dokument

Zalihe .obe vrednuju se po nabavnoj vrednosti koju 6ini fakuma cena dobavljada, uvozne daZbine i drugi por€zi
(osim poreza na dodatnu vrednost), troskovi prevoza, manipulativni troskovi i drugi troskovi koji se mogu dhekrno
priPisali sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge slidne stavke oduzimaju se pri utvrdivanju troskova nabavke robe.
U zavisne t.oskove nabavke uklju6uje se.azlika izmeclu wednosti uvozne robe utvrclene u ispravi carinskog organa i
vrednosti po -obfabunu rnost.anog dobavljada, st'm da se ova razlika knjizi na prihode od uskladivanja wednosri zaiiha
o izuzetnim sluaajevrma zalihe robe se mogu wednovati po neto prodajnoj vrednosri u sktadu sa stavom 28. MRS - 2, i
- ako je roba ostecenai
ako je roba u cel'ni ili delimidno zastarcla;
ukoliko je prodajna cena robe na zalihama smanjena
ispod nabavne cene;
- ako su procenjeni troskovi Prodaje na takvom nivou da r€alizacija robe uz takav obim trodkova ne moze
naknaditi nabavna vrednost.
Ukoliko se na dan b;lansiranja pojavi neki od prethodno nav€denih slu6ajeva u bilansu stanja urwduje se ispravka
vrednos zaliha robe, a u bilansu uspeha .ashod po osnovu obezvredenja zatiha robe.
Obra6un izlaza (prodajd zaliha rcbq vtSi se po metodi Fosedne cene.
Prosek se izraaunava pedodi6no prilikom pr'jema svake naredne positjke.
Ako se zalihe robe vode po prodajnim cenama, obradun razlike u ceni vrsi se tako da vrednost izlaza robe i
vrednost robe na zalihama bude iskazana po metodi prosedne ponderisane cene.
Zalihe materijaia
ehn 40.
Zalihe materijala
, . .
koje se na9avljaju od dobavlja6a vrednuju se po nabavnoj vrednosri, dok se zalihe marerijata
Korr_le proizveden kao sopsrveni udinak priv.ednog drugrva vrednuju po ceni kostanja, odnosno po neto prodajnoj
vrednosti, ako je ni:a.
Nabavnu vrednost ili cenu koatanja zaliha din€ svi troskovi nabavke, trogkovi proizvodnje (konverzije) idrugi
nastali troskovi neophodni za dovodenje zaliha na njihovo sadasnje mesro i stanjenabavke
. Trodkgyi
zariha obuhvaraju nabavnu cenu, uvozne da:bin€ i druge poreze (osim poreza na dodatnu
vrednost), trcskove prevoza, manipulativne troskove idruge troskove koji se mogu direktno pripisati sricanju gorovih proizvoda,
matenjah i usluga. Popusrr, rabari i druge sli6n€ stavke oduzimaju se pri ut!,rdivanju troskova nabavke
Kada
.
se mate.ijal proizvodi kao proizvod sopstvene proizvodnje i dalje Loristi u narednoj fazi prc€esa
njegova procena Foizlodnje,
w,ii se u visini rrogkova proizvodnje tih zaliha a najvise do nero prodajne !,rednosti tfi zalh;.
Obneun izlaza (utrdka) zatiha mate jala, vEj se po metodj prose'ne
cene.
Ako se zalihe
.
matedjara vode po planskm nabavnim cenama, obradun odstupanja u cenama wii se tako da
vreclnost izlaza materijala : \,rednost materijala na zalihama bude iskazana po metodi pros;e ponderisane cene.
Zatihe nedovrsene proizvodnje i gotovih proizvoda
'
alan 41
Zalihe nedo\,rsene
.
Proizvodnje i gotovih prolzloda nashju kao rezultat proizvodnog procesa priw€dnog druswa. Ove zalihe
lrednuju se po ceni kostanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosri, ako je nirza.
TroSkovi pfoizvodnje
. .
(konvelzije) zaliha obuhvataju trcSkove koji su di.eldno povezani sa jedinicama proizvoda, kao Sto je
dircklni materijal i radna snaga. Oni, takoal€, obuhvataju sistematsko dodeljivanje fiksnih i promenjMh reztskih rroskova k;jj
nastaju Prilikom utroska materijala za proizvodnju gotovih proiryoda. Fiksni rdijski troskovi su oni indnekni rrosk;
Pro'zvodnje kojt su relativno konstantni, bez obzira na obim proizvodnje, kao 5ro su amortizacija iodr:avanje fabriakih zgrada i
opreme, kao i trogkovi rukovodenja i upravljanja fabrikom. Promenjivi rdijski troskovi su oni indirekrni troskovi proizvodnje
koii se menjalu, direktno ili skoro direldno, s.azmerno promeni obima proizvodnje, kao Eto su indireldni matedjat i indireldna
radna snaga.
DodeljivanF
,. .
ffksn'h re:ijskjh troskova troskovima prcizvodnje asniva se na uobitajenom kapacfteru proizvodnih objekata.
(obiaajeni kapacitei je ptoizvodnja za koju se oaekuje da 6e u proseku biti ostu;rena tokom vise perioda ili sezona u
no.malnim okolnostima, uzimaju6i pri tom u obzir gubitak kapaciteta usled planiranog odr:avanja. Stvarnj nivo proizvodnje
moze da se konsii, ako je Pribli%n uobicajenom kapacitetu. Iznos fiksnih .dijskih trolkova koji se dodeljuju svakoj jedin;i
l5