKAIZVOZNIM PREDUZEĆIMAU CILJU JAČANJA SRPSKE PRIVREDE NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU SIEPA VEĆ ŠEST GODINA ZAREDOM DODELJUJE DRŽAVNUPOMOĆ IZVOZNO ORIJENTISANIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA ZA AKTIVNOSTI KOJE DOPRINOSE POVEĆANJU IZVOZA. ZAUKUPNO 12 JAVNIH POZIVA 1.137 PRIVREDNIH DRUŠTAVA, PREDUZETNIKA I UDRUŽENJA JE DOBILO SREDSTVA U UKUPNOMIZNOSU OD 549,5 MILIONA RSD.NATALIJA TERZIĆBespovratna sredstva se dodeljujupo principu refundacije, štoznači da se podnosiocu prijaveukoliko ispunjava uslove i podnese svupotrebnu dokumentaciju u roku odobravarefundacija sredstava, ali se sredstvaisplaćuju tek po završetku aktivnosti kadase dostave dokazi o realizaciji aktivnostii o izvršenim plaćanjima. Na ovaj načinomogućuje se kontrola državne pomoćiodnosno postoji sigurnost da su dodeljenasredstva namenski potrošena.Do 2010. godine državna pomoć sedodeljivala samo malim i srednjimprivrednim društvima, a u 2011. godinipravo na učešće u postupku dobili supreduzetnici, veliki privredni subjekti iudruženja privrednih subjekata.U 2011. godini bila su objavljena dvajavna poziva i sredstva su odobrena uiznosu od 174.741.603,53 dinara i to za269 privrednih društava i preduzetnika iza 8 udruženja, od čega je 88,3% korisnikarefundiralo sredstva u ukupnom iznosu od119.355.293,24 dinara.Najveći broj korisnika sredstava, i topojedinačnih privrednih subjekata,je iz sektora industrije hrane i pića19,3%, ali je najviše sredstava dodeljenokorisnicima iz sektora elektrotehnike ielektronike 17,6% i sektora informacionokomunikacione tehnologije 16,7%, dokje korisnicima iz sektora industrijehrane i pića dodeljeno 13,3% od ukupnododeljenih sredstava. Najviše sredstavaje dodeljeno za finansiranje aktivnostiindividualnog nastupa kompanija nainostranim sajmovima čak 34,7%, zatimza sertifikaciju sistema upravljanjakvalitetom 20,4%, za jačanje marketinškihkapaciteta 17,9% sertifikaciju proizvoda14,3% sledi otvaranje predstavništva8,1% i najmanje za istraživanje tržišta2,7% i nastup kompanija u okviruprivrednih misija/poseta/B2B nainostranim tržištima, internacionalizacijuproizvoda putem jačanja konkurentnosti(istraživanje tržišta, sertifikaciju proizvodai sertifikaciju sistema upravljanjakvalitetom) samo 1,9%.Što se tiče udruženja najveći broj korisnikasredstava je iz sektora tekstilne industrije,kože i obuće čak 67,3%, na drugom mestuje sektor industrije hrane i pića sa 22,6%,industrija nameštaja i prerade drveta sa5,6%, mašine i oprema sa 2,9% i na krajusektor informaciono komunikacionetehnologije sa 1,6%.Zbog velikog interesovanja i značaja kojidodela bespovratnih sredstava ima, SIEPAje i ove godine nastavila sa dodelombespovratnih sredstava.SIEPA jeu saradnji saregionalnim privrednimkomorama i kancelarijamaza lokalni razvoj,i ove godine predstavilaProgram podsticanjakonkurentnosti iinternacionalizacijesrpske privredepo opštinamaširom Srbije.Javni poziv je objavljen 17. aprila itrajao je do 18. maja 2012. godine. Stiglesu ukupno 382 prijave pojedinačnihprivrednih subjekata i 10 prijavaposlovnih udruženja.Ove godine za bespovratna sredstvamogu da konkurišu pojedinačni privrednisubjekti (privredna društva, zadruge ipreduzetnici), veliki privredni subjekti iposlovna udruženja.Uslovi za učešće u postupku dodelebespovratnih sredstava za privrednadruštva, zadruge i preduzetnike su daimaju sedište u Republici Srbiji i da sebave proizvodnjom gotovih ili polugotovihproizvoda, ili pružanjem usluga u oblastienergetike, građevinarstva, informacionetehnologije, reciklaže i industrijskogi tekstilnog dizajna. Neophodno je dasu pozitivno poslovali u 2010. ili 2011.godini i da su tokom 2010. ili 2011.godine ostvarili minimum 20% prihodaod prodaje proizvoda ili usluga nameđunarodnom tržištu ili da su ostvariliizvoz u minimalnom iznosu od 50.000EUR u sektoru proizvodnje ili 25.000EUR u sektoru usluga. Jedino je za uslugeindustrijskog i tekstilnog dizajna dovoljnoda postoji jedan realizovan izvozni posaobilo koje vrednosti u prethodnoj godini.Takođe, bitno je da privredni subjekti nisuu postupku stečaja, likvidacije i da nisu uteškoćama.Sredstva su namenjena za sufinansiranje5 aktivnosti i to za: individualni nastupkompanija na inostranim sajmovima,otvaranje predstavništva na inostranimtržištima, nastup kompanija u okviruprivrednih misija/poseta/B2B nainostranim tržištima, internacionalizacijuproizvoda putem jačanja konkurentnosti(istraživanje tržišta, sertifikaciju proizvodai sertifikaciju sistema upravljanjakvalitetom) i za jačanje marketinškihkapaciteta (dizajn i izrada promotivnogmaterijala i dizajn veb sajta).Za poslovna udruženja uslovi za učešćeu postupku su da imaju sedište uRepublici Srbiji i da se bave proizvodnjomgotovih ili polugotovih proizvoda, ilipružanjem usluga u oblasti energetike,građevinarstva, informacione tehnologije,reciklaže i industrijskog i tekstilnogdizajna. Neophodno je da udruženje imaminimalno 5 članica, koje su u 2010. ili2011. godini ostvarile ukupan prometu visini od minimalno 5 miliona evra iukupno minimum 20% prihoda od prodajeproizvoda i usluga na međunarodnomtržištu, i da ukupno zapošljavaju najmanje100 zaposlenih.Za poslovna udruženja sredstva sunamenjena za sufinansiranje sledećihaktivnosti: zajednički nastup na inostranimsajmovima, učešće u organizovanimprivrednim misijama/posetama/B2B nameđunarodnim tržištima, za otvaranjepredstavništva na inostranim tržištima, zainternacionalizaciju proizvoda kroz jačanjekonkurentnosti (istraživanje tržišta) ijačanje marketinških kapaciteta (dizajn iizrada promotivnog materijala i dizajn vebsajta).Intenzitet finansijske pomoći možeiznositi 50% do 75% opravdanih troškova,ali ne više od maksimalno utvrđenihiznosa za svaku aktivnost.Najznačajnije novine su to da i velikiprivredni subjekti, kao i zadruge mogu dakonkurišu za navedene aktivnosti, te da jeza sertifikaciju moguće refundirati do 75%sredstava.Finansijska sredstva su obezbeđenaZakonom o budžetu Republike Srbije iiznose 150.000.000,00 dinara.Shodno praksi iz prethodnih godina,predstavnici SIEPA, u saradnji saregionalnim privrednim komorama ikancelarijama za lokalni razvoj, i ovegodine predstavljaju Program podsticanjakonkurentnosti i internacionalizacijesrpske privrede po opštinama širomSrbije. Cilj je da se privrednici širomSrbije upoznaju sa aktivnostima SIEPAi programom dodele bespovratnihsredstava, kako bi se povećao broj novihkorisnika finansijske pomoći, pre svegau onim krajevima gde je manji brojkorisnika. Na ovaj način privrednici moguneposredno da se upoznaju sa svojimmogućnostima i da na licu mesta dobijuodgovore na pitanja.Za više informacija www.siepa.gov.rs34 EXPORTER JUN 2012.35

SIEPA VODIČWORLD FOODKAZAHSTANMARIJA VUKOSAVLJEVIĆO sajmuSa četrnaest godina dugom tradicijomi zavidnom reputacijom „WorldFood“ Kazahstan predstavlja jedan odnajznačajnijih sajmova hrane i pića uCentralnoj Aziji i glavno stecište ponude itražnje proizvoda i usluge ove industrije utom delu sveta.Sajam „World Food“ Kazahstan (WFK) jeosnovan 1998. godine u Almati i jednomgodišnje u novembru okuplja više stotinakompanija iz oko 40 zemalja sveta. Tokomčetiri dana trajanja, u proseku oko 5000posetilaca, stručnjaka u oblasti hrane ipića poseti sajam i iskoristi mogućnostneposrednog uvida u ponudu i potražnjutržišta Kazahstana i zemalja u regionu.Pored toga ovaj sajam se pozicioniraoi kao idealno mesto za predstavljanjenovih proizvoda, te upoznavanjasa proizvođačima, distributerima,prodavcima na veliko i malo kao iugostiteljima i vlasnicima velikih lanacarestorana. Da bi se izašlo u susret svevećem broju zainteresovanih za učešćena ovom sajmu, počev od 2010. ukupnapovršina sajamskog prostora iznosi preko5000 kvadratnih metara. Najveći brojposetilaca dolazi iz Kazahstana, Kirgistana,Uzbekistana, Turkmenistana, Rusije,Azerbejdžana i drugih država bivšegSSSR-a, ali i zemalja u regionu.Četiri sajma u jednomWorld Food Kazahstan se zapravo sastojiod 4 zasebne celine. Naime, sajam jetematski podeljen na :• World Food – hrana i piće• World Food Tech – oprema i novetehnologije• Ingredients – sastojci, aditivi i začini• KazUpack – pakovanje, ambalaža irobne markeSvaka od ove četiri celine je smeštena uzasebni paviljon i podeljena u podsektore.Sektor hrane i pića je dodatno podeljen nasledeće sekcije:• Meso• Riba i morski plodovi• Mlečni proizvodi i sladoled• Masti i ulja• Konditorski proizvodi, hleb i peciva• Voće i povrće• Konzervirani proizvodi• Smrznuta hrana• Gotovi proizvodi• Hrana za bebe i dijabetičare – uvedeno2011.• Kafa i čaj• Bezalkoholna pića• Alkoholna pićaU prilog značajutržišta Kazahstana iregionalnih zemaljagovori i podatak dasu 2011. godine svoještandove imalei vodeće zemlje svetakada je poljoprivredau pitanju – Nemačka,Francuska i Kina.Prateća dešavanjaKompanije koje su svoje proizvode iusluge predstavljale na sajmu, moglesu da konkurišu i za nagradu Najboljiproizvod sajma, koja se dodeljivala u18 kategorija i koja je postala tradicija.Pored toga, sajam je obilovao i brojnimpratećim aktivnostima koje su posebnointeresantne posetiocima. Neke od njihsu degustacija hrane i pića, radionice,predavanja, kao i paneli i okrugli stolovikoji su za teme imali probleme i teškoće skojima se industrija hrane suočava. Poredstandardnih pratećih događaja, u 2011.godini posetioci, ali i kompanije izlagači,su imali priliku da po prvi put učestvujui na Otvorenom takmičenju u degustacijičaja, kao i da prate takmičenja barmena ikonobara.OčekivanjaPo poslednjim podacima organizatorasajma – kompanije Iteca, na WorldFood Kazahstan 2011, od ukupnogbroja prijavljenih učesnika čak 25%je učestvovalo po prvi put. Poredpojedinačnih učešća kompanija izlagača,nacionalne štandove su imale i Francuska,Nemačka, Italija, Poljska i UjedinjeniArapski Emirati. Takođe, sajam su posetilii predstavnici trgovinske asocijacije SAD(SUSTA) kao i Kazahstansko-Baltičkeasocijacije za trgovinu i industriju(KAZBALT).Detaljnije informacije o sajmu World FoodKazahstan mogu se naći na zvaničnomsajtu sajma www.worldfood.kzAgro World KazahstanProšle godine, paralelno sa sajmom WorldFood, u međunarodnom izložbenomcentru Atakent održan je i sajampoljoprivrede Agro World Kazahstan.Ovaj sajam se održava jednom u dvegodine, i okuplja preko stotinu izlagača izKazahstana i okolnih zemalja. Kompanijeizlagači su uglavnom proizvođači iprodavci poljoprivredne mehanizacije,sredstava za zaštitu bilja, istraživanja irazvoja u oblasti živinarstva, stočarstva,veterine, itd. Tokom četiri dana sajma,više od 4000 posetilaca stručnjaka izoblasti poljoprivrede, iskoristi priliku dase na jednom mestu upozna sa aktuelnomponudom.U prilog značaju tržišta Kazahstana iregionalnih zemalja govori i podatak dasu 2011. godine svoje štandove imale ivodeće zemlje sveta kada je poljoprivredau pitanju – Nemačka, Francuska i Kina.Kazahstan ukratkoKao i u ostalim privredama i u Kazahstanuse osećaju posledice globalne krize.Na osnovu statističkih podataka 2009.godina je bila najkritičnija, te je i padtrgovinske razmene u toj godini bionajveći. Međutim, iako ni u 2010. jošuvek nije dostignut nivo koji je bio presvetske recesije, očigledan je blagi porast2010.očigledan je blagi porast ioporavak privrede, naročitou prvih 6 mesecii oporavak privrede, naročito u prvih 6meseci.Pozitivni trendovi su naročito primetni uprodaji hrane, koja čini čak 36% ukupnestrukture u maloprodaji Kazahstana.Vodeći sektori u industriji hrane, kada jetrgovinska razmena u pitanju, su:• Meso, uključujući živinu i mesneprerađevine• Razna pića, uključujući i alkoholnapića• Mlečni proizvodi i jaja• Hleb i konditorski proizvodi od brašnaKratak osvrt na tržište hrane ipićaSektor hrane je najznačajniji u svakojprivredi, budući da proizvodnja hraneima najdirektiniji uticaj na prehranustanovnika i za ekonomsku sigurnostjedne zemlje.Shodno Agenciji za statistiku Kazahstana,udeo sektora hrane i pića u prerađivačkojindustriji u 2009. godini je bio 24%,odnosno 8,9% ukupne industrijskeproizvodnje. U odnosu na 2008. ovaj iznospredstavlja porast od 4%.Gledano sa stanovišta ukupnih prihoda,blagi pad u 2009. je posledica smanjenjatrgovinske razmene, tačnije uvoza, s timšto je ukupna ocena tržišta koje, kao i svaostala prolazi kroz recesiju, na zavidnomnivou.Među brojnim kompanijama iz sektorahrane i pića, najznačajniji proizvođačidolaze iz sledećih oblasti:• Proizvodnja brašna• Proizvodnja (bezalkoholnih) pića• Proizvodnja hleba i peciva• Sektor mleka i mlečnih proizvodaOno što se može zaključiti jeste da jenakon prve godine krize kada je tzv.ekonomska rigidnost koja se ogledalau kupovini osnovnih namirnica, bila navisokom nivou, počev od 2010. godine,sa blagim porastom kupovne moći, teuspostavljanja stabilnosti privrede, počelada raste i fleksibilnost potrošača kada jekupovina u pitanju.36 EXPORTER JUN 2012.37

SA SIEPA-OM NA VODEĆESVETSKE SAJMOVE U 2012. GODINIAUTOMOBILSKAINDUSTRIJAGlobal TransporTechSeul, Koreja13 – 15. 06. 2012.Automechanika MoscowMoskva, Rusija27 - 30. 08.2012.Automechanika FrankfurtFrankfurt, Nemačka11 – 16. 09. 2012.ELEKTRONIKAEmbedded WorldNirnberg, Nemačka28. 02. 2012 – 01. 03. 2012.GRAĐEVINARSTVOBudmaPoznanj, Poljska24 – 27. 01. 2012.YugbuildKrasnodar, Rusija29. 02. 2012 – 03. 03. 2012.MosBuildMoskva, Rusija10 – 13. 04. 2012.ICTCeBITHanover, Nemačka06 – 10. 03. 2012.KREATIVNAINDUSTRIJASalone Internazionaledel MobileMilano, Italija17 – 22. 04. 2012.NAMEŠTAJ IPRERADA DRVETAMOWBad Salzuflen, Nemačka22 – 26. 09. 2012.MebelMoskva, Rusija19 – 23. 11. 2012.NEKRETNINEEIREMilano, Italija05 – 07. 06. 2012.Expo RealMinhen, Nemačka08 – 10. 10. 2012.RAZNE INDUSTRIJE –MEĐUNARODNIFIAAlžir, Alžir30. 05. 2012 – 05. 06. 2012.PREHRAMBENAINDUSTRIJAFoodexTokio, Japan06 – 09. 03. 2012.PLMA - private labelAmsterdam, Holandija22 – 23. 05. 2012.Seoul Food & HotelSeul, Koreja08 – 11. 05. 2012.World Food MoscowMoskva, Rusija17 - 20. 09. 2012.SIALPariz, Francuska21 - 25. 10. 2012.WorldFood KazakhstanAlmati, Kazahstan06 - 09. 11. 2012.SAOBRAĆAJNAINFRASTRUKTURAIntertrafficAmsterdam, Holandija27 - 30. 03. 2012.TEKSTIL I KOŽABread and Butter BerlinBerlin, Nemačka03 - 06. 07. 2012.Pure LondonLondon, Velika Britanija19 - 21. 08. 2012.METAL I MAŠINEHannover MesseHanover, Nemačka23 – 27. 04. 2012.Agencija za strana ulaganjai promociju izvozaVlajkovićeva 3/V,11000 Beograd, SrbijaTel: +381 11 3398 550Fax: +381 11 3398 814office@siepa.gov.rswww.siepa.gov.rs40 EXPORTER