Exporter 18 - Siepa

IZAZOVI BIZNISAORGANSKAPOLJOPRIVREDAIGOR NOVAKOVIĆPREDNOSTI SRBIJE KADA JE REČ O ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI OGLEDAJU SE U VISOKOM PROCENTURURALNOG STANOVNIŠTVA, NETAKNUTOSTI VELIKOG BROJA OBRADIVIH POVRŠINA BILO KAKVIM HEMIJSKIMSREDSTVIMA, ALI I U BLIZINI EU KAO GLAVNOG TRŽIŠTA ZA PLASMAN ORGANSKE HRANE.Usled sve veće potrebe svetskogstanovništva za hranom,odnosno prehrambenimproizvodima, proizvodnja hrane jepostala veoma intenzivna na svimkontinentima zemljine kugle. Mnoštvopoljoprivredne mehanizacije, veštačkogđubriva, herbicida, fungicida, rodenticida,se koristi u intezivnoj proizvodnjipoljoprivrednih proizvoda. Krajem60-ih godina prošlog veka, naročitokod savesnijih potrošača prvenstvenou zapadnim zemljama Evrope, javilo semišljenje o štetnosti upotrebe različitihvrsta hemijskih proizvoda u proizvodnjihrane. U to vreme je počela da se rađa iideja "Vratimo se prirodi", koja je danasosnov i načelo organske poljoprivrede.U organskoj poljoprivredi su danasstrogo definisana pravila koja nalažuvrste agrotehničkih mera koje mogubiti primenjene u organskoj proizvodnjihrane. Zajednički rezultat savesnihpotrošača sa višom platežnom moći,supermarketa sa posebnim policama zaorgansku hranu i vizionarski nastrojenimpoljoprivrednim proizvođačima jeznačajan porast proizvodnje, trgovine ipotrošnje organske hrane na svetskomnivou.POTENCIJALI ORGANSKEPOLJOPRIVREDE U SRBIJIDanas kada je svetska tražnja za hranom,odnosno prehrambenim proizvodimana najvišem nivou, gledano premaklimatskim i geografskim uslovima zaSrbiju se može reći da je predodređena zagajenje sledećih organskih, a u isto vremei konvencionalnih kultura:• Žitarice i industrijsko bilje: pšenica,kukuruz, ječam, tritikale, ovas, raž,krompir, lan, uljana repica, šećernarepa, suncokret, soja.• Voće: malina, višnja, kupina, borovnica,jabuka, šljiva, dženarika, breskva,kajsija, kruška, dunja, grožđe, trešnja,aronija.• Povrće: paprika, kupus, tikvica, crniluk, šargarepa, praziluk, keleraba,karfiol, brokoli, bundeva, dinja,lubenica.• Stočarski proizvodi: med, propolis,tovljeni šaran.• Začinsko i lekovito bilje, kakosamoniklo tako i sakupljeno uprirodnim uslovima.Prednosti Srbije kada je reč o organskojpoljoprivredi ogledaju se u visokomprocentu ruralnog stanovništva,netaknutosti velikog broja obradivihpovršina bilo kakvim hemijskimsredstvima, ali i u blizini EU kao glavnogtržišta za plasman organske hrane.MOGUĆE PREPREKE I SLABOSTIORGANSKE PROIZVODNJE U SRBIJI• Za domaće proizvođače srpsko tržišteje veoma malo za siguran plasmanhrane sa organskim poreklom.• Potencijal tržišta EU je nedovoljnoiskorišćen najviše zbog nedovoljnoizgrađene reputacije domaćihproizvoda i malih količina proizvodakoji mogu da se ponude ovom velikomi rastućem tržištu.• Još uvek nedovoljno razvijenasaradnja svih učesnika u organskojpoljoprivredi na nacionalnom nivou.Prisutno je mnoštvo malih farmi od0,1 ha do 2 ha površine, koje nisuorganizovane u udruženja sa istimpostupcima proizvodnje koja bimogla da ponude jedan uniformni,sertifikovani proizvod.• Nedovoljno efikasan edukativnisistem za sve učesnike u proizvodnomlancu, kako za konvencionalnu tako iorgansku poljoprivredu. Nedostatakstručnog kadra obučenog za saveteu organskoj poljoprivredi, prenostehnologija, agrotehničkih mera inovih naučnih saznanja.Prema rečimaAleksandra Gerberadirektora Savezaproizvođača organskehrane Nemačke, ponudaorganske hrane ne pratitražnju i trenutno jepotrebno dodatnih10.000 proizvođačakako bi se popunio jazizmeđu ponude i tražnje.Nedostatak ponudeukazuje srpskimproizvođačima hraneda moraju ozbiljno darazmisle o proširenjusortimenta i količinikultura pod organskomhranom.• Nedovoljna finansijska sredstva zaorgansku proizvodnju (započinjanjeproizvodnje, sertifikaciju, nabavkuobrtnih sredstava).• Individualni proizvođači nisukonkurentni na inostranom tržištu.• Nedovoljna snaga svih učesnika uorganskoj poljoprivredi i preradida lobiraju za svoje interese kododgovarajućih institucija.• Nedovoljno poznavanje pravnihregulativa Evropske Unije koje seodnose na uvoz proizvoda organskogporekla.POTENCIJALNA TRŽIŠTA ZAORGANSKE PROIZVODE IZ SRBIJENajveće tržište organske hrane uEvropskoj uniji je Nemačka i tonajviše zbog svoje veličine (83 milionastanovnika), zatim slede Francuska,Italija i zemlje Skandinavije. Uočljiv jetrend porasta potrošnje organske hranekod stanovništva u državama sa višim ivisokim BDP.Promet na tržištu organske hrane uNemačkoj je u 2011. iznosio 6,6 milijardievra, što je za devet odsto više u odnosuna 2010. godinu. U ovoj godini se takođeočekuje rast u istom procentu. Povećanjebroja proizvođača organskih proizvoda jeza isti period iznosilo oko pet odsto, dokje rast površina pod organskim zasadimaiznosio nešto više od dva odsto.Prethodni podaci ukazuju da je uočljivhroničan nedostatak hrane organskogporekla na tržištu Nemačke, a i u drugimčlanicama EU, pogotovo na tržištimaskandinavskih zemalja, državamaBeneluksa i Francuske.Prema rečima Aleksandra Gerberadirektora Saveza proizvođača organskehrane Nemačke, ponuda organske hranene prati tražnju i trenutno je potrebnododatnih 10.000 proizvođača kako bi sepopunio jaz između ponude i tražnje.Nedostatak ponude ukazuje srpskimproizvođačima hrane da moraju ozbiljnoda razmisle o proširenju sortimenta ikoličini kultura pod organskom hranom.26 EXPORTER JUN 2012.27