Exporter 18 - Siepa

se kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe ičelik, struja, kao i povrće i voće.Poljoprivreda i selo imaju danas izuzetnomesto i ulogu u ukupnom privrednomrazvoju Srbije, posebno u procesuusklađivanja ekonomskih mehanizamaza realizaciju određenih društvenihciljeva, pre svega na sprovođenju reformii tranzicije. Agroindustrija predstavljanajznačajniju privrednu oblast u RepubliciSrbiji, koja u stvaranju društvenogproizvoda zemlje (GDP) učestvuje sa oko20%.Poljoprivreda i prehrambena industrijaSrbije u 2011. ostvarile su izvoz od oko2,7 milijardi dolara, što je za 20 odstoviše nego u 2010. godini, i sa udelomod 22,9 odsto u ukupnom robnomizvozu. Suficit u spoljnotrgovinskojrazmeni poljoprivredno-prehrambenihproizvoda u prošloj godini ima rast oddevet odsto i iznosi 1,3 milijarde dolara.Spoljnotrgovinska razmena proizvodaagrarnog porekla bila je najveća sazemljama sa kojima Srbija ima potpisanesporazume o slobodnoj trgovini, i tozemlje članice Evropske unije učestvujusa oko 48 odsto u izvozu Srbije kada je rečo proizvodima agrarnog porekla, a drugipo važnosti partner su zemlje CEFTAsporazuma, gde je Srbija plasirala oko46 odsto od ukupno ostvarene vrednostiizvoza agrarnih proizvoda.Najvažniji proizvodi agrarnog poreklau izvozu, u 2011. godini su kukuruz uvrednosti od 422 miliona dolara, šećerod šećerne repe rafinirani u vrednostiod 156,3 miliona dolara, malina roland- smrznuta u vrednosti od 101,6 milionadolara, pšenica merkantilna koje jeizvezeno za 82,4 miliona dolara, jestivoulje od suncokreta koje je izvezeno uvrednosti od 81,6 milion dolara, i svežejabuke čiji je izvoz vredeo 62,1 miliondolara. Povoljni rezultati poljoprivredeSrbije u spoljnotrgovinskoj razmeniostvareni su zahvaljujući pogodnostimakoje ona ima u preferencijalnom statusuna tržištu Evropske unije, kao i ostvarenojliberalizaciji u razmeni sa zemljamazapadnog Balkana po CEFTA sporazumu.Posmatrano po odsecima, u izvozudominiraju robne grupe - žita i proizvodina bazi žita, u vrednosti od 731,8 milionadolara, sa učešćem od 6,2 odsto uukupnom robnom izvozu, i voće i povrćesa ostvarenim izvozom u vrednosti od657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6odsto u ukupnom robnom izvozu.Voće i povrće dominira u uvozu, jerje na ime toga izdvojen 301 miliondolara, dok je za kafu, čaj, kakao i začineplaćeno 209 miliona dolara. Iz Srbijeje u 2011. izvezeno ukupno 111.429tona jagodičastog voća, za 59 odsto višenego 2010. godine. U vrednosti izvozajagodičastog voća najveći procenatučešća od 81 odsto ima malina, koja jena strana tržišta plasirana u količini od78.460 tona za 183,5 miliona dolara.Takođe je izvezeno i 28.313 tona kupine(34,5 miliona dolara), 4.487 tona jagoda(8,8 miliona dolara) i 167 tona borovnice(726.847 dolara). Zemlje u koje se najvišeizvozi jagodičasto voće proizvedeno uSrbiji su Nemačka, Austrija, Francuska,Belgija, Holandija, a u nešto manjojmeri Italija i Velika Britanija. Inače,ukupna proizvodnja voća u 2011. iznosilaje 1,3 miliona tona, od čega je učešćejagodičastog voća 12 odsto, odnosno160.307 tona.Pogodno zemljište i klimatski usloviomogućavaju razvoj raznovrsnepoljoprivredne proizvodnje i to: žitarica,industrijskog bilja, voća i povrća,semenskog i sadnog materijala, lekovitogbilja, krupne i sitne stoke. Ako se ima uvidu da Srbija raspolaže sa oko 5.092.000ha poljoprivredne površine i 4.218.000ha obradive površine, može se zaključitida je to iznad standarda zemalja Evrope.Međutim, usled nekontrolisane upotrebehemijskih sredstava, dobar deo obradivogzemljišta je zakišeljen, a u Vojvodinii zaslanjen, što umanjuje proizvodnemogućnosti, a povećava troškoveproizvodnje. Za popravljanje zemljišnestrukture neophodne su određeneagrotehničke mere. I vodni režim je takođepovoljan, ali nedovoljno iskorišćen, te seod ukupnih obradivih površina samo oko1,6% površina navodnjava.Voćarska proizvodnja predstavljaznačajnu privrednu delatnost u Srbiji,jer postoje izvanredne mogućnosti zauspevanje gotovo svih voćnih vrsta, kojese baziraju na povoljnim klimatskimi zemljišnim uslovima. Naša zemljaposeduje izvanredne agroekološke usloveza proizvodnju voća i dobre perspektive zanjegov izvoz, ali za značajniji plasman nainostrana tržišta neophodna je promenasortimenta i popravljanje kvalitetavoća, osavremenjavanje tehnologijagajenja i uvođenje evropskih standardau proizvodnji. Površine pod voćnjacimaobuhvataju 244 hiljade hektara štočini 4,7% ukupnih obradivih površina.Proizvodnjom voća ostvaruje se 10-20puta veća vrednost proizvodnje po hektarunego pri proizvodnji pšenice i kukuruza.Ipak, tržišno orijentisano voćarstvo možebiti visokoprofitabilno samo ukolikoje tehnologija gajenja usklađena sazahtevima tržišta. Postignuti nivo razvojavoćarstva pokazuje da budući razvoj trebausmeriti na još intenzivniju proizvodnju,koju karakterišu visoki prinosi kvalitetnihplodova.Neki od ograničavajućih faktora zaefikasno uključivanje u međunarodnotržište su: siromašan asortimanprehrambenih proizvoda, naročitou odnosu na savremenu ponuduu razvijenom svetu; zapostavljenoistraživanje za potpunije korišćenjepostojećih kapaciteta putem uvođenjalinija i proizvoda; sporo prilagođavanjetržišnim kriterijumima poslovanja,odnosno uvođenje savremenogmenadžmenta i marketinga; ambalažai pakovanje postaju veoma značajni, amožda i presudni za promet, naročitona svetskom tržištu; nepostojanjedugoročnih, čvrstih ugovornih odnosaizmeđu prehrambene industrije iproizvođača sirovina (gazdinstva,zadruge, poljoprivredna preduzeća),kao i neizgrađenost odgovarajućihorganizacionih i ekonomskih odnosa nazadružnim principima između proizvođačai poljoprivrede i prerađivačke industrije idr.Strana ulaganjaPrema objavljenim podacima Narodnebanke Srbije (NBS) i Republičkog zavodaza statistiku neto strana ulaganja u robii u novcu, u periodu januar - decembar2011. godine iznosila su 1,83 milijardeevra, a ukupan, bruto priliv je dostigaoiznos od oko 2,24 milijarde evra. Odključne važnosti za zapošljavanje, rast inapredak su investicije i trgovina, te jepromocija međunarodne trgovine glavnielement budućeg orijentira spoljnepolitike.Prema podacima NBS, najveću netovrednost investicija u navedenom periodu2011. godine zabeležili su Luksemburgi Holandija, a potom slede Austrija,Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska iŠpanija. Prema sektorskoj analizi, u prvatri tomesečja 2011. godine najveći prilivzabeležen je u sektoru trgovine i to presvega u sektor trgovine na malo (učešćeod oko 38% u ukupnim neto investicijamau navedenom periodu), a zatim slediprerađivačka industrija i to pre svegaproizvodnja osnovnih metala, a potomi investicije u sektor nerazmenljivihdobara – finansijske usluge, poslovanjenekretninama i telekomunikacije.Srbija je i ove godine na "mapi" nemačkihinvestitora, jer u pitanju je malo tržištekoje je veoma zanimljivo malim i srednjimfirmama, koje preferiraju da ulože bližeevropskom tržištu. Industrijska kulturaje slična što olakšava poslovanje. Porastsrpskog izvoza u Nemačku, koja je u2011. najznačajnije izvozno tržište Srbije,ostvaren je zahvaljujući povećanomizvozu elektrotehničkih uređaja i opreme,proizvoda od čelika, bakra i aluminijuma,zatim tekstila, a rast je zabeležen i kodizvoza prehrambenih proizvoda - svežeg ismrznutog voća, kao i žitarica. Sa Srbijomnajviše posluju kompanije iz Bavarske,Baden-Virtemberga i Severne Rajne-Vestfalije. Metro Cash & Carry je u 2011.godini otvorio distributivni centar uBeogradu, sedmi objekat u Srbiji. U aprilu2012. godine otvoren je tehnološki centarnemačkog preduzeća Muehlbauer u StarojPazovi, gde će 100 radnika dobiti posao uzinvesticiju od 10 miliona evra. Grupacija"Continental ContiTech" je polovinomjanuara 2012. počela izgradnju fabrikeu Subotici koja će proizvoditi sistemeza sprovođenje različitih tečnosti koji seprimenjuju u automobilskoj industriji."ContiTech" je preduzeće specijalizovanoza izradu gumenih automobilskih delova,a u svojim fabrikama širom sveta imaviše od sto hiljada zaposlenih. Takođenemački Dräxlmaier na proleće krećesa realizacijom drugog projekta u Srbijiproizvodnjom kablovskih setova za Fiatu Kragujevcu. Takođe počinje izgradnjafabrike Bosch-a u Pećincima u vrednostiod 70 miliona evra, koja će proizvoditisisteme za brisače, i koja će generisati620 novih radnih mesta dok je Siemensnajavio proširenje postojećih kapaciteta uSubotici, zapošljavanje novih 150 radnika iulaganje u vrednosti od 24 miliona evra uproizvodnju novog tipa generatora.Kupovina Maksija jedna je od najvećihinvesticija Deleze grupe u jugoistočnojEvropi. Dolaskom belgijskog trgovinskoglanca Deleze u Srbiju trgovina će postatiefikasnija, a domaći proizvođači će dobitišansu da svoju robu plasiraju na evropsko,pa i američko tržište, gde ova kompanijaima svoje prodavnice.Tokom marta 2012. godine, južnokorejskaYura otvorila je fabriku i u Leskovcu.Projekat podrazumeva pokretanjeproizvodnje elektronskih komponentiza automobilsku industriju i otvoriće se1.500 radnih mesta. Ovo je četvrti Yurinprojekat, s obzirom da su fabrike većotvorene u Nišu i Rači.U februaru 2012. godine američkakompanija NCR u Beogradu je otvorilaoperativni i informacioni centar, ukupnevrednosti od 3,8 mil EUR, u kome ćezaposliti oko 300 visokoobrazovanihljudi iz Srbije, dok je američka kompanijaCooper Tyres kupila fabriku auto gumaTrayal iz Kruševca pri čemu se planirainvesticija u vrednosti od 50 miliona evrai zapošljavanje 400 radnika.Turska kompanija Boral aluminiumzapočeće izgradnju fabrike za proizvodnjualuminijumskih profila, vrata i kamionskihprikolica u kojoj će biti zaposleno više od300 radnika i u koju će biti uloženo preko50 miliona evra dok je danska kompanijaGrundfos u februaru počela gradnjufabrike pumpi za vodu i sistema grejanjau koji će biti investirano oko 50 milionaevra, a biće završena do kraja ove godine izapošljavaće više od 300 radnika. Takođeaustrijski Swarovski će na proleće započetigradnju fabrike obrade kristala u Subotici,u vrednosti od preko 21 milion evra,realizacijom investicije će biti zaposleno550 radnika.Takođe, kanadska Magna u Odžacimazapočinje gradnju fabrike za proizvodnjusedišta za automobilsku industriju, u kojuće uložiti preko 5,5 miliona evra i zaposlitipreko 400 radnika.14 EXPORTER JUN 2012.15